NASTAVA 27 04 2020 Monetarna politika EMU Cenovna

NASTAVA 27. 04. 2020. Monetarna politika EMU

• Cenovna stabilnost, kao osnovni cilj Evrosistema, opredeljuje karakter monetarne politike ECB. • Za sprovođenje monetarne politike Evrosistem koristi kratkoročnu kamatnu stopu EONIA (eng. European Over Night Index Average), koja predstavlja ponderisani prosek prekonoćnih pozajmica na međubankarskom tržištu evrozone. (Krediti za likvidnost) • Operativno sprovođenje monetarne politike se zasniva na definisanju vrednosti kamate stope po kojoj banke mogu pozajmiti novac direktno kod ECB, preko NCB, i minimalnu vrednost kamatne stope po kojoj banke mogu deponovati svoja sredstva kod ECB. • Sem ovog instrumenta, ECB sprovodi operacije na otvorenom tržištu. Koristi se više instrumenata. Glavni instrument su nedeljne aukcije, pomoću kojih obezbeđuje likvidnost bankarskog sistema po kamatnoj stopi koju određuje prema osnovnom cilju (stabilnost cena). Na ovaj način se signalizira stav monetarne politike. • ECB koristi i obavezne rezerve kao instrument monetarne politike. • Podsetimo se da ECB ne preuzima nikakvu odgovornost za devizni kurs evra, koji slobodno pliva.

• Slabost monetarne politike ECB leži u tome što ona nije u stanju da deluje direktno na dugoročnu kamatnu stopu, koja utiče na privredna kretanja u dugom roku (preko 10 godina). • Međutim, zahvaljujući uticaju na kratkoročne kamatne stope i inflaciju, ECB ostvaruje posredan uticaj na kretanje dugoročnih kamatnih stopa. • Mada ECB karakteriše visok stepen nezavisnosti, to ne znači da se povremeno ne javljaju suprotstavljena gledišta u pogledu vođenja monetarne politike. • Po pravilu je teško pomiriti zahteve zemalja koje imaju neujednačenu dinamiku privrednog rasta i prolaze kroz različite faze privrednog razvoja. – Zemlje sa visokim stopama privrednog rasta se suočavaju sa pregrevanjem privrede i mogućim inflatornim pritiscima, tako da im pogoduje restriktivnija monetarna politika. • Nasuprot njima, zemlje koje se suočavaju sa pojavom recesije su zainteresovane za ekspanzivniju monetarnu politiku, koja bi podstakla privredni rast.

• Primer neujednačene inflacije u članicama evrozone pokazuje da se zemlje sa većom inflacijom u odnosu na prosek evrozone suočavaju sa gubitkom konkurentnosti. • Pošto ECB nastoji da održi cenovnu stabilnost, zemlje sa povećanom inflacijom mogu biti "prozvane" da sprovedu mere u cilju prigušivanja inflacije, što se može pretvoriti u recesiju (porast nezaposlenosti i pad privredne aktivnosti). • Jedinstvena monetarna politika pri ovim okolnostima može dovesti do asimetričnih efekata širom evrozone. Zapravo, zajednička nominalna kamatna stopa koja proističe iz jedinstvene monetarne politike evrozone, ima kao rezultat različite realne kamatne stope po zemljama. • Tamo gde je inflacija veća od prosečne, realna kamatna stopa će biti niža od proseka, što praktično znači da će za ove zemlje monetarna politika imati ekspanzivna obeležja. Suprotno je kod zemalja koje imaju nižu stopu inflacije u odnosu na prosečnu inflaciju.

• Da li će jedinstvena monetarna politika dovesti do asimetričnih posledica zavisi od uzroka koji su doveli do inflacionih razlika. – Ako se rast inflacije duguje porastu produktivnosti, usled čega rastu nadnice i cene, neizbežna je realna apresijacija. – Niža realna kamatna stopa u tom slučaju pomaže da ojačaju investicije i cene dostignu svoj ravnotežni nivo. • Zemlje u tranziciji centralne i istočne Evrope, nove članice EU, su u procesu transfrmacije svoje proizvodne strukture doživele realnu apresijaciju nacionalne valute. • Unapređenje kvaliteta proizvodnje i rast produktivnosti omogućili su ovim zemljama da svoje proizvode prodaju po višim cenama, što je dovelo do porasta nadnica. • Rezultat privrednog rasta na ovim osnovama je pojava realne apresijacije nacionalne valute.

• Međutim, ako je veća inflacija nastala zbog pritiska na rast nadnica koji nije pokriven rastom produktivnosti, negativne realne kamatne stope će dodatno podstaći inflaciju i pregrejavanje privrede. Izlaz iz inflacione spirale u tom slučaju postaje otežan jer podrazumeva deflaciju i recesiona kretanja u privredi, što neke zemlje može navesti na pomisao da istupe iz evrozone. • Monetarna politika u ovom slučaju zaista deluje destabilizujuće na inflacioniranu privredu, pa se izlaz, prilično bolan, može potražiti u restriktivnoj fiskalnoj politici. • Napred spomenuti razlozi utiču na to da zemlje evrozone ne dele uvek ista gledišta ni u pogledu monetarne politike. • Nemačka, sa tradicionalno niskom inflacijom, i zemlje koje su ranije imale visoku inflaciju, kao što su Italija i Grčka, nisu imale identična gledišta o monetarnoj politici. • Slična je situacija i u slučaju javnog duga. Razlike su bile posebno uočljive kada je Evropski ustav bio odbijen u nekoliko zemalja EU. U daljoj homogenizaciji jedinstvenog tržišta potrebno je da se otklone uzroci koji dovode do ovih razlika.

• ECB je do sada postigla visok nivo kredibiliteta zahvaljujući tome što održava nisku inflaciju. Tržište kapitala evrozone se snažno razvija a evro dobija na značaju kao rezervna valuta i kao valuta deviznih rezervi centralnih banaka, delimično potiskujući dolar. • Pored toga, evro se na deviznom tržištu pokazao kao čvrsta valuta. Treba spomenuti i neke slabosti. • Mada je vreme destabilizujućih špekulacija u Evropi izgleda prošlo, mnoge zemlje u svetu se suočavaju sa špekulativnim udarima, koji mogu da dovedu do finansijske krize. • Već smo videli da asimetrični šokovi unutar EMU takođe mogu da iznedre probleme u njenom funkcionisanju. • Veliki budžetski deficit i ogroman javni dug Grčke u 2011. i 2012. godini, odnosno problemi budžetskog deficita i javnog duga u Španiji, Portugaliji, Irskoj i Italini, kao i u drugim članicama evrozone, to potvrđuju. • Spomenute zemlje su značajno smanjile svoje budžetske deficite u 2013 -2015. godini, a očekuje se da i u 2016. nastave u ovom pravcu. Kriza bankarskog sistema u Španiji je pokazala da problemi banaka u evrozoni nisu ni izdaleka blizu rešenja.

• Ako se ima u vidu opsežana akcija spasavanja irskih banaka, nameće se zaključak da evrozona mora preduzeti opsežne mere za ozdravljenje bankarskog sektora. • Takođe treba imati u vidu da smanjivanje budžetskog deficita znači i veću nezaposlenost. • Italija je jedna od zemalja sa velikim iznosom javnog duga, a Grčka i dalje pati sa hroničnim problemima javnog duga. • I neke druge članice evrozone imaju teškoća sa budžetskim deficitom. Nema sumnje da se radi o velikom izazovu za EMU.