NEMATODA Valjkasti crvi Valjkasti crvi Pseudocelom izmeu telesnog

NEMATODA Valjkasti crvi

• Valjkasti crvi • Pseudocelom između telesnog zida i creva (Pseudocoelomata). • Žive u morima, kopnenim vodama i vlažnom zemljištu. Većina živi slobodno, ali ima i dosta parazita biljaka i životinja. • Telo im je crvoliko, okruglo na poprečnom preseku. • Veličina tela: od milimetra do više od jednog metra. • Cefalizacija je slabo izražena.

• Na površini tela nalazi se višeslojna elastična kutikula. Kutikula je na površini često naborana (pseudometamerija). Ima potpornu i zaštitnu funkciju. • Ispod kutikule je epidermis ćelijske ili sincicijelne građe (hipoderm). • Imaju 4 uzdužna unutrašnja zadebljanja hipoderma od kojih su dva (dorzalno i ventralno) uzana i bela, a druga dva (bočna) šira i tamnija. • U dorzalnom i ventralnom zadebljanju su smeštene nervne vrpce, a u bočnim ekskretorni kanali i nervne vrpce. Ova zadebljanja dele jednoslojnu muskulaturu na 4 uzdužne trake.

• Mišićne ćelije ispod hipoderma su uzdužno raspoređene. Svaka mišićna ćelija se sastoji od kontraktilnog dela i nekontratilnog koji štrči u pseudocelom. • Pseudocelom je ispunjen tečnošću u kojoj se nalaze unutrašnji organi. Pseudocelomska tečnost ima ulogu hidroskeleta.

Nervni sistem i čula • Vrpčastog tipa. Od okoloždrelnog nervnog prstena polaze vrpce od kojih su najače razvijene dve vrpce koje prolaze kroz dorzalno i ventralno zadebljanje hipoderma. • Od čulnih organa poseduju fazmide (žlezdano – čulne organe) koji se nalaze na zadnjem kraju tela. Dobro su razvijene kod parazita. Amfide su redukovane kod parazita, nalaze se na prednjem kraju i imaju hemoreceptornu ulogu. Neke vrste poseduju i proste oči. Imaju čulne papile i čekinje na P tela. • Respiratorni i krvni sistem ne postoje.

Crevni sistem • Euproktan, građen od usta (okružena usnama), usne duplje, ždrela, srednjeg creva i zadnjeg creva sa analnim otvorom. Crevo je po položaju bliže dorzalnoj strani nego ventralnoj. Prednje i zadnje crevo su ektodermalnog porekla, a srednje endodermalnog. • Crevo je sastavljeno od epitelnih ćelija koje su bazalnom membranom odvojene od pseudoceloma. • Zadnje crevo (rektum) kod mužjaka završava kloakom u koju, osim creva, ulazi i semevod.

Ekskretorni sistem • Dvojak: žlezdan i cevast. • Renete su žlezdane strukture i predstavljaju velike žlezdane ćelije. Jedan par ili više njih štrči u pseudocelom, a otvaraju se zajedničkom porom na ventralnoj strani prednjeg dela tela. • Cevasti sistem je u obliku slova H i on je složeniji i češći. To je velika ćelija čiji se bočni ekskretorni kanali pružaju kroz bočna hipodermalna zadebljanja. Bočni cevasti delovi su spojeni poprečnim delom ćelije. Od tog poprečnog dela vodi i ekskreciona cev koja se ekskretornom porom otvara na prednjem delu tela sa trbušne strane.

Polni sistem i razmnožavanje • Odvojenih polova. Ceo sistem je građen po principu cevi. • Ženski polni sistem: parni ovarijumi (klicina zona, zona rasta - rachis), parni ovidukti, uterus, vagina. Muški polni sistem: neparni testis, semevod, seminalna vezikula, kloaka, kopulacione spikule.

Klasifikacija i rasprostranjenost • Rasprostranjeni su širom biosfere. Njihova najveća biološka raznovrsnost poznata je u tropskim i suptropskim krajevima Afrike, Azije i Južne Amerike. • Slobodnoživeći oblici se nalaze u moru, slatkim vodama i vlažnim staništima na kopnu. U Jadranu je poznato oko 100 vrsta valjkastih crva. • Paraziti su na biljkama i životinjama. • Dele se na dve klase: Phasmidia i Aphasmidia.

Classis Phasmidia • U Phasmidia spadaju nematode koje imaju fazmide. Amfide su redukovane. Većina vrsta živi parazitski, a ima i slobodnoživećih koje žive u zemlji. Classis Phasmidia Ordo Ascaroidea Familia Ascarididae Ascaris lumbricoides (čovečija glista) • Kosmopolit je i parazitira u tankom crevu čoveka i nekih vrsta majmuna. • Telo je dugo, valjkasto, cilindrično, nesegmentisano, zašiljeno na oba kraja. • Mužjak je sličan ženki. Razlikuje se od nje po manjim dimenzijama i po kukasto povijenom zadnjem kraju tela prema ventralnoj strani. • Mužjak (15 do 25 cm), ženka (20 do 40 cm)

Poprečni presek ženke Ascaris lumbricoides u nivou srednjeg creva

Poprečni presek mužjaka Ascaris lumbricoides u nivou srednjeg creva

Životni ciklus Ascaris lumbricoides • Ženka koja živi u tankom crevu čoveka polaže veliki broj jaja. • Jaja sa fekalijama domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu. • Čovek preko neopranog voća i povrća, a još više preko zagađene vode unosi jaja u telo. • Larve se izlegu i putem krvotoka, preko jetre i srca dospevaju u pluća. • Prodiru u plućne alveole gde se presvlače, a zatim preko traheja i dušnika migriraju u crevni trakt, u tanko crevo, zatim se presvlače i posle toga postaju polno zreli.

Poznata je i vrsta Enterobius vermicularis – dečija glista.

Vrsta Wuchereria (Filaria) bancrofti parazitira u limfnom sistemu čoveka pri čemu izaziva ogromne otoke tzv. slonovska bolest – elefantijazis. Komarci su prelazni domaćini, u njihovom telu se nastavlja larveno razviće. Mikrofilarija

Classis Aphasmidia • U Aphasmidia spadaju nematode koje imaju amfide na prednjem kraju tela, ali bez fazmida na zadnjem kraju tela. Većinom žive slobodno u morima i kopnenim vodama, u vlažnoj zemlji, ali ima i parazitskih vrsta. Classis Aphasmidia Ordo Enoplida Familia Trichinellidae Trichinella spiralis (trihina) • Jedan od najčešćih parazita čoveka u umerenom pojasu. • Mužjak (1, 6 mm), ženka (2, 5 do 4 mm).

Životni ciklus Trichinella spiralis • Deo ciklusa života ove vrste odvija se u crevu, a deo u mišićima domaćina. • Pored čoveka parazitira u telu svinja i pacova za koje nije patogena. • Ženke u crevu domaćina rađaju mlade jedinke koje se raznose krvlju po celom telu, ali se najčešće lokalizuju u mišićima koji su u fiziološkom pogledu najaktivniji. • Posle izvesnog vremena mlade trihine se učaure, incistiraju (bobice). • Čovek se zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno svinjsko meso. • U crevu se iz bobica oslobađaju mlade jedinke trihine, dostižu polnu zrelost i kopuliraju. • Po kopulaciji mužjaci ugibaju, a ženke se ubušuju u epitel creva i rađaju do 1500 mladih trihina.

Bobice trihine

Anguina tritici Heterodera sp.