Multimedija Radovan Brajovic Multimedija o Multimedija je informacija

Multimedija Radovan Brajovic

Multimedija o Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa objedinjenih pomoću računara. o Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih reči multus (mnogi) i medium (medijum)

Zvuk • Zvuk je fizička pojava pri kojoj dolazi do poremećaja ravnotežnog stanja čestica neke elastične sredine a može da se odnosi i na interpretaciju koju mozak daje određenoj vrsti fizičkih stimulansa koji dolaze do uha. • Oblast koja se bavi proučavanjem zvuka naziva se akustika.

Zvuk • Zvuk najčešće dolazi do uha u obliku periodičnih promena pritiska vazduha. • Zvuk se prostire u vidu talasa ili vibracija i talasi zvučnog pritiska mogu se predstaviti kao talasi na površini vode koji nastaju kada se kamen baci u vodu. • Zvuk se kroz vazduh prostire tako sto se molekuli vazduha ne pomeraju već se periodično povećava i smanjuje gustina molekula u vazduhu, tj. Dobijamo zvučni talas. • Zvuk se prenosi samo tamo gde ima neki mediji(vazduh, voda…)

Zvuk • Jačina zvuka se najčešće meri kroz nivo zvučnog pritiska. • Oznaka decibel (deseti deo Bela) • Zvuk u vazduhu ide od 0 d. B pa na više dok kod elektronskih suprotno.

Zvuk • Frekvencija zvuka predstavlja učestalost kojom zvučni talasi vibriraju i meri se brojem vibracija u sekundi tj. Hercima (Hz). • Što su vibracije učestale to je zvuk viši i suprotno. • Normalna osoba 20 Hz do 20000 Hz(opada starenjem, buka, slušalice…. . )

Zapis zvuka u računaru • Zvuk putuje brzinom od oko 340 metara u sekundi. • Ljudi su čudno reagovali na prvo pojavljivanje zvuka u reprodukciji. • Edisonov patent za snimanje zvuka – valjak sa tankom olovnom folijom. • Zapis zvuka: • Analogni zapis • Digitalni zapis

Analogni zapis • Zvuk nastaje promenom pritiska vazduha i da bi se zvuk registrovao mora postojati signal koji ga prenosi. • Signal koji putuje do našeg uha je mehanička promena pritiska vazduha i takav signal se zove analogni. • Zapisi na gramofonskoj ploči, magnetnoj traci • Magnetna trake je kasnije omogućila višekanalno snimanje što je dovelo do prave evolucije u muzici.

Digitalni zapis • Kako računar može da registruje samo digitalne signale, neophodno je pretvoriti analogni signal u digitalni. Taj postupak se zove digitalizacija i odvija se u tri koraka: • zvuk se mikrofonom pretvara u analogni električni signal • analogni električni signal se uz pomoć zvučne kartice i njenog analognodigitalnog AD konvertera pretvara u digitalni signal • digitalni podaci se kodiraju, po potrebi sažimaju i čuvaju na disku računara

Digitalni zapis • AD konverter analogni električni zvuk pretvara u niz brojeva i on se postupkom kodiranja (encoding) oblikuje u poseban format i zapisuje u zvučnu datoteku. Obrnut postupak (pretvaranje kodiranog zapisa u niz brojeva) se naziva dekodiranje (decoding). Program kojim se kodira i dekodira naziva se kodek (codec). • Reprodukcija zvuka je obrnuti proes od digitalizacije zvuka, u kome se pomoću DA konvertera digitalni zapus pretvara u analogni električni signal

Digitalni zapis • Mera kvaliteta zvučnog zapisa naziva se Bit rate, koji predstavlja broj bitova kojim je opisan zvučni zapis za vreme od jedne sekunde. jedinica za merenje Bit rate je KBit/s. Evo nekih primera kvaliteta zvučnog zapisa: 4 KBit/s - minimalni kvalitet govora • 8 KBit/s - "telefonski" kvalitet • 32 KBit/s - "radio" kvalitet dugih i srednjih talasa • 96 KBit/s - "radio" kvalitet ultra kratkih talasa • 128 KBit/s - tipičan kvalitet audio zapisa • 256 -320 Kbit/s - približan kvalitet audio CDzapisa • Kao što se može zaključiti, što više kilobita u sekundi, to je zvučni zapis kvalitetniji.

Digitalni zapis • Osnovni razlog za prelazak sa analognom na digitalni je bio da se smanji šum. • Prednost je smanjenje šuma, manje izobličenje signala i pravljenje kopija bez gubitka kvaliteta. • Snimanjem analognog signala u digitalni praćen je smanjenje i povećanjem voltaže. • Električni signal se digitalizuje a to znači da se zapisuje diskretno tj. Pomoću niza brojeva u određenim vremenskim intervalimadiskretizacija.

