Nina Markovi Jagodina Fakultet pedagokih nauka Univerziteta u

Nina Marković (Jagodina) Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina markovinina@yahoo. com Paradoksalnost sudbina folklornih junaka u dramama Borislava Mihajlovića Mihiza i Ljubomira Simovića Naučna radionica Grac, 18. 6. 2015

1) O radu 2) Mihizove i Simovićeve drame 3) HASANAGINICA 4) BANOVIĆ STRAHINJA 5) KRALJEVIĆ MARKO 6) Umesto zaključka 7) Izvori i literatura 2

O radu Predmet rada – analiza transformacije folklorne karakterizacije i motivacije likova u procesu transpozicije usmene građe u dramama BANOVIĆ STRAHINJA i KRALJEVIĆ MARKO Borislava Mihajlovića Mihiza i HASANAGINICA Ljubomira Simovića. 3

O radu Istražuje se kako moderna kritička reinterpretacija prototekstova učestvuje u oblikovanju paradoksalnih sudbina dramskih junaka. 4

O radu Ukazano je na udeo (1) moderne resematizacije narodnih pesama, (2) osavremenjenog društveno-političkog konteksta i (3) procesa istorizacije/deepizacije u menjanju epskog/baladičnog tona prototekstova i oblikovanju tragično-ironičnoapsurdne dramske atmosfere. 5

Mihizove i Simovićeve drame Nastale u drugoj polovini 20. veka: BANOVIĆ STRAHINJA (1963) KRALJEVIĆ MARKO (1969) HASANAGINICA (1974) Mihiz i Simović se među prvima okreću srpskoj usmenoj književnosti. 6

Mihizove i Simovićeve drame Pripadaju mitopoetskoj liniji književnosti 20. veka – egzistencijalna uznemirenost modernog doba osmišljava se reinterpretacijom kolektivnih (mitskih) priča. 7

Mihizove i Simovićeve drame Pitanje šta se desilo transponuju u pitanje kako i zašto se desilo (Pešikan -Ljuštanović 2009: 33). Aktualizuju tamna mesta folklornih predložaka. Unose komplekse modernih osećanja i savremenih egzistencijalnih problema. 8

Mihizove i Simovićeve drame Kolektivno utvrđeni simboli transformisani su u individue. Prisutna je težnja da se „jedna legenda [. . . ] uklopi u naše moderno skeptično iskustvo” (Stamenković 1998: 99). 9

Mihizove i Simovićeve drame U složenosti društveno-političkih i istorijskih odnosa Borislav Mihajlović Mihiz i Ljubomir Simović vide čoveka kao predmet i cilj svog stvaralačkog interesovanja (Topolovački 1998: 88). Istražuju svevremeni problem ljudskog postojanja (Selenić 1998: 96) u nametnutom kontekstu. 10

Mihizove i Simovićeve drame Atmosfera modernog doba u kojoj se postavljaju pitanja slobodne volje, individualnog postojanja i mogućnosti izbora u dehumanizovanom okruženju. Istorije kao kategorija koja ograničava volju i delanje pojedinca. 11

HASANAGINICA Patrijarhalno-baladična atmosfera modifikovana je u jezovitu atmosferu postojanja u društvu dehumanizovanih odnosa. Privatni sukob baladičnih likova izmešten je na dramsku pozornicu društvenih zbivanja – privatno i javno se mešaju i međusobno uslovljavaju. 12

HASANAGINICA Složenost motivacije – uzroci sukoba među supružnicima povezani su sa nerealizovanošću patrnera u seksualnoj sferi i sa osećanjem krivice, straha i sramote jednog pred drugim (Marjanović 2000: 263). 13

HASANAGINICA Baladični motiv majčinstva transformiše se u motiv stradanja ljudskog bića lišenog slobodne volje. Ukidanje slobodne volje isključuje mogućnost krivice – baladični motiv krivca bez krivice menja se u paradoksalni motiv krivca zbog tuđe krivice. 14

