Nemanja Jovi 060119 PRIVATIZACIJA U SRBIJI STANJE JAVNOG

Nemanja Jović 06/0119 PRIVATIZACIJA U SRBIJI STANJE JAVNOG SEKTORA

Privatizacija u Srbiji Nakon jedanaest godina "reformi" Srbija se danas praktično nalazi na početku tranzicije u demokratsko društvo i tržišnu ekonomiju. Istorija privatizacije u Srbiji praktično je istorija primene različitih modela besplatne distribucije kapitala zaposlenima, penzionerima i građanima. Ukupni efekti privatizacije do demokratskih promena bili su minimalni.

Privatizacija u Srbiji Socijalna prihvatljivost kao jedan od najvećih izazova privatizacije u našim uslovima. Koncept privatizacije u Srbiji prevashodno je okrenut strateškim investitorima i posledično: (a) sadrži samo konkurentske metode prodaje kapitala; (b) naglašava proceduralna pitanja procesa prodaje kapitala; (c) insistira na javnosti rada institucija i transparentnosti sistema donošenja odluka o prodaji kapitala; (d) sadrži mehanizme prethodne kvalifikacije investitora; (e) ima ugrađene mehanizme optimiziranja odnosa transakcione cene kapitala

Ciljevi privatizacije Izrada novog zakona o privatizaciji. Pri izradi novog koncepta privatizacije, radna grupa se rukovodi sledećim ciljevima: 1. Stvaranje otvorene privrede i strukture vlasništva 2. Maksimiziranje investicija u realni sektor 3. Socijalna i politička prihvatljivost 4. Uspostavljanje jasne vlasničke strukture i na njoj zasnovanih mehanizama korporativnog upravljanja

Tekuća privredna kretanja Jak uticaj političkih prilika. Glavni pokazatelji privrede: proces privatizacije, inflacija, struktura i dinamika privredne aktivnosti, tržište rada, spoljna trgovina i devizni kurs. Započinjanje procesa vlasničke transformacije u javnom sektoru.

Proces privatizacije U periodu od 2002 -2006. godina, prodato je ukupno 1852 preduzeća, sa 290. 000 zaposlenih i prodajnom cenom od 2, 09 mlrd. evra. Centralno pitanje nastavka procesa privatizacije odnosi se na javna preduzeća (EPS, NIS, PTT, Železnice Srbije, JAT. . . ) koji zapošljava oko 160. 000 ljudi.

Ekonomska politika Obuzdavanje inflacije, preporukom MMF-a prešlo se na targetiranu inflaciju (restriktivna monetarna politika). Restriktivna monetarna politika uticala je na izvesno smirivanje ekspanzije domaće tražnje, ali i na pad investicione aktivnosti u privatnom sektoru.

Ekonomska politika U 2006. godini ostvaren je budžetski suficit od 30, 3 milijarde dinara ( po MMF-u, deficit od 1, 6% BDP). Budžetski suficit (+) ili deficit (-) u % BDP u periodu od 2001 -2006. 2001 2002 2003 2004 2005 2006 -0, 2 -4, 3 -1, 4 -0, 1 1, 6(0, 75) 1, 4(-1, 6)

Ekonomska politika U domaćoj privredi ostvaren je realni rast od oko 7% u 2006. godini. Pozitivan uticaj na rast imali su proces privatizacije preduzeća i restruktuiranja privrede, priliv SDI i dinamičan rast izvoza i agregatne tražnje. Privrednom rastu najveći doprinos pruža razvoj uslužnog sektora.

Anomalije tržišta rada U 2007. nastavljen je višegodišnji trend smanjenja broja zaposlenih i povećavanja broja nezaposlenih u Srbiji. Stopa nezaposlenosti u EU, 2006. godine, bila je 7, 9%, dok je u Srbiji 28, 04%. Stopa zaposlenosti u Srbiji iznosila je 40, 4%, gde tek predstoji proces restruktuiranja i privatizovanja javnih preduzeća (ukupno zaposlenih 160. 000) gde će viškovi biti neminovni.

Anomalije tržišta rada U periodu od 2002. do 2006. godine ostvaren je veoma dinamičan rast bruto i neto zarada, neusklađen u odnosu na produktivnost rada. Tržišna kretanja umanjuju konkurentnost srpske privrede, a time i izvoza, zbog toga što se troškovi rada brže povećavaju od rasta proizvodnje.

Anomalije tržišta rada

Spoljnotrgovinska razmena Spoljnotrgovinski deficit u 2006. godini dostigao je iznos od 6, 7 mlrd. USD. Odvajanje Crne Gore više je doprinelo rastu rashoda po osnovu uvoza usluga Srbije, nego prihoda po osnovu izvoza.

