NALAENJE U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA n n Simbol

NALAŽENJE U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA n n Simbol azota N je početno slovo od latinskog naziva nitrogen, koji znači „graditelj šalitre’’ (graditelj soli). Sam naziv - azot znači „ne život“ i to je čudno, jer je azot biogeni element (u ljudskom telu je četvrti po zastupljenosti i ima ga 3%), te je neophodan svim živim bićima. Azot je element sa atomskim brojem 7. U periodnom sistemu nalazi se u V grupi i 2. periodi. Spada u nemetale. 1772. godine otkrio ga je engleski naučnik Danijel Raderford

NALAŽENJE U PRIRODI n n n U vazduhu se azot nalazi u slobodnom stanju (78%) kao dvoatomni molekul N 2. To je biogeni element koji ulazi u sastav jedinjenja živih bića(proteini i nukleinske kiseline). Trostruka veza u molekulu azota čini ga inertnim, jer ju je teško raskinuti. Zato živa bića ne mogu da usvajaju elementarni azot, iako im je taj element potreban. To mogu samo neke bakterije koje žive u korenju leptirnjača(detelina). Između dva atoma azota formiraju se tri elektronska para i nastaje trostruka kovalentna nepolarna veza.

FIZIČKA SVOJSTVA AZOTA n -Azot je gas bez boje, mirisa i ukusa. -Ne gori i ne podržava gorenje. -U vodi se rastvara slabije od kiseonika -U tečno agregatno stanje prelazi hlađenjem ispod temperature od -196 C. -Tečni azot se čuva u termos bocama.

HEMIJSKA SVOJSTVA AZOTA n n n -Dva atoma azota vezuju se trostrukom kovalentnom vezom. -Sa tom vezom oni grade molekul N 2. -Ovaj molekul je slabo reaktivan.

OKSIDI AZOTA n n n Sa kiseonikom azot gradi pet različitih oksida-dva neutralna i tri kisela. Kiseli oksidi su: azot(III)oksid, azot(V)oksid i azot(IV)oksid. Neutralni oksidi su: azot(I)oksid, azot(II)oksid Ako se atom NEMETALA sjedini sa kiseonikom, oksid koji u toj reakciji nastaje naziva se KISELI OKSID. Ako se atom METALA sjedini sa kiseonikom, oksid koji u toj reakciji nastaje naziva se BAZNI OKSID. Neutralni oksidi su CO, NO i N 2 O. Ovi oksidi ne reaguju sa vodom, pa ne grade ni kiseline ni baze.

AZOTNA KISELINA HNO 3 n n U reakciji azot(V)-oksida i vode nastaje azotna ili nitratna kiselina: Ova kiselina je veoma jaka i veoma opasna. Nitratna kiselina je bezbojna tečnost oštrog mirisa. Njena isparenja su veoma otrovna. Koristi se za boje, veštačka đubriva i lekove. . .

TEČNI AZOT n Postoji i tečni azot, ali samo na ekstremno niskim temperaturama (-195. 79 °C). Koristi se u tzv. krioterapiji, za uklanjanje bradavica na koži. U sledećem eksperimentu (koji nosi naziv „banana čekić“) videćete kakav učinak ima ova supstanca:

AMONIJAK n n Amonijak se dobija u reakciji između azota i vodonika na visokoj temperaturi i pritisku: Amonijak je otrovan gas, bezbojan i neprijatnog mirisa. Molekuli amonijaka su polarni, pa se dobro rastvara u vodi. Takođe ima široku upotrebu i koristi se za izradu plastike i sredstava za čišćenje.

n n n Značaj i upotreba amonijaka Oko 90 % proizvedenog amonijaka troši se na proizvodnju azotnih veštačkih đubriva. Ostala količina od oko 10 % upotrebljava se za dobijanje : - Azotne kiseline, - Amonijačnih soli (karbonata, hlorida, fosfata) , - Eksploziva, - Boja, - Plastičnih masa, - Za pranje vune, - U farmaciji, - medicini. U prirodi nastaje razlaganjem organskih azotnih jedinjenja.

PRIMENA AZOTA n Zbog velike stabilnosti svog molekula azot je našao primenu u konzervisanju nekih životnih namirnica. Tečni azot se upotrebljava za zamrzavanje hrane i u medicini. Amonijaksirovina za dobijanje plastike, eksploziva i sredstava za čišćenje. Azotna kiselina- u laboratorijama kao reagens, u industriji za proizvodnju eksploziva i za prečišćavanje metala.