NASLEIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA Veina ekonomski vanih svojstava koliina

NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA

Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka, količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd. ) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od: a) većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim pojedinačnim efektom (poligeni tip nasleđivanja) b ) faktora spoljne sredine

Populacija +1δ +2δ +3δ

F=G+E F – fenotip G – genotip E- faktori spoljne sredine

FENOTIP I FENOTIPSKI PARAMETRI Fenotip je spoljašnji izgled ili rezultati merenja kvantitativnih osobina, kao rezultat interakcije genotipa i spoljne sredine.

FAKTORI SPOLJNE SREDINE I KVANTITATIVNE OSOBINE Uticaji faktora spoljne sredine na kvantitativne osobine mogu biti: trenutni – uticaji ishrane, nege, zdravstvenog stanja itd. koji se eliminišu kada se posmatra srednja vrednost trajni – uticaji farme, godine, sezone itd. koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama materinski uticaji koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama

GENETSKI PARAMETRI HERITABILNOST REPITABILNOST GENETIČKE KORELACIJE FENOTIPSKE KORELACIJE OKOLINE VARIJANSE I KOVARIJANSE

Služe za: · Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega genetske · Proučavanje prirodne akcije gena koji determinišu određena svojstva · Izbor pravca oplemenjivanja · Procenu oplemenjivačkih vrednosti priplodnjaka i plotkinja · Izbor metoda selekcije sa odgovarajućim efektom tj. genetičkim trendom · Modeliranje kriterijuma selekcije · Proučavanje interakcije između genotipa životinje i okoline

HERITABILNOST h 2 KOEFICIJENT NASLEDNOSTI

U širem smislu

U užem smislu

Vrednosti heritabilnosti se mogu kretati u intervalu od 0 do 1.

Heritabilnost između svojstava se razlikuje: a) Niskonasledna , sa vrednošću 0, 0 -0, 10 ili 010% b) Srednjenasledna, sa vrednošću 0, 1 -0, 4 ili 10 -40% c) Visokonasledna, preko 0, 4 ili 40% Heritabilnost nije biološka konstanta

Metode za izračunavanje heritabilnosti osnovu: • sličnosti između srodnika h 2 = 2( regresija potomaka na jednog od roditelja )= 2 b h 2 = ( regresija potomaka na prosek roditelja )= b h 2 = 4 (interklasna korelacija unutar polusrodnika )= 4 t h 2 = 2 (interklasna korelacija unutar punih srodnika )= 2 t • aktuelnih selekcijskih ogleda • izučavanja monozigotnih blizanaca na

Koeficijent ponovljivosti (Repeatability-Repitabilitet) Definicija: • Repitabilitet (R) predstavlja vrednost intraklasnog koeficijenta korelacije između ponovljenih merenja iste osobine (laktacija, osobine plodnosti, proizvodnja jaja, vune ) i individue. Po pravilu pokazuje veću vrednost od heritabiliteta i predstavlja njegovu gornju granicu (uticaj spoljne sredine na ispoljavanje osobina). • Vrednost R se kreće od 0 -1

Korelacije Koeficijent korelacije rxy • Pokazuje stepen slaganja između dve promenjive veličine. Korelacije: Fenotipske Genetske Okoline Genetske korelacije uslovljene su: • Plejotropijom – pojava da isti geni utiču na ispoljavanje više osobina. • Ukopčanošću gena – koja potiče od blizine lokusa na istom hromozomu na kojima se nalaze geni koji utuču na ispoljavanje 2 osobine. Koeficijent korelacije ima vrednosti od -1 do +1.

Efekat selekcije za godinu (∆ g) Genetski napredak za godinu je važan sa ekonomske tačke gledišta i dobija se kada se genetska promena za generaciju podeli sa generacijskim intervalom (t ili L). ∆ g = h 2 (Ps - P) t