NASTAVNI PREDMETKINEZIOLOGIJA 2 III PREDAVANJE Analiza pokreta Pokreti

NASTAVNI PREDMET-KINEZIOLOGIJA 2 III PREDAVANJE *Analiza pokreta, *Pokreti glave i vrata, *Pokret. I kičmenog stuba Prof. dr Milorad Jerkan

Potreba za kretanjem je sastavni deo svakog živog bića • Pokret je promena mesta jednog tela u prostoru u određenom vremenu u odnosu na drugo telo. • Analiza kretanja živog tela daleko je složenija od analize kretanja nežive prirode u fizici zato što se osim mehaničkih osobina moraju sagledavati i biološki uslovi organizma. • Prilikom kretanja organizam je izložen dejstvu spoljašnjih sila ali i unutrašnjih kojima mišići deluju na kosti za koje su vezani.

Kretanje čoveka • Biomehanika je mehanika tela – objašnjava kako se telo ponaša u odnosu na fizičke i mehaničke zakone • Kosti posmatramo kao poluge, zglobove kao oslonce tih poluga a mišiće kao pokretače poluga. • Kretanje čoveka je složeno, neravnomernog ubrzanja, a sastoji se od prostih kretanja: translacija i rotacija • Obzirom da su linearno i ugaono kretanje jednostavni oblici kretanja, složeno kretanje se prilikom analize, može razložiti na njegovu linearnu i ugaonu komponentu

Analiza kretanja • Može se analizirati kretanje ili održavanje položaja celog tela ili njegovih pojedinih segmenata. • Da bi razumeli ljudsko kretanje, moramo poznavati strukturu sastavnih delova aparata za kretanje (kostiju, zglobova, mišića) i kako fizički zakoni kretanja upravljaju tom strukturom (mehanika). • Dobijanje podataka analizom normalnih pokreta koristi se radi tretmana poremećaja u pokretljivosti.

Podrazumeva se da se zna: • • • Superiorno: bliže glavi Inferiorno: dalje od glave � Anteriorno: ka prednjem delu tela (ventralno) Posteriorno: ka zadnjem delu tela (dorzalno) � Medijalno: ka srednjoj liniji tela � Lateralno: od srednje linije tela � Proksimalno: bliže trupu Distalno: dalje od trupa � Superficijalno: ka površini tela �

U vezi sa pokretima sagledavamo: Segment koji se pokreće, Vrstu pokreta Ravan i osovinu pokreta Obim pokreta Mišiće koji učestvuju u pokretu i kojom vrstom kontrakcije deluju • Koji zglobovi učestvuju u ispitivanom pokretu • Koji nervi inervišu angažovane mišiće • • •

Kičmeni stub (KS) ili kičma – koštani stub izgrađen od pršljenova Statičku, dinamičku i zaštitnu ulogu • • Obezbeđuje stabilnost i držanje tela u uspravnom položaju Omogućuje pokretljivost glave, vrata i trupa Štiti kičmenu moždinu od oštećenja Apsorbuje i umanjuje udarce i potrese Kičmeni stub mora ispuniti suprotne zahteve: • Da bude dovoljno čvrst da obezbedi stabilnost • Da bude dovoljno pokretljiv

Osnovne uloge KS omogućene su specifičnom građom – vertikalni niz kratkih kostiju • Kičmeni stub se satoji od 32 -33 pršljena • 7 -vratnih • 12 -leđnih • 5 -lumbalnih • 5 -sraslih sakralnih (čine sakralnu ili krsnu kost – oss sacrum) • 3 -4 srasla kokcigealna (čine trtičnu kost - oss coccygis) • Fiziološke krivine

Zglobovi kičmenog stuba • • • U vratnom delu: Apofizarni (fasetni) zglob Intervertebralni Unkovertebralni - processus uncinatus sa telom pršljena Atlantookcipitalni Atlantoaksijalni U torakalnom i lumbalnom delu: • Apofizarni zglob i • Intervertebralni Unkovertebralni ili luškinov zglob – od trećeg do sedmog vratnog pršljena

Apofizarni, fasetni zglob • Sastoji se iz ravnog donjeg nastavka (processus articularis inferior ) gornjeg pršljena i ravnog gornjeg nastavka donjeg pršljena (processus articularis superior)

