MOGUNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU Vesna Mijailovi

MOGUĆNOSTI ULASKA SCG U EVROPSKU UNIJU Vesna Mijailović, 01/0996 Ana Šobotović, 01/0802 Nenad Popović, 01/1490 Milena Rajović, 01/1056 Nedeljko Knežević, 00/2932

ISTORIJAT EU n n n 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik 1958. Rimskim sporazumom formirana EEZ 1967. EEZ Evropska zajednica 1987. Donet Jedinstveni evropski akt 1992. Potpisivanjem sporazuma iz Mastrihta nastaje EU

ČLANICE EU n 25 zemalja: 15 starih – Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Grčka, Velika Britanija, Danska, Irska, Portugal, Španija, Švedska, Austrija, Finska 10 novih – Poljska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Slovačka, Slovenija, Estonija, Kipar, Malta

n n 12 zemalja čini zonu jedinstvene valute Pored novih, od starih članica u ovoj valutnoj zoni nisu Danska, Švedska, Velika Britanija

n EU se temelji na: 1. ekonomskoj uniji 2. monetarnoj uniji 3. zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici

PRIORITETI EU 1) 2) 3) 4) 5) 6) Zaštita jedinstvenog evropskog tržišta i očuvanje njegovog efikasnog funkcionisanja Ekonomska i monetarna unija Ekonomski rast, zaposlenost i demografija Institucionalni i operativni aspekti Javna bezbednost Proširenje

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA (PSP) n n Za SCG, Bi. H, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju Zadatak SCG je da se dobro pripremi i privredu osposobi za konkurenciju na tržištu EU

NACIONALNA STRATEGIJA SRBIJE ZA PRISTUPANJE SCG EVROPSKOJ UNIJI Jun 2005. godine

CILJEVI STRATEGIJE 1) Ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena 2) Pružanje potrebnih elemenata za donošenje propisa i mera čijim se sprovođenjem ostvaruju ciljevi 3) Sprovođenje unutrašnjih reformi, ekonomskih reformi i reformi pravnog sistema 4) Pružanje osnovnih ciljeva, smernica privrednog razvoja

n Stanje n Očekivanje n Mere i postupci a) prevazići unutrašnje političke prepreke b) nastaviti i intenzivirati započete reforme

KRITERIJUMI ZA PRISTUPANJE EU n n Kriterijume je definisao Evropski savet EU 1993. godine na samitu u Kopenhagenu Tri osnovna kriterijuma: I politički II ekonomski III usvajanje pravnih tekovina EU

STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA SRBIJE ü Podizanje ukupne konkurentske sposobnosti srpske privrede ü Suočiti se sa teškim nasleđem prethodnog perioda ü Povećanje stope rasta BDP ü Razvoj graditi na principima održivog razvoja

Osnova razvojne strategije: Razvijati konkurentske prednosti ukupne privrede, a ne samo komparativne prednosti određenih delatnosti

PROJEKCIJA PRIVREDNOG RASTA n Ponuđena projekcija od 5% godišnje do 2010. godine

SRATEŠKI CILJEVI OSTVARIVANJA OVAKVOG PRIVREDNOG RASTA n Povećanje učešća investicija u BDP-u 15, 8% (2004. ) – 25% (2010. ) n Podizanje učešća izvoza roba i usluga u BDP-u 24% (2004. ) – 36% (2010. )

n Smanjivanje učešća deficita roba i usluga u BDP-u 29, 2% (2004. ) – 19% (2010. ) n Smanjivanje učešća kolektivne potrošnje 26% (2004. ) – 17% (2010. ) n Obaranje stope inflacije na 5% u 2007. i njeno dalje održavanje

SRBIJA IMA POTENCIJALE DA OVE CILJEVE OSTVARI !

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O POSTIGNUTOM NAPRETKU SCG 9. novembar 2005.

EKONOMSKA SITUACIJA Ø Ø Ø Ekonomska aktivnost se ubrzala u 2004. godini Rast BDP za 6, 1% u odnosu na 2003. Pritisak inflacije je porastao 13, 8% u decem. 2004. – 16, 5% u sept. 2005. Nezaposlenost je visoka 27, 2% u 2001. – 32, 4% 2004.