Digitalni zapis • Diskretizacija se vrši na dva načina: • Semplovanjem – uzimanje uzoraka zvuka određeni broj puta u sekundi, zanemarujući potpuno zvučne promene koje se dese između dve tačke uzorkovanja. • Kvantizacijom uzorka- definisanjem određenog broja nivoa amplitude tj. jačine. • Na taj način se kontinualni audio-signal pretvara u seriju pojedinačnih semplova.

Formati digitalnog zapisa • 1982 – Audio kompakt-disk (CD) – mana je bila nije moguće snimanje. • DAT format – magnetna traka u kutiji – mana nedovoljna usaglašenost proizvođača. • • Mini Disk – moglo i da se snima i reprodukuju. U računaru se zvuk skladišti u audio datotekama. Zapis o datotekama – metapodaci. Treba razlikovati: kontenjerski format, format kodiranja zvuka i kodek.

Formati digitalnog zapisa • Kontenjerski formati: WAV, AVI, OGG… • Format kodiranje znači na koji način se podaci o zvuku zapisuju u datoteci. • Program koji komprimuje i dekomprimuje podatke je audio-kodek. • Kodek prilikom snimanja vrsi kodiranje, a dekoder dekodiranje prilikom reprodukcije. • Npr. Zvuk kodiran u AAC formatu može da se skladišti u kontenjer m 4 a dok zvuk u formatu MP 3 u AVI kontenjeru a kodira i dekodira ga LAME kodek.

Formati digitalnog zapisa zvuka • Zvučni snimak je za računar samo niz brojeva. Postupkom komprimovanja se taj niz brojeva zapisuje u zvučnu datoteku. Način komprimovanja određuje kvalitet zapisa. , pa otuda možemo razlikovati tri vrste audio formata: • nekomprimovani • komprimovani formati bez gubitaka • komprimovani formati sa gubicima.

Nekomprimovani formati • Nekomprimovana datoteka zvučnog zapisa sarži originalan zapis brojeva sa snimka i mogu biti veoma velike, što zavisi od kvaliteta snimka i individualnih karakteristika zapisa. Najpoznatiji predstavnici ovog formata su: • MIDI (Musical Instrument Digital Interface) - namenjen za razmenu informacija među elektronskim muzičkim jedinicama. (ekstenzija: . mid ili. midi) • WAVE (Waveform) - matični format razvijen za korišćenje u Windows okruženju (ekstenzija: . wav) • AIFF (Audio Interchange File Format) - Mekintosh format za digitalni zapis zvuka (ekstenzija: . aiff) • PCM – osnovni format na audio diskovima

Komprimovani formati bez gubitka • Ovi formati su najbolji izbor ukoliko želimo da zadržimo izvorni kvalitet snimka, ali je zbog veličine datoteke (koja je oko polovine veličine originalne datoteke) koriste samo profesionalci. Najpoznatiji formati komprimovanja bez gubitaka su: • WMA (Windows media Audio) - format razvijen od strane Microsoft-a; sastoji se od 4 različita kodeka (ekstenzija: . wma) • FLAC (Free Lossless Audio Codec) - format sličan MP 3 formatu ali bez gubitaka u kvalitetu. • WV - Wave Pack format (ekstenzija: . wv) • APE - Monkey's Audio format (ekstenzija: . ape)

Komprimovani formati sa gubitkom • Ovi formati mogu biti do jedne desetine veličine originalne datoteke, jer su u njima izostavljeni zvuci koje ljudsko uho jedva ili uopšte ne može da čuje (zvuci sa frekvencijom od 20 Hz do 20000 Hz). Zato se ovi formati koriste za prenos muzike Internetom i za snimanje velikih zbirki digitalne muzike). Najpoznatiji formati komprimovanja sa gubicima su: • MP 3 - ove datoteke su zvučni deo MPEG formata (Moving Pictures Experts Group) i predstavljaju najpopularniji format za snimanje muzičkih datoteka (ekstenzija: . mp 3, . mpga) • Ogg Vorbis - open source komprimovani format sa gubicima, po nekima boljeg kvaliteta od MP 3 formata iste veličine (ekstenzija: . ogg) • AAC (Advance Audio Coding) - u odnosu na MP 3 format postiže bolju kompresiju i ima veći Bit rate (ekstenzija: . aac)

Programi za reprodukciju zvuka • Reprodukcija: • • • Windows Media Player Winamp VLC i. Tunes Rhythmbox

