NASTAVA 23 03 2020 BRETONVUDSKI SISTEM Slom Bretonvudskog

NASTAVA 23. 03. 2020 BRETONVUDSKI SISTEM Slom Bretonvudskog sistema

• U ovoj lekciji se objašnjavaju razlozi zbog kojih su se vremenom pojavile teškoće u funkcionisanju Bretonvudskog monetarnog sistema. • Veliki deficiti SAD u razmeni sa ostalim zemljama su otežavali sprovođenje njihove ekonomske politike. • Štampanje dolara vremenom je odvojeno od raspoloživih zlatnih deviznih rezervi SAD. • Rat u Vijetnamu je nametnuo rast budžetskog deficita SAD, a rastao je i trgovinski deficit. • SAD pokušava da pojača svoju konkurentnost tako što bi oslabila dolar, ali ne nailazi na podršku ostalih razvijenih zemalja. • Administracija predsednika Niksona se 1971. odlučuje na ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato, čime je zadat konačni udarac koji dovodi do sloma Bretonvudskog sistema.

• Trajanje Bretonvudskog sistema uglavnom se deli na dva potperioda: – (1) potperiod 1944 -1958. godine koji je karakterisala “nestašica” dolara, i – (2) potperiod 1959 -1971. godine koji je poznat kao vreme "prezasićenosti dolarom". • Posleratni period → SAD su sprovele Maršalov program pomoći za obnovu ratom porušene Evrope → suficit tekućeg bilansa SAD. • Nakon oporavka evropskih zemalja oko 1950. godine, suficit SAD se pretvara u blagi deficit, koji je u proseku iznosio oko jedne milijarde dolara godišnje. • Ovi umereni deficiti su obezbedili neophodan rast međunarodnih rezervi evropskih zemalja. • Ovaj period se često označava kao vreme popunjavanja međunarodne likvidnosti jer je u svetu postojala ‘’glad’’ za dolarima. – Rastu holdinzi dolara u deviznim rezervama – Dolarski holdinzi nose ukamaćenje – Svetska trgovina beleži dinamičan rast

• 1958. godine godišnji deficit SAD skočio je na oko 3, 5 milijardi dolara, sa još većim deficitom u narednim godinama. • Evropske privrede su osetile zasićenost dolarima → počinju da razmenjuju velike delove njihovih dolarskih viškova u zlato – (evropske valute su uspostavile konvertibilnost 1958. godine). • Da bi se zadovoljila rastuća svetska tražnja zlata, Kongres SAD je odlučio da domaća novčana masa (osim menica) ne mora biti pokrivena zlatnim rezervama. • Sa istim ciljem su donete i neke druge ad hoc mere: – porez za izjednačavanje kamata i – porez za unapređenje izvoza. • Ovi porezi i restriktivna makroekonomska politika → poboljšanje platnog bilansa SAD → izgledalo je kao da je problem deficita uglavnom rešen.

• Ovo stanje je ipak bilo kratkotrajno. • Vijetnamski rat 1965. godine → raste državna potrošnja u SAD → rast potrošnje nije bio praćen porastom poreza. • Fiskalna ekspanzija → inflacija → topi se suficit u bilansu tekućih transakcija. • Visoke kamatne stope negativno utiču na privrednu aktivnost → prelazi se na ekspanzivnije stope monetarnog rasta tokom 1967. i 1968. godine. • U slično vreme je uvedena dvostruka cena zlata, jer su špekulanti na londonskom tržištu zlata počeli da kupuju velike količine zlata u očekivanju porasta njegove dolarske cene. • Centralne banke se opredeljuju za dvostruki kolesek (dva segmenta tržišta zlata: privatni i zvanični). – Na privatnom tržištu cena zlata može da se menja – Na zvaničnom tržištu (transakcije između centralnih banaka) se odvijaju po zvaničnoj ceni: 35$ po unci. • Kasnije se pokazalo da je uvođenje dvojne cene zlata predstavljalo uvod u kolaps Bretonvudskog sistema.

• Svet je prezasićen dolarom → kod evropskih zemalja i Japana razvio se osećaj da SAD iskorišćavaju ostatak sveta, jer imaju privilegiju da deficit bilansa tekućih transakcija finansiraju emitovanjem dolara. – Predsednik Francuske, Šarl de Gol, je bio naročito osetljiv na ovu privilegiju SAD nazvavši je "prekomernom". – Takođe je izjavio da je dolarski standard nametnuo Francuskoj obavezu da finansira američko angažovanje u vijetnamskom ratu. • Dolar je imao centralni položaj u međunarodnom monetarnom sistemu, a SAD nisu imale nameru da se odreknu ovog statusa. • Očigledno je da je nepoverenje u dolar bilo udruženo sa ovim neslaganjima. • SAD su kreirale više dolara posredstvom deficita svog platnog bilansa nego što je bio rast tražnje za svetskim rezervama.

• Ulazak američke privrede u recesiju 1970. godine nametnuo je potrebu da se sprovede devalvacija dolara, kako bi se sprečio rast nezaposlenosti i postiglo uravnoteženje tekućeg platnog bilansa. • Međutim, postojalo je značajno spoljno ograničenje da se izvrši devalvacija dolara. • Sve druge valute mogle su da promene svoj kurs prema dolaru a time i međusobno, dok je dolar mogao da devalvira samo ako se sve ostale zemlje slože da prihvate revalvaciju svojih valuta. • SAD su tada zatražile od evropskih zemalja koje su imale suficit, uključujući i Japan, da revalviraju svoje valute, pošto mehanizam deviznih kurseva SAD nije dozvoljavao da devalviraju dolar. • Neke od evropskih zemalja nisu bile voljne da revalviraju svoju valutu prema dolaru, jer bi to dovelo do pogoršanja njihove konkurentnosti a time i bilansa tekućih transakcija.

• Postojala je i mogućnost da evropske zemlje i Japan izvrše dodatni pritisak na SAD tako što bi zamenile svoje dolarske rezerve u zlato. • One to nisu uradile (osim Francuske). • Imajući u vidu okolnost da je iznos ”emitovanih” dolara bio znatno veći od rezervi zlata, SAD su ukazivale da bi svaki pokušaj veće zamene dolara za zlato doveo do kolapsa celog sistema. • Da bi razrešila ove probleme, Niksonova administracija je 15. avgusta 1971. godine obustavila zamenu dolara za zlato i uvela do -datnu taksu od 10% na američki uvoz. • Primena ove takse je trebalo da važi dok se ne postigne dogovor o revalvaciji ostalih valuta prema dolaru. • Zatvaranje američkog zlatnog šaltera u Fort Noksu (Fort Knox) i ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato je značilo da su SAD ponovo dobile autonomiju deviznog kursa, što je praktično dovelo do okončanja ere Bretonvudskog sistema.

ZLATNE REZERVE SAD U FORT KNOX-u