NEPOVOLJNI USLOVI RADA I NEZGODE NA RADU NEPOVOLJNI

NEPOVOLJNI USLOVI RADA I NEZGODE NA RADU NEPOVOLJNI USLOVI RADA PROUZROKUJU NEZGODE NA RADU I DRUGE ZDRAVSTVENE PROMENE KOD ZAPOSLENIH RADNIKA

USLOVI RADNE SREDINE – USLOVI RADA – oni koje treba ispuniti ili koji već postoje na radnim mestima: a) Radna atmosfera (vazduh, temperatura…) b) Radni prostor (površina, ulaz, izlaz, podovi, zidovi…) c) Oruđa za rad i uređaji d) Zvuk i vibracije e) Osvetljenje f) Zračenje g) težina rada, dužina radnog vremena… Posledice delovanja uslova rada na čoveka zavise od: vrste faktora, vremena delovanja tih faktora, njihove jačine i od težine rada.

Na stepen težine negativnih posledica utiče: ü Otpornost čoveka ü Osetljivost na konkretni faktor ü Stanje zdravlja ü Kondicija ü Prilagodljivost Nepovoljni uslovi radne sredine često dovode do profesionalnih bolesti, smanjenja radne sposobnosti, zamaranja, nezgoda, povreda. Osnovni zadatak ZR – stvaranje optimalnih i sigurnih (bezbednih) uslova rada (primenom savremenih tehnologija, zdravstvenih, socijalnih i drugih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka povreda i zdravstvenih oštećenja radnika). NEZGODA NA RADU – neplanirani ili neočekivani događaj koji ometa ili prekida kontinuitet u procesu proizvodnje. neplanirani događaj koji se desio na radu, nastao usled ili protiv propisanog postupka ili stanja i koji izlaže osobe ili materijalne elemente opasnosti od povrede ili oštećenja. Ako se nezgoda završi oštećenjem organizma čoveka, to je POVREDA NA RADU.

Ako se nezgoda završi oštećenjem materijalnih elemenata, onda je to: ü Kvar (manje oštećenje SR, kraći zastoj) ü Lom (veće oštećenje SR) ü Havarija (oštećenje velikih razmera) Nezgode izazivaju gubitke proizvodnog vremena, i to dvostruko: 1. Zbog oštećenja SR i 2. Zbog gubitka radnog vremena povređenog i drugih radnika.

KLASIFIKCIJA NEGATIVNIH POSLEDICA NEPOSREDNE – na život i zdravlje učesnika u pr. proizvodnje POSREDNE – EKONOMSKE (pogađaju povređenog, porodicu i preduzeće) 1. Povrede na radu GUBICI: OBRAČUNSKI I OSTALI 2. Profesionalne bolesti IZDACI: - preduzeća 3. Invalidnost − PIO fondova 4. Povrede sa smrtnim ishodom − Fondova ZO 5. Bolesti rada 6. Ostala opšta oboljenja kod profesionalno izloženih osoba. − Fondova osig. kompanija − Ostalih društvenih fondova

1. Povrede na radu Neželjeni događaj čija je posledica narušavanje telesnog integriteta radnika (telesno oštećenje) Različito se pojmovno definiše i u Srbiji (pravni, medicinski, sociološki aspekt) ZZO: „Svaka posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja…koji je doveo do povrede ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu“. Sociološko stanovište – „narušavanje čovekovog fizičkog integriteta u radnoj sredini…. . “

Klasifikacija povreda na radu Evidencija (statistika) povreda na radu je važna da bi se upoznala etiologija nastanka – gde, zašto, kada i kako dolazi do povreda na radu i koje su posledice (da se preduzmu mere za sprečavanje povreda na radu). VREME DEŠAVANJA (po godini, mesecu – uticaj vremenskih prilika; danu u sedmici (ponedeljak i petak 18%, doba dana 0 -24; radnim časovima od početka rada, smeni rada i vremenu rada. MESTO – lokacija gde se povreda dogodila (radno mesto 87%, na putu do stana 56%, od stana do mesta rada 32%, na službenom putu 11%, takmičenju…. POL – muškarci 71%, žene 26% (uporediti podatke na kojim poslovima rade) DOBA ŽIVOTA –mlađi se češće povređuju a povrede starijih radnika su teže. Najviše se povređuju u doba 30 -49 godina (52%) a najmanje 18 -24 god. (4%). DUŽINA RADNOG STAŽA – prema intervalu od 5 godina ili od 10 godina provedenih na radu.

