Novani tok n n n Krvotok preduzea etiri

Novčani tok n n n Krvotok preduzeća Četiri glavna mesta konverzije sredstava: poslovni proces, poslovna aktiva, komercijalno tržište, finansijsko tržište 1. Poslovni proces – 2 ulazna toka (poslovni i vanposlovni prihodi) i 3 izlazna toka (troškovi, investicije, obaveze prema državi, kreditorima i vlasnicima) 2. Poslovna aktiva – ulazni tok (investicije), 2 izlazna toka (plasmani u druga preduzeća i amortizacija) 3. Komercijalno tržište – ulazni tok (cena koštanja), izlazni tok (prihodi od prodaje) 4. Finansijsko tržište – ulazni tokovi (kamate, porezi, dividende), izlazni tokovi (sredstva od prodaje akcija i obveznica, podeljeni krediti)

Novčani tok

Novčani tok vs. profit n n n Ova dva pojma se po pravilu razlikuju iz dva osnovna razloga: 1. vremenska asinhronizacija, 2. kreativno računovodstvo. Novčani tok je superiorno merilo performansi u odnosu na profit. Četiri razloga: 1) n. t. je činjenica, profit mišljenje, 2) n. t. ima manji stepen volatilnosti, 3) n. t. bitniji za kredibilitet preduzeća, 4) n. t. uključuje efekte investiranja, finansiranja i rizik. Posledica: 1960. Svetska banka uvela DNT (DCF) metod za procenu vrednosti preduzeća, pojedinačnih strategija i projekata. Primer: Deloitte & Touche metodologija izračunavanja gotovinskog toka (tri generatora tržišne vrednosti preduzeća: CFROI, stopa rasta i diskontna stopa).

Deloitte & Touche model procene vrednosti

Značaj novčanog toka 1) Informacija za interesne grupe - Značajna informacija za menadžere, vlasnike, kreditore, dobavljače, kupce, zaposlene, državu 2) Indikator vrednosti - Visok stepen korelacije između novčanog toka i vrednosti (logika prinosnog pristupa) 3) Osnova poslovnog planiranja - Održiva stopa rasta, finansijska fleksibilnost, obrtna sredstva, poslovni ciklus, slobodni novčani tok (pre-free cash flow to firm i posle servisiranja dugova-free cash flow to equity), direktni i indirektni metod

Neto obrtna sredstva

Dani vezivanja po granama

Obračun optimalne vrednosti

Novčani tok pre i posle servisiranja duga n Novčani tok pre servisiranja duga (FCFF): n n n Novac raspoloživ svim davaocima sredstava (akcionari plus kreditori), nakon pokrića novčanih operativnih troškova i realizovanja kratkoročnih i dugoročnih investicija. Koristan indikator kod preduzeća koja imaju veliko učešće duga kada je FCFE<0 Novčani tok nakon servisiranja duga (FCFE): n n Novac na raspolaganju vlasnika preduzeća, nakon pokrića obaveza po osnovu pozajmljivanja Koristan indikator kod preduzeća koja imaju stabilnu strukturu kapitala

FCFF i FCFE obračun (indirektni metod)

FCFF i FCFE obračun - Razjašnjenja n Nenovčani troškovi (NCC) n n Kapitalne investicije (FCI) n n n Kapitalni odliv – novčani priliv po osnovu prodaje dugoročne aktive Kapitalni odliv se računa na bazi promena u PP&E pozicije u bilansu stanja Investicije u obrtni kapital (WCI) n n Troškovi koji umanjuju računovodstveni neto dobitak, ali ne izazivaju stvarni odliv gotovine (amortizacija, troškovi prestrukturiranja, vanredni gubici po osnovu prodaje fiksne aktive ispod knjigovodstvene vrednosti i sl. ) Rast obrtnog kapitala = (rast zaliha i potraživanja) – (rast obaveza prema dobavljačima i PVR) Status preferencijalnih akcija isti kao status duga n n Preferencijalne dividende imaju isti status u obračunu kao kamata po osnovu duga Emitovanje preferencijalnih akcija se tretira kao neto priliv po osnovu zaduživanja

Novčani tok po osnovu poslovnih aktivnosti: Indirektni metod Pozicija Iznos (EUR) 1. Neto dobitak 680. 000 2. Dobitak od prodaje zemljišta (20. 000) 3. Amortizacija 140. 000 4. Promene u operativnim računima - Rast potraživanja (10. 000) - Pad zaliha 40. 000 - Rast obaveza prema dobavljačima 11. 000 - Pad obaveza po osnovu plata (6. 000) - Rast obaveza po osnovu kamata 4. 000 - Rast obaveza po osnovu poreza 2. 900 Operativni novčani tokovi (SALDO) n 841. 900 Logika: 1) neto dobitak plus 2) gubici (mknus dobici) iz neposlovnih aktivnosti, plus 3) amortizacija, plus 4) promene u poslovnim računima bilansa stanja

