OBLICI DRAVE II Nastavnik prof dr iur Marija

OBLICI DRŽAVE II Nastavnik: prof. dr iur. Marija Kostić Email: mkostic@singidunum. ac. rs

OBLICI POLITIČKOG REŽIMA DEMOKRATIJA AUTOKRATIJA

DEMOKRATIJA: NASTANAK I POJAM • Nastala u Atini od grčkih reči demos = narod i kratein = vladati, demokratija bukvalno znači „vladavina naroda“. • U Atini je demokratija bila privilegija slobodnih građana, muškaraca. • Zakon je zahtevao da svi koji imaju biračko pravo glasaju: – oni koji su glasali i zanimali se za politiku, nazivali su se „polites“; – oni koji se nisu zanimali za društvo oko sebe, već samo za svoje interese i potrebe, pa nisu učestvovali u političkom životu i glasanju, nazivali su se „idiotes“.

MODERNA DEMOKRATIJA • PREDSTAVNIČKA DEMOKRATIJA: nastala u modernim državama, s obzirom da je narod brojan da bi vladao neposredno. • Većina naroda preko svojih neposredno izabranih predstavnika stalno ili povremeno može da učestvuje u vršenju i kontroli državne vlast. Nije „vladavina naroda“, već vladavina u ime i u interesu naroda.

POLITIČKA I EKONOMSKA DEMOKRATIJA • POLITIČKA DEMOKRATIJA je primarno usmerena na obezbeđenje pravne države - političkih prava i sloboda građana, odnosno njihovog učešća u vršenju političke vlasti. • EKONOMSKO-SOCIJALNA DEMOKRATIJA težište stavlja na unapređenje ekonomskih i socijalnih prava i sloboda, te se ogleda u težnjama za stvaranje socijalnih pravnih država (kakva je npr. Nemačka), nasuprot liberalnim demokratijama.

NEPOSREDNA I POSREDNA DEMOKRATIJA • POSREDNA: v Aktivno biračko pravo v Pasivno biračko pravo • NEPOSREDNA: v Plebiscit v Referendum v Narodna inicijativa v Narodni veto

AUTOKRATIJA • • Samovlada, vladavina manjine. Suprotnost demokratiji (autos= sam i kratein= vladati). Vlast pripada manjini koja vlada u svoje ime i za svoj interes, a ne u ime i za interese naroda. • Narod je marginalizovan u političkom životu, a vlast nije podložna nikakvoj kontroli i odgovornosti. • Nema zagarantovanih prava i sloboda, već je sloboda samo ono što vladajuća manjina dozvoljava. • Nastala je u Sparti.

DIKTATURA • Pod određenim okolnostima smatrana neophodnom i zakonitom. • Nastala u Rimu u pozitivnoj konotaciji: označavala predaju vlasti jednom čoveku kada je država u opasnosti. Kasnije je izobličavana i zloupotrebljavana, te je poprimila krajnje negativan kontekst. • Diktatura: – Lična: neograničena vlast jednog čoveka ili – Stranačka i vanstranačka: neograničena vlast grupe ljudi.

VRSTE AUTOKRATIJE • • Diktatura Tiranija: nasilna i samovoljna vladavina jednog čoveka nad svojim podanicima. Karakteristična za antičko doba. Despotija Apsolutistička monarhija Oligarhija: vladavina nekolicine najmoćnijih. Aristokratija: vladavina manjine po osnovu izuzetnog porekla ii svojstava. Teokratija: vladavina duhovnog plemstva. Plutokratija: vladavina najbogatijih.

TOTALITARNA DRŽAVA • Moderan oblik autokratije, čiji cilj je totalna kontrola društva. • Totalitarna država je: – – – – Postoji samo jedna ideologija i jedna masovna vladajuća partija Osiona i nasilna Umesto slobode nudi sigurnost, umesto lične akcije- akciju masa Politička propaganda, marševi, mitinzi Podržava militantno shvatanje demokratije i bodri borbeni duh Tajna policija sve drži pod kontrolom Partijski monopol nad oružanom silom i Državna kontrola nad privredom. • Najpoznatiji primeri u istoriji se javljaju: fašizam, nacionalsocijalizam i boljševizam (staljinizam).

VANREDNO STANJE I STANJE DRŽAVNE NUŽDE U PRAVNOJ DRŽAVI • Nije reč o uvođenju totalitarizma. • Kada je država u stanja nestabilnosti, ustavi predviđaju okvire mogućeg narušavanja vladavine prava usled ovakvih izuzetnih okolnosti. • Te situacije se označavaju kao stanje državne nuždekada je država napadnuta spolja ili iznutra (jer svaka država ima pravo da se brani i time štiti sopstveni narodspas naroda je vrhovni zakon!).

VANREDNO STANJE • Proglašava se u situacijama kad je potrebno zaštiti najveći interes zajednice (prirodne katastrofe, rat, terorizam, havarije i sl) i tada slobode i prava pojedinaca dolaze na sekundarno mesto. • Odstupa se od osnovnih načela vladavine prava, pravne države i pravne sigurnosti. • Država je ovlašćena na primenu ekstremnih mera, kao što je i oduzimanje privatnih poseda za javne svrhe. • Ograničenog trajanja.

OBLICI VLADAVINE MONARHIJA REPUBLIKA

MONARHIJA • Oblik vladavine u kojoj je poglavar države pojedinac. • Na vlast dolazi rođenjem i nasleđem. • On ima izuzetne privilegije koje ga izdižu iznad svih drugih, a nisu vezane za njegovu funkciju kao državnog organa, već za njegov status suverene ličnosti. • Monarh je nedodirljiv.

GLAVNA OBELEŽJA MONARHA • SUVERENA LIČNOST: – njegova ličnost je posvećena i nepovrediva (svaki napad na njegovu ličnost smatra se i kažnjava kao kvalifikovano krivično delo) – kruna mu pripada po milosti božjoj i volji narodnoj. • PRAVNO NEODGOVORAN: – ne podleže pravnim propisima i nije pravno, tj sudski odgovoran; – umesto njega odgovaraju drugi državni organi, osim za njegove lične postupke, kada može odgovarati (moralno ili politički) sam, ali ni tada ne može biti sankcionisan. • POZICIJA JE DOŽIVOTNA I NASLEDNA. • Najčešće inokosan državni organ (kralj, car, šah i sl. ), a samo retko i privremeno kolegijalan (regentstvo, namesništvo i sl. ).

REPUBLIKA • Na čelu države je predsednik, koji nije suverena ličnost jer ne raspolaže izuzetnim povlasticama koje ga uzdižu iznad ostalih ljudi.

OSNOVNA OBELEŽJA F-JE PREDSEDNIKA • PRAVNO ODGOVORAN: – podleže sudskoj odgovornosti i može biti sankcionisan za svoje postupke (van okvira imuniteta); – moralno, politički i običajno odgovoran; – njegov položaj i vlast su definisani i ograničeni ustavom i zakonima. • FUNKCIJA JE IZBORNA A NE NASLEDNA: – – mandat je u proseku 4, a negde i 5 ili 7 godina; uobičajeno pravo jednog reizbora (znači max. 2 mandata); neposredn ili posredan izbor predsednika; može podneti ostavku ili biti opozvan. • Inokosan državni organ (predsednik), samo retko kolegijalan (predsedništvo).