HASANAGINICA Višestrukost paradoksalnosti Hasanaginičine sudbine: 1) „Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje od onoga što hoću da kažem. . . ” (Simović 1984: 61) 2) ne mili joj se život, ali joj se i smrt gadi (Simović 1984: 95) 15

HASANAGINICA 3) duboko svesna moralne ništavnosti onih koji joj, ironično, sude – „[. . . ] da je bar neki bog, nego moj Hasanaga!” (Simović 1984: 26) 4) zagledana u dve svetlosti, Hasanaginica živi u mraku; okrenuta unutarnjem osećanju ljubavi, okružena je ljudskim zlom. 16

BANOVIĆ STRAHINJA Moderna perspektiva preuzima primat od epski dominatnog junačkog i moralnog podviga – Zašto Banović Strahinja prašta? transformiše se u pitanje Zašto Žena svojevoljno izdaje? (Pešikan-Ljuštanović 2009: 42) 17

BANOVIĆ STRAHINJA Degradirana je epsko-patrijarhalna atmosfera i oblikovana društvena klima manipulativne strukture moći i političkog oblikovanja istorije. Relativizacija podviga praštanja – mala priča veka treba da ustupi pred istorijom, koja sputava individualne uzlete. 18

BANOVIĆ STRAHINJA Ideja o istoriji, u odnosu na koju se samerava i vrednuje banova odluka da oprosti, u Mihizovoj drami oblikovana je kroz likove Jug Bogdana i Jugovića majke. 19

BANOVIĆ STRAHINJA Istorija je, baš kao Jug, ironična. Ona u velikom broju slučajeva relativizuje istinske zasluge, a ličnostima i događajima daje drugačiji smisao od izvornog. 20

BANOVIĆ STRAHINJA Budući da je konstrukcija, Istoriju oblikuju ne oni koji, kao Banović Strahinja, hoće ono što moraju, već oni koji moraju ono što hoće. 21

BANOVIĆ STRAHINJA S druge strane, Istorija je, poput Jugovića majke, nepokolebljiva, neporeciva i surova, nošena snažnom destruktivnom energijom i principima koji ne mare za pojedinačne ljudske živote. 22

BANOVIĆ STRAHINJA Banović Strahinja predstavlja pojedinca koji ne može biti izuzet od istorije. Donkihoterija borbe za privatnu priču u kontekstu istorijskih kretanja koja ne mare za lično. 23

KRALJEVIĆ MARKO Paradoksalna karakterizacija – „srpski kralj, vazal ranog Otomanskog carstva” (Mihajlović 1986: 125), „gospodar svoje sudbine, tuđi sluga” (Isto: 137). Efekat paradoksa proističe iz namere da se izmire epski junak i kralj Marko Mrnjavčević (Ćirilov 1986: 394). 24

KRALJEVIĆ MARKO Vođen principima božanske pravde, Marko Kraljević u ravni istorijskog postojanja srpskog carstva uzrokuje njegovu konačnu propast. Žrtva zarad kolektivnog dobra rezultira promenom mišljenja kolektiva: heroj Marko Kraljević postaje antiheroj i izdajica. 25

KRALJEVIĆ MARKO Na kraju spoznaje da je „ bez obzira na mogućnosti, uslove i razloge, Istorija uvek tuđi performans” i da je onaj ko misli da odlučuje u stvari njen najveći rob (Jovanov 1999: 119). 26

Umesto zaključka Zajednička semantička nit analiziranih dela proističe iz činjenice da su to drame o pojedincu čije postojanje u okviru nesvrhovitog sistema Istorije, odnosno dehumanizovanih društvenopolitičkih okolnosti gubi smisao ma kakav izbor da načini. 27

Umesto zaključka Fluidna krivulja nepodudarnosti (Finci 1998: 92) izbeđu prototekstova i dramskih transpozicija predstavlja najznačajniji prostor u kome se oblikuje savremena, ali i svevremena ideja o problematičnoj poziciji pojedinca u okvirima društva i istorijskih zbivanja. 28