Discus intervertebralis • Tela pršljenova spojena su međupršljenskim diskusima • Diskus se sastoji iz fibroznog prstena (anulus fibrosus) i mekog jedra (nukleus pulposus) • Omogućuju bolju pokretljivost ali i amortizaciju kičmenog stuba

Ligamenti kičmenog stuba • Lig. longitudinale anterior • Lig. longitudinale posterior • Lig. interspinosus • Lig. flava

Faktori pokretljivosti u pojedinim delovima kičmenog stuba • Broj pršljenova - veća je pokretljivost određenog dela KS ukoliko je veći broj • Visina pršljenskog tela – veća je pokretljivost ako su pršljenska tela viša • Prečnik pršljenskog tela – ako je prečnik manji, pokretljivost je veća • Visina mešupršljenskih diskusa – veća je pokretljivost što su viši • Položaj rtnih nastavaka – bolja je pokretljivost ako su oni kraći i uži i paralelnije postavljeni

Pokretljivost kičmenog stuba u celini • Pokretljivost između dva susedna pršljena je minimalna, ali pokreti kičme u celini kao zbir većeg broja malih pokreta, imju prilično veliku amplitudu. • Razlikuje se pokretljivost pojedinih delova KS: vratnog, leđnog i slabinskog dela.

Krivine kičmenog stuba • Normalne krivine kičmenog stuba, pri posmatranju sa strane su: vratna lordoza, leđna kifoza, slabinska lordoza i krsno repna krivina • Posmatran sa zadnje ili prednje strane kičmeni stub je prav. Niz rtnih nastavaka čini vertikalni grben, i može se opipati ispod kože. • (može se kod većine ljudi uočiti fiziološka skolioza torakalnog dela u zavisnosti da li se radi o desnoili levorukim osobama)

Zašto su krivine kičmenog stuba fiziološke: • Tokom filogenetskog razvoja formirale su se krivine kičmenog stuba da bi se: • sprečili grubi sudari koštanih nastavaka pršljenova • Omogućila veća pokretljivost i otpornost

Zglobovi glave i vrata • Glava je u kontaktu sa vratnim delom kičmenog stuba i najveći broj pokreta izvodi sa vratom • Atlanto okcipitalni zglob - kontakt između glave i vrata. • Zglobne površine lobanje su condylus occipitalis a atlasa fovea articularis cranialis • Naziva se gornji zglob glave • Pokreti su fleksija, ekstenzija, lateralna fleksija • Artrokinematički: prednje klizanje sa ekstenzijom i zadnje klizanje sa fleksijom

1. i 2. vratni pršljen atlas i axsis

Donji zglob glave – atlantoaksijalni • Spoj između 1. i 2. vratnog pršljena • Vertikalni nastavak drugog vratnog pršljena (dens axis) uvučen je u prostor između prednjeg luka atlasa i poprečne veze atlasa. • Tako se glava zajedno sa prvim vratnim pršljenom rotira oko densa aksisa (zubnog nastavka drugog vratnog pršljena)

Pokreti glave i vrata • Prilikom izvođenja ekstenzije vratna lordoza se naglašava • Pri izvođenju fleksije vratna lordoza se gubi • Rotacija se jednim delom odvija u međupršljenskim zglobovima a najvećim delom odvija se u atlantoaksijalnom zglobu. -Zahvaljujući vertikalnom nastavku drugog vratnog pršljena koji se uvlači u prostor između prednjeg luka i poprečne veze atlasa. • Glava zajedno sa atlasom rotira oko ovog nastavka. Obim pokreta je 30˚ na svaku stranu.

