NASTAVA 15 04 2020 Korektivne mere Korektivne mere

NASTAVA 15. 04. 2020. Korektivne mere

• Korektivne mere pokreće ECOFIN ukoliko zemlja ne ispunjava zahteve SGP-a. • Mere karakteriše postepeno rastući pritisak. • Započinje se sa “prethodim upozorenjem” koje se upućuje zemlji kada ECOFIN zaključi da će ona imati prekomerni deficit. • Uporedo sa upozorenjem idu i preporučene mere koje zemlja treba da sledi u cilju izbegavanja neželjenog deficita. • Sledeći korak je preduzimanje mera u slučaju stupanja u zonu prekomernog deficita, tzv. “procedura prekomernog deficita”. • Nju pokreće ECOFIN svojim mišljenjem da je zemlja u zoni “prekomernog” deficita. • Istovremeno ECOFIN daje preporuke posle kojih dolaze obavezujuće preporuke Evropske komisije.

• Nakon toga, zemlja je u obavezi da predloži program korektivnih mera, koji ocenjuje Komisija. • U daljem toku procedure, Komisija prosleđuje svoje ocene ECOFINu, koji može da prihvati ili odbije predložene mere. • Nadalje, ECOFIN ispituje predložene mere i prati stanje budžeta. • Zemlji se mogu upututi dodatne oštrije preporuke. • Ukoliko ove preporuke ne urode plodom (ako je zemlja i dalje u zoni “prekomernog” deficita), ECOFIN pristupa sprovođenju kaznenih mera.

• Kaznene mere se preduzimaju ukoliko zemlja ne sprovede korektivne mere koje bi njen deficit svele ispod 3% BDP. • Kazna je u vidu nekamatonosnog depozita koji se polaže na račun Komisije. Početni iznos depozita je 0, 2% BDP, i on se povećava za 0, 1% od iznosa premašaja deficita, pa sve do maksimalnog iznosa od 0, 5% BDP-a. • Zemlja je u obavezi da depozit polaže svake godine, sve dok ne eliminiše prekomerni deficit. • Ukoliko zemlja ne uspe da izađe iz zone prekomernog deficita u roku od dve godine, depozit se pretvara u novčanu kaznu. U suprotnom se vraća zemlji.

• Strategija SGP-a je da budžet bude uravnotežen u normalnim godinama, kako bi se ostavio prostor za automatsku stabilizaciju u lošim godinama. • Prema proračunima OECD, negativan rast BDP-a od 1% vodi ka pogoršanju budžetskog deficita od oko 0, 5% BDP-a. • Iz ovoga se mogu naslutiti razmere problema sa kojima se sučava zemlja pogođena većom recesijom. • Ako se ima u vidu da se anticiklična fiskalna politika u zemljama EMU uglavnom naslanja na automatske stabilizatore, zemlja pogođena recesijom može doći do zaključka da to nije dovoljno.

• Ovakav zaključak je utoliko verovatniji zbog toga što zemlje u EMU ne poseduju instrumente monetarne politike. • Pristalice SGP kažu da je upravo zbog toga važno da zemlja u normalnim prilikama ostvaruje budžetski suficit, kako bi u vreme poremećaja privredne aktivnosti imala dovoljno manevarskog prostora da autonomnim merama fiskalne politike, saglasno kriterijumima SGP, ublaži ekonomske teškoće.