MKB 10 F 0 9 Organski uslovljeni i

MKB – 10 F 0 – 9 Organski uslovljeni (i simptomatski) psihički poremećaji F 10 – 19 Mentalni poremećaji ponašanja izazvani psihoakivnim supstancama F 20 – 29 SCH, shiziotipska stanja i poremećaji sa sumanutim idejama F 30 – 39 Afektivni poremećaji F 40 – 41 Neurotični, sa stresom povezani i somatoformni poremećaji F 50 – 59 Sindromi poremećaja ponašanja i mentalni poremećaji udruženi sa fiziološkim disfunkcijama i hormonskim poremećajima F 60 - 69 Poremećaji ličnosti i ponašanja F 70 - 79 Mentalna retardacija F 80 – 89 Razvojni poremećaji F 90 – 99 Poremećaji ponašanja i emocionalni poremećaj sa početkom obično u detinjstvu ili adolescenciji F 0 i F 1 Psihički poremećaji organski izazvani F 2 i F 3 tzv. endogena psihoza F 4, F 5 i F 6 Neuroze i poremećaji ponašanja F 7 Mentalni poremećaji F 8 i F 9 Poremećaji u detinjstvu i adolescenciji

PSIHOSOMATSKE BOLESTI �Psihički faktor → Poremećaj funkcije → Oštećenje tkiva → Telesni znaci i simptomi �Arterijska hipertenzija �Bronhijalna astma �Gastroduodenalni ulkus � Ulcerozni kolitis � Tireotoksikoza � Akutni infarkt miokarda �Lečenje: �- u akutnoj fazi – nadležna specijalnost �- u hroničnoj – psihoterapeut

TEORIJA O SKLOPU LICNOSTI �ID – izvor psihicke energije �EGO – funkcionise na principu realiteta PSIHOLOSKI PROCESI OD ZNACAJA ZA RAZVOJ LICNOSTI �INTROJEKCIJA �IDENTIFIKACIJA �POMERANJE �SUBLIMACIJA

PROCES FORMIRANJA IDENTITETA � IDENTITET – osecanje koje omogucava osobi da dozivljava sebe kao posebnu i nezavisnu licnost, svesnu svog telesnog stanja, polne zrelosti, drugih ljudi i drustva u celini, kao i svog sopstvenog odnosa prema tim ljudima i takvom drustvu. INTROJEKCIJA I IDENTIFIKACIJA � Fenomen inicijacije � ’’ mlad covek vise nije dete, ali nije ni odrastao covek’’ � Psihosocijalni moratorijum

PSIHOPATOLOGIJA MLADALACKOG DOBA � 1. Poremecaj poentiteta � 2. Poremecaj prilagodjavanja / adolescentska kriza � 3. Poremecaj polnog identiteta � 4. Specijalna radna ili akademska inhibicija

RAZVOJ IDENTITETA I POREMECAJI � a) Ko sam � b) Odakle dolazim � c) Kuda idem � Identitet odredjuje sledece dimenzije � - jedinstvenost � - istovetnost � - kontinuitet � - postojanje i istrajnost � - pripadnost odredjenoj sredini � Imitacija, Identifikacioni uzori � Predstava o sebi: opisivanje sebe samopostovanje i licnosti:

LICNOST � Jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i odredjuje opsti, za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. ↓ � jedinstvo ↓ osobenost � Struktura licnosti (jedinstvena organizacija � 1) da je stabilna � 2) da je diskriminativna � 3) da je konstitucionalnog tipa � I TEMPERAMENT � III SPOSOBNOST ↓ doslednost osobina) II KARAKTER IV KONSTITUCIJA

TEMPERAMENT �Nagonsko – afetivna priroda osobe. BRZ KOLERIK SANGVINIK JAK ─────┼───── SLAB MELANHOLIK FLEGMATIK SPOR

KARAKTER �Osobine koje licnost ispoljava u vezi sa etickim principima, moralno – voljne osobine. - odnos prema sebi (samokriticnost, samopouzdanost) - odnos prema drugima (dominantnost, uvidjavnost) - odnos prema radu (istrajnost, marljivost, trpeljivost) �DOBAR �LOS �CVRST �SLAB } } KARAKTER

SPOSOBNOSTI � 1) Intelektualne � 2) Psihosenzorne � 3) Psihomotorne TELESNA KONSTITUCIJA �Morfoloske – telesna visina, tezina �Fizioloske specificnosti - vegetativni sistem, endokrini sistem

MOTIVACIJA LICNOSTI �Izvor motiva → Potrebe POTREBA → PONASANJE ↑ ↓ OLAKSANJE ← CILJ �a) BIOLOSKI ( motiv gladi, zedji, materinski, seksualni) �b) SOCIJALNI (motiv za drustvom, za samopotvrdjivanjem)

