Mjesto i uloga trita kapitala u okviru finansijskog

Mjesto i uloga tržišta kapitala u okviru finansijskog sistema Poseban osvrt na finansijski sistem u Bosni i Hercegovini Van. Prof. Dr. Ferizović Mersud FEB - Neum 26 - 28. IX 2013

Privredni sistem ( neki od podsistema privrednog sistema ) Proširena reprodukcija Novčani sistem Sticanje i raspodjela dohotka Finansijski sistem Sistem štednje Sistem investicija Ekonomski odnosi sa inozemstvom van. prof. dr. Ferizović Mersud 2

Tržišna ekonomija podrazumijeva postojanje. . . postojanje i adekvatnu razvijenost tržišta roba i usluga, radne snage i kapitala, fer konkurencije ( na finansijskim tržištima, nemoguća je bez ugrađivanja instrumenata: sistema odgođenih plaćanja i špekulanata na tržištu u elemente tržišne privrede ), atonomnosti u donošenju i provođenju odluka ( upravljanje ). van. prof. dr. Ferizović Mersud 3

Preduzetničko društvo je ono društvo u kojem su inovacije i preduzetništvo normalne, redovite, stabilne i kontinuirane pojave. Ključna karakteristika preduzetničke privrede je: radikalna promjena bazirana na inovativnom preduzetništvu. Moderna društva preduzetnička. se “ van. prof. dr. Ferizović Mersud preobrazuju “ u 4

Finansijski sistem Ima ključnu ulogu u odvijanju i regulisanju tokova reprodukcije. Odvijanje funkcije finansijskog sistema direktno je ovisno od nivoa razvijenosti: v finasijskih institucija, v instrumenata v tokova i v finansijskih mehanizama u procesu finansiranja nacionalne ekonomije. • Razvoj FS važan je za ekonomski razvoj zemlje, a razvoj banaka i berzi, odnosno tržišta kapitala, imaju svoj poseban doprinos i važnost u tome. van. prof. dr. Ferizović Mersud 5

Razmatranje i objašnjenje finansijskog sistema U razmatranjima finansijskog sistema potrebno je da se razmotre i objasne sistemi: v monetarno - kreditni, v bankarski, v fiskalni, v sistem poslovnih ( korporativnih ) finansija, v sistem finansijskog osiguranja, te v sistem finansijskih tržišta. Ishodišni cilj privrednog i finansijskog sistema jeste osiguranje: dobrih, jednakopravnih uslova za sve učesnike, te sprečavanje nelojalnosti i mogućih zloupotreba. van. prof. dr. Ferizović Mersud 6

Finansijska tržišta Finanasijska tržišta ( čine ga: institucije, tržište, pojedinci, regulacije, te tehnike trgovanja) su srce finansijskog sistema. Razvoj finansijskog tržišta determiniraju brojni faktori, a posebno se, zbog njihove važnosti i uticaja izdvajaju: v novac, v monetarna politika, v inflacija, v koncentracija kapitala. Sloboda u stupanju u finansijske odnose. Posljedično tome, razvijanje finansijskih odnosa povezano je sa razvojem, produbljivanjem finansijskih sistema i finansijskih tržišta. van. prof. dr. Ferizović Mersud 7

Tranzicija : prijelaz iz jednog u “drugi sistem”. Bi. H je morala provoditi tranziciju: i društva i privrede. Uloga države v regulator, v kontrolor, v učesnik na svim tržištima u ulozi suficitarne i deficitarne jedinice. Funkcije države: v utvrđivanje zakonskog osnova, v makro - ekonomska stabilnost, v alokacija resursa, v preraspodjela dohotka (da se potakne efikasnost, jednakost, makroekonomski rast i razvoj ) van. prof. dr. Ferizović Mersud 8

Uslovi za izvođenje tranzicije • specifični za Bi. H • poslijeratni period, snažne posljedice rata i agresije na Bi. H (direktne i indirektne) • snažne političke podjele između entiteta • neekonomičan ustroj političke i ekonomske aktivnosti • nema volje unutar Bi. H, a ni želje od strane “međunarodne zajednice” za efikasnom tranzicijom društva i ekonomije van. prof. dr. Ferizović Mersud 9

