O Jovanovi Zmaj Kovin Tema Neobine ivotinje June

OŠ“ Jovanović Zmaj“ Kovin Tema: Neobične životinje Južne Amerike Predmet: Informatika i računarstvo i Geografija Nastavnici : Saša Petrović i Branka Spirković Maj, 2015. Učenici: Stevan Šogor i Uglješa Kostandinović VII-2

Sadržaj: • • MARGAJ ANAKONDA OCELOT KOLIBRI GRIVASTI VUK LENJIVAC ARMADILO ANDSKI KONDOR STAKLASTA ŽABA PUDU JELEN CRVENI DREKAVAC KAPIBARE

MARGAJ: • Margaji su male divlje m ačke koje žive u bujnim šumama Srednje i Južne A merike. • Kao većine margaja, ma rgaji žive, sami braneći velike terito rije od uljeza. • Margaji mogu da jure n aglavačke skoro kao veverice, ili da v ise naglavačke sa kandžama zadnjih nogu zarivenih u koru drveta. Mladunče margaja

Odrasli margaj

OCELOT: • Ocelot, poznat i kao oboje ni leopard ili manigordo. • Ocelot je divlja mačka, rasprostranjena u Južnoj i Srednjoj Americi. Mladunče ocelota

Stanište ocelota

GRIVA STI VU K: put o p ju o b ju a im i v o k u v ti s • Griva jer i, d je to š a v s u s i v o k u v i v lisice. O ka. ja il b e v o d lo p i u d e j a s e pored m ojasa p g o n m a t d o e č ti o p u • Ime m me. ič k ž u d i u k lj ti o p a n e k dla ja n ti o iv ž e j a d a k e n v a r p • Dlake ove grive su us ugrožena.

o n č o t s i i, iv ž k u v i t • Grivas nim r a v č o m u , a d n A d o a im t s la b o im t a n v a r i t Južne Amerike. Stanište g rivastog v uka

• ARMADILO: j o n ž Ju i j o rn e v e S u e iv koji ž , ra a is s d o r e j o il d a rm A • ela iv ž re p e j a in d e j “ e a id d o Americi. Porodica „Dasip. porodica u rodu armadilo a m i ji o k j a n o „ i č a n z m sko n a p š a n “ o il d a rm a „ č e R • e v o z e s ja n ti o iv ž a v o tl oklop“. Na jeziku Nava. " c e z a č ja rn o k " i č a n z to āyōtōchtli, š

ARMADILO: 75 o k o e j a n ži u d a n č se ro p a v o • Njih i cm, uključujući i rep; divovsk do ži e t i m c 0 5 1 o d e st ra a n o il Armad o il d a rm A i sk in il v i st a č ži u r 59 kg, dok. m c 5 -1 2 1 u n ži u d u n p u k u ima • Odrasli armadilo

: A B A Ž A T S A L K A T S • • One su takođe i jedna od r etkih vrsta vodozemaca gde se otac brine za potom ke. Većina žaba iz ove porodice je svetlo zelene boje sa dodacima žute, bele, crne i p lave boje.

• STAKLASTA ŽABA: e j a d o a k a d le zg i i n ra zi ro p e • Ceo njen stomak j a in d e j e ij n k a m o st i rn zi ro P napravljen od stakla. . ja n re o tv s a n ič b o e n a v o a z a neverovatna stvar vezan , te rs v e k e n li a , ra ta e im il m 0 • Obično narastu oko 20 -3. e ć e v o tn a n z i u st ra a n a d u g mo

Staklasta žaba

• PUDU JELEN: • • , teški m c 1 4 o d 6 3 d o u s i k o is V od 9 do 15 kg. vne, Mužjaci imaju jednosta ugi 7 šiljaste rogove koji su d ke a v s h i ju ja n e m a , m c 0 do 1 godine. vega s g u d e j ji o k p e r a m i u Pud nekoliko centimetara. a. Doživi od 8 do 10 godin Pudu jelen