Novčani tok po osnovu poslovnih aktivnosti: Direktni metod Pozicija n n Iznos (EUR) Novčani priliv od kupaca 500. 000 Novčani odliv zbog plaćenih obaveza prema dobavljačima 200. 000 Novčani odliv zbog plaćenih operativnih troškova 120. 000 Novčani odliv zbog plaćenih kamata 5. 700 Novčani odliv zbog plaćenih poreza 16. 200 Operativni novčani tokovi (SALDO) 841. 900 Logika: direktno konvertovati pozicije bilansa uspeha u novčane termine pomoću računovodstvenih prilgođavanja Npr: 1) novčani priliv od kupaca se dobija kada se prihodi od prodaje koriguju za promenu potraživanja od kupaca, 2) odlivi po osnovu dobavljača se dobijaju kada se troškovi realizovanih učinaka koriguju za promene u stanju zaliha i obavezama prema dobavljačima

Multistage FCFF i FCFE model Value of equity = Value of firm – Market value of debt

Vrednost n n n Misija preduzeća: stvaranje i realizovanje vrednosti za vlasnike Konvencionalni pristup menadžmentu – fokus na očuvanju kapitalne supstance kroz optimizaciju troškova VBM – fokus na uvećanju vrednosti kroz investiranje Suština: da gotovinski prinos na investicije (CFROI) bude veći od cene kapitala Konvencionalna prinosna merila (ROI, ROE, EPS, P/E) neadekvatna iz dva razloga: 1. inkompatibilnost i 2. slaba korelacija sa kretanjem cene akcija (tj. procesom stvaranja vrednosti) Posledica: fokus izveštajnog sistema i menadžment procesa se pomera sa profitnih na gotovinska (vrednosna) merila

Dva tipa izveštajnih modela Računovodstveni model konvencionalnog preduzeća Ekonomski model vrednosno orijentisanog preduzeća EPS CFROI * - P/E ratio prihvatljiva stopa prinosa za investitora

VBM n n Menadžment zasnovan na vrednosti (Value-Based Management) je disciplina menadžmenta koja integriše ciljeve i strategiju sa ciljem stvaranja i realizovanja vrednosti Karakteristike i principi: - Stvorena i realizovana vrednost svrha postojanja preduzeća Cilj maksimizirati imanentnu vrednost preduzeća Kontinuirana procena efekata strategije na vrednost Merenje performansi na bazi ekonomskih merila performansi Na vrednost presudno utiče gotovinski tok UPA je merilo stvorene vrednosti Rast može stvoriti ili uništiti vrednost Upravljanje vrednošću se vrši preko pokretača vrednosti

Menadžment zasnovan na vrednosti

Ukupan prinos akcionara

Matrica intreresi kupaca/interesi vlasnika Stvaraju vrednost za kupca Uništavaju vrednost za kupca Ne opstaju Opstaju Nerealni Privremeni Uništavaju vrednost za vlasnika Stvaraju vrednost za vlasnika

Matrica rast/vrednost

Logika pokretača vrednosti Ukupanprinos akcionara Kapitalnidobitak Prirast gotovine Rast prihoda Rast aktive Kontribuciona marža Neto obrtni fond Operativni pokretači vrednosti Produktivnost opreme

Logika stvaranja vrednosti

Merila vrednosti n n 1. 2. 3. 4. Pitanje: kako meriti ostvarenje vrednosti? Više merila vrednosti: 1. profit, 2. novčani tok, 3. dodata tržišna vrednost (MVA), 4. dodata ekonomska vrednost (EVA) Profit – računovodstvena kategorija; merila na bazi profita (EPS, P/E, ROI) Novčani tok - CFROI MVA – razlika tržišne vrednosti akcija i uloženih sredstava u njihovu kupovinu; popularan pokazatelj stvorene (ili uništene) vrednosti; Dve slabosti: podložan kratkoročnim tržišnim šumovima, indikator performansi samo preduzeća u celini, ali ne i njegovih organizacionih delova EVA – superiorno merilo performansi i stvorene vrednosti

Obračun EVA Neto prodaja (Net Sale) – Troškovi poslovanja (Co. GS) Dobit iz poslovanja (EBIT) – Porezi (Tax) Neto dobit iz poslovanja (NOPAT) – Trošak kapitala (uloženi kapital x cena kapitala) Dodata ekonomska vrednost (EVA)

Prednosti EVA 1. 2. 3. 4. Kao indikator performansi redovnih aktivnosti potpuno je konzistentan sa indikatorima novih projekata (NPV, IRR) Diskontovanjem EVA projekta dobija se NPV Osnova za procenu vrednosti preduzeća (imanentna vrednost = diskontovana EVA + angažovani kapital) Uzima u obzir minimalnu stopu prinosa iznad cene kapitala Eliminiše ili ublažava “agencijski problem” (osnova konzistentnog sistema nagrađivanja)