Pokreti glave i vrata: fleksija, ekstenzija, lateralna fleksija i rotacija • 50% pokreta fleksije odvija se u gornjem zglobu glave a ostalih 50% u intervertebralnim zglobovima. • Obim pokreta od potpune fleksije do potpune ekstenzije iznosi 90˚ • Bočna fleksija iznosi po 45˚ na svaku stranu takođe se odvija delom u gornjem zglobu glave a delom u zglobovima između ostalih pršljenova • Ravni i osovine pokreta

Veći pokret rotacije ide uz fleksiju • Svaki pokret rotacije glave i vrata praćen je izvesnim bočnim naginjanjem vratnog dela kičme i obratno. • Ovaj drugi pokret je rezultat zatezanja krilastih veza (ligg. alaria). Ovi ligamenti spajaju dens i kondil okcipitalne kosti pa pri većoj rotaciji zatezanje ove veze se smanjuje naginjanjem glave na suprotnu stranu i omogućava veći obim pokreta rotacije. • Takođe i bočno naginjanje glave dovodi do rotacije glave na suprotnu stranu iz istog razloga.

Vratni deo kičme je najpokretljiviji Zahvaljujući : • relativno visokim međupršljenskim diskusima • obliku pršljenova i manjem prečniku pršljenskih tela • Rtni nastavci su kratki i uzani • Mišići koji pokreću glavu svojim gornjim pripojima spojeni su za kosti lobanje a donjim za vratni deo KS, trup ili ramrni pojas

Mišići pregibači (fleksori) glave i vrata m. sternocleidomastoideus m. longus capitis m. longus colli m. scalenus anterior m. scalenus medius m. scalenus posterior m. rectus capitis anterior mm. suprahyoidei et infrahyoidei

m. sternocleidomastoideus (SCM) • • Pripoji: manubrium sterni medijalni deo klavikule spoljna strana mastoidnog nastavka (temporalna kost) i na okcipitalnoj kosti Inervacija nervi cervicales (C 2, 3) i nervus accessorius Funkcija: fleksija, bočna fleksija i kontralateralna rotacija vrata

m. sternocleidomastoideus • Ovaj mišić je fleksor glave i vrata samo ako je glava fiksirana prema gornjim vratnim pršljenovima (ako glava ne bi bila fiksirana, kontrakcija bi izazvala ekstenziju gornjih i fleksiju donjih vratnih pršljenova. • On je fleksor u zglobovima kičme a ekstenzor u atlantookcipitalnom zglobu

m. SCM je fleksor glave i vrata ako se oba parna mišića kontrahuju istovremeno

m. longus capitis • Prednja strana baze okcipitalne kosti • Processus transversus lll do Vl vratnog pršljena • Inervacija- cervikalni nervi • Funkcija: fleksija glave i vrata u zglobovima vratne kičme

• Pars obliqua superior –u rotaciji na istu stranu • Pars verticalis • Pars obliqua inferior- u rotaciji na suprotnu stranu • Pripoji: od atlasa preko processus transversus lll -Vll vratnog do l-lll grudnog pršljena • Inervacija: cervikalni spinalni nervi • Funkcija: fleksija glave i vrata i pojedini delovi u rotaciji m. longus colli

mm. scaleni - inervišu ih cervikalni spinalni nervi • m. scalenus anterior et medius - od processusa transversusa vratnih pršljenova do prvog rebra • m. scalenus posterior – do spoljašne površine drugog rebra • Funkcija: fleksija i lateralna fleksija

Mišići opružači, ekstenzori glave i vrata • • • m. trapezius (gornji deo) m. iliocostalis cervicis m. longissimus capitis m. longissimus cervicis m. spinalis capitis m. spinalis cervicis • m. splenius • m. semispinalis capitis • m. rectus capitis posterior major et minor

m. trapezius • • • Sastoji se iz tri dela: 1. pars ascendes (gornji) 2. pars transversa (srednji) 3. pars descendes (donji) Pripoji: okcipitalna kosti – linea nuchae superior i protuberancia occipitalis externa, lig. nuchae, rtni nastavci od Vll vratnog do Xll torakalnog pršljena, lateralni deo klavikule i spina skapule

m. trapezius (gornji deo) ili pars descendes • Pripoji: na okcipitalnoj kosti – linea nuchae superior i protuberancia occipitalis externa, lig. nuchae i spoljašnja trećina zadnje ivice ključne kosti • Funkcija: ekstenzija, bočna fleksija glave i vrata i rotacija na suprotnu stranu -Podizanje ramena • Inervišu ga nervi cervicales (C 2, 3, 4) i n. accessorius

m. iliocostalis cervicis • Deo je m. iliocostalis-a • Pripoji: - processus transversus l. V, V i Vl C -gornja ivica lll –Vl rebra • Inervacija: zadnje grane kičmenih nerava • Funkcija: ekstenzija, lateralna fleksija i kontralateralna rotacija vrata

m. longissimus capitis • Deo je dugog leđnog mišića • Pripoji: mastiodni nastavak i poprečni i zglobni nastavci poslednja četiri vratna i prva tri leđna pršljena.