• Pudu ima neke z osobine koje ga raanimljive zlikuju od drugih jelena: • Može se popet i stablo, što ponekna srušeno kako bi izbjegao oad i čini, došao do lišća. pasnost ili • Zbog malog ras t prisiljen da balanas, često je zadnjim nogama dira na do lišća na granama bi došao a. Odrasli pudu jelen

• CRVENI DREKAVAC: ji o k i n u jm a m i k li e v su i c • Drekav im sk p ro t u u ć e rv d a n e v ži šumama. • Ovi majmuni imaju široke a d ju u ć u g o m i je o k i st u lj e č otvore usta toliko da mogu jako da dreče. Mužjak crvenog drekavca

CRVENI DREKAVAC: e ć e V. a v o n la č -9 8 d o e je s • Grupe drekavaca sasto a n a v o d lo p e iš v a m i a d grupe se formiraju ka raspolaganju. i, a p ru g je n e č u lj k ri p a z re o b • Mužjaci se međusobno e j a g o k a k ja ž u m d a č n u d la pobednik može da ubije m je n a č re d e j a d e s a tr svrgao sa prestola. Sma. a p ru g h ji n ž li b o ta s e m je mehanizam za određivan

• KAPIBARE: . tu e v s a n r a d lo g i ć e jv a N • ke. ri e m A e n ž u J re to s ro p e n • Nastanjuje vlaž Rasprostranjenost kapibare

• Najviše ih je u Južnoj Am erici – najteža ženka kapibare (ilit i kapibarka) izmerena je u Brazilu (91 kg), a najteži mužjak na teritoriji koja je nekada pripadala Brazilu, sadašnjem Urugvaju (73, 5 kg). • Prosečna težina dopadlj ivog glodara je između 35 i 66 kilograma. Ženka kapibarea

Ženka kapiabare sa mladuncima

• ANAKONDA: • Anakonda je jedna od najv ćih zmija na svetu. Prosečna dužina iznoesi 5, 5 metara, dok su zabeležen blizu neproverene) dužine od 9, 45 e (ali m i 11 m. • Po dužini je blizu najdužoj ž svetu, mrežastom pitonu, koivoj zmiji na metara dugačak, ali zato drž ji je oko 10 najteža i najglomaznija danai rekord kao da teži 270 kg i u prečniku dašnja zmija; može ima više od 30 cm. • Najveća zmija ikada izmere a je bila ženka anakonde, ulovljena, ali nijen u granici Venecuele i Kolumbijena, na . Ovaj džin je bio dugačak 11, 43 m. Anakonda

• Zelene anakonde živ e pretežno na severu Južne Amerike, u slivovima r eka Amazon i Orinoka , u Venecueli, Kolumbij i, Brazilu, severnoj Bo liviji, severoistočnom Peru u, Gvajani i na ostrvu Trinida Odrasla anakonda d.

• Sve anakonde su ponajviš e vodene životinje. Hrane se različitim životinjama: ribama, pticam a, drugim gmizavcima i sisarim a. • Posebno krupnije anakond e love tapire, jelene, kapibare , kajmane, a ponekad krokodile i jaguare , ali tako veliki obroci se ne pojedu. • Stezanjem ubijaju plen. N ajpre ga uhvate svojim moćnim vilica ma, a zatim, ili se obaviju oko njeg a dok ga ne uguše, ili ga stežu u vodi dok se ne udavi. Anakonda

• KOLIBRI • Kolibriji imaju vrlo visoku f rekvenciju zamaha krilima, čak do 80 zamaha u sekundi. • To im omogućava let u str nu kao i unazad, a mogu i ostati u vazduhu naa je Još jedna osobina kolibrija je dnom mestu. pari rebara, dok ih druge pti i da imaju osam ce imaju uglavnom šest. • Srce im radi brzinom od 40 u minutu, a broj udaha u m 0 in do 500 otkucaja 250. Za vreme sna, drastično utu im je do frekvencija otkucaja srca jer im se smanjuje zbog vrlo brzog metabolizmabi u suprotnom, , uginuli od gladi. Odrasli kolibri

