Obeleja organizacionih sistema Dr Zoran Kekovi Fakultet bezbednosti

Obeležja organizacionih sistema Dr Zoran Keković Fakultet bezbednosti

Hijerarhija • Svaki sistem je podstistem većeg sistema i istovremeno sastavljen iz više elemenata/podsistema Kosmički život je hijerarhičan. Od najstarijih vremena se u ljudskom društvu vodila borba između kosmičkog načela, tj. hijerarhijskog, i načela haosa, tj. atomističkog i mehaničkog načela. (Berđajev, 37) U ruskoj revoluciji je upravo došlo do razaranja hijerarhijskog sistema, razaranjem svake hijerarhije kvaliteta. Ali razaranje svake hijerarhije je razaranje ličnosti, jer ličnost je u vezi sa hijerarhijom. Samo je u hijerarhiji moguća raznovrsnost kvaliteta individualnosti. (Berđajev, 25)

Hijerarhičnost VS Haotičnost Hijerarhičnost • • • Princip Ezoteričko Lično Kvalitativno Aristokratsko Nehijerarhičnost • • • Faktičko stanje Egzoteričko Opšte Kvantitativno Dionizijsko „Хаос није увек лош, а ни стабилност није увек добра. „ [Steven R. Mann, 1997]

Diferencija • U osnovi diferencijacije je princip razvoja jer se u realnoj egzistenciji tok pojavljuje kao napredovanje od nesavršenog ka savršenijem. • Iz jednostavne suštine na početku, stvaraju se razlike. • Hijerarhija je vertikalna diferencija i ona se ne može primeniti na razvojnost sistema kao princip. • Primena razvojnog kriterijuma objašnjava diferencijaciju i nadmoćnost jedne ideje nad drugom i može učiniti shvatljivom svrhu propasti starijih perioda razvoja.

Diferencija Vertikalna (Hijerarhija) Horizontalna • teritorijalna • funkcionalna

Interakcija • Razmena, odnosno protok informacija, energije ili materije između elemenata sistema i između sistema i okruženja. • Prema Rusou postoje dve vrste faktora: oni koji predstavljaju pritiske na sistem i podstiču na aktivnost i oni koji imaju ulogu katalizatora i regulišu funkcionisanje sistema, tj oni na čiju aktivnost utiče sam sistem, tj njegovi elementi. • Može se uopštiti u vidu ulaznih i izlaznih veličina, tj: ulaz (uticaj okruženja, naređenje, . . ), prolaz (transformacija - odluka) i izlaz (delovanje na okruženje, naređenje, . . . ). • Obim interakcije (razmene materije, energije i informacija) između sistema i njegovog okruženja određuje stepen otvorenosti sistema.

Interakcija i razvojnost kao princip • “Najezde varvara su bile korisne i poučne za epohe koje su bile previše zadovoljne, mirne, zatvorene ili su druge zatvarale i okivale. . I varvari i revolucije su potrebni ostarelom svetu. ” (Berđajev, 37) • “Što je gori put to su turski gosti ređi. “ (71) Svaka saobraćajna veza sa hrišćanskim inostranstvom znači isto što otvarati vrata neprijateljskom uticaju, omogućavati mu uticaj na raju i ugrožavati trusku prevlast. (72). . . Oni su dobro znali da svaki stranac koji dođe u Bosnu utapka malko put između neprijateljske tuđine i njih, a da konzul sa svojim naročitim ovlašćenjima i sredstvima, širom otvara taj put. ” (88) (Andrić, Travnička hronika)

Ciljevi sistema određuju vrstu i obim interakcije, time i njegovu otvorenost • “U srednjem veku se pojavljuje sistem država i međusobni odnos država. One su uvučene u razne ratove: kraljevi koji su uvećali svoju moć usmeravaju sada svoju pažnju na strane zemlje. Veza evropskih država kao sredstvo zaštite pojedinačnih država od nasilja nadmoćnih, očuvanje ravnoteže stupili su sada na mesto nekadašnjeg opšteg cilja – odbrane hrišćanskog sveta, čiji je centar bio papa. Tom novom političkom motivu nužno se pridružio diplomatski odnos. . . Osim toga Francuska je imala svest o svojoj duhovnoj nadmoćnosti zasnovanoj na kulturi kojom je bila ispred ostale Evrope. Lujeve pretenzije, za razliku od pretenzija Karla V, manje su se temeljile na njegovoj raširenoj moći nego na kulturi njegovog naroda, koju su tada zajedno sa francuskim jezikom svi prihvatali i kojoj su se svi divili. “ (Hegel, FI, 489) (up. Kvalitet veza i Meka moć)

Interakcija - primeri • “Peace in the country – peace in the world” Ataturk • The cons. of export of democratization is Ukraine, Irac, Avgan. • Instead of “country represent citizens – citizens reprezent country” • The smaller is globe, the faster we move to be