m. longissimus capitis • Funkcija: ekstenzija, lateralna fleksija i kontralateralna rotacija glave i vrata • Inervišu ga zadnje grane cervikalnih nerava

m. longissimus cervicis • Deo je dugog leđnog mišića • Pripoji: poprečni nastavci poslednjih šest vratnih pršljenova i prvih pet leđnih • Funkcija: ekstenzija, lateralna fleksija

m. semispinalis capitis • Pripoji: Okcipitalna kost i poprečni nastavci poslednja četiri vratna i prvih šest leđnih pršljenova. • Funkcija: ekstenzija, lateralna fleksija i kontralateralna rotacija glave i vrata.

Mišići koji izvode lateralnu fleksiju glave i vrata • Istovremenom kontrakcijom mišića fleksora i ekstenzora sa iste strane vrata nastaje lateralna fleksija • • m. SCM m. scalenus anterior, m. scalenus medius m. scalenus posterior • • m. splenius m. longissimus capitis m. trapezius m. rectus capitis lateralis

Pokreti glave i vrata m. splenius capitis et cervicis

Mišići rotatori glave i vrata • • • Na istu stranu m. longus colli (pars obliqua superior) m. obliqus capitis inferior m. splenius Na suprotnu stranu m. longus colli (pars obliqua inferior) m. obliqus capitis superior m. SCM

m. obliqus capitis inferior m. obliqus capitis superior

Analiza pokreta torakalnog i lumbalnog dela kičmenog stuba

Torakalni (grudni, leđni) deo kičmenog stuba • Sastoji se od 12 grudnih pršljenova • 1. grudni pršljen je po građi sličan vratnim • 12. grudni je sličan lumbalnim • Najveći deo obima pokreta se odvija u tim delovima • U ostalim zglobovima ovog dela KS pokreti su minimalni

Pokretljivost torakalnog dela je mala • Rtni nastavci su dugački i kosi • Međupršljenski kolutovi su niski • Zglobovi sa rebrima takođe smanjuju pokretljivost • Lateralna fleksija je 30˚ • Rotacija iznosi 20˚

Lumbalni (slabinski) deo kičmenog stuba • Međupršljenski prstenovi su visoki, naročito između L 5 i S 1 • Poprečni nastavci su uzani • Rtni nastavci su paralelni • Fleksija - 40˚ • Ekstenzija - 30˚ • Lateralna fleksija 25˚ • Rotacija - 10˚

Krsno-repna krivina • Važan je deo kičmenog stuba za održavanje stabilnosti – veliki broj pripoja mišića • Sastoji se od 5 sraslih sakralnih kostiju i trtične kosti. • Nema ulogu u pokretljivost KS, već u obezbeđivanju stabilnosti.

Mišići fleksori trupa: • m. rectus abdominis • m. obliqus abdominis internus • m. obliqus abdominis eksternus • • • m. SCM mm. scaleni m. transversus abdominis m. pyramidalis m. psoas major

Fleksija trupa • Pri fleksiji trupa u celini, dolazi do formiranja jedinstvenog luka KS- gubi se cervikalna i lumbalna lordoza i dolazi do pojačanja torakalne kifoze. • Izvodi se mišićima abdomnalnog i vratnog dela • Potrebno je angažovanje fleksora sa obe strane trupa (leve i desne) • Ukoliko postoji jednostrana slabost ili kontraktura nekog od mišića, nastaje deformitet KS u vidu skolioze.

m. rectus abdominis pravi trbušni mišić • • Pripoji: Processus xyphoideus (sternum) Rskavice V, Vl i Vll rebra Prednja strana pubične kosti Inervacija : Interkostalni nervi

Funkcija m. rectus abbdominis Fleksija trupa u zglobovima kičmenog stuba Naginjanje karlice unazad u lumbosakralnom zglobu

m. rectus abdominis • Slabost ovog mišića dovodi do povećanja razmaka između grudnog koša i simfize, naglašava se lordoza, karlica se naginje napred, trbuh je opušten, a stajanje i hodanje je otežano.