Otegnuta privatizacija Privatizacija u Srbiji započeta je 1989. godine po propisima SFRJ. Okončava se 1991. godine sa 1. 211 preduzeća sa uloženim privatnim kapitalom. 1992. godine, podržavljenjem društvenog kapitala u delatnostima koje su od javnog interesa, nastaju sadašnja javna preduzeća sa državnim kapitalom.

Otegnuta privatizacija 1997. godine, stupa na snagu zakon po kome se 60% kapitala koji se privatizuje poklanja zaposlenim, dok 40% ide u socijalne fondove. 2001. godine, donet važeći zakon po kom se prodaje 70% kapitala, 15% se deli zaposlenima, 15% ide u privatizacioni registar.

Stanje privatizacije U oblasti usvajanja i primene regulative, kao i u oblasti restrukturiranja javnih preduzeća ostvaren je određeni napredak, dok je proces privatizacije u ovoj oblasti praktično na početku. Po oceni EBRD od mogućih četiri, Srbija je u reformi infrastrukture ostvarila dva poena. Privatna preduzeća ostvaruju daleko veću profitabilnost od društvenih i javnih preduzeća.

Očekivanja i mogućnosti Privatni kapital zahteva veću produktivnost rada, što se postiže povećanjem poslovanja kao i smanjenjem broja zaposlenih. Otegnutost tranzicije izazvala je rast plata, što je umanjilo privlačnost ulaganja u Srbiji. Proces priliva kapitala i menjanje deficita tekućeg bilansa, pa vraćanja prirasta i suficita se moraju preklapati.

Institucionalni okvir 1990. -2000. godine period “sive tranzicije” i insajderske privatizacije. Izvršena je korekcija u zakonskoj regulativi. Prihodi od prodaje državnog kapitala postaju državni prihodi za: Penzijsko i invalidsko osiguranje 10% Restruktuiranje i razvoj privrede 50% Licima čija je imovina nacionalizovana 5% Infrastruktura lokalne samouprave 5% Novčani fondovi za vraćanje dugova 30%

Prihodi države U periodu od 2002. do 2006. godine ostvaren je prihod od 2, 406 mlrd. evra. Pravi prihodi države od prodaje državnih preduzeća tek predstoje sa prodajom naftne industrije, elektroprivrede, pošta, telekomunikacija. . .

Prihodi države

Posledice ekonomske politike Zaposlenost (promena u strukturi i rast nezaposlenosti) Zarade (nominalno i realno povećanje) Inflacija (beleži cikličan tok) Rast BDP (realan rast u periodu od 2001. -2005. godine)

Održivi završetak Svi zahtevi koji se tiču reformi i uključivanje u EU govore u prilog doslednog i brzog okončanja privatizacije preostalog društvenog kapitala i temeljne reorganizacije javnog sektora. Javna preduzeća u “umirućoj” fazi funkcionisanja donose ogromne probleme i troškove ukupnoj nacionalnoj ekonomiji, pa i državi.

Neosmišljeni završetak Najveći problem potiče iz nedostatka celovitih polaznih rešenja. Došlo se, naizgled, do samog kraja a da se još zapravo ne zna kako taj kraj treba da izgleda, ni kakve konsekvence donosi. Za mnoga pitanja nije dat pravovremeni i strateški odgovor, niti je ikome prezentovana bilo kakva zvanična vizija.

Počeci, zastoji i ubrzanja Privatizacija je po novom zakonu na samom početku bila podeljena u tri faze: Zakonodavna aktivnost Kadrovsko jačanje institucija Implementacija

Rezultati i očekivanja Ukupna uspešnost privatizacije sastoji se od procentualnog odnosa prodatih i ponuđenih preduzeća u privatizaciji koja prema zbirnim rezultatima 2002. -2006. iznosi 73%. Nema dovoljno podataka o poništenim ugovorima ili neisplaćenim obavezama kupaca.

Efekti u privatizovanom sektoru Problemi efikasnosti Investicije, tehnologije i korporativno upravljanje Odnos poslodavci – zaposleni Radničko akcionarstvo

Kako do povoljnog ambijenta? Neophodnost izmena u postojećem zakonu Transparentnost postupaka Unapređivanje socijalnog dijaloga Korišćenje iskustava iz sveta Osmišljena kampanja edukacije građana Borba protiv korupcije Instituti kontrole privatizacije

Gde smo i kuda idemo? ? Efekti privatizacije, najviše zbog njene sporosti, nedovoljno su popravili druge učinke, pa se tako i sama privatizacija učini efikasnijom. Tranzicija skoro nije ni dodirnula državni aparat, i on je ostao preterano umešan u obavljanje svih poslova. Izvršna vlast je jaka i nedovoljno javna, pa se stvara prostor za najveću korupciju. Rezultat je i pad poverenja u vlast i njene reforme.

