Monika Verooij 1996 Dijete koje se previe prilagoava

Дете које се превише прилагођава Monika Verooij (1996): Dijete koje se previše prilagođava ili Dijete kao Kathe. Kruse lutka, u: Winkel, R. (ur. ): Djeca koju je teško odgajati (87 -99). Zagreb: Educa.

Odrednice � � � Deca- uzori, koji su upadljivo neupadljiva. Neupadljivo ponašanje u bilo kom okruženju; Dete koje ne stvara probleme, prividno dobro vaspitano; U ponašanju ne odstupa od utvrđenih društvenih normi, koje strogo, u svakoj situaciji, poštuje; Stalna potreba da se ponaša u skladu sa očekivanjima i voljom osobe koja mu je važna; Često započinju aktivnost za koju smatraju da je toj osobi značajna, iako nije izražena želja; Oseti potrebu osobe do koje joj je stalo i intuitivno odgovara na tu potrebu; Stalna usmerenost prema očekivanjima drugih, briga za druge; Ignorisanje vlastitih potreba; Ponašanje određeno potrebama drugih; Nisu zapaženi od strane zajednice kao osobe koje imaju problema u psihičkom razvoju; Nedostatak znanja o vlastitom identitetu.

Prilagođenost (aktivna, “kreativna prilagođenost”) ili prevelika prilagođenost ? ? ? � Prilagođenost = aktivno ponašanje pojedinca, u skladu sa svojim i potrebama druge osobe, podrazumeva obostrano prilagođavanje, osoba sklona i spremna na interakciju i kritičku komunikciju (raspravu), argumentovana rasprava, ispunjenje optimalnih očekivanja od strane druge osobe, u skladu sa sopstvenim mogućnostima. � Prevelika prilagođenost = pasivno ponašanje pojedinca, nekritičko prilagođavanje (čak i podčinjenost) volji druge osobe, maksimalno ispunjavanje očekivanja druge osobe, ne vodeći računa o sopstvenim potrebama, svojevrsni konformizam. Cilj u kvalitetnoj komunikaciji: obostrana prilagođenost (kompromis).

Zdrav razvoj pojedinca podrazumeva potrebe. . . �Da se osposobi za samodelovanje i samorazvoj; �Da se razviju svi oblici samostalnosti; �Da se razvija u skladu sa objektivnim okolnostima, kojih je pojedinac svestan; �Da se uključi u društveni razvoj, u skladu sa sopstvenim mogućnostima, interesovanjima, ciljevima i potrebama; �Da razvija svoje poptencijale i doprinosi društvenom razvoju, prema sopstvenoj strategiji delovanja.

Osobine autonomne ličnosti �Samostalnost (instrumenrtalna i emocionalna) �Vlastita odgovornost (za sebe i druge) �Sposobnost delovanja (u odnosu na sebe i druge) �Relativna spoljašnja i unutrašnja nezavisnost (emocionalna vezanost, sigurnost, stabilnost, vlastiti stav, samopouzdanje, pocverenje u druge, bez velike prilagođenosti, . . . ).

Uzroci �Poremećen proces razvoja još u najranijem detinjstvu; �Uslovi u kojima se ne razvija vlastita smostalnost; �Neprepoznavanje vlastitih sposobnosti, vlastitih ciljeva, vlastitih potreba, vlastitih interesa, vlastite odgovornosti; �Potreba da nas odrasli prepoznaju kao poslusne; �Potreba da na mlađim uzrastima bude zapažena naša poslušnost;

Posledice Poslušno dete ne znači uspeh u vaspitanju. � Apsolutna podređenost drugima; � Nezadovoljstvo (prikriveno), jer sopstvene potrebe nisu zadovoljene; � Slabija socijalna komunikacija; � Sa odrastanjem sve veći problemi (nesklad između potrebe za odrastanjem i preterane prilagođenosti); � Moguće ozbiljne psihičke smetnje u periodu odrastanja (anorexia, neurosis cordis, depresije, . . . ); � Najčešći problemi u razvoju u periodu adolescencije; � Osoba nesposobna da donosi odluke; � Uglavnom ne zna šta hoće, nema cilj; � Nezainteresovano za okolinu i sopstveni razvoj; � Ne može realno da proceni svoje mogućnosti; .