STEPEN STRUČNOG OBRAZOVANJA – najviše se povređuju KV radnici (47%) i PK-NKV (35%), a najmanje zaposleni sa visokim i višim obrazovanjem 1 -2%) UČESTALOST POVREDA POJEDINACA – „sklonost povređivanja“ POJEDINAČNE ILI GRUPNE POVREDE (broj povređenih lica – 1 radnik u 99% slučajeva) TEŽINA POVREDE (lake, teške, sa smrtnim ishodom) POVREĐENI DEO TELA (najčešće ruke 40% –prsti, šake, podlaktica; noge 30% – skočni zglob, stopalo, potkolenica, prsti, koleno; glava 20%– oči i lobanja; trup 8% - grudni koš i leđa; vrat – 0, 2% PRIRODA POVREDE – prelomi 65%, ostale rane 7%, površinske povrede 5%, iščašenja, uganuća, nagnječenja, kontuzije… (važno i za zdravstvene službe – zbog organizovanja pomoći) IZVOR POVREDE –alati 25%, objekti 14%, mašine i uređaji 12%, prevozna sredstva 8%, izvori vezani za PR 3 -4% UZROK POVREDE – uslovi rada, lične osobine i druge okolnosti. Dve grupe uzroka: NEPRIMENJIVANJE OSNOVNIH PRAVILA ZR, NEPRIMENJIVANJE POSEBNIH PRAVILA ZR, ZAMOR, VIŠA SILA, RAD BEZ UPOTREBE SREDSTAVA LIČNE ZAŠTITE. NAČIN NASTANKA POVREDE – način na koji je predmet ili supstanca koja je prouzrokovala povredu, došla u dodir sa povređenom osobom (pad radnika, pad predmeta, hodanje po…, udar o…, uklještenje tel, pogrešan pokret, dodir radnika sa predmetom pod naponom el. energije…

2. Profesionalne bolesti oboljenja i oštećenja zdravlja koja nastaju u vezi sa redovnim zanimanjem (akutno) ili su posledica dugogodišnjeg delovanja raznih štetnih faktora pri radu. Etiologija je vezana pretežno za proizvodni rad Etiološki faktori odgovorni za profesionalne bolesti su PROFESIONALNE ŠTETNOSTI (u vezi proizvodnog procesa, nefizioloških uslova rada, loših higijenskih uslova, nedostatka ZR). PROFESIONALNO ŠTETNI FAKTORI mogu biti: FIZIČKI (mehanički, mikroklima, zračenje, buka i vibracije, prašina, atmosferski pritisak…) HEMIJSKI (toksični gasovi i pare, toksična prašina) BIOLOŠKI (patpgeni mikroorganiuzmi)

NEFIZIOLOŠKI USLOVI RADA (prekovremeni rad, nefiziološki položaj tela, naprezanje pojedinih organa i čula, nefiziološki režim rada i odmora) LOŠI HIGIJENSKO-TEHNIČKI USLOVI (nedovoljna: veličina prostorija, ventilacija, osvetljenost, higijena, nedostatak sanitarnih uređaja, neadekvatna tehnička zaštita na mašinama…) KLASIFIKACIJA PROFESIONALNIH BOLESTI: SA MEDICINSKOG STANOVIŠTA – oboljenja (hronična ili akutna) koja su prouzrokovana na radu, za vreme vršenja redovnih zanimanja. SA PRAVNOG STANOVIŠTA – bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima – poslovima koje je osiguranik obavljao. SA SOCIOLOŠKOG STANOVIŠTA – narušavanje čovekovog integriteta kao posledica dugotrajnog uticaja elemenata radne sredine i uslova rada na čoveka, u vremenu njegove radne delatnosti u radnoj sredini.

Lista bolesti prema Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti (SL. Glasnik 105/03) bolesti prouzrokovane: 1. hemijskim dejstvom 2. fizičkim dejstvom 3. biološkim dejstvom 4. bolesti pluća 5. bolesti kože 6. maligne bolesti. Povreda na radu nastaje neočekivano, usled kratkotrajnog nesklada čoveka i elemenata radne sredine, a profesionalna bolest – usled dugotrajnog negativnog uticaja elemenata radne sredine na organizam čoveka. - Uglavnom su se preduzeća više posvećivala onom delu ZR koji direktno utiče na povrede na radu i smrtne slučajeve, dok su se zapostavljali uslovi za rad kao preventiva.