Sumarij tranzicije Priprema i provođenje ukupne tranzicije društva i ekonomije u Bi. H je opterećena brojnim problemima. Ne postoji jedinstven ekonomski prostor, a privredni, bankarski, donedavno i fiskalni sistem je bukvalno podijeljen na tri cjeline. Nema jedinstvene strategije razvoja privrednog sistema. Nema niti usklađenosti razvoja privrednog i finansijskog sistema, a u okviru finansijskog sistema niti usklađenog razvoja finansijskih tržišta. van. prof. dr. Ferizović Mersud 10

Strategija, programi i zadaci i širina ciljeva van. prof. dr. Ferizović Mersud 11

Uspjeh van. prof. dr. Ferizović Mersud 12

Kada nema strategije onda svi putevi vode nikud van. prof. dr. Ferizović Mersud 13

Činjenice i karakteristike u vezi sa finansijskim sistemom u Bi. H Izvorište pokretačkih tokova makrosistema su novčani dohoci proistekli iz kontinuiteta procesa reprodukcije, koji u Bi. H nisu snažni. Novčano tržište reprodukcije. nije snažno da finansira proces U toku finansiranja procesa reprodukcije nastaje nelikvidnost kakva je nepoznata u razvijenim zemljama. Nerazvijeni instrumenti finansijskog tržišta. Nerazvijen i nesuvremen načina finansiranja omogućio rješenje protočnosti potraživanja. van. prof. dr. Ferizović Mersud nije 14

Činjenice i karakteristike u vezi sa finansijskim sistemom u Bi. H Currency board, uloga Centralne banke Finansijski sistem je veoma krut, zasnovan je na samo dvije finansijske institucije: banci i osiguravajućem društvu, a zavisan je od poslovne filozofije komercijalnih banaka. Intebankarsko tržište je nerazvijeno. Plasiranje inozemnog kapitala, namijenjenog privrednim subjektima je skromno. van. prof. dr. Ferizović Mersud 15

O finansijkom sektoru u Bi. H 62 banke 1999. , a 2012. 28 banaka u Bi. H. Banke su sa skromnim kapitalom nesposobnim da podrže neki, za državu značajan investicioni projekat. Glavno službeno aukcijsko tržište vrijednosnih papira je berza. Na prostoru Bi. H, što je potpuno neracionalno, djeluju dvije berze, na kojima su v glavne kotacije sa dionicama preduzeća iz certifikacijske privatizacije, koje imaju v mali promet i broj akcija i malu aktivnost aktivnih učesnika, uz v nedovoljnu transparentnost transakcija i izvještaja za ona preduzeća čije dionice kotiraju na berzi. van. prof. dr. Ferizović Mersud 16

O finansijkom sektoru u Bi. H -2 Finansijski sektor u razvijenim i srednje razvijenim zemljama dostiže ućešće u GDP v iznad 8 % v kod nas je to učešće nešto iznad 2 % u 2012 godini, a v tržišna kapitalizacija u poređenju sa drugim zemljama gdje je blizu iznosa GDP ili iznad, kod nas je sa višestruko manjim iznosom. Finansijski sektor SAD dostigao u 1947 godini učešće u GDP u visini od 2, 3 %. van. prof. dr. Ferizović Mersud 17

Bespovratno izgubljen period od 18 godina u razvoju privrednog sistema i razvoju privrede, pa i FS Čak i ne toliko detaljna istraživanja i korištenje dostupnih referentnih podataka relevantnih faktora i institucija u EU ukazuju na problem u vezi sa nivoom ukupne konkurentnosti u društvu kao i značajan problem koji dolazi od naše strukture privredne aktivnosti društva. Trajanje sistema valutnog odbora trebao nam je zapravo poslužiti kao koristan vremenski period pripreme i izvođenja podesnih strategija na nivou Bosne i Hercegovine, a bespovratno smo izgubili taj period. Niske stope rasta DBP - a. van. prof. dr. Ferizović Mersud 18

Nastavak. . . Ozbiljan problem je vrlo veliki deficit platne bilanse, te neodrživ trgovinski deficit. Upoređivanje istih pokazatelja na nivou teritorijalnih jedinica Bosne i Hercegovine, pod ingerencijom iste monetarne vlasti, ukazuje na različite nivoe rasta i stopa inflacije. To zasigurno smanjuje makroekonomske politike i CB Bi. H. učinkovitost Snažne političke podjele između zasigurno su razlog za zabrinutost. van. prof. dr. Ferizović Mersud entiteta, 19

