Naela urednog bilansiranja nastavak Dr Marija Panteli Princip

Načela urednog bilansiranja - nastavak Dr Marija Pantelić

Princip istinitosti � Istina kao pojam ima etičko značenje � Apsolutna istina – kada je reč o sastavljanju finansijskih izveštaja, ni na koji način se ne može ostvariti. � Ni za jedan finansijski izveštaj se ne može reći da je apsolutno tačan – nema bilansnih vrednosti koje bi se mogle smatrati objektivnim - jedino mogućim. � Problem periodiziranja rezultata � Opcioni karakter IFRS – računovodstvene politike

Princip istinitosti Pojam apsolutne istine se zamenjuje pojmom relativne istine – pod kojim uslovima finansijski izveštaji treba da budu istiniti � Relativna istinitost finansijskih izveštaja u odnosu na: � - poslovne (trgovačke) običaje, � - zakonske propise, � - ciljeve koje treba da ispune finansijski izveštaji. � Problem relativne istine – finansijski izveštaji mogu da budu npr. istiniti sa aspekta zaštite interesa poverilaca, ukoliko je oprezno odmerena imovina i rezultat preduzeća, ali sa aspekta fiskusa ne bi bili istiniti budući da je u interesu države što tačniji obračun periodičnog rezultata – dobitka koji je predmet oporezivanja. � Realizacija ciljeva koje finansijski izveštaji treba da ispune uslovila je potrebu za modifikacijom pojma relativne istine u adekvatniji pojam tačnosti. �

Princip istinitosti � � � Tačnost finansijskih izveštaja utvrđuje se u odnosu na ciljeve koje finansijski izveštaji treba da ispune. Brojni korisnici finansijskih izveštaja, različite informacione potrebe, pluralitet ciljeva. . Finansijski izveštaji su tačni ukoliko su sastavljeni u skladu sa: - zakonskim propisima, - načelima urednog knjigovodstva, i - IFRS. Princip tačnosti tangira sadržinu finansijskih izveštaja – predstavlja materijalno pravilo bilansiranja. Ključni zahtevi koji se vezuju za princip tačnosti: - finansijski izveštaji treba da budu sastavljeni u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima (načelima) i dozvoljenim metodama procenjivanja. - bilansne vrednosti koje su zasnovane na proceni (prosuđivanju) ne smeju biti samovoljno već objektivno utvrđene (princip isključivanja samovolje), - zabranjeno je iskazivanje fiktivnih pozicija i iznosa u finansijskim izveštajima, - u finansijskim izveštajima moraju da budu obuhvaćeni svi poslovni događaji ekonomske promene koje su stvarno nastale do dana bilansa, kao i događaji koji su nastali posle dana bilansa, a najkasnije do dana autorizacije (pr. potpunosti).

Princip identiteta predstavlja zahtev za apsolutnom jednakošću zaključnog bilansa jednog perioda sa bilansom otvaranja sledećeg perioda. � Bilans stanja i bilans uspeha su proizvod zaključivanja knjiga. � Bilans stanja nastaje zaključkom računa glavne knjige (konta aktive i konta pasive) preko računa izravnanja. � Zahtev principa identiteta se u suštini svodi na jednakost računa izravnanja predhodne godine i računa otvaranja tekuće godine. � Račun otvaranja u svemu odgovara računu izravnanja, ali sa suprotnim znakom – pozicije aktive se nalaze na strani „potražuje“ računa otvaranja sledećeg obračunskog perioda, dok se pozicije pasive nalaze na strani „duguje“ ovog računa. �

Princip identiteta je usmeren na ispunjenje dva cilja: � - respektovanjem principa identiteta obezbeđeno je poštovanje zahteva potpunosti koji je u osnovi principa tačnosti (istinitosti), � - sprečavanje manipulacija prilikom utvrđivanja periodičnog rezultata. � Potpunost bilansa bi bila ugrožena a time i njegova tačnost ukoliko bi se u bilansu otvaranja promenio naziv neke bilansne pozicije, promenila sadržina neke pozicije ili ispustila neka pozicija u odnosu na zaključni bilans. � Nepotpunost bilansa – povreda materijalne ispravnosti bilansa i znak njegove ništavosti. � Ispuštanje neke pozicije, povećanje ili smanjenje vrednosti imovine u bilansu otvaranja u odnosu na zaključni bilans reflektuje se na visinu iskazanog periodičnog rezultata na kraju godine. �

Princip identiteta � Odstupanje od principa identiteta je dopušteno u sledećim slučajevima: � - novčana reforma, � - kada se tokom postupka revizije finansijskih izveštaja konstatuje njihova neispravnost. � Novčana reforma, koju prati zamena vrednosti novca (npr. u Jugoslaviji 1989. godine zamena 10. 000 dinara za 1 novi dinar, ili prelazak sa jedne na drugu izveštajnu valutu, npr. u Crnoj Gori, prelazak sa dinara na euro). � Ukoliko revizor tokom postupka revizije finansijskih izveštaja zahteva da se isprave uočene greške (npr. u pogledu iskazanih vrednosti, načina priznavanja).