RAZVOJNO DOBA � Odnos dete – majka � U 3. mesecu na smesak odgovara smeskom � U 5. razvijen vid � U 6. mesecu razvijen sluh � Oko 8. meseca ucvrscuje se vezanost za majku � U 2. godini razvoj kretanja i govora � U 3. godini pojava negacije “ne” � U 2. i 3. godini: lokomotorne sposobnosti, koordinacija ruke i oka, osvajanje govora, kontrola sfinktera. � Od 3. godine moze ucestvovati u grupnim aktivnostima � Izmedju 2. i 5. godine vezivanje cerka-otac i sinmajka � Od 7. godine vec su ugradjene mogucnosti samokriticnosti ili svesti

MENTALNA HIGIJENA PREDSKOLSKE DECE � 1) Prenatalni razvoj – prenatalna interakcija majka-dete, “fetalna panika’’, znacaj zeljenosti deteta � 2) Proces socijalizacije deteta – odnos medju roditeljima � a) pocetna faza socijalizacije – uloga make � - dijadni odnos (majka-dete) � - hranjenje � - razvoj ranog emocionalnog odnosa � - proces separacije, individualizacija od 8. meseca (separacioni strah) � b) uloga oca � c) roditelji kao par � - briznost roditelja � - emocionalno vezivanje ili privrzenost � - osnovno poverenje � - bazicna sigurnost

MENTALNA HIGIJENA PREDSKOLSKE DECE � 3) Radno afektivno lisavanje dece i posledice � - hospitalizam � 4) Problemi zanemarivanja i zlostavljanja dece �- zanemarivanje: akt nezadovoljavanja osnovnih fizickih, emocionalnih, socijalnih i drugih razvojnih potreba deteta od strane roditelja �- zlostavljanje dece �a) fizicko zlostavljanje �b) emocionalno zlostavljanje (odbacivanje, degradacija, terorisanje, izolacija, “kvarenje”, eksploatacija, uskracivanje emocionalne stimulacije, nepouzdano roditeljstvo) �c) seksualno zlostavljanje

POREMECAJI KOD DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA 1) MENTALNA RETARDACIJA � - laka IQ 50 – 69 � - umerena IQ 35 – 49 � - teska IQ 20 – 34 � � � � 2) POREMECAJI NAVIKA a) poremecaji ishrane - anoreksija odojceta i malog deteta - oralne aktivnosti kod dece predskolskog uzrasta: sisanje prsta, stavljanje raznih predmeta u usta, grickanje noktiju - gojaznost kod dece b) poremecaji eliminacije - od 20. meseca kontrola sfinktera enureza ( primarna, sekundarna enkopreza c) poremecaj spavanja - obredi uspavljivanja - nocni strah (pavor nocturnus)

POREMECAJI KOD DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA � 3) PSIHOSOMATSKI POREMECAJI �- psihofizioloski poremecaji: glavobolje, bolovi u stomaku, povracanje, dijareja, opstipacija… �rani infantilni grcevi �zacenjivanje afektivno

MENTALNA HIGIJENA DECE SKOLSKOG UZRASTA � 1) PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U SKOLU �- licnost ucitelja �- identifikacija �- odnos roditelj – ucitelj �- razvoj konkretnog, logickog misljenja �- ucenje �a) usmeravanje paznje �b) zadrzavanje modelovanog ponasanja �c) reprodukcija ponasanja �d) motivacija za ponavljanje ponasanja � 2) SKOLA, UCITELJ I MENTALNO ZDRAVLJE �a) karakteristike licnosti ucitelja �b) dinamika odnosa u skolskoj grupi

MENTALNA HIGIJENA DECE SKOLSKOG UZRASTA � 3) SKOLSKI NEUSPEH �- osecaj nesigurnosti, nedostatak samopostovanja �- teskoce u citanju �- teskoce u pisanju �- razvojna diskalkulija �- intelektualna inhibicija �- deficit paznje � 4) BEZANJE OD SKOLE �Ucenik – skola – porodica – socijalna sredina � 5) SKOLSKA SAVETODAVNA SLUZBA �Pedagog, psiholog i socijalni radnik

MENTALNA HIGIJENA U ADOLESCENCIJI �Adolescencija od 11. do 26. godine �Rana od 11. – 15. godine �Prava od 15. – 18. godine �Kasna od 18. – 26. godine