O krizama ( neravnotežama ) Krize, različitih vrsta i intenziteta, se pamte kroz dugu istoriju društava. Kriza je zapravo ogledalo nesklada, potaknutog od više uzroka ( nesklada između: proizvedenih dobara i potrošačke moći, nemogućnosti realizacije hiperprodukovanih roba, ali i do napetosti novčanih tržišta, te usporavanja trgovačkog prometa. prijetnja i prilika Najčešće govorimo o ekonomskim i finansijskim krizama. van. prof. dr. Ferizović Mersud 20

Ekonomskla i finansijska kriza Ekonomska kriza - teški slom cijelih nacionalnih privreda obilježen padom proizvodnje, slomom cijelog niza privrednih subjekata , nezaposlenošću, deflacijom, niskom trgovinskom aktivnošću. . . Finansijska kriza označavaju veće smetnje u sistemu finansija, koje prati pad vrijednosti imovine, te pad likvidnosti i nesolventnost mnogih subjekata iz finansijskog sektora ili drugih privrednih grana i obilježavaju negativni uticaj na privredne aktivnosti u jednoj ili više zemalja. van. prof. dr. Ferizović Mersud 21

Kriza u finansijskom sektoru Krize u finansijskom sektoru se javljaju u raznim oblicima, tipovima, a postoje i brojni modeli kojima se pokušavaju objasniti različiti faktori uticaja i poticaja ovih kriza. Finansijske krize se dešavaju pod različitim monetarnim i regulatornim okvirima. Krize u finansijskom sektoru su naročito povezane sa izuzetno velikim gubicima ( vrijednosti imovine, finansijskih rezultata. . . ). Spašavanje svjetske ekonomije košta 10. 236 milijardi €, što po stanovniklu planete iznosi 1. 537 €. ( Bild ) van. prof. dr. Ferizović Mersud 22

Kriza i FS u Bi. H Kako nemamo razvijeno FT , uređeno i efikasno, globalna kriza nas u suštini ne dotiče snažno i direktno. Kod nas je stvarana slika finansijske krize bez logičnog razloga. Naša kriza je lokalna i jedinstvena. Sa većim oprezom u poslovanju, banke način veće zarade. traže Svi problemi koji se ističu u krizi i poslije nje postoje u našem tržištu kapitala i od prije. Kriza je dobro je došla kao opravdanje!!!! van. prof. dr. Ferizović Mersud 23

Zašto ovakav pristup? Razumijevanje uzročnosti je preduslov za ispravne politike. Program izlaska iz ekonomske i finansijske krize postaje i treba da bude samo dio ukupnog programa jedne zemlje za program oživljavanja njene ekonomske aktivnosti. van. prof. dr. Ferizović Mersud 24

Zaključna razmatranja Izuzetan je značaj privrednog sistema za razvoj društava. Poseban je značaj finansijkog sistema kao podsistema društvenog sistema, a i finansijskih tržišta kao srca finansijskog sistema. Razvoj FT determiniraju brojni faktori, a stepen razvijenosti FT predstavlja mjerodavnu razvijenost nacionalne privrede i njene uključenosti u savremene svjetske ekonomske tokove. Posebno, kao posljedicu rata i agresije, Bosna i Hercegovina treba ukupnu tranziciju: i društva i ekonominje, a u realizaciju potrebnog programa tranzicije društva i ekonomije treba da se ide sa ciljem postizanja veće društvene i ekonomske efikasnosti. van. prof. dr. Ferizović Mersud 25

Zaključna razmatranja Razvoj FT treba procesuirati kroz proces promjena: a) stvaranje klime povjerenje i stabilnih uslova privređivanja, b) reorganizacije i restrukturiranja, uključujući i vlasničku transformaciju, c) razvoj finansijskog sistema i tržišta, kroz više područja aktivnosti i brojne aktivnosti, na način da bude i putokaz i osnova stabilnog privrednog razvoja. Sadašnje stanje ukupnog privrednog sistema, finansijskog sistema i FT ukazuje na potrebu pripremanja i provođenja u prvom redu strategije razvoja Bi. H, programa potrebnih restrukturiranja u oba sektora privrednog sistema, te programa usklađenih aktivnosti na razvijanju finansijkog sistema. van. prof. dr. Ferizović Mersud 26

Kraj - ne već početak T. S. Eliot : “ Doći do kraja znači započeti. Kraj je tamo odakle smo krenuli “ van. prof. dr. Ferizović Mersud 27

HVALA NA PAŽNJI van. prof. dr. Ferizović Mersud 28