Dinamizam • Veze i odnose unutar sistema ne treba posmatrati kao statične, već kao promenljive i razvojne kategorije. Da bi se sistem održao i postigao odgovarajući stepen stabilnosti, ali i da bi adekvatno odgovorio na uticaje i izazove iz okruženja, on se mora prilagođavati promenama – DINAMIČKA RAVNOTEŽA. • Dinamizam je sposobnost sistema da putem određenih promena u unutrašnjoj strukturi i organizaciji obezbedi uslov za svoje uspešno funkcionisanje, održavanje i razvoj. “U delu slikara čovek želi da vidi ne samo šta je postalo, nego i nešto postaje. “ (Špengler, 222)

Dinamizam i okruženje • Znanje je struktura, saznanje je proces, akcija, aktivan odnos prema okruženju koji povratno deluje na subjekat saznanja. “Delatnost je srednji član u silogizmu čiji jedan ekstrem jeste ono opšte, ideja, (‘pojam) koja počiva u unutrašnjosti duha, a drugi je spoljašnost uopšte, predmetna istorija (realizacija). Delatnost je medijum kojim se ono opšte i unutrašnje prevodi u objektivnost. (34) Istorijski ljudi, svetskoistorijski pojedinci, jesu oni u čijim ciljevima leži takva opštost. Iz unutrašnjeg duha koji kuca na spoljašnji svet kao na nekakvu ljusku, pa je razbija, jer je on jezgro koje je drugačije nego jezgro te ljuske. (Hegel, Filozofija istorije, 37) “Priznajem samo one ideje koje se realizuju”

Hijerarhičnost VS Dinamizam Hijerarhičnost • Inertnost • Hijerarhijska vlast cara i prvosveštenika • Promene se manifestuju u kruženju koje se neprekidno ponavlja • Rutina • Primena formalnog kriterijuma koja ne objašnjava razvoj Dinamizam • Razvojnost • Revolucionarno • Promene se dešavaju u sferi duha i napredovanju ka savršenijem • Svest i volja • Razvoj je najbitniji, a svrhe poređenja promena su relativne apsolutne

Entropija • Mera nereda, dezorganizacije • U svetu društvenog života, kao i u velikom svetu, kao i u čitavoj vaseljeni, bore se kosmos i haos. Svest o društvenom životu treba da pomogne kosmičkom načelu da pobedi načelo haosa. (Berđajev, 36)

Regulacija • Postizanje ciljeva sistema uvažavajući efekte kola povratnog dejstva. • U sferi regulacije dolazi do sinteze sistemskog i kibernetskog pristupa upravljanju.

Regulacija VS Deregulacija • Deregulacija je izvor napretka, dinamizma sistema. • Nejednakost je osnova svakog kosmičkog sistema i reda, opravdanje samog postojanja ljudske ličnosti i izvor svakog stvaralačkog kretanja u svetu. I svako rađanje svetlosti u tami znak je pojave nejednakosti, izdvajanje kvaliteta iz mase, koja je kvantitet bez kvaliteta. (Berđajev, 44)

Regulacija VS deregulacija • Dve mogućnosti da razumemo i ograničimo kompleksnost u sistemu: – Jedna je razgraničenje sistema na delove. – Druga je pronalaženje stabilnih stanja (atraktora) ili tačaka u kojima sistem teži da se stabilizuje, jer kompleksni sistemi teže stabilnim obrascima i stanjima • Kada uvodimo organizacione promene ili sistem želimo da destabilizujemo, mi zapravo destabilizujemo stanje starog atraktora, kreirajući stanje novog atraktora. Kada god težimo promenama u organizacionom sistemu, potrebno je postaviti pitanje: Šta je to što održava postojeće stanje? I kako će promene zadržati postojeće benefite, uz postizanje novih efekata?

Ekvifinalitet • Obeležje sistema koje izražava njegovo svojstvo kojim se isti rezultat može postići na različite načine

Trajanje sistema • Svojstvo sistema da obezbedi trajnost postojanja i održivost

Trajanje sistema • Nameće nam se pitanje, odmah kod Persije, zašto je propala, a Kina i Indija traju. Tu se najpre moramo osloboditi predrasude da je trajnost nešto je bolje od prolaznosti. U Persiji počinje princip slobodnoga duha kao nešto suprotstavljeno utamničenosti u prirodi. Time se proklamovala nužnost napredovanja. Kinezu se tek kao pokojniku ukazuje poštovanje. Mi vidimo da Persijanci nisu mogli da izgrade carstvo koje bi imalo savršenu organizaciju, da svoj princip nisu preneli u osvojene zemlje, i da od njih nisu napravili skladnu celinu, već samo skup najraznovrsnijih individiulanosti. Oni nisu nametali svoje pravne principe i zakone, a kad su organizovali svoju vlast, samo su sebe imali u vidu, a ne ukupnu veličinu svog carstva. (Hegel, FI, 256)