Kljucni procesi u adolescenciji � a) proces separacije od roditeljskih figura ( separacija i individualnost) � b) konflikt sa roditeljima (i njihovim zahtevima) i drugim autoritetima � c) razvoj seksualnosti ( masturbacija – mas-musko dete, turbatio-nemir, nered, metez; prva seksualna iskustva, seksualna uloga, seksualno vaspitanje) � d) odnosi sa vrsnjacima (vrsnjacke grupe, adolescentske grupe; unutresnja kohezija, prihvatanje, postovanje, emocionalno slaganjei samopostovanje) � - grupni identitet vrsnjaka � - bliski prijateljski odnosi � - razumevanje sveta oko sebe, razmena ideja, osecanja, misljenja i stavova � - bliskost � - intimnost

ADOLESCENCIJA �Rana adolescencija (12. – 15. god. ) – pubertet �- burno biolosko sazrevanje �- heteropolno interesovanje �- kontakti telesne bliskost – intimnosti �- potreba za licnom sigurnoscu �- bliskost bar sa jednom osobom (najbolji drug) �- potreba za intimnoscu sa osobom suprotnog pola

ADOLESCENCIJA �Prava adolescencija (15. – 18. god. ) �- eksperimentise u heteropolnim aktivnostima, cilj i sustina jeste dostizanje polnog identiteta �POL – bioloska odredjenost (musko, zensko) �POLNOST – psiholoske osobitosti licnosti muskozenskog razvoja �POLNI IDENTITET – stepen osecanja muskostizenskosti odredjene osobe �(stepen psiholoskog prihvatanja bioloske datosti sopstvenog pola) �Kasna adolescencija (18. – 26. god. ) �(proces formiranja identiteta i razvoj drustvenih moralnih normi u ponasanju) i

KRIZE U ADOLESCENCIJI � Oblik sazrevanja, razvojni fenomen. Prolazni i reaktivni poremecaji prilagodjavanja i problem ponasanja. � a) normativna kriza � b) kriza (konfuzija)identiteta � c) kriza autoriteta � d) kriza seksualnosti � e) hipohondrija � NORMATIVNA KRIZA � Povisena osetljivost na sva desavanja u sebi i okolini. U krizi je i osecanje identiteta. � KRIZA (KONFUZIJA) IDENTITETA � Kao: osecanje otudjenosti i napustenocti, nepoverenje, sumnjicavost, osecanje krivice, tajanstvenost, socijalno povlacenje, razliciti asocijalni postupci.

KRIZE U ADOLESCENCIJI � Manifestacije krize: 1) Difuzija identiteta � Ne mogu da donoste zivotne odluke, dozivljavaju unutrasnju prazninu i izolaciju, teskoce u uspostavljanju socijalne komunikacije, teskoce u uspostavljanju seksualnih odnosa. � Kriza selfa: znacajna nestabilnost i nepredvidivost u ponasanju, velike teskoce u ucenju. � 2) Negativni identitet � Delikvencija, prostitucija, narkomanija � 3) “Kao da” identitet, (lazni self) � KRIZA AUTORITETA � KRIZA SEKSUALNOSTI � Asketizam � Promiskuitet � HIPOHONDRIJA �

POREMECAJI ADOLESCENTNOG UZRASTA �a) Izbegavanje skole �b) Pokusaj samoubistva �c) Mentalna anoreksija �d) Poremecaji ponasanja i delikvencija �< 14 god. – ne podleze krivicnoj odgovornosti �Mladji maloletnik 14 – 16 god. �Stariji maloletnik 16 – 18 god. �Mladje punoletno lice 18 – 21 god.

POREMECAJI ADOLESCENTNOG UZRASTA �Vrste delikta: � 1) Protiv integriteta drugih licnosti) � 2) Protiv materijalnih dobara � 3) Radnje prosjacenja (bekstvo od skole, besposlicarenje, skitnicenje) � 4) Radnje samounistenja kuce, �Prema vrsti propisa koji se krse: � 1) Prestupi krivicno – pravnih normi � 2) Prestupi prekrsajnih normi � 3) Prestupi moralnih normi

POREMECAJI ADOLESCENTNOG UZRASTA � Najcesce manifestacije poremecaja ponasanja: � 1) Asocijalna (predelikventna ponasanja) � 2) Imovinski prekrsaji � 3) Kriminal nasilja � Metode prevencije i terapije � Proces ispitivanja licnosti delikventa � 4) Toksikomanije � Nepovoljne licne karakteristike: � - nedostatak sigurnosti i samopostovanja � - pasivnost i zavisnost � - niska frustraciona tolerancija � - niska adaptabilnost � - stalan dozivljaj nedostatka ljubavi i razumevanja