Princip kontinuiteta � Princip kontinuiteta po svojoj suštini odgovara anglosaksonskom principu konzistentnosti, u literaturi se često naziva i princip stalnosti. � Uspostavljanje i izgradnja principa kontinuiteta vezuje se za dinamičko shvatanje cilja finansijskih izveštaja. � U uslovima kontinuiteta poslovanja preduzeća nemoguće je utvrditi apsolutno tačan periodični rezultat. � Za procenu razvoja preduzeća i kontrole njegovog poslovanja neophodno je obezbediti uporedivost rezultata u nizu sukcesivnih obračunskih perioda – respektovanje principa kontinuiteta je u funkciji obezbeđenja uporedivosti finansijskih izveštaja. � Uporedivost rezultata – glavni supstitut za tačnost

Princip kontinuiteta � � � � � Princip kontinuiteta ispoljava se kao zahtev: - formalnog kontinuiteta, i - materijalnog kontinuiteta. Formalni kontinuitet tangira formu finansijskih izveštaja i obezbeđuje nepromenljivost njihove forme u nizu uzastopnih obračunskih perioda. Ispunjavanje zahteva formalnog kontinuiteta pretpostavlja poštovanje sledećih pravila: - jednako raščlanjavanje bilansa stanja i bilansa uspeha niza uzastopnih godina (nepromenjen redosled pozicija i sastav pojedinih grupa imovine, obaveza, rashoda i prihoda), - konzistentna sadržina pojedinih pozicija stanja i uspeha (ne sme se vršiti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija, premeštanje pozicije ili njenih delova u druge pozicije), - konzistentni način otpisivanja stalne imovine, i - isti dan bilansa.

Princip kontinuiteta � Odstupanje od zahteva formalnog kontinuiteta dozvoljeno je ukoliko postoje razlozi ekonomske ili pravne prirode ( npr. promena proizvodnog programa, promena delatnosti preduzeća, promena veličine ili promena pravne forme preduzeća). � U Napomenama uz finansijske izveštaje neophodno je obelodaniti te razloge. � Materijalni kontinuitet tangira sadržinu finansijskih izveštaja. � Materijalni kontinuitet obezbeđuje se primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih obračunskih perioda što podrazumeva: � - konzistentnost metoda procenjivanja, i � - konzistentnost ili povezanost bilansnih vrednosti.

Princip kontinuiteta � � � � � Konzistentnost procenjivanja – zahtev da se jednom izabrana pravila i metode procenjivanja nepromenjeno upotrebljavaju iz perioda u period. Cilj – sprečavanje samovoljnog oblikovanja periodičnog rezultata nezavisno od uspeha na tržištu. Dopustivost odstupanja od konzistentnosti procenjivanja: - donošenje novog standarda - izmene postojećeg standarda - značajne izmene okolnosti u poslovanju preduzeća (kako bi finansijski izveštaji pružili pouzdanije i relevantnije informacije korisnicima o efektima transakcija ili okolnostima na finansijsku poziciju, finansijske performanse i tokove gotovine preduzeća). U napomenama uz finansijske izveštaje treba obelodaniti : - razloge i prirodu promena, i - kvantifikovati posledice promena metoda na visinu rezultata i vrednost imovine. U Izveštaju o finansijskom položaju na početku najranijeg komparativnog perioda treba izvršiti retroaktivnu primenu nove (promenjene) računovodstvene politike (zahtev IAS 8).

Princip kontinuiteta � � � � � Zahtevi vezani za konzistentnost procenjivanja sadržani su u brojnim IFRS : - IAS 2 – Zalihe, - IAS 8 – Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške, - IAS 16 – Nekretnine, postrojenja, oprema i dr. Konzistentnost ili povezanost vrednosti – u funkciji je onemogućavanja samovoljnog oblikovanja rezultata. Konzistentnost vrednosti – zahtev da jednom utvrđene (unete) vrednosti u bilansu budu merodavne i za kasnije bilanse, naročito je nedopustivo povećanje vrednosti preko predhodnih bilansnih vrednosti. Dve varijante: - neograničena povezanost vrednosti, i - ograničena povezanost vrednosti. Primena – samo ako je finansijsko izveštavanje zasnovano na računovodstvu istorijskog troška.