• Posebno obeležje kolib ri je kljun, koji je kod go tovo svake vrste drugačiji. Tako vrsta Ensija fe ra e n si fera ima kljun dug 10 cm, gotovo jednako koliko mu što je d u g a ča k o st atak tela. Suprotno tome, kljun vrste Rampho m icron microrhuncum je du mm. g samo 5 • Nekim vrstama kljun je s zajedničko im je samo toa, vijen na dole, nekim na gore, a određenom tipu cveta, ta da je svaki prilagođen sasvim ko da svaka vrsta ima svoju ekološku stanicu, čime se iz begava konkurencija međ vlastitu u vrstama. • Jezik im je dugačak i mo že rascepljen i ima oblik cevč se ispružiti daleko iz kljuna. Na vrhu je ice, što im omogućava da la piju nektar iz cvetova. ko

• LENJIVAC: Lenjivac- “tridacylus” • Krzno lenjivaca ima specija funkciju: spoljne dlake rastulizovanu suprotnom od onog kod ost u pravcu Kod većine sisara, dlake rastalih sisara. ekstremitetima, ali zbog tog u prema provode toliko vremena sa na što lenjivci tela, viseći sa drveća, njihoveogama iznad dlake rastu u suprotnom pravcu. • U uslovima stalne vlage, u rznu su stalno prisutne simbiotske cijano k obezbeđuju kamuflažu. Zbboakterije koje lenjivaca je mali ekosistem kg toga, krzno torquatus mnoge neparazitske insekte oji je dom za . variegatus tridactylus

• Lenjivci imaju kratku glavu i njušku, velike oči, male uši i duge noge. Imaju i zdepast rep dug 6– 7 cm. Sveukupno telo lenjivaca je obično dugo između 50 i 60 cm. • I pored izuzetne adaptacije na život u krošnjama lenjivci su takođe i odlični plivači što im pomaže u uslovima stalnih poplava u područjima Amazona i drugih velikih reka.

• ANDSKI KONDOR: • Andski kondor (Vultur gryphus) je vrsta južnoameričkog kondora, jedinog pripadnika roda Vultur, koji ima najveći raspon krila od svih ptica na svetu (do 3, 2 m), osim možda albatrosa lutalice. • To je veliki crni strvinar s okovratnikom od belog perja i velikom svetlom grupom perja na krilima, naročito kod mužjaka. Glava i vrat su skoro bez perja i zagasito crvene boje koja zna da porumeni sa promenom raspoloženja ptice.

Andski kondor u letu • Mužjaci imaju resicu na vratu i tamnocrvenu krestu na glavi. Za razliku od drugih grabljivica, mužjak (11– 15 kg) je veći od ženki (6– 14 kg). Prosečnom težinom od 10, 7 kg, andski kondor je posle dalmatinskog pelikana (11, 5 kg) najteža ptica letačica.

• ANDSKI K ONDOR oji se k r a in v tr s m o n v la g u je r o d • Kon nja ti o iv ž ih ć e v to i , a m a in rv st hrani kao što su jeleni ili stoka. li 6 i 5 a s že se o d st lo re z u ln a • Seksu o d a m a in is v a n se i zd e n g godina i im n č a p u st ri p e n a n o n ič b o 5. 000 m, do o n d e j že la o p o n ič b O. a m a litic dva jaja. ih ij n č je v o g u jd a n d o a n d • Kondor je je a u in d o g 0 0 1 o d ti e iv ž že o m , ptica zatočeništvu. Stanište andskog kondora Kondor se hrani strvinama

i j i g o l o t i m i u r klo l o f u u g o l u u žn a v l a o r g b i r m i o s d i n n l o a k n i o k i s ac n o • And a t s o p o k a t. je a r e t o , d a a r v u k t l E u i k e j h i i b m u l andsk o K , e j i v i l o B e, n i t n e g r A , a e l i Perua, Č Kondor u ZOO vrtu

KRAJ HVALA NA PAŽNJI!