POREMECAJI ADOLESCENTNOG UZRASTA PREVENCIJA KRIZNIH STANJA U ADOLESCENCIJI �- Uvideti aktuelne i potencijalne probleme mladih �- rana identifikacija rizicnih ponasanja �- skola �- preventivni programi u vanskolskim ustanovama �- tim za program �- trening socijalnih vestina �- ukljucivanje roditelja

PORODICA � 1) Ne ispoljava psihopatoloske poremecaje � 2) Svaki clan je zadovoljan svojom ulogom � 3) Visok stepen slobodnog ophodjenja, spontanosti, osecanja odgovornosti � 4) Bracni par iskazuje medjusobno postovanje, razumevanje za emocionalne potrebe � 5) Porodica spremna da se suoci sa konfliktima u njoj i izvan nje

PORODICA KRITERIJUMI NORMALNOSTI ODNOSA U PORODICI � 1) porodicne uloge moraju biti jasn � 2) postoji poverenje, komunikacija, postovanje � 3) jasno odredjene granice izmedju generacija � 4) roditelji prihvataju roditeljsku ulogu i deci dozvoljavaju identifikaciju � 5) roditelji moraju biti izvor ljubavi i razumevanja

PORODICA �PORODICA – RAZVOJNI CIKLUSI �- pocetna porodica �- porodica sa malim detetom �- porodica sa predskolskim detetom �- porodica sa adolescentom �- rasturanje porodice – odlazak dece od roditelja �- postroditeljska porodica �- ostarela porodica

PORODICA FUNKCIJA PORODICE � 1) � 2) � 3) zastita i egzistencijalna sigurnost individualnost i autonomija svakog clana realisticni ciljevi, adekvatni sistemi vrednosti � 4) optimalan razvoj dece � 5) zajednicka briga za decu i njihovo vaspitanje � 6) tolerancija medjuljudskih (medjusobnih) razlika i eventualnih nezrelih potreba

PORODICA KONFLIKTI U BRAKU �a) licne karakteristike i navike partnera �b) uspostavljanje granice prema roditeljima i rodbini �c) seksualni zivot �d) odnos prema materijalnim rashodima

PORODICA OBLICI POREMECENIH PORODICNIH ODNOSA � 1) izolovana porodica � 2) porodica koja je samo spolja integrisana � 3) iznutra neintegrisana porodica � 4) neplanirana porodica � 5) nezrela porodica � 6) devijantna porodica � 7) dezintegrisana porodica

PORODICA MANIFESTACIJE POREMECENIH PORODICNIH ODNOSA � 1) � 2) bracna kriza poremecaj partnerskih odnosa - neurotski partnerski odnosi - psihoticni partnerski odnosi - karakteropatski partnerski odnosi � 3) neuroticna porodica � 4) porodica sa “zrtvenim clanom” � 5) paranoidna porodica � 6) psihoticna porodica

MENTALNA HIGIJENA ODRASLIH � 1) Izbor zanimanja � 2) Profesionalno osposobljavanje i zaposlenje � 3) Uspostavljanje partnerskih odnosa � 4) Zasnivanje braka i porodice � 5) Odnos prema potomstvu i nacin resavanja razlicitih zivotnih kriza

MENTALNA HIGIJENA ODRASLIH IZBOR ZANIMANJA �Profesionalna orijentacija �a) bolja procena sebe i svojih mogucnosti �b) odgovarajuci izbor skole – zanimanje, obzirom na svoje licne karakteristike i mogucnosti �c) prihvatanje odgovornosti za svoj izbor �d) operacionalizacija i realizacija

MENTALNA HIGIJENA ODRASLIH �PRIPREME ZA BRAK I PORODICU �- odvajanje od roditelja �- bracni identitet �- bracni konflikti � - predbracno partnersko savetovanje �Brak: �- interpersonalni odnosi �- uspostavljanje granica

MENTALNA HIGIJENA ODRASLIH �RAZVOD BRAKA � 1) bracna nesloga � 2) separacija i razvod � 3) poveravanje dece – razvoda � 4) resocijalizacija odnosi posle �SPECIFICNOSTI KOD ZENA �Trudnoca i puerperijum �- planiranje dece (rodjenja) �- kontracepcija �- materinstvo

MENTALNA HIGIJENA ODRASLIH Bracna kriza: � 1) nepripremljenost za brak i nerealna ocekivanja od braka � 2) nezavrsena separacija od roditelja � 3) neprihvatanja kulturno-vrednosnog sistema partnera � 4) rivalitet medju partnerima � 5) razocaranost bracnom ulogom � 6) seksualni poremecaji kod jednog ili oba partnera

