Nitratna azotna mineralna ubriva Student Nedeljko Maleevi 392018

Nitratna azotna mineralna đubriva Student: Nedeljko Malešević, 39/2018 Predmet: Ishrana bilja Predmetni profesor: dr Olivera Košanin Asistent: Janko Ljubičić

Uloga azota u ishrani biljaka Azot je neophodni konstitutivni biogeni element, iscrpljuje se iz zemljišta gajenjem biljaka. To dovodi do osiromašenja poljoprivrednih zemljišta. Usled gubitka azotnih dostupnih materija tokom intenzivnog korišćenja zemljišta, osnovni cilj je nadoknađivanje ovog elementa unošenjem mineralnih azotnih đubriva. Podaci pokazuju da poslednjih decenija na svetskom novou upotreba azotnih đubriva iznosi između 50 – 60 %.

Nitratina đubriva Celokupna količina azota u nitratnim đubrivima nalazi se u obliku nitrata kao najpokretljivije forme azota. U ovu grupu đubriva se ubrajaju sva osnovna azotna đubriva, čijom se primenom sve do II svetskog rata u najvećoj meri obavljala ishrana biljaka azotom: - čilska šalitra (Na. NO₃) - norveška šalitra (Ca(NO₃)₂) Poslednjih decenija u svetu je opala primena ovih đubriva. U našoj zemlji duži niz godina nitratna đubriva se ne nalaze na tržištu.

Čilska i sintetička šalitra Na. NO₃ Čilska šalitra je kao prirodna tvorevina, pored amonijum-sulfata, dugo godina bila jedino azotno đubrivo. Razvitkom hemijske industrije čilska šalitra se sve više zamenjuje drugim azotnim, na prvom mestu amonijačnim, amonijačno-nitratnim i amidnim đubrivima. S obzirom da je čilska šalitra prvo mineralno đubrivo, ono je najduže proučavano, i sva iskustva sa azotnim đubrivima počinju od nje. Iz tog razloga se još uvek uzima kao osnova za ocenjivanje vrednosti drugih azotnih đubriva.

Nalazišta čilske šalitre Naslage čilske šalitre su ogromne i do danas nije postavljena prava teorija koja bi mogla da objasni na koji način je ona nastala. Najveće akumulacije prirodnog natrijum-nitrata naleze se u Čileu i Peruu, gde su soli nitrata vezane unutar mineralnih naslaga. Nitrati se akumuliraju na kopnu putem taloženja morske magle i oksidacije/desikacije morske pare nakon čega sledi gravitaciono taložnje mineralnih soli u vreloj i suvoj pustinjskoj atmosferi. Manja nalazišta šalitre postoje u gornjem Egiptu sa obe strane Nila.

Sintetička šalitra Najrasprostranjeniji način proizvodnje Na. NO₃ je metodom bazne apsorpcije nitroznih gasova koji se oslobađaju pri proizvodnji slabe azotne kiseline. Odnos između stvorenog natrijum-nitrata i nitrita zavisi od temperture i stepena oksidisanosti gasova. Nitrit se prevodi u specijalnom aparatu (invertoru) u nitrat dodavanjem azotne kiseline. Čisti natrijum-nitrat je so bezbojnih prozračnih kristala, tehnički proizvod zbog sadržaja primesa poprima sivkastu i žućkastu nijansu.

Sastav i upotreba čilske šalitre Tabela 1. Sastav čilske šalitre i sintetičkog Na. NO₃ Sastojak Čilska šalitra po Shankovom postupku % Čilska šalitra po Guggenheimovom postupku % Sintetički Na. NO₃ % Natrijum-nitrat (Na. NO₃) 95, 994 98, 245 99, 32 Kalijum-nitrat (KNO₃) 1, 782 0, 170 - Magnezijum-nitrat (Mg(NO₃)₂) 0, 200 0, 280 - Kalcijum-oksid (Ca. O) - - - Kalcijum-nitrat (Ca(NO₃)₂) 0, 044 0, 073 - Vlaga 0, 940 0, 220 0, 31 16, 100 16, 300 Ostalo do 100% Azot po Devardu Rastvorljivost Na. NO₃ je velika te đubrivo prelazi u rastvor kada u zemljištu ima dovoljno vode. U slučaju da je količina vode u zemljištu velika, postoji mogućnost da se nitrat ispere u dublje slojeve. Iz ovog razloga treba izbegavati dodavanje velikih količina Na. NO₃ kao i drugih đubriva koja sadrže azot u obliku nitrata kada na njivi nema biljaka ili kada su one male, a predstoji period velikih kiša.