Princip kontinuiteta � Primer: � Kako procenjujete dopustivost sledećeg bilansiranja i bilansnih vrednosti? � U protekloj godini, akcionarsko preduzeće „X“ je za obračun disponiranih količina materijala sa zaliha koristilo metodu prosečne cene, pošto su nabavne cene materijala stalno rasle a menadžment preduzeća je smatrao da iskazani dobitak treba držati što je moguće nižim. Međutim, u narednom periodu prinosni položaj preduzeća se znatno pogoršao. Kako bi se iskazao sličan dobitak kao u predhodnoj godini, menadžment odlučuje da u ovoj godini primeni FIFO metodu.

Princip pojedinačnog vrednovanja � � � � Princip pojedinačnog vrednovanja predstavlja zahtev pojedinačnog obuhvatanja i procenjivanja predmeta imovine, prava i obaveza. Princip pojedinačnog vrednovanja primenjuje se i kod inventarisanja. Poštovanjem ovog principa: - štite se interesi poverilaca (onemogućeno je precenjivanje neto imovine preduzeća), i - omogućena je primena principa impariteta. Zaštita interesa poverilaca – kroz zahtev da se svaki imovinski predmet, iz čijeg se ulaganja i upotrebe ne očekuje gubitak, pojedinačno procenjuje do trenutka njegove realizacije po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja (gornja granica procenjivanja). Princip impariteta se ne bi mogao primeniti ukoliko se imovinski predmeti , prava i obaveze pojedinačno ne procenjuju. Utvrđivanje imparitetnih gubitaka sadržanih u stalnoj imovini, obrtnoj imovini i obavezama bilo bi nemoguće ukoliko je nepoznata njihova pojedinačna vrednost.

Princip opreznosti � � � � � Princip opreznosti po svojoj suštini odgovara anglosaksonskom principu konzervativizma. Princip opreznosti je najvažnije načelo urednog bilansiranja i preovladava u odnosu na sve ostale principe imanentne računovodstvu istorijskog troška. Razlog njegove dominantnosti: - opšta nesigurnost i prisustvo rizika u poslovanju preduzeća, - odsustvo sigurnih računskih podloga u finansijskom izveštavanju. Suština principa – zahtev da se buduće veličine ne procenjuju suviše optimistički, iz čega proizilazi oprezno odmeravanje neto imovine i periodičnog rezultata. Najstariji princip urednog bilansiranja – prve pisane preporuke o opreznom utvrđivanju vrednosti kod inventarisanja potiču iz 17. veka (francuski i nemački pravnici toga doba, mešajući pojmove inventara i bilansa, proglasili su inventar bilansom). Poreklo principa opreznosti – vezuje se za statičko shvatanje cilja finansijskih izveštaja (statička teorija bilansa). Rani razvojni period računovodstva – razvijeno je mišljenje da principu opreznosti odgovara procenjivanje imovine na niže i obaveza na više kako bi se zaštitili interesi poverilaca. Poverioci zaštitu svojih interesa vide u garantnoj supstanci preduzeća (neto imovini), koja predstavlja potencijal za pokriće dugova.

Princip opreznosti � Oprezno odmeravanje neto imovine preduzeća postiže se respektovanjem dva podprincipa opreznosti: � - principa niže vrednosti, i � - principa više vrednosti. � Princip niže vrednosti – odnosi se na procenjivanje pozicija aktive bilansa stanja. � U skladu sa principom istorijskog troška gornja granica procenjivanja imovinskih delova je nabavna vrednost/cena koštanja. � Suština principa niže vrednosti – ukoliko su tržišne vrednosti niže od nabavne vrednosti/cene koštanja, tržišna vrednost postaje merodavna za procenjivanje.

Princip opreznosti � � � � Dve varijante principa niže vrednosti: - strogi princip niže vrednosti, i - ublaženi princip niže vrednosti. Strogi princip niže vrednosti – nameće obavezu procenjivanja imovinskih delova uvek po nižoj vrednosti od dve vrednosti koje su predmet poređenja – nabavne vrednosti/cene koštanja i tržišne vrednosti. Ublaženi princip niže vrednosti – daje pravo opcije između pomenutih vrednosti prilikom procenjivanja. Princip više vrednosti – merodavan je za procenjivanje obaveza Zahtev – obaveze se uvek procenjuju po višoj vrednosti koja se utvrđuje iz upoređenja prvobitne obaveze plaćanja i očekivane obaveze plaćanja. Ispoljava se uvek u varijanti strogog principa više vrednosti.