Ø Ø Monetarna politika se nije menjala Vrednost dinara u odnosu na evro pala za 13, 4% (2004. ) i 5, 7% (2005. ) Smanjenje budžetskih troškova i porast budžetskih prihoda Rast prihoda sa 42, 7% u 2003. na 45. 2% BDP u 2004. Cene su prilično liberalizovane Udeo privatnog sektora u BDP-u ostao je mali, a nivo konkurentnosti nizak

Ø Ø Ø Privatizacija napreduje, ali daleko od toga da je završena Privatizovano 1524 preduzeća do aprila 2005. Značajan napredak – bankarski sistem Gubitaši u državnom vlasništvu i dalje ometaju razvoj dinamičnog privatnog sektora Konkurencija u bankarskom sektoru raste Krajem septembra 2005. od ukupno 40 banaka, 14 banaka sa većinskim stranim vlasništvom

Ø Ø Ø Tržište kapitala je počelo da se razvija, ali je još uvek u ranoj fazi Berzanska kapitalizacija na Beogradskoj berzi iznosila je preko 5 mlrd evra u februaru 2005. Investicioni troškovi su iznosili 18, 5% BDP u 2004. Udvostručena DSU Poljoprivreda je i dalje važan deo privrede Dodata vrednost poljoprivrede oko 16% BDP u 2004. Industriji se pripisuje oko 30%

Ø Ø Ø Poslovanje privatnog sektora skoncentrisano je u malim i srednjim preduzećima MSP-a čine oko 97% ukupnog broja aktivnih preduzeća u Srbiji U 2004. godini, spoljna trgovina je intenzivno rasla Izvoz povećan sa 20% na 24% u 2003. a uvoz skočio sa 43% na 54% Konkurentnost cena je uglavnom ostala stabilna

OPŠTA OCENA n n I u Srbiji i u Crnoj Gori, ekonomija u izvesnoj meri funkcioniše u okviru važećih tržišnih principa Neophodne su dalje ubrzane reforme

SLOVENIJA : SCG GDE SMO STIGLI I ŠTA TREBA URADITI ?

SLOVENIJA n Primer Slovenije važan – derivat starog poretka bivše SFRJ n 1993. i Slovenija suočena sa velikom inflacijom n Ipak, tokom godina inflacija je bivala sve manja zahvaljujući prestrukturiranju tržišta i okretanju partnerima iz EU n Stabilizacija tolara, kroz uvođenje plivajućeg kursa tolara prema nemačkoj marki n Ispunila gotovo svih pet uslova za ulazak u EMU

SRBIJA I CRNA GORA n Visoka inflacija 17% n Spoljni dug zemlje 54% BDP n Javna potrošnja 46% BDP

PRIVATIZACIJA n SLOVENIJA ü skoro završena ü 1992. insajderska privatizacija (putem vaučera) ü 1998. Vlada je dozvolila izbor pojedincima da svoje vaučere od privatizacije “utope” u penzione fondove ü danas najviše preduzeća u privatnom vlasništvu

PRIVATIZACIJA n SRBIJA v Prvi talas privatizacije 2002. i 2003. – aukcijska prodaja v Nakon toga usporavanje privatizacije iz više razloga: a) državna i javna preduzeća zahtevaju pravljenje posebne strategije za privatizaciju b) javna preduzeća su poseban problem v Nova odredba Zakona o privatizaciji v Uprkos napretku poslednjih godina, udeo privatnog sektora i dalje je mali

DENACIONALIZACIJA n SLOVENIJA ü denacionalizacija je išla sigurnim, ali sporim putem ü model naturalne restitucije i kao supstitut model novčane kompenzacije ü Kancelarija za denacionalizaciju 1999. godine

DENACIONALIZACIJA n SRBIJA v nema adekvatnog zakonodavstva v trenutno rešenje Zakon o privatizaciji i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine v Zakon o privatizaciji predviđa da će se 5% sredstava od svake izvršene prodaje odvojiti za obeštećenje građana kojima je nacionalizovana imovina