Programi za snimanje i reprodukciju zvuka • Programi za snimanje i reprodukciju: • Sound Recorder • Sound Forge • Programi za višekanalno snimanje i reprodukciju: • Avid Pro Tools • Audacity

Konverzija između različitih formata • Da bi dobili audio formate pogodne za preslušavanje na našim elektronskim uređajima, a da pri tome zauzmu što manje memorije, možemo izvršiti prebacivanj (konverziju) jednog audio formata u drugi pomoću gotovih programa kao što su: • Free Sound Recorder - program koji se koristi za snimanje zvuka i konverziju audio formata; podržava MP 3, WMA i WAV format • Switch Sound File Converter - besplatan program za konverziju preko 40 vrsta audio formata • Format Factory - besplatan program koji služi za konverziju slika, audio i video formata

Video-tehnologija • Braća Limijer prvi put su snimili filim krajem 19 veka

Video tehnologije • • Prvi video prenos 1928. godine Tri sistema kodiranja anlognih signala: NTSC, PAL i SECAM Razlikovali su se po broju slika u sekundi –NTSC 30 aq PAL 25 Digitalna televizija – DVB (Digital Video Broadcasting) i to DVB –T za zemaljsku, DVB-C kablovsku i DVB – S satelitska televizija • Video-rikorderi – 1951. godine • Ekspanzija video kaseta 80 ih godina. – U-matic, Betcam, Video 2000, VHS. .

Video tehnologija • • Digitalne kamere i rikorderi CD, DVD, Rezači, Blue. Ray. . Tehnologija prikaza video materijala? Navedite. . Prenos video Materijala preko internet? Navedite. . .

Formati digitalnog video-zapisa • Prvi internacionalni video-standard za digtalni zapis 1964 H. 120. • Zapisi su bili preveliki i spori na internetu pa su zaključili da mora doći do komprimovanja zapisa • Video zaqpisi se snimaju u kontenjerske datoteke (video-datoteka) • Nacin na koji se podaci o video materijalu zapisuju u datoteci je format kodiranja tj format kompresije video-snimka. • Prorgram koji komprimujue i dekomprimuje video-zapis video-kodek.

Formati digitalnog video-zapisa • Korisnik prilikom kompresije bira rezolucijz zapisa frejmova kao i stepen kompresije koji je određen brojem bitova po sekundi (što je veći broj video je veći ali kvalitetniji) • Primer snimka i kompresije: Youtube • 3 D filmovi

Formati video zapisa • Video zapis može da se snimi u velikom broju formata. Navešćemo najpoznatije formate video zapisa. • AVI (Audio Video Interleave) format je razvio Microsoft i koristi se na računarima sa Windows operativnim sistemom. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju. avi. • Windows Media format je često korišćen format za video zapise na Internetu. Razvio ga je Microsoft pa se uglavnom koristi na računarima sa Windows operativnim sistemom. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju. wmv. • MPEG (Moving Pictures Expert Group) format je najčešće korišćen format za video zapise na Internetu. Video zapisi snimljeni u ovom formatu imaju ekstenziju. mpg ili. mpeg.

Formati video zapisa • Quick. Time format je razvila Apple kompanija. da bi se koristio na računarima sa Windows operativnim sistemom potrebno je da se instaliraju dodatne komponente. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju. mov. • Real. Vodeo format je razvila kompanija Real Media i slabijeg je kvaliteta. Video zapisi snimljeni u ovom formatu imaju ekstenziju. rm ili. ram. • Shockwave (Flash) format je razvijen od strane kompanije Macromedia (današnji Adobe). Potrebna je instalacija dodatnih komponenti da bi mogao da se reprodukuje. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju. swf.

Formati kompresije video-zapisa • Danas najpoznatiji format kompresije je H. 264/MPEG-4 Part 10 AVC – veliko smanjenje datoteke uy solidan kvalitet • MPEG-1 se pojavio jos devedesetih i osnova je formata AVI, video kontenjera koji se i danas koristi (Microsoft) • H. 262/MPEG Part 2 • H. 264/MPEG Part 2

Video kontenjeri • Najpoznatiji: • VOB – bazira se na MPEG i koristi se u DVD diskovima • MP 4 – bayira se na MPEG-4 Part 14. Može da sadrži i titlove • ASF – zasnovan na formatu kompresije video-materijala WMV. Televizijska visoka rezolucija • MKV- „matrojška“ – otvoren i slobodan kontenjer – Dosta stvari može da sadrži

Programi za reprodukciju i montažu video -zapisa • Za reprodukciju video-zapisa: • • • VLC Media Player Classic Apple Quick. Time Gom BSplayer • Porgrami za montažu: • • • Avid Windows Movie Maker Sony Vegas….