Princip opreznosti Sa razvojem dinamičkog shvatanja cilja finansijskog izveštavanja – potreba za opreznošću se pomerila na periodični rezultat. � Oprezno odmerena neto imovina vodi opreznom odmeravanju rezultata – organska veza između bilansa stanja i bilansa uspeha. � Oprezno odmeravanje periodičnog rezultata čije su posledice praćene obrazovanjem latentnih rezervi je u funkciji: � - održavanja kapitala preduzeća i njegovog kontinuiranog poslovanja, � - zaštite interesa investitora i drugih poverilaca od raspodele hipertrofiranih rezultata, i � - zaštite interesa menadžmenta zbog potrebe i važnosti izbegavanja pogrešnih odluka o raspodeli rezultata, proširenju investicija i drugih finansijskih dispozicija. �

Princip opreznosti � � � Oprezno odmeravanje rezultata postiže se respektovanjem dva fundamentalna principa koja su izvedena iz principa opreznosti: - principa realizacije (kroz zabranu iskazivanja nerealizovanih dobitaka), - principa impariteta (kroz obavezu iskazivanja nerealizovanih ali izvesnih gubitaka). Primeri primene principa opreznosti u finansijskom izveštavanju: - obavezno procenjivanje zaliha po tržišnim vrednostima ukoliko su one niže od istorijskih troškova (NV/CK), - zabranjeno procenjivanje zaliha po tržišnim vrednostima ukoliko su one više od istorijskih troškova, - skraćivanje procenjenog veka korišćenja stalne imovine, - primena degresivne metode otpisivanja, - zabrana aktiviranja troškova istraživanja, troškova reklama, - otpisivanje potraživanja, - obrazovanje rezervisanja kako bi se objektivirali preteći rizici gubitaka i dr.

Princip opreznosti � Problem nadređenosti i kontradiktornosti principa opreznosti sa pojedinim ostalim računovodstvenim principima – „Trade-off“ problem u primeni računovodstvenih principa: � - princip opreznosti – istinito i pošteno finansijsko izveštavanje (kao vrhunski cilj), � - princip opreznosti (princip niže vrednosti) – princip istorijskog troška, � - princip opreznosti – princip razgraničenja prema predmetu i vremenu, � - princip opreznosti – princip kontinuiteta, � - princip opreznosti – princip realizacije (u kontekstu modifikovanja trenutka realizacije).

Princip materijalnosti - zahtev da finansijski izveštaji obuhvataju samo one informacije koje su dovoljno značajne ili važne za donošenje sadašnjih ili budućih odluka investitora i ostalih korisnika finansijskih izveštaja. � Mnoštvo informacija koje po svojoj suštini nisu materijalne – nesposobnost korisnika finansijskih izveštaja da ih shvate, pogrešno tumačenje finansijskih izveštaja, pogrešne poslovno-finansijske odluke � Transakcije i događaji koji imaju beznačajne ekonomske efekte mogu se iskazivati bez velike preciznosti, nezavisno od toga da li su u skladu sa principima urednog bilansiranja. � Fokus principa materijalnosti – profesionalno prosuđivanje o značajnosti transakcija i događaja uzimanjem u obzir svih okolnosti koje su prisutne u određenom trenutku. �

Princip materijalnosti � Značajnost (materijalnost) informacija za korisnike finansijskih izveštaja može biti uslovljena: � - prirodom pojedine stavke (npr. informacije o primanjima članova Upravnog odbora), � - veličinom pojedine stavke (npr. informacije o potraživanjima), i � - prirodom i visinom pojedine stavke (npr. informacije o periodičnom rezultatu). � Prosuđivanje o materijalnosti može biti zasnovano i na proceni značajnosti uticaja izostavljenih informacija na sadašnje ili buduće odluke investitora i ostalih korisnika.