STAROST �Zene zive duze od muskaraca do 8 godina. �Srednje i starije zivotno doba: � 1) klimakterijum � 2) involutivno doba � 3) staracko doba �Gerontologija (nauka o starenju) obuhvata : �- opste psiholoske oblike starenja �- psihosocijalna svojstva strackog doba �- fizicke promene koje nastaju u starosti

STAROST �Gerijatrija (medicinska, klinicka oblast gerontologije) proucava fiziolosko i patolosko starenje. �Telesna dekompenzacija: �- psihicka dekompenzacija �- socijalna dekompenzacija

STAROST �PREVENCIJA STAROSTI �Prevencija POREMECAJA U raznih telesnih i psihickih kriza, suzbijanje mentalnih poremecaja, rad sa porodicom, pripreme za penzionisanje, pripreme za smestaj u specijalne ustanove, organizacija domova za penzionere, organizacija rehabilitacionih centara…

VANREDENE SITUACIJE �Prema � 1) broju ljudi koji je obuhvacen: Akcident 1 – 1000 osoba � 2) Dizaster 1000 – 1000000 osoba � 3) Katastrofa > 1000000 osoba

VANREDENE SITUACIJE �Prema poreklu: �a) meteoroloske: oluje, vrucine, suse, snezne vejavice �b) topoloske: nanosi leda, odroni zemljista, poplave �c) zadesne: ostecenja zgrada, brana, tunela, rudnika, eksplozije, pozari, saobracajni udesi, ratovi, terorizam, izbrglistvo, drzanje talaca…

VANREDENE SITUACIJE �Prema posledicama: stradanje ljudi i zivotinja, prekid komunikacija, sirenje bolesti… �Strah: opazanje opasnog objekta ili pretnje �Panika: untenzitet straha, iznenadnost pojave, neproporcionalnost straha uzrokom �Akutnu paniku karakterisu: � 1) Faza soka � 2) Faza reakcije � 3) Faza razresenja

VANREDNE SITUACIJE Primarna prevencija �- realisticna i pravovremena obuka i edukacija �- dobra i pravovremena obavestenost o zbivanjima �- stalno odrzavanje kontakta sa stvarnoscu �- solidarnost �- vestina rukovodjenja ljudima u vanrednoj situaciji �- plan postupaka i mera zdravstvene institucije

VANREDNE SITUACIJE Sekundarna prevencija �- lecenje na licu mesta �- trijaza �- izbegavati bolnicku atmosferu �Izbeglistvo �Faza tugovanja i faza ljutnje i besa �Faza prevladavanja i faza prilagodjavanja

PROBLEMI ZANEMARIVANJA I ZLOSTAVLJANJA DECE �Akt nezadovoljavanja osnovnih fizickih, emocionalnih, socijalnih i drugih razvojnih potreba deteta od strane roditelja. �a) fizicko zanemarivanje �b) obrazovno z. �c) zdravstveno z. �d) emocionalno z. �e) vaspitno z. �f) neadekvatan nadzor �g) eksploatacija �h) napustanje

PROBLEMI ZANEMARIVANJA I ZLOSTAVLJANJA DECE �Znaci koji ukazuju na postojanje zanemarivanja a) Fizicki pokazatelji: �- zastoj u razvoju odojceta ili malog deteta �- los fizicki izgled (neuhranjenost, neurednost, socijalno-higijenska zapustenost…) �- akcidentna povredjivanja – padovi, gutanje raznih supstanci, gusenja… �- odsustvo standardne pedijatrijske nege (neredovne vakcinacije, neredovna stomatoloska zastita, nedavanje prepisane terapije, nevodjenje na lekarske kontrole. . ) �- neredovno pohadjanje skole

PROBLEMI ZANEMARIVANJA I ZLOSTAVLJANJA DECE b) Bihejvioralni pokazatelji: �- nesigurnost u komunikaciji �- usporen psihofizicki razvoj �- psihosomatski poremecaji �- roking ili udaranje glavom kod mladje dece �- emocionalna tupost, povlacenje �- ponasanje koje je u nesrazmeri u odnosu na kalendarski uzrast �- nezainteresovanost za skolu i ucenje �- bezanje od kuce, skitnja ili prosjacenje

ZLOSTAVLJANJE DECE �a) Fizicko zlostavljanje �Bihejvioralni pokazatelji: �- “zaledjena” opreznost �- trzanje ili povlacenje pri dodiru �- neadekvatno oblacenje (prikrivanje modrica) � - nasilno ponasanje u igri sa mladjom decom �- laganje, kradja �- ekstremi u ponasanju – pasivnost ili agresivnost

ZLOSTAVLJANJE DECE b) Emocionalno (psihicko) zlostavljanje � 1) odbacivanje 2) degradacija (obezvredjivanje) � 3) terorisanje � 4) izolacija � 5) “kvarenje” � 6) eksploatacija � 7) uskracenje ljubavi � 8) nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo c) seksualno zlostavljanje