Invalidnost Teže povrede na radu ili profesionalne bolesti često su uzrok invalidnosti. ZOPIO RS - INVALIDNOST POSTOJI KAD KOD OSIGURANIKA NASTANE POTPUNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZBOG PROMENA U ZDRAVSTVENOM STANJU PROUZROKOVANIH POVREDOM NA RADU, PROFESIONALNOM BOLEŠĆU, POVREDOM VAN RADA ILI BOLEŠĆU, KOJE SE NE MOGU OTKLONITI LEČENJEM ILI MEDICINSKOM REHABILITACIJOM. Do 1996. godine, postojale su tri kategorije invalidnosti, a od 1996. : SMANJENJE RADNE SPOSOBNOSTI (s’normalnim radnim naporom ne može više da radi na svom poslu puno radno vreme) PREOSTALA RADNA SPOSONOST (da radi na drugom poslu ili da se prekvalifikuje) GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI (ako je osiguranik potpuno ili trajno nesposoban za obavljanje posla, a prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom se ne može osposobiti za drugi posao sa punim radnim vremenom).

Podela invalida se vrši prema kriterijumima: Etiološki – uzrok oštećenja Funkcionalni – koji deo organizma je oštećen Fizički – senzorna ili telesna otećenost Mentalno hendikepirani Kombinovani (dva ili više oštećenja) Pravni. Po osnovu invalidnosti, invalidi rada mogu ostvariti iz PIO pravo na: - invalidsku penziju - raspoređivanje sa punim radnim vremenom na drugo radno mesto, - prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju - novčane naknade. Osiguranik kome nastrane gubitak rane sposobnosti, a kome se zbog navršenih godina života ne obezbeđuje pravo na prekvalifikaciju – dokvalifikaciju – stiče pravo na invalidsku penziju.

Povrede na radu sa smrtnim ishodom Različito se definišu u pojedinim zemljama: U Francuskoj – povreda koja je prouzrokovala smrt za vreme rada radnika u toj godini U SAD -. . . U roku od godine dana od dešavanja nezgode Turska – na radu. Srbija – utvrđeno propisom kojim je normirano podnošenje Prijeve o povredi na radu: SMRTNIM SE SLUČAJEM SMATRA SAMO POVREDA ZBOG KOJE JE LICE POGINULO NA MESTU NEZGODE ILI UMRLO NA PUTU DO ZU (nije dobra def. ) Stvaran broj je skoro 50% veći od evidentiranog Period „nadživljavanja“ se produžava Na nivou RS godišnji prosek je 2, 8 smrtne povrede na 1000 povređenih na radu.

Bolesti rada Bolesti profesije ili nespecifične profesionelne bolesti – hronične bolesti ili stanja zbog trajnosti i jednoličnosti radnih operacija, karakteristične za sve širu podelu rada. 1. PROFESIONALNE BOLESTI – obuhvaćene listom, podležu obaveznoj prijavi i sa pravom bolesnog na obeštećenje, korišćenje medicinske i profesionalne rehabilitacije. 2. BOLESTI RADA – ne podležu prijavljivanju, nisu obzhvaćene posebnom listom. (U najširem smislu i bolesti rada su profesionalne bolesti, potrebno je da se evidentiraju i kontrolišu).

Ostala opšta oboljenja kod profesionalno izloženih osoba koje rade u poljoprivredi, šumarstvu, građevinarstvu (na otvorenom prostoru, u različitim vremenskim uslovima…) Ne podležu obaveznoj prijavi, obolelo lice nema pravo na obeštećenje…ali ako se, prostorno i vremenski, direktno ili indirektno može dokazati uzročna veza sa radom, pojedina oboljenja se tretiraju kao profesionalne bolesti (zarazna žutica, npr. , kod medicinskog osoblja). Potrebno je da se i ova oboljenja evidentiraju i kontrolišu. => ZAŠTITI NA RADU DATI ŠIRE ZNAČENJE (naročito u oblasti zaštite od bolesti) a ne samo vezano za profesionelne bolesti i povrede na radu.