Princip materijalnosti � � � Revidirani Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje (2010) – materijalnost predstavlja aspekt relevantnosti svojstven određenom entitetu (fundamentalna kvalitativna karakteristika korisnih finansijskih informacija). Odluka o materijalnosti se donosi u skladu sa prirodom, veličinom, ili i prirodom i veličinom stavki u zavisnosti od konkretne situacije. Konceptualni okvir ne sadrži jedinstvenu kvantitativnu granicu materijalnosti. IAS 1 - Prezentacija finansijskih izveštaja i IAS 8 – Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške – definišu da je stavka materijalno značajna ukoliko bi njeno izostavljanje ili netačno iskazivanje moglo da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja. IAS 1 – zahteva zasebno obelodanjivanje materijalno značajnih stavki IAS 8 – zahteva obelodanjivanje promena računovodstvenih procena, grešaka i promena računovodstvenih politika

Princip materijalnosti IAS 1 i IAS 8 – ne sadrže kvantitativne smernice u pogledu materijalnosti. � IAS 34 – Periodično finansijsko izveštavanje – zahteva, dodatno, da se pri proceni značajnosti finansijskih podataka međuperioda prilikom odlučivanja o načinu priznavanja, merenja, klasifikacije i obelodanjivanja stavki, posebno uzme u obzir činjenica da je periodično finansijsko izveštavanje u većoj meri zasnovano na procenama od godišnjeg izveštavanja. � Princip materijalnosti – delikatan u kontekstu njegove primene � U sferi računovodstva (i revizije ) – zahteva profesionalno prosuđivanje o važnosti koje se može drastično razlikovati između različitih korisnika finansijskih izveštaja. �

Princip potpunog obelodanjivanja � Princip potpunog obelodanjivanja (anglo-saksonski princip) po svojoj suštini je ravnopravan sa principom jasnosti (franko-nemački princip) u širem smislu. � U funkciji je maksimizacije informativnosti informacija finansijskog izveštavanja � Cilj - Poboljšanje mogućnosti korisnika za donošenje adekvatnih investicionih i kreditnih odluka � Princip potpunog obelodanjivanja – zahteva da finansijski izveštaji sadrže dovoljan set informacija kako bi verno prikazivali ekonomske događaje i transakcije preduzeća, pri čemu ni jedna informacija koja je značajna za investitore i ostale korisnike ne sme biti izostavljena ili prikazana nepregledno ili nejasno.

Princip potpunog obelodanjivanja Dobra informisanost podrazumeva adekvatnu preraspodelu uobičajenih kvantitativnih informacija između finansijskih izveštaja. � Cilj – povećanje iskazne moći finansijskih izveštaja � Iskazna moć bilansa stanja i bilansa uspeha uslovljena je stepenom respektovanja principa potpunog obelodanjivanja � Princip potpunog obelodanjivanja jednim delom tangira: � - označavanje bilansnih pozicija, � - dubinu njihovog raščlanjavanja, � - njihovo grupisanje u homogene grupe i redosled prikazivanja, � - upotrebu bruto principa, i � - jednoobraznu upotrebu bilansnih šema u nizu uzastopnih obračunskih perioda. �

Princip potpunog obelodanjivanja Označavanje i raščlanjavanje bilansnih pozicija: � - jasno i adekvatno označavanje (obeležavanje) sadržine pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha (naziv pozicije treba da nedvosmisleno ukazuje na njenu sadržinu) � - raščlanjavanje aktive prema poslovnim ciljevima a ne prema objektivnim svojstvima � - raščlanjavanje aktive sa aspekta prirodnih vrsta, pravnog povezivanja i specifičnih rizika � - jasno prikazivanje i raščlanjavanje pasive prema poreklu izvora finansiranja, ročnosti � - raščlanjavanje bilansa uspeha na način koji omogućava da se sagleda nastajanje uspeha i dr. � Dubina (stepen raščlanjavanja) uslovljen je informacionim potrebama korisnika – optimalni stepen raščlanjavanja, razumljivost, transparentnost �

Princip potpunog obelodanjivanja � � � � � Upotreba bruto principa Zahtev za upotrebom bruto principa sračunat je na ograničavanje mogućih nejasnoća koje mogu da nastanu: - sažimanjem pozicija aktive ili pozicija pasive, i - saldiranjem (prebijanjem) pozicija aktive i pasive, ili rashoda i prihoda. Primeri: Kako procenjujete dopustivost sledećeg bilansiranja i bilansnih vrednosti? Preduzetnik „X“ ima potraživanje po osnovu prodaje robe i isporuke kupcima u iznosu od 50. 000. dinara. , i obaveze po osnovu nabavke od dobavljaća u visini od 48. 000. dinara. Bilansira samo razliku od 2. 000. dinara. Preduzeće „X“ ima potraživanje prema preduzeću „Y“ u iznosu od 100. 000. dinara. U isto vreme ono preduzeću „Y“ duguje po osnovu jedne isporuke 40. 000. dinara. Preduzeće „X“ bilansira saldo od 60. 000. dinara. U preduzeću „X“ su potraživanja po osnovu datih avansa kupcima i potraživanja od kupaca po osnovu prodaje robe sa odloženim rokom plaćanja iskazana u jednoj bilansnoj poziciji – potraživanja. Nabavna vrednost stalnog sredstva jednog preduzeća iznosi 200. 000. dinara. Troškovi po osnovu otpisivanja iznose 20. 000. dinara. Način otpisa – direktan.

