NASTAVA 08 04 2020 Mastriki kriterijumi konvergencije U

NASTAVA 08. 04. 2020. Mastriški kriterijumi konvergencije

• U Ugovoru iz Mastrihta su definisani kriterijumi koje su članice EU morale da ispune da bi ušle u EMU. • Početkom 1990 -ih vladale su neujednačene makroekonomske prilike u zemljama EU. • Nemačka se isticala svojom privrženošću cenovnoj stabilnosti i bila je zabrinuta da li će neke druge zemlje moći da prihvate zahtevanu monetarnu disciplinu. Zbog toga je stajala čvrsto na stanovištu da pristupanje EMU ne može biti po automatizmu. • Iz tog razloga su utvrđeni kriterijumi koji su trebalo da pokažu koje su zemlje usvojile nemački stil niske inflacije. • Da bi se pridružile EMU, zemlje su morale da ispune narednih pet kriterijuma, a takav zahtev se odnosi i na buduće kandidate. • Ti kriterijumi su:

1. Stopa inflacije u zemlji u godini pre prijema ne sme da bude veća od 1, 5 procentnih poena od prosečne stope inflacije u tri članice EU sa najnižom inflacijom. 2. Dugoročna kamatna stopa ne sme da bude veća od 2 procentna poena od prosečne kamatne stope u tri zemlje članice EU sa najnižom inflacijom. 3. Svaka zemlja mora da bude članica ERM-a najmanje dve godine bez devalvacije nacionalne valute, pri čemu raspon ERM-a mora da se suzi na +/-2, 25% za zemlje koje su na okviru od +/-6%. 4. Budžetski deficit zemlje ne sme biti veći od 3% BDP. 5. Javni dug zemlje ne sme biti veći od 60% BDP.

• Mastriški kriterijumi konvergencije sadrže monetarne i fiskalne zahteve. • Cilj monetarnih kriterijuma je da osiguraju nastavak konvergencije kamatnih stopa i inflacije zemalja članica. • Zadatak kriterijuma budžetskog deficita i javnog duuga je da nametnu fiskalnu disciplinu zemljama članicama. • Ugovor je predvideo da Evropska komisija kontinuirano nadgleda ispunjenost kriterijuma pod 4. i 5. , i da kažnjava one zemlje koje se ne pridržavaju ovih zahteva ili se iz zone prekoračenja deficita i javnog duga ne vrate u zadate okvire. • Ovi zahtevi bitno ograničavaju fiskalnu slobodu članica. • Nedostatak autonomije postoji i kod monetarne politike. • Evropska komisija ima zadatak da nadgleda ispunjavanje kriterijuma konvergencije.

• Polazeći od stava da je inflacija po pravilu rezultat budžetskih deficita, kreatori EMU su se pobrinuli da, što je više moguće, eliminišu takve mogućnosti. • Zbog toga je posebna pažnja usmerena na fiskalno područje. Kriterijumi konvergencije na fiskalnom području postavljaju ograničenja u pogledu veličine budžetskog deficita i javnog duga. • Kao i na drugim mestima, i ovde je prevladao nemački uticaj. Zapravo, Nemačka je u dugom vremenskom periodu sledila pravilo po kome je prihvatljiv samo onaj budžetski deficit koji po razmerama odgovara javnim investicijama (infrastrukturne investicije). • U osnovi ovog uverenja leži ideja da su javne investicije izvor većeg privrednog rasta, koji obezbeđuje sredstva potrebna za otplatu duga. Pošto je u Nemačkoj vladalo uverenje da se javne investicije po pravilu kreću oko 3% BDP-a, ovo učešće je predstavljalo reper prema kome je utvrđen Mastriški kriterijum da budžetski deficit ne sme da bude veći od 3% BDP-a.

• Često se Mastriški kriterijumi mešaju sa Kopenhagenškim kriterijumima, pa ćemo ukratko skrenuti pažnju na njihove razlike. • Dok se Mastriški kriterijumi odnose na članstvo u EMU, Kopenhagenški kriterijumi su skup pravila koje treba da ispuni zemlja koja želi da postane član EU. • Od zemlje se očekuje da poseduje institucije koje mogu da obezbede demokratsko upravljanje i ljudska prava, zaštitu manjina, da imaju funkcionalnu tržišnu privredu i da prihvate obaveze EU, uključujući prihvatanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije. • Ove kriterijume je usvojio Evropski savet, juna 1993. godine u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske.