Miljenje i jezik govor Prof Vesna Radoman FASPER

Mišljenje i jezik (govor) Prof. Vesna Radoman FASPER 11/6/2020 1

Definicije MIŠLJENJE je mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se shvata realnost (spoljašnja i unutrašnja) i u nju unosi poredak i red. Tu spadaju mentalne operacije: - apstrahovanje - generalizacija - konceptualizacija -prosuđivanje -zaključivanje U mišljenje spadaju pamćenje i predstavljanje dakle sve osim opažaja i oseta JEZIK SISTEM ZNAKOVA ILI SIMBOLA UREDJEN PO ODREDJENIM PRAVILIMA POMOĆU KOJIH SE PRENOSI NEKO ZNAČENJE 11/6/2020 2

Veoma diskutovana tema u psihologiji mišljenja: … Da li je jezik (govor) neophodan za mišljenje ili se mišljenje može odvijati nezavisno i neuslovljeno jezikom (govorom) ? Takođe se postavlja pitanje da li je jezik moguć bez mišljenja ?

Podeljena shvatanja n n Neki autori smatraju da je jezik (govor) neophodan za mišljenje i da ga određuje. Predstavnici su: Vorf, Sapir, Bruner, Moskovska škola: (Vigotski, Lurija, Ivan- Smolenski) Drugi autori pridaju mnogo manji značaj jeziku ili dokazuju da se mišljenje može odvijati bez učešća jezika (govora): introspekcionisti ( bespredstavna i neverbalna misao), geštaltisti, Pijaže

ZNAČAJ RAZUMEVANJA OVOG ODNOSA ZA SURDOPSIHOLOGIJU i kognitivno funkcionisanje OSOS. . . n Ako jezik jeste neophodan za mišljenje to bi dalje značilo da osobe sa ošteć. sluh. i jezičkim poremećajem imaju teškoće sa mišljenjem i poremećaje mišljenja . .

Dva ekstremna stanovišta 1. Mišljenje se u potpunosti svodi na jezik (Džon Votson) 2. Mišljenje i jezik su potpuno nezavisni (Noam Čomski)

Treće shvatanje: n 11/6/2020 3. Mišljenje i jezik su odvojeni ali stupaju u međusobni odnos povezivanja 7

Tri odnosa između jezika i mišljenja n n n 11/6/2020 1. Zavisnost (povezanost) 2. Nezavisnost 3. Podudarnost 8

1. Tri podhipoteze o povezanosti i zavisnosti 11/6/2020 a. Kognitivistička b. Sapir-Vorfova c. Interakciona 9

a) Mišljenje prethodi jeziku i determiniše jezik Piaget: n n 11/6/2020 Kognitivni razvoj, intelektualno sazrevanje su neophodna podloga za razvoj govora i jezika Dete ne razume reč dok nije ovladalo pojmom koji stoji iza nje Tokom prve dve god. života dete sebi predstavlja svet u senzorno-motornim akcijama , dakle njegova misao je prelingvistička. Dete opaža permanentnost objekta, imitira ranije viđene akcije, anticipira buduću poziciju objekta, pre njegovog pokretanja. 10

Pijažeovo shvatanje n n 11/6/2020 Kada semiotička funkcija počinje da bude operativna onda se odvaja misao od akcije. Tada jezik igra važnu ulogu ali ne presudnu Nakon druge god. (interiorizacija akcija u misao) jezik počinje da reprezentuje svet i da se povezuje sa interiorizacijom akcije i njenim pretvaranjem u misao ali on nije jedini reprezent, nije jedini faktor simbolizacije, postoji simbolička igra, odložena imitacija, mentalne slike 11 , crtanje itd.

Uloga jezika prema Pijažeovom mišljenju n 11/6/2020 Pijaže tvrdi da jezik nije izvor operacionog mišljenja (primer gluvih ), a izgleda i nije dovoljan za ulazak u fazu formalnih operacija. 12

Reperkusije kognitivističke hipoteze u surdopsihologiji Pošto se mišljenje razvija bez velikog n n n 11/6/2020 uticaja jezika onda ono ne trpi posledice nerazvijenog i deficitnog jezika kod gluvih Mišljenje gluvih može se razvijati normalno i neometano Surdopsiholog Hans Furt je predstavnik ovog shvatanja 13

b) Jezik je primaran i determiniše mišljenje n Edvard Sapir i Bendžamin li Vorf su tipični predstavnici ovog shvatanja i zato je hipoteza dobila po njima naziv

VITGENŠTAJN-filozof n 11/6/2020 : “Jezik je slika sveta , a granice jezika su granice sveta” 15

Sapir-Vorfova hipoteza B. L. Whorf Jezik kojim čovek govori određuje njegovo opažanje i tumačenje sveta. Jezik predisponira ljude da misle na određeni način. n Primeri: -Hopi indijanci jednom rečju označavaju pilota, insekte i avion n - Zuni indijanci i Uolof Afrikanci imaju jednu reč za crvenu i narandžastu boju n - Eskimi imaju različite reči za različite vrste snega n - u jeziku Acteka postoji jedna reč za sneg, led i hladnoću n 11/6/2020 16

Edvard Sapir: n n Jezik strukturira misao Nemoguće je misliti bez jezika “Jezička zona je jedini poznat put koji vodi ka mišljenju” Reč i govor su neinstinktivna , stečena sredstva koja su nastala delovanjem kulture

Grinfildova i Bruner: n Eksperiment na tri grupe od po 20 dece od 6 -13 g. Prva grupa iz Uolof plemena koja govore samo svoj maternji jezik u kome ne postoji posebna reč za narandžastu i žutu boju, druga grupa su Uolof deca koja osim maternjeg govore i francuski i treća grupa su francuska deca koja govore samo francuski jezik

Predpostavka od koje se pošlo: n n n Pošto Uolofi nemaju posebnu reč za dve boje neće moći ni da klasifikuju uspešno po bojama Zadatak je npr. bio da se klasifikuju banana, pomorandža i okrugli žuti sat Mogućnosti su bile klasifikacija po boji, funkciji i obliku

Rezultat eksperimenta: n n n Ulof deca koja nisu znala francuski uspešno su klasifikovala prema boji Ispostavilo se da je broj grešaka jednak u svim grupama i da se on smanjuje sa uzrastom Ovim eksperimentom je opovrgnuta Sapir Vorfova hipoteza

Kritika Sapir-Vorfove hipoteze: n n Činjenica da u jeziku neke kulture ne postoje određene reči , ne znači da pripadnici te kulture ne opažaju i ne uočavaju razlike među objektima koje označavaju pomoću iste reči. Pojedine reči mogu imati funkciju većeg skretanja pažnje na određene aspekte iskustva mada je način opažanja i mišljenja pripadnika različitih kultura i različitih jezika verovatno u osnovi jednak

Jezik podstiče mišljenje n n n 11/6/2020 Rad M. Bowerman (1982. ) pokazao da jezik može uticati na razvoj pojmova. Na osnovu jezičkih struktura savlađuju se značenja Bruner: konzervacija bolja kod dece koja su verbalizovala R. Brown: jezik predisponira da se misli na odredjeni način. 22

Teorijske reperkusije Sapir-Vorfove hipoteze na surdopsihološku ravan n 11/6/2020 Deficitan i inferioran razvoj jezika kod gluvih dovodi do razvoja deficitnog i inferiornog mišljenja 23

c) Jezik i mišljenje su u interakciji Jezik utiče na mišljenje i mišljenje paralelno utiče na jezik Tipični predstavnici ovog shvatanja su: Merilin Šac, Bates & Snider 11/6/2020 24

Merilin Šac (M. Shatz 1987) n n n 11/6/2020 Jezički i kognitivni razvoj teku paralelno , utičući jedan na drugi interaktivno U toku razvoja jezika postoji organizacija i reorganizacija tog sistema pod dejstvom kognitivnog razvoja Upotreba reči (koje u početku nemaju značenje) u okviru jezičkih pravila doprinosi kognitivnom razvoju i njihovom kasnijem razumevanju 25

Surdopsihološka ravan Iz pozicije ovog teorijskog shvatanja reperkusije na kognitivni razvoj gluvih: Deficitarni jezik gluvih utiče na razvoj njihovog mišljenja i kognitivno funkcionisanje koje trpi posledice. Inferioran jezik gluvih-inferiorno mišljenje 11/6/2020 26

2. Jezik i mišlj. su nezavisni n n n 11/6/2020 Vircburška škola i geštaltisti Smith-ov eksperiment (tubocurarinchlorid) Eksperimenti sa majmunima- Keler Mišljenje gluvih Slučaj Antoni Logopedsi slučajevi 27

Smitov eksperiment n n 11/6/2020 Istraživač Smith je sebe izložio delovanju smrtonosnog otrova kurare koji je paralisao njegove govorne organe. Nakon intervencije koja je neutralisala delovanje otrova on je izvestio da je tokom dejstva otrova bio potpuno svestan i sposoban da rešava jednostavne probleme tj. da misli, uprkos inhibiciji govornih organa 28

Slučaj Antoni: Kartis i Jamada: 1981. g. Longitudinalna studija u trajanju od 6 m. Ispitanik dečak Antoni na uzrastu od 6, 5 g. n Na Lajterovoj internacionalnoj skali IQ=5 o, na zadacima Pijažeovog tipa (klasifikacija i konzervacija) podbacio Bentonov test vizuelne percepcije i Knoksove kocke- podbacio Zadata je i baterija testova jezičke sposobnosti gde je Antoni pokazao dobre rezultate n

Neki oblici logopatije: n n Lenebergov pacijent sa anartrijom (1962; 1964) kongenitalnog tipa bio je u stanju da razume vrlo složene pojmove i da izvrši različite komplikovane naloge Neki tipovi motorne Brokine afazije pri kojoj razumevanje i mišljenje nisu oštećeni a jezičke funkcije jesu

Slučaj gospodina Ballard-a gluvonemog instruktora na nacionalnom koledžu u Vašingtonu n “Ja mogu preneti svoje misli i osećanja roditeljima i braći pomoću prirodnih znakova ili pantomimom i ja mogu da razumem šta oni meni kažu istim putem. Naša komunikacija se međutim odnosi na dnevne rutinske aktivnosti vezane za kuću i teško da nadilaze krug mojih sopstvenih opservacija. Moj otac je imao običaj da me vodi sa sobom na njegova poslovna putovanja u inostranstvo jer je to smatrao kompenzacionom merom za moj gubitak sluha. Činio je to češće sa mnom nego sa mojom braćom objašnjavajući da oni mogu mnoge informacije dobiti čulom sluha a da ja zavisim isključivo od vida kod upoznavanja spoljašnjeg sveta. ” 11/6/2020 31

Mr. Ballard- nastavak n 11/6/2020 Tokom tih sjajnih putovanja, a 2 -3 godine pre početka mog školovanja tokom koga sam upoznao osnove pismenosti, ja sam počeo da se pitam: ”kako postaje svet”. Kada mi je ovo pitanje palo na pamet počeo sam da razmišljam o njemu dugo vremena. Moja radoznalost je bila probuđena: ”kakvo je poreklo ljudskog života u njegovom prvom pojavljivanju na planeti zemlji, i o biljkama takođe, o razlogu postojanja zemlje, sunca , meseca, zvezda. Ne sećam se šta je to prvo bilo što me je navelo na pitanje o poreklu stvari. Pre tog vremena imao sam ideje o poreklu deteta od roditelja, o razmnožavanju životinja i nastanku biljaka od semena( mislim da sam tada bio star oko 5 godina ). Oko 9 godina sam imao kada sam sebi počeo da postavljam pitanja o poreklu univerzuma. U 11 -oj godini sam smešten u instituciju gde sam počeo da se obrazujem. 32