Princip potpunog obelodanjivanja � � � Dopustivost odstupanja od bruto principa: - princip materijalnosti - zahtevi sadržani u pojedinim IFRS - Direktiva (2013/34/EC) Iz principa potpunog obelodanjivanja proizilazi i vaznost obelodanjivanja informacija o segmentima poslovanja omogućena je bolja informisanost korisnika za prosuđivanje o perspektivi i rizicima preduzeća kao celine. IFRS 8 – Segmenti poslovanja – sadrži definiciju segmenta poslovanja, kriterijume za grupisanje dva ili više segmenta poslovanja, kvantitativne kriterijume i zahteve za obelodanjivanjem neophodnih informacija kako bi korisnici bili u stanju da ocene prirodu i finansijske efekte poslovnih aktivnosti (npr. preduzeće obelodanjuje faktore koji se koriste za identifikovanje segmenata preduzeća o kojima izveštava, informacije o dobitku/gubitku, imovini i obavezama svakog segmenta, informacije o proizvodima i uslugama, feografskim oblastima, glavnim kupcima i sl. ).

Princip potpunog obelodanjivanja � Iz principa potpunog obelodanjivanja proizilazi i neophodnost izveštavanja o događajima koji su otkriveni i postali poznati posle dana bilansa a najkasnije do dana njegove autorizacije (u skladu sa principom istinitosti). � Ova problematika regulisana je standardom IAS 10 – Događaji posle izveštajnog perioda. � Poslovni događaji su podeljeni u dve grupe: � - korektivni događaji posle izveštajnog perioda, i � - nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda.

Princip potpunog obelodanjivanja � � � Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Ova grupa događaja uslovljava korigovanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima ili priznavanje stavki koje ranije nisu bile priznate. Primeri: 1) posle dana bilansa rešen je sudski spor kojim se potvrđuje da je preduzeće imalo sadašnju obavezu na dan bilansa – neophodno je korigovanje iznosa predhodno priznatih rezervisanja koja se odnose na taj sudski spor, ili formiranje novih rezervisanja ukoliko to nije ranije učinjeno. 2) saznanje o stečaju kupca posle dana bilansa – nameće obavezu korigovanja knjigovodstvene vrednosti potraživanja od kupaca. 3) otkrivanje kriminalnih radnji ili grešaka koje dovode do saznanja o netačnosti finansijskih izveštaja – uslovljava obavezu korigovanja finansijskih izveštaja.

Princip potpunog obelodanjivanja Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda � Ova grupa događaja predmet je obelodanjivanja u napomenama uz finansijske izveštaje (obelodanjuje se za svaku materijalno značajnu kategoriju nekorektivnih događaja - priroda događaja i procena njegovog finansijskog efekta ili naznaku da je nemoguće takvu procenu izvršiti). � Primeri: � 1) važno poslovno spajanje posle dana bilansa � 2) objavljivanje plana za prestanak poslovanja posle dana bilansa � 3) najava ili početak značajnog restrukturiranja posle dana bilansa � 4) neuobičajeno velike promene vrednosti imovine ili deviznih kurseva posle dana bilansa �

Princip potpunog obelodanjivanja � � � U skladu sa principom potpunog obelodanjivanja shodno cilju – obezbeđenje što veće količine informacija relevantnih za investitore je i: - uvođenje Izveštaja o tokovima gotovine (IAS 7 definiše zahteve vezane za prezentaciju Izveštaja o tokovima gotovine i obelodanjivanjima u vezi sa njim) - zahtevi sadržani u IAS 1 (u pogledu prezentovanja i minimalnih zahteva vezanih za sadržinu Izveštaja o promenama na kapitalu namenjenog vlasnicima koji pokazuje usled kojih događaja se sopstveni kapital preduzeća tokom godine promenio) - zahtevi sadržani u Napomenama uz finansijske izveštaje koje imaju ključnu ulogu u obelodanjivanju informacija koje se ne mogu adekvatno prezentirati u baznim finansijskim izveštajima (imaju funkciju dopunjavanja, rasterećenja, korigovanja i tumačenja bilansa stanja i bilansa uspeha) - obelodanjivanja u Izveštaju o poslovanju koji prati obavezan set finansijskih izveštaja i doprinosi njihovom boljem tumačenju (poseban značaj ima obelodanjivanje informacija o verovatnom budućem razvoju preduzeća – zbog informacione asimetrije i okolnosti da su investitori prvenstveno zainteresovani za budućnost preduzeća).