Test pokret za m. rectus abdominis U ležećem položaju ovaj mišić izvodi fleksiju trupa dok se lopatice ne odvoje od podloge. Dalji pokret savijanja trupa nije pod dejstvom ovog mišića, već mišića fleksora natkolenice.

Ekstenzija trupa Prilikom pokreta ekstenzije gubi se leđna kifoza a vratna i lumbalna lordoza postaju izraženije

Mišići ekstenzori trupa • m. erector spinae (opružač kičmenog stuba) -m. spinalis dorsi (rtenični mišić) -m. longissimus dorsi (najduži mišić leđa) -m. Iliocostalis (bedrenorebarni) • m. quadratus lumborum (četvrtasti slabinski) • m. transversospinalis (semispinalis, multifidus, rotatores) • Mm. interspinales (međurtenični) • mm. intertransfersarii (međupoprečni)

m. erector spinae (opružač kičmenog stuba) 1. -m. spinalis dorsi 2. -m. Iliocostalis 3. - m. longissimus dorsi

m. spinalis dorsi Pripoji • Rtni nastavci svih leđnih i prva 2 slabinska pršnjena.

m. Iliocostaclis dorsi Pripoji: Na svih 12 rebara Na 7. vratnom pršnjenu Na svim slabinskim pršljenovima Na bedrenom grebenu Na SIPS

m. longissimus dorsi - pripoji • Na poprečnim nastavcima svih leđnih i slabinskih pršljenova • Na poslednjih 11 rebara • Na krsnoj kosti (sacrum) • Na bedrenom ispupčenju (tuberositas iliaca)

m. quadratus lumborum pripoji i funkcija • Donja ivica 12. rebra • Poprecni nastavci četiri slabinska prsnjenova • Bedreni greben (crista iliaca) • Lateralna fleksija trupa • Ekstenzija trupa • Naginjanje karlice napred

m. transversospinalis poprečnortenični mišić • Sastoji se iz tri dela: • 1. mm. rotetores brevis et longi (rotatori) • 2. m. semispinalis (polurtenični) • 3. m. multifidus (mnogokraki) • Inervacija – spinalni nervi

m. transversospinalis funkcija • Ekstenzija trupa • Lateralna fleksija • Kontralateralna rotacija

m. obliquus abdominis externus • Pripoji • Na spoljnoj strani poslednjih 8 rebara • Na spoljnoj usni bedrenog grebena (pars anterior labii externi cristae iliacae) • Na preponskoj kvrzi (tuberculum pubicum) • Linea alba

Funkcija m. obliquus abdominis externus • Fleksija trupa • Lateralna fleksija • Kontralateralna rotacija Inervacija: • Interkostalni nervi

m. obliquus abdominis internus • • • Rskavice od 9. do 12. rebra Bedreni greben Pubična kost (os pubis) Linea alba Sopljni deo preponske veze • Fleksija trupa • Lateralna fleksija • Rotacija na istu stranu (ipsilateralna strana)

Rotacija trupa • Zatezanje desnog spoljnog i levog unutrašnjeg kosog trbušnog mišića rotira trup ulevo – desno rame se pomera unapred. • Ako je ispitanik u ležećem položaju rotacija se pod dejstvom ovih mišića odvija dok se lopatice potpuno odvoje od podloge, a karlica ostaje na podlozi. Pokret je rotacija uz fleksiju trupa.

m. transversus abdominis • Poprečni trbušni mišić • Najdublji mišićni sloj prednje bočnog trbušnog zida • Od rebara do karlice • Nema posebnu ulogu u pokretima trupa • Održava tonus trbušne duplje i kontrakcijom potiskuje trbušne organe.