Šema W. James-a “Neka tačka A bude iskustvo od koga polaze brojne individue koje razmišljaju, a tačka Z je praktični zaključak , racionalno proizašao iz njega. Jedna individua do tog zaključka dolazi određenom linijom, drugačijom. Jedna sledi tok engleskih predstava reči a druga nemačkih verbalnih predstava. Kod nekih prevladava vizuelna predstava kod drugih taktilna. n 11/6/2020 33

Nastavak obrazloženja W. James-a uz šemu. . . Neki su tokovi obojeni emocijama, drugi ne, neki su vrlo skraćeni, predstavljaju kratice, sintetizovani su i brzi, a drugi oklevajući i razloženi u mnogo koraka. Međutim kada predposlednji impulsi svih tokova konačno pogode u isti zaključak, mi kažemo, i ispravno kažemo, da su svi ovi mislioci imali u osnovi istu misao” 11/6/2020 34

Iz Džejmsovog shvatanja proizilazi: n n 11/6/2020 Da se pravilno rezonovanje tj. mišljenje može obaviti i bez verbalnih sredstava Dakle i mišljenje gluvih koji imaju verbalni deficit može se obavljati pravilno neverbalnim sredstvima 35

Reperkusije na surdopsihološku ravan n 11/6/2020 Jezički poremećaj gluvih nije povezan sa poremećajem mišljenja 36

1. Poistovećivanje jez. i miš. n n Motorička teorija svesti n Kritika: - korelacija ne znači istovetnost n n 11/6/2020 Bihejviorista John Watson –misli su implicitne govorne reakcije (subvokalni govor) Surdopsihološka ravan: Poremećaj je istovremeno i jezički i misaoni kod gluvih 37

Votson: n Mišljenje se svodi na pounutreni govor čiji se rudimenti mogu registrovati kroz minimalne pokrete govornih organa npr. neznatni pokreti laringsa koji se odvijaju tokom procesa mišljenja ili rešavanja nekog mentalnog problema

Eksperimenti u prilog Votsonovog shvatanja n n Džekobson 1932. g On je utvrdio da govor naglas i govor u sebi dovode do sličnih efekata tj. povišenja električnog potencijala u govornim organima

Torsonova: n n Pričvrstila je elektrode na usne i jezik svojih ispitanika i zadavala im bezglasno rešavanje niza zadataka kao što su brojanje i računske operacije. Merenje elektropotencijala pokazalo je podatke slične onima koji se dobijaju kada ispitanici glasno rešavaju iste zadatke

Torsonova je zaključila: n Slično Džekobsonu da je tokom procesa mišljenja prisutna visoka motorička aktivnost govornih organa

Maks (Max 1937. g. ) n n Istraživao je motoričku aktivnost prstiju kod 19 gluvonemih ispitanika koji su koristili znakovni jezik, tokom rešavanja intelektualnih zadataka. Detektovao je povišen elektropotencijal na njihovim prstima , za razliku od kontrolne grupe ispitanika normalnog sluha Tako je potvrdio svoju hipotezu o visokoj korelaciji između motorike prstiju i mentalne aktivnosti

Max 1937 g. Istraživanje na eksperimentalnoj grupi gluvih n --- n i kontrolnoj grupi čujućih n n . . . Uzorak: eksperimentalna grupa gluvih ispitanika koji su koristili znakovni jezik i kontrolna grupa čujućih koja je koristila oralni, verbalni jezik Zadati su im intelektualni problemi slični onima u testovima inteligencije Meren im je električni potencijal i na rukama kod gluvih Rezultati: eksperimentalna grupa gluvih pokazala je veći i češći potencijal u rukama od kontrolne grupe 43

Motorička teorija svesti n