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije Harmonizacija finansijskog izveštavanja vezuje se za usaglašavanje nacionalnih zakonodavstava (propisa) u vezi sa sastavljanjem, objavljivanjem i revizijom finansijskih izveštaja preduzeća u okviru Evropske unije. � Uredbe i Direktive (najvažnije pravne norme EU) – predstavljaju instrumente harmonizacije. � Uredbe – obavezujući zakonodavni akti koji se neposredno (direktno) primenjuju na preduzeća u svim državama članica � Direktive – zadaju se ciljevi koje države članice moraju ostvariti � Minimalni zahtevi sadržani u direktivama nemaju neposrednu primenu na preduzeća već moraju biti inkorporirani u nacionalna zakonodavstva država članica � Ne postoji direktna interakcija između uredbi i direktiva �

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � � � Evropski parlament i Savet doneli su sledeće najvažnije direktive u vezi sa pravilima računovodstva i finansijskog izveštavanja: - IV Direktivu – odnosi se na godišnje finansijske izveštaje pojedinačnih preduzeća, koja u okviru EU posluju u formi akcionarskog društva, društva sa ograničenom odgovornošću ili komanditnog društva sa akcijama (14. avgust 1978. ); - VII Direktivu – odnosi se na godišnje finansijske izveštaje grupa preduzeća (18. jul 1983. ); - VIII Direktivu – odnosi se na kvalifikacije i rad revizora (15. maj 1984. ); - „novu“ Direktivu (2013/34/EC) – odnosi se na godišnje finansijske izveštaje pojedinačnih preduzeća, konsolidovane finansijske izveštaje i povezane finansijske izveštaje za određene vrste preduzeća kojom se stavljaju van snage IV Direktiva i VII Direktiva (20. jul 2013. )

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � Direktiva (2013/34/EC) stupila je na snagu 20. jula 2013. � Države članice su u obavezi da usklade svoja nacionalna zakonodavstva sa zahtevima Direktive do 20. jula 2015. � Predviđeno je da finansijsko izveštavanje preduzeća u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima u kojima su inkorporirani zahtevi Direktive otpočne 1. januara 2016. ili kasnije.

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � Direktiva (2013/34/EC) � Godišnji finansijski izveštaji moraju da obuhvataju : � - bilans stanja, � - račun dobitka i gubitka, i � - napomene uz finansijske izveštaje. � Direktiva ne zahteva sastavljanje Izveštaja o novčanim tokovima i Izveštaja o promenama na kapitalu. � Dopušteno je državama članicama da dozvole ili zahtevaju od preduzeća sastavljanje drugih dodatnih izveštaja (osim za mikro i mala preduzeća).

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � Vrhovni princip Direktive– zahtev da godišnji finansijski izveštaji istinito i pošteno prikazuju imovinu, obaveze, finansijsko stanje i dobitak i gubitak preduzeća. � Ukoliko se primenom odredaba Direktive ne može ispuniti ovaj zahtev – neophodno je obelodanjivanje dodatnih informacija u napomenama uz finansijske izveštaje. � Ukoliko se neke odredbe Direktive ne primenjuju iz razloga ispunjenja polazne premise – potrebno je u napomenama navesti koje se odredbe ne primenjuju, obrazložiti razloge i kvantifikovati efekat odstupanja na imovinu, obaveze, finansijsko stanje i dobitak i gubitak.

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � � � � Države članice se obavezuju da preduzeća prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja uvažavaju sledeće principe: 1) princip kontinuiteta poslovanja – pretpostavka da preduzeće posluje trajno 2) princip konzistentnosti – zahtev da se računovodstvene politike i osnove za merenje primenjuju dosledno od jedne do druge finansijske godine 3) princip opreznosti koji sadrži sledeće pojedinačne zahteve: a) priznaje se samo realizovani dobitak (princip realizacije); b) priznaju se sve obaveze koje nastaju u toku posmatrane finansijske godine ili tokom predhodne godine, čak i ako takve obaveze nastanu između dana bilansa i dana sastavljanja; Napomena : direktivom je dopušteno državama članicama da dozvole preduzećima i priznavanje mogućih obaveza i potencijalnih gubitaka. v) priznaju se svi otpisi, bez obzira da li je ostvaren dobitak ili gubitak u toku posmatrane finansijske godine.