ZLOSTAVLJANJE DECE �Prevencija i tretman �Najranije godine zivota dece su u odnosu na zlostavljanje povezane sa najvecim rizikom. �- rana identifikacija �- uvodjenje podrske u trudnoci �- obezbedjivanje dobrovoljnog ucesca porodice �- pruzanje usluga kod kuce �- podrske tima za pojedine slucajeve �- edukacija i usmeravanje

ZLOSTAVLJANJE DECE Koncept tretmana: �- otkrivanje, identifikovanje i potvrdjivanje slucajeva zlostavljanja �- ispitivanje stepena disfunkcionalnosti, snaga i resursa deteta, njegove porodice i sire drustvene zajednice �- planiranje, sprovodjenje i evaluacija odredjenih oblika tretmana upucenih detetu, porodici i drustvu

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA �Odgovorno roditeljstvo: zeljenost deteta, uspostavljanje odgovarajucih emotivnih veza, neposredan kontakt majka-dete, is a sirom porodicom. �Ukoliko je odvajanje od roditelja bilo na mladjem uzrastu i ukoliko je duze trajalo, dete ce biti vise emocionalno osteceno i karakterno izmenjeno. �a) dete ostvaruje svoja prava prvestveno u porodicnoj zajednici �b) princip kontinuiteta u podizanju deteta

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Dete bez roditeljskog staranja je: � 1) kada nema zive roditelje � 2) kada su roditelji nepoznati � 3) kada su roditelji liseni roditeljskog prava � 4) kada su roditelji liseni prava na cuvanje i vaspitanje December 5) kada roditelji ne pokazuju ozbiljan interes za dete

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Prema specificnim potrebama dece: � 1) specijalizovani (za decu sa smetnjama u razvoju, zlostavljanoj i vaspitno zapustenoj deci) � 2) urgentni (ako se nalaze u opasnosti od gubitka roditelja, napustanja, zanemarivanja, zlostavljanja, bolesti roditelja) Prema srodnickim vezama: � 1) srodnicki porodicni smestaj � 2) klasican porodicni smestaj

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Prema radno – pravnom status hranitelja: � 1) profesionalizovano hraniteljstvo (radni odnos u socijalnoj ustanovi) � 2) neprofesionalizovano hraniteljstvo ( naknada bez radnog odnosa) Prema nacinu i izvoru finansiranja: � 1) hraniteljstvo (porodicni smestaj bez nadoknade) � 2) organizovani porodicni smestaj (naknada iz budzeta)

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Dva vodeca principa pri izboru oblika zastite deteta: � 1) postovanje interesa deteta � 2) porodicno staranje ima prednost nad institucionalnim Oblici zastite dece bez roditeljskog staranja: �a) porodicni smestaj (hraniteljstvo) �b) domski (institucionalni) smestaj �c) usvojenje

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Domski (institucionalni) smestaj �a) imaju odgovarajuce uslove za smestaj dece �b) imaju programe uspesne socijalizacije �c) omogucavaju uspesno obrazovanje i profesionalnu orijentaciju �d) obezbedjuju uspesnu pripremu dece za zivot u lokalnoj zajednici � 1) organizacija rada u domovima (grupa, vaspitac) � 2) socijalizacija dece u domovima

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Prednosti domskog smestaja: �neguje smisao za kolektiv, solidarnost, drugarstvo �razvija osecanje pripadnosti grupi �doprinosi negovanju samodiscipline, radnih i kulturnih navika, drustvenosti, druzeljubivosti, komunikativnosti �doprinosi samostalnosti i snalazljivosti, povecava socijalnu zrelost, otvorenost, postovanje razlicitosti �neguje odgovornost, humanist i briga o drugima

ZASTITA DECE BEZ RAODITELJSKOG STARANJA �Nedostatci domskog smestaja: �- u emocionalnom razvoju prisutan je deficit �- agresivnost, verbalna i fizicka netolerantnost prema drugima �- konformizam, egoisticnost �- strah, depresivnost �- poremecaji socijalnih odnosa �- poremecaj moralnog ponasanja �- pripreme za odlazak iz doma

ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA USVOJENJE �a) ispitivanje motivacije usvojitelja (obratiti paznju na ekstremne zelje usvojioca) �b) proces medjusobne adaptacije usvojioca i usvojenika �c) pracenje i evaluacija �Neophodno je na odgovarajuci nacin i u odgovarajuce vreme, uz konsultaciju strucnjaka, saopstiti detetu stvarni status u porodici usvojioca.

