Obeleja karakteristike tradicionalne i nove paradigme uenja 1

Obeležja (karakteristike) tradicionalne i nove paradigme učenja 1

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Zasnovana na kulturi usvajanja znanja, nezavisnosti i esencijalnosti pojedinca i takmičarskom duhu. Zasnovana na kulturi traganja za znanjima i informacijama, međuzavisnosti i aktivnoj saradnji. 2

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Nastavnika fokusira kao davaoca, a učenika kao primaoca gotovih znanja i informacija. Nastavnika fokusira kao posrednika u procesu aktivne konstrukcije znanja učenika. 3

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Zasniva se na epistemološkim pretpostavkama o objektivnoj istini. Zasniva se na epistemološkim pretpostavkama koje podstiču integrativne načine saznavanja 4

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Učenje se poima kao stalno narastajući proces usvajanja informacija. Učenje je dinamički proces konstruisanja znanja i značenja. 5

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Inteligencija je dato i nepromenljivo svojstvo. Inteligencija je neiscrpan, ekspanzioni potencijal i svojstvo. 6

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Učenje se vrednuje na Proces učenja se vrednuje osnovu razumevanja i na osnovu vremena, aktivne primenljivosti potrebnog za usvajanje naučenog u svakodnevnoj informacija. situaciji. 7

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Smisao obrazovanja je sticanje mudrosti putem brzo usvajanje informacija, refleksije i stalne potrebe ovladavanje sadržajima i za saznavanjem suštine reprodukovanje činjenica. stvari. 8

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Segmentacija ili usitnjavanje sadržaja je najdelotvorniji način za saznavanje i učenje jedne discipline. Integracija sadržaja i holistički pristup sadržajima je najefektivniji način za razumevanje jedinstva celine jedne discipline. 9

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Evaluacija mora da Evaluacija je moguća uključuje i podrazumeva i samo putem primene kvalitativnu procenu objektivnih i eksternih znanja, mogućnosti samopristupa; stvarno znanje je korekcije i demonstracije moguće odmeriti isključivo naučenog u sredini koja kvantitativno. odražava realnu stvarnost. 10

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Saradnja, osećaj Takmičenje i spoljašnji međuzavisnosti i intrizična podsticaji su najsnažniji motivacija su najznažniji motivacioni faktori učenja. 11

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Obrazovanje je neophodna “karta za napredovanje” u životu; jednom naučeno u školi je dovoljna priprema za ceo život. Obrazovanje (učenje) je kontinuirana, doživotna aktivnost; naučeno u školi bi trebalo da predstavlja sam život, a ne pripremu za njega. 12

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Lična aktivnost, prethodno Lična inicijativa, prethodno iskustvo i saznajna iskustvo i samostalno osnova, istraživanje bitnih pitanja, suštinskih pitanja i uslovi nebitne su za proces sociokulturnog diskursa su savladavanja utvrđenog najrelevantniji faktori u kurikuluma. konstrukciji značenja i razumevanju kurikuluma. 13

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Emocije, želje, . . . i uopšte duhovne dimenzije osobe nisu značajna, a ni poželjna veza i odnos sa objektivnom stvarnošću. Potpuna angažovanost svih psiholoških entiteta osobe omogućava konstrukciju značenja i razumevanje stvarnosti. 14

Tradicionalna paradigma Nova paradigma učenja Efektivno učenje se ostvaruje u procesu rada (nastave) sa homogenim, intrageneracijskim grupama. Angažovano ili aktivno učenje podrazumeva intergeneracijsku zajednicu učenja. 15