NEZAPOSLENOST n SLOVENIJA ü 5, 8% - bolji rezultat od proseka EU-25 n SRBIJA v 32, 4% (20%) v 2005. Vlada RS usvojila strategiju zapošljavanja za period 2005 -2010. čiji je cilj smanjenje stope nezaposlenosti na 10, 5%

BANKARSKI SISTEM n SLOVENIJA ü predmet prevelike državne regulacije n SRBIJA v relativno mali kapaciteti, niska efikasnost i nestabilnost v nisko poverenje u bankarski sistem v nadzor je potrebno modernizovati v smanjiti uticaj države

PENZIJSKI SISTEM n SLOVENIJA ü sva tri stuba penzijskih fondova ü smanjeni socijalni transferi u obavezne fondove sa 50% (1992. ) na 38% (1997. ) n SRBIJA v v v pay-as-you-go sistem svaki peti građanin je penzioner potrebne reforme: objedinjavanje tri PIO fonda, poboljšanje naplate doprinosa, izjednačavanje starosne granice za muškarce i žene, razvoj 2. i 3. stuba penzionih fondova

SUDSKI SISTEM n SLOVENIJA ü preopterećen, ali izvršavanje sudskih odluka ne predstavlja problem ü nezavisno sudstvo n SRBIJA v neefikasnost v veliki uticaj izvršne vlasti (2001. formiran Visoki savet pravosuđa) v korupcija (Slovenija – 33. a Srbija “počasno” 101. mesto)

VLADAVINA PRAVA n SLOVENIJA ü “Freedom House” skala, visoka ocena 1, 88 (1 -najbolja ocena, 7 -najlošija ocena) ü izbori su slobodni, a poverenje i shvatanje legitimnosti institucija su prisutni kod svih parlamentarnih aktera

VLADAVINA PRAVA n SRBIJA v nepostojanje konsenzusa u vezi opstanka državne zajednice ili donošenja novih demokratskih ustava u republikama v generalna politička nestabilnost v neophodna stalna i pojačana parlamentalna kontrola nad radom Vlade v reforma državne uprave v nedostatak stručnog kadra za pridruživanje

SLOBODA MEDIJA n SLOVENIJA ü “Freedom House” skala, ocena 1, 75 (1 -potpuno slobodni, 7 -potpuno neslobodni) n SRBIJA v ocena 3, 25 v treba doneti Kodeks novinarske etike, kao i ustanoviti Novinarsku komoru

Učeći iz iskustva naših evropskih suseda, možemo samo ubrzati proces sveobuhvatnih reformi na putu ka EU, i ako samo članstvo obiluje kako prednostima, tako i nedostacima n

PREDNOSTI PRIDRUŽIVANJA EU n n TRENUTNE (u toku procesa pridruživanja) NAKNADNE (po prijemu u punopravno članstvo)

TRENUTNE PREDNOSTI q Pristup institucijama EU q Korišćenje sredstava finansijskih institucija EU q q Korišćenje raznih programa EU za zemlje jugoistočne Evrope Olakšice viznog režima

BUDUĆE PREDNOSTI q q Izgradnja stabilnog demokratskog društva sa funkcionalnom tržišnom privredom Učešće u razvoju evropske i svetske ekonomije, politike i kulture q Nesmetani protok ljudi, kapitala i roba q Pristup jednom od najvećih svetskih tržišta q Prilično stabilan privredni razvoj

NEDOSTACI n n n Gubitak ekonomske, političke i vojne samostalnosti Opasnost da zbog nespremnosti (konkurentnosti) naše privrede za tako veliko i konkurentsko tržište EU, naše firme dožive krah Opasnost da našu privredu preuzmu strane kompanije Gubitak društvenog i kulturnog identiteta Cena (trošak) novih članica uvećava se ulaganjima u obimnu i skupu regulativu Plaćanje doprinosa budžetu EU u iznosu od 1, 24% BDP-a

ZAKLJUČAK n n Trnovit put ka EU Pitanje naše snage i uticaja u jednoj novoj državi Struktura i način funkcionisanja EU je sve složenije njenim proširivanjem, pa je zadatak budućih članica sve teži EU – obećana zemlja za države centralne i istočne Evrope?