Opis /godina 2004 2005 2006 Rast BDP % 8. 40 6. 20 5. 80 Zaposlenih miliona 2. 05 2. 07 2. 02 Nezaposlenih miliona 0. 95 0. 99 1. 01 Trgovinski deficit mlrd $ 1. 00 1. 60 4. 40 Neto inoulaganja mlrd $ 1. 00 1. 60 4. 40 Povećanje duga mlrd $ 2. 10 3. 20 4. 10

Kako dalje? ? U relativno kratkom roku treba definisati državni osnovni kapital u javnim preduzećima, kao i njegovo deljenje na akcije, čijom će prodajom biti obavljena privatizacija. Nužna je veća transparentnost postupaka, kao i veća kontrola agencija koje sprovode privatizaciju.

Šta je javno preduzeće? ? Zakon o javnim preduzećima i obavljanju aktivnosti od opšteg interesa definiše javno preduzeće na sledeći način: „Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave. “

Javna preduzeća U Srbiji postoji ukupno oko 550 javnih preduzeća. Posebno se ističu 17 preduzeća koja u 2006. prema podacima Republičkog zavoda za razvoj zapošljavaju 108. 845 radnika i ostvaruju 801, 7 milijardi dinara ukupnog prihoda ili oko 9 milijardi evra. Po obimu poslovanja, posebno se ističu EPS, NIS i Telekom Srbija.

Javna preduzeća

Reforme javnih preduzeća Opšti pravci reforme javnih preduzeća od početka 2001. godine bili su: usklađivanje cena s troškovima, odvajanje sporednih delatnosti i njihova privatizacija, regulisanje dugova i potraživanja, racionalizacija poslovanja i smanjenje viška zaposlenih. Doneti su zakoni kojima se obavljanje infrastrukturnih delatnosti reguliše u skladu s praksom tržišnih privreda.

Reforme javnih preduzeća Infrastrukturne delatnosti i dalje zaostaju kako za razvijenim članicama EU tako i za regionalnim okruženjem i predstavljaju ograni čavajući faktor za privredni rast. Sposobnost države da upravlja javnim preduzećima je još uvek niska, čak i u odnosu na ne baš uvek visok međunarodni nivo. Javna preduzeća u Srbiji su centri partijske moći.

Osnovni pravci reformi Modernizacija infrastrukturnih delatnosti u Srbiji. Regulatorni okvir treba da omogući formiranje konkurencije gde je to moguće ili potencijalne konkurencije u ostalim segmentima tržišta. Mehanizmi za sprečavanje raznih oblika ekonomske neracionalnosti, i da se obezbedi kontinuiran rast obima i proširenje asortimana usluga.

Osnovni pravci reformi U vezi sa privatizacijom javnih preduzeća u Srbiji bitna su sledeća pitanja: koja preduzeća treba trajno da ostanu u većinskom državnom vlasništvu? koje reforme treba da prethode privatizaciji javnih preduzeća? da li, koliko besplatnih akcija treba podeliti zaposlenim i građanima? kada je opravdano prodati većinski paket strateškom partneru? koja preduzeća i u kom obimu privatizovati preko berze?

Hemijska industrija Srbije Privatizacija i investicije

Sektor 24 industrije Srbije 75% zaposlenih radi u privatnim kompanijama, a dodatnih 7% u preduzećima koja su u postupku privatizacije i restruktuiranja. Uz smanjenje zaposlenih za oko 25%, ostvaren porast proizvodnje za 60% i porast produktivnosti od 118%. Još 40 preduzeća čeka na privatizacija sa oko 8, 000 zaposlenih.

Stanje u sektoru hemije Od svih ulaganja EU u istraživanja i razvoj oko 25, 4% je u ovoj grani. Derivati nafte i gasa upotrebljavaju se kao osnovne sirovine u hemijskoj industriji. U proizvodnji poljoprivrednih hemikalija postoje dva faktora imaju uticaj na cenovnu strukturu: cena prirodnog gasa cena transporta mineralnog đubriva

Stanje u sektoru hemije Prosečna stopa rasta u ovoj industriji na svetskom nivou kreće se od 2, 5% do 3, 7% u periodu od deset godina. U Srbiji je 2005. godine u ovoj industriji bilo 28, 900 zaposlenih, i od 2005. prestaje trend smanjenja zaposlenosti u grani.

Zaposlenost u sektoru 24

Privatizacija i investicije U periodu 2001. -2005. godine privatizovano je 32 preduzeća sa 48, 1% zaposlenih iz grane. Prodajna cena iznosila je 62 miliona evra, od čega su 38 miliona evra činila strana ulaganja. Investicije u sektoru 24 čine 2, 6% od ukupnih investicija u privredi Srbije.