DECA, ADOLESCETI ODRASLI SA POSEBNIM POTREBAMA � Osobe sa mentalnim hendikepom- mentalna retardacija sa ometenoscu u razvoju sluha sa ometenoscu u razvoju vida sa ometenoscu lokomotornog i CNS, decja celebralna oduzetost (DCO) � Osobe sa ometenoscu sa neuromisicnim poremecajima, misicne distrofije � Osobe sa ometenoscu u razvoju komunikacionih sposobnosti- poremecaj govora i autizam � Osobe sa teskocama u ucenju- razvoj ili poremecaj citanja (Disleksija), pisanja (Disgrafija) racunanja (Diskalkulija) � Osobe sa razvojnim poremecajem motorike (Dispraksija) � Osobe sa hiperaktivnoscu i poremecaju paznje- razvojni hiperkineticki sindrom

UKLJUCIVANJE OSOBA SA HENDIKEPOM U OTVORENU DRUSTVENU SREDINU � Integralna rehabilitacija ili socijalna integracija � a) MEDICINSKI ( dijagnostika i terapija poremecaja medicinski deo rehabilitacije) � b) EDUKATIVNI ( predskolsko, osnovno, srednje, i visoko obrazovanje i profesionalno osposobljavanje) � c) SOCIO-EKONOMSKI NIVO (socijalizacija, integracija, emancipacija, porodicni i drustveni zivot, zaposljavanje, institucionalno zbrinjavanje) � Tendencija da se i deca sa posebnim potrebama integrisu u redovne skole � Tamo gde je to neophodno ukljucuju se u specijalne skole

PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI HENDIKEPA �a) Licnost osobe �b) Socijalne interakcije sa okruzenjem �Perspektivne osobe sa hendikepom odredjene su preostalim sposobnostima, a ne stepenom ostecenja. �Osoba sa hendikepom trpi od sredine koja se : �distancira �ne prihvata je = ETIKETIRANJE �ili odbacuje �Prvi nepovoljan susret sa drugom �Izbegavanje Ismejavanje �Porodicna sredina reaguje: �Prezastitnicki ili Odbacivanje decom:

INSTITUCIONALNI OBLICI POMOCI OSOBAMA SA HENDIKEPOM �a) Specialne institucije zatvorenog tipa �b) Dnevni boravci POKRET ZA SAMOSTALNIM ZIVOTOM OSOBA SA HENDIKEPOM �Da zive samostalno i da imaju mogucnost da: � 1. Samostalno zadovoljavaju svoje elementarne potrebe � 2. Sami prave odgovarajuce izbore � 3. Samostalno donose vazne zivotne odluke � 4. Snose odgovornost za donesene odluke i ucinjene izbore

CENTAR ZA SAMOSTALAN ZIVOT INVALIDA- BEOGRAD �a) Stvaranje novih oblika vaninstitucionalne zastite �b) Radna stvaranja u pristupacne zivotne sredine, stanovanja, transporta �c) Rad na ostvarivanju osnovnih i ljudskih prava invalida �d) Sprovodjenje aktivnosti koje isticu odredjene licne potencijale invalida �e) Prikupljanje informacija i znanja o mogucnostima o unapredjenju samostalnog zivota invalida

MENTALNE BOLESTIISTORIJSKI PREGLED A- zdravi � DB- dusevni bolesnici � PS- psihijatrija � PZN- psihijatrijska zdravstvena nega � MH- mentalna higijena � Demonoloska faza- DB su posledice delovanja demona � Egzorcizam isterivanje zlih duhova � Hipokrat – dusevne bolesti su bolesti mozga � Galen � Srednji vek � Pinel, kraj 18. veka, “Oslobodio DB lanaca” FBR � Emil Krepelin 1883. god. – prvi udzbenik psihijatrije (Dementio prerox i MD psihoza) � Blojler sch � Šarko, Žane i Brojler uvode hipnozu i metod katarze � Frojd – Pshiho analiza, slobodne asocijacije �

EPIDEMIOLOGIJA MENTALNIH POREMECAJA � Pinel Raš i Eskirol : Ispitivanja da li su socijalni poremecaji izazvani ratovima uslovili povecanje mentalnih bolesti. Ciljevi i znacaj psihijatrijske epidemiologije: � 1. Proucavanje kretanja zdravlja i bolesti stanovnistva � incidence - broj novih u jedinici vremena (1 g. ) � prevalence – ukupan broj u jedinici vremena � mortalitet - broj umrlih od broja obolelih � 2. Procenjivanje rizika oboljevanja od nekih bolesti u odredjenoj populaciji radi preuzimanja odredjenih mera � 3. Identifikovani subklinickih, ranih oblika � 4. Kompletiranje klinicke slike i njihovo proucavanje � 5. Proucavanje relativne vaznosti naslednih , drugih bioloskih, psiholoskih i socialnih cinilaca za nastanak pojedinih oboljenja � 6. Proucavanje promena uslova zivota � 7. Proucavanje organizacije zdravstvene sluzbe �

ETIOLOGIJA MENTALNIH POREMECAJA � � � � Cinioci mentalnih poremecaja : - uzrocno dejstvo - predisponirajuce - precipitirajuce ili deklansirajuce Organski cinioci: 1. Nasledje 2. Traumatska ostecenja mozga 3. Tumor ii apscesi mozga 4. Infektivna oboljenja 5. Intoksikacije - egzogene i endogene 6. Rdjava ishrana (malnutricija) 7. Endokrini poremecaji 8. Akutne i hronicne bolesti 9. Generativne faze 10. Konstitucija -piknički -leptoastenicki -atletski -displastički 11. Zivotno doba 12. Pol

PREVENCIJA MENTALNIH POREMECAJA �Primarna prevenecija �Prevencija se moze vrsiti merama namenjenim postizanju opsteg zdravstvenog optimuma ili specificnom zastitom pojedinaca od patogenih uticaja, odnosno uklanjanjem tih uticaja iz okoline.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA ODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJA �I Princip: Red velicina u kojim se izrazava zdravlje i bolest jeste kvantitativne prirode: �SE, ER, LE, TT, TA, … �U oblasti dusevnog zdravlja osnovnu velicinu pretstavlja: DOŽIVLj. AJ �Kvalitet individualnog dozivljaja sebe i okolnog sveta.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA ODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJA �II Princip: kod somatskog zdravlja – prosecno i idealno se izjednacavaju. �Cilj prevencije jeste ocuvanje tipicnog, prosecnog. �Ovakav cilj prevencije kod mentalnog zdravlja bio bi poguban za razvoj drustva i individua. �COVEK JE BICE U MOGUCNOSTI.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA ODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJA � III Princip: parcijalizacija zdravlja i bolesti � Svaka psihicka funkcija kao i celi psihicki zivot intergrativni izraz aktivnosti celog CNS-a. je � Specificne mere primarne � - Neophodno je poznavanje prevencije: uzroka konkretnog oblika mentalnog poremecaja (fenilketonurija, Daunov sindrom, . . ) � Nespecificne mere primarne prevencije: � 1. Obezbedjenje uslova za normalan rast i razvoj mladih. � 2. Borba za zdravu okolinu i zdrave uslove zivota � 3. Suzbijanje stetnih i razvoj zdravih stilova zivota � 4. Pomoc u stresnim i kriznim situacijama dece i

SEKUNDARNA PREVENCIJA �a) Rana dijagnoza �Precizirati dijagnosticke instrumente �Podizati mentalno higijensku kulturu stanovnistva �Adekvatna organizacija zdravstvene i psihijatrijske sluzbe �b) Efikasan tretman

TERCIJARNA PREVENCIJA � Hospitalizam : pojava da pacijenti posle duzeg, izuzetno kraceg boravka u psihijatrijskoj ustanovi, pocinju da ispoljavaju apatiju, manjak inicijative, gubitak interesovanja, ne pokazuju otpor i bes protiv neosnovanih naredjenja, pocinju da gube individualnu projekciju u buducnosti � 1. � 2. � 3. Pritisci psihijatrijske ustanove Osetljivost na hospitalizam je individualne prirode Duzina boravka na odeljenju � Sigmatizacija dusevnoporemecenog ponasanja � 1. Dusevno poremeceno kao devijantno ponasanje � 2. Dusevno poremeceno kao dusevno bolesno ponasanje

TERCIJARNA PREVENCIJA I (ILI) REHABILITACIJA � Rehabilitacija: � - Da se sprovodi ekipno, progresivno, kompleksno i kontinuirano � - Da se zapocinje vec onog dana kada se uspostavi kooperativnost bolesnika � - Razvijanje ocuvanih funkcija � - Realna procena potencijala � - Pomoc i posle hospitalizacije � - Adekvatna pomoc okoline � 3. Dusevno poremecen covek kao “zrtveni jarac” � 4. Dusevni poremecaj i socijalno obezvredjivanje � 5. Dusevno poremecen covek: dokaz da su razum i duh covekov isto tako podlozni raspadu kao i telo coveka � Moguci antirehabilitacioni aspekti prelaznih ustanova � Sveobuhvatna psihijatrijska zastita

PSIHIJATRIJA ↓ SOCIJALNA SREDINA ↓ CLANOVI NAJUZE PORODICE