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � � � 4) princip nastanka poslovnog događaja (i princip uzročnosti) – zahtev da se iznosi priznati u bilansu stanja i računu dobitka i gubitka izračunavaju na obračunskoj osnovi; 5) princip identiteta – zahtev da bilans otvaranja (početni bilans) za svaku finansijsku godinu treba da bude podudaran sa zaključnim (završnim) bilansom predhodne finansijske godine; 6) princip pojedinačnog procenjivanja – zahtev da se komponente imovine i obaveza procenjuju pojedinačno; 7) bruto princip – ogleda se u zabrani prebijanja komponenata (stavki) imovine i obaveza ili stavki prihoda i rashoda; Napomena: Direktiva daje opciono pravo državama članicama da dozvole preduzećima (ili zahtevaju od njih) prebijanje komponenata imovine i obaveza ili prihoda i rashoda (neto princip) pod uslovom da su ove komponente u bruto iznosima obelodanjene u napomenama uz finansijske izveštaje.

Računovodstveni principi u legislativi Evropske unije � � � 8) princip suština iznad forme – zahtev da se komponente bilansa stanja i računa dobitka i gubitka vrednuju uzimajući u obzir suštinu (prirodu) transakcije ili posla; Napomena: Direktivom je dopušteno izuzimanje od zahteva ovog principa. 9) princip istorijskog troška – zahtev da se procenjivanje komponenata finansijskih izveštaja vrši po nabavnoj vrednosti odnosno ceni koštanja; 10) princip materijalnosti – zahtev da finansijski izveštaji obuhvataju samo one informacije koje su dovoljno značajne za donošenje odluka korisnika finansijskih izveštaja. Zahtevi Direktive u vezi sa priznavanjem, procenjivanjem, objavljivanjem i konsolidovanjem se ne primenjuju ukoliko je reč o beznačajnim informacijama. Napomena: Direktiva daje opciono pravo državama članicama da ograniče područje primene principa materijalnosti na prezentovanje i objavljivanje finansijskih izveštaja. Porast broja opcija u novoj Direktivi u kontekstu uvažavanja fundamentalnih računovodstvenih principa – može biti ugrožena uporedivost finansijskih izveštaja preduzeća u okviru EU.

Računovodstveni principi u legislativi EU � � � � � Posebna pažnja u Direktivi posvećena je računovodstvu fer vrednosti. Dopušteno je odstupanje od tradicionalnih računovodstvenih principa i alternativno vrednovanje po fer vrednosti. Državama članicama daje se opciono pravo da zahtevaju ili dozvole preduzećima da prilikom sastavljanja godišnjih pojedinačnih ili konsolidovanih finansijskih izveštaja koriste alternativnu osnovu vrednovanja – računovodstvo fer vrednosti. Predviđeno je i da primena fer vrednosti može biti ograničena samo na konsolidovane finansijske izveštaje. Direktiva sadrži: - brojne opcije procenjivanja, - specifična pravila u vezi sa vrednovanjem stalne imovine i finansijskih instrumenata po fer vrednosti, - način obuhvata promena u fer vrednosti, i - dodatne informacije o fer vrednosti koje treba da budu obelodanjene u napomenama.

Računovodstveni principi u legislativi EU Zahtevi Direktive – IFRS, Uredba - IFRS � Direktivom je predviđena i mogućnost odstupanja od njenih odredbi u vezi procenjivanja po fer vrednosti – daje se opciono pravo državama članicama da dozvole ili zahtevaju od preduzeća koja sastavljaju pojedinačne finansijske izveštaje da procenjuju finansijske instrumente u skladu sa zahtevima IFRS na osnovu Uredbe o primeni IFRS (1606/2002/EC). � Uredba obavezuje preduzeća čijim se akcijama trguje na finansijskim tržištima EU, da počev od 2005. , sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa IFRS. � Usvajanjem Uredbe – novi principi priznavanja i procenjivanja u skladu sa IFRS postali su deo „korpusa zakona“ u EU. � Značajan korak ka standardizaciji finansijskog izveštavanja �