Mišići prednje bočnog trbušnog zida raspoređeni su u 4 sloja

Mišići prednje bočnog trbušnog zida • Aponeuroze levih i desnih mišića sjedinjuju se i obrazuju snažnu tetivnu ploču na prednjem delu trbuha. • Ona ima na sredini zadebljanje – linea alba • Izmedju SIAS i pubične kosti aponeurotična ploča zadebljava i obrazuje levu i desnu preponsku vezu – lig. inguinale Pouparti

Bočna fleksija i rotacija trupa Bočna fleksija trupa • Izvodi se istovremenom kontrakcijom fleksora i ekstenzora trupa sa iste strane. Rotacija trupa M. splenius M. SCM mm. scaleni M. transversospinalis M. obliquus abdominis exsternus • M. psoas major et minor • M. obliquus abdominis • • • internus

Stabilnost pršljenskih zglobova • Svakodnevne aktivnosti zahtevaju različite pokrete KS. • Pokreti se moraju odvijati uz održavanje stabilnosti međupršljenskih zglobova – to se postiže delovanjem diskusa, ligamenata i kontrakcijama mišića. • Pokreti među pršljenovima se odvijaju preko složenog zglobnog mehanizma nazvanog dinamični vertebralni segment.

Dinamični vertebralni segment (DVS) • Obuhvata sva meka tkiva koja spajaju dva susedna pršljena: intervertebralni diskus, zglobne kapsule i ligamente. • U neutralnoj poziciji KS nukleus pulpozus je smešten u centralnomdelu diska. • Pri savijanju se elongiraju ligamenti a intervertebralni prostor dobija klinasti oblik. • DVS reaguje tako da teži da ponovo uspostavi poremećenu ravnotežu.

Kako reaguje nukleus pulpozus? • Premešta se na mesto manjeg pritiska i pri tome vrši pritisak na anulus fibrozus i ligamente. Ove strukture se odupiru pritisku i na taj način se omogućava fiksacija pršljenova u svakom novom položaju. • Mišićni sistem tekođe deluje kao stabilizirajući faktor.

Statičko i dinamičko opterećenje lumbalnog dela kičmenog stuba • U toku svakodnevnih aktivnosti najveće opterećenje trpi lumbalni deo KS. • Najznačajnija struktura koja savladjuje opterećenja je diskus intervertebralis. • Ovi atipični zglobovi izmedju pršljenova omogućavaju pokrete u sve tri ravni • Pri pokretima dolazi do naprezanja anulus fibrozusa, a nukleus pulpozus se ponaša kao elastično, hidraulično jastuče.

Nukleus pulpozus – meko jedro • Nukleus pulpozus se prilagodjava svakom pokretu kičmenog stuba i omogućava ravnomernu distribuciju mehaničkih sila. • Sadrži veliku količinu vode (80%) • Od 4. decenije opada hidratacija mekog jedra čime se smanjuje i postaje manje elastično. • To ubrzava pokrete unutar fibroznog prstena, dovodi do većih pritisaka i lakšeg oštećenja.

Oštećenje diskusa • Opterećenje diskusa je veće ukoliko je ugao opterećenja nepovoljniji (nagib trupa pri podizanju tereta) • Npr. Pri pravilnom podizanju tereta od 50 kg opterećenje 5. lumbalnog pršljena i diskusa iznosi oko 380 kg a pri uglu od 120 stepeni iznosi 630 kg

Šta je značajno za opterećenje kičmenog stuba • • Funkcionalnost diskusa Ugao nagiba tela Veličina opterećenja Vrednost ugla izmedju sakruma i 5. lumbalnog pršljena

Intradiskalni pritisak • Ležanje u bilo kom položaju – intradiskalni pritisak 0. 1 MPa • Opuštena sedeća pozicija i stajanje 0. 3 - 0. 5 MPa • Podizanje tereta od 15 kg sa pravim ledjima – 1. 72 • Podizanje istog tereta sa savijenim ledjima – 2. 3 • Intenzivni trening snage - 2. 3

Mišići odgovorni za zaštitu kičmenog stuba • Mišići trupa se mogu podeliti u dve grupe: 1. Globalni sistem (m. rectus abdominis, m. obliqus abdominis i m. errector spinae) odgovorni su za pokrete i održavanje ravnoteže 2. Lokalni sistem (m. transversus abdominis, m. multifidus). Ovi mišići su stalno napeti i vrše stabilizaciju zglobova kičmenog stuba

HVALA NA PAŽNJI