Kalcijum nitrat – Ca(NO₃)₂ Uprkos nekim lošim osobinama, ovo đubrivo je cenjeno u mnogim Evropskim zemljama. Ono se ranije proizvodilo oksidacijom atmosferskog azota u električnom luku, procesom koji je danas usled neekonomičnosti napušten. Pošto je njegova proizvodnja započela u Norveškoj, često se naziva ’norveška šalitra’ ili ’vazdušna šalitra’. Postupak dobijanja je sličan kao i kod čilske šalitre.

Osobine norveške šalitre Prva norveška šalitra je bila toliko higroskopna da se morala transportovati u hermetički zatvorenim sudovima. Pri primeni, đubrivo se najčešće mešalo sa tresetnom prašinom. Osobine norveške šalitre su slične osobinama čilske šalitre, s tom razlikom što u slučaju njene upotrebe u većim količinama, štetno dejstvo natrijuma opada. Kalcijum iz Ca(NO₃)₂ poboljšava strukturu zemljišta. Kritična relativna vlažnost norveške šalitre je vrlo niska, stoga se mora upotrebljavati samo po suvom vremenu. Rastvorljivost norveške šalitre u vodi je velika (pri 26℃ u 100 g vode se rastvara 127 g soli), pa se može primenjivati i u rastvoru.

Amonijačno – nitratna đubriva U amonijačno-nitratnim đubrivima azot se nalazi u obliku NH₄⁺ i NO₃⁻ jona u odnosu 1: 1. U ovu grupu đubriva spadaju: čist amonijum-nitrat i krečni amonijum-nitrat (KAN).

Amonijum-nitrat NH₄NO₃ Proizvodnja amonijum-nitrata ili amonijačne šalitre započela je davno radi dobijanja eksplozivnih materija. Kao sirovina se koristila čilska šalitra. Amonijum-nitrat je đubrivo koje sadrži 34% azota. Polovina se nalazi u amonijačnom, a druga polovina u nitratnom obliku. Ovo đubrivo je voma higroskopno. Na intenzitet vlaženja, pored sadržaja vodene pare, utiče i temperatura vazduha, tako da ovo đubrivo vlaži više leti nego zimi. U određenim uslovima ovo đubrivo je zapaljivo i eksplozivno. S obzirom na dobru rastvorljivost ovog đubriva, biljkama se odmah na raspolaganje stavlja neophodni azot. Ovo đubrivo može da se primenjuje za prehranjivanje ili predsetveno za sve bilje vrste na neutralnim, slabo kiselim i slabo baznim zemljištima.

Krečni amonijum - nitrat (KAN) Krečni amonijum-nitrat je smeša rastvora amonijum-nitrata sa fino samlevenim krečnjakom. Odnos komponenata u krečnom amonijum-nitratu je različit u proizvodnji pojedinih zemalja. Zemlja NH₄NO₃ (%) Nemačka 65 35 60 40 Engleska 53 47 Francuska 80 20 SAD 60 40 Jugoslavija 60 -76 40 -24 Ca. CO₃ (%) KAN je fiziološki neutralno đubrivo, može se mešati sa svim fosfornim i kalijumovim đubrivima.

Primena KAN-a Koristi se za potpunu azotnu ishranu svih biljnih vrsta i na svim tipovima zamljišta, prema zahtevima biljaka i fizičko-hemijskim osobinama zemljišta. Osnovno hranivo je azot, a krečnjak povoljno utiče na osobine zemljišta (naročito kiselih), i izvor je kalcijuma (sekundarni hranljivi element biljaka). Podjednak odnos nitratnog azota (biljke ga brzo apsorbuju), i amonijačnog (sporije dejstvujući azot), bilju omogućava ravnomernu ishranu azotom duže vreme.

Hvala na pažnji!

Literatura 1. Agrohemija, II izdanje, Ružica Džamić, Dragi Stevanović (2007) Poljoprivredni fakultet, izdavač Partenon, Beograd