Spoljnotrgovinska razmena Izvoz i uvoz u sektoru hemije je u stalnom porastu, ali sa izraženim trgovinskim deficitom. Glavni trgovinski partner Srbije u ovoj grani je EU. Najviše izvezeno u Nemačku, Italiju, Belgiju i Austriju, dok je najviše uvezeno iz Nemačke, Italije, Francuske i Slovenije.

Spoljnotrgovinska razmena

Konkurentnost srpske hemijske industrije Konkurentnost se nedovoljno poboljšala. Izvoz se povećao za tri puta u poslednjih pet godina, ali se u isto vreme i uvoz povećao za dva puta. RCA indeks smanjen sa -0, 68 na -0, 49.

Železnice Srbije Preduslovi, ograničenja i dometi privatizacije

Preduslovi i ograničenja Poslednja decenija prošlog veka se može okarakterisati kao vreme fundamentalnih reformi u železničkom saobraćaju u Evropi. Reforme svih relevantnih železnica imaju iste ciljeve, ali i različite modele ostvarivanja tih ciljeva. Zakonska regulativa, neophodnost podele jedinstvenog železničkog preduzeća na deo koji upravlja infrastrukturom i deo koji se bavi prevozom.

Preduslovi i ograničenja Preduslov reformi treba da ima dve dimenzije: ekonomsko-političku ekonomsko-poslovnu Ciljevi koji se moraju ostvariti: 1. 2. 3. 4. povećanje konkurencije povećanje efikasnosti smanjenje političkog uticaja povećanje obima prevoza

Preduslovi i ograničenja Strategija reforme prati četiri koraka kroz koje treba proći, kako bi se ciljevi mogli implementirati: 1. Organizaciono restruktuiranje 2. Poslovno restruktuiranje 3. Finansijsko-imovinsko restruktuiranje 4. Vlasničko restruktuiranje

Koncept i dometi Vrši se diferenciranje po vrstama delatnosti koje železnica obavlja: osnovna delatnost i pomoćne i sporedne delatnosti U definisanju osnovne delatnosti nameću se pristupi za: železničku infrastrukturu i delatnost železničkog prevoza

Koncept i dometi Postojeći i perspektivni rentabilitet železničkih pruga sa pripojenim postrojenjima, je istovremeno i polazna osnova dometa privatizacije železničke strukture. Mora se ukinuti tradicionalni monopol javnog železničkog preduzeća.

Opšte o železnici Reforme moraju biti sveobuhvatne ali i postepene, uz definisanje jasnog koncepta. Iskustva reformisanih železnica su vrlo bitna, i daju nadu da se i u Srbiji mogu sprovesti reforme na jednako povoljan način. Potreban je kvalitetan i manje politički senzitivan menadžment, izabran na javnom konkursu, sa jasno izraženom potrebom sprovođenja reformi.

Naftna industrija Srbije Postupak privatizacije

O NIS-u Proizvodnja nafte u Srbiji zadovoljava između jedne četvrtine i jedne petine ukupnih potreba zemlje, a proizvodnja gasa do jedne trećine. Dominantan monopol u svim segmentima, osim u segmentu distribucije.

Restruktuiranje 2005. godine donet je niz zakonskih akata koji se odnose na razdvajanje pojedinih oblasti. Uvode se i regulatorna tela za oblast energetike, a u istom periodu vrši se rekonstrukcija javnih preduzeća iz ove oblasti.

Privatizacija Ističe se zainteresovanost partnera za pumpe i oblast distribucije nafte, dok je nacionalni interes očuvanje rada rafinerija i istraživanje prirodnih resursa. Ciljevi Vlade prilikom privatizacije NIS-a su: liberalizovano i konkurentsko tržište dolazak strateških investitora privatizacija u razumnom roku

Privatizacija

Privatizacija Predlog je da novi, iako manjinski vlasnik dobije upravljačku kontrolu nad kompanijom. Zahtev je i podizanje kvaliteta goriva, kao i dostizanje standarda EU. Uredbe (pretežno o formiranju cena) koje štite NIS ostaju na snazi do 2010. godine.

Privatizacija

Ključne dileme Veliki gubitak NIS-a tokom 90 -ih godina. Zabrana uvoza derivata do 2010. godine. Izvoz nije moguć, zbog nesposobnosti naših rafinerija da ispune stroge ekološke standarde.

Zaključak Najbolja opcija za državu jeste nalaženje kupca koji bi se obavezao da rafinerije revitalizuje, modernizuje i snadbeva naftom za nesmetan rad. Preduslov svega navedenog je da država bude spremna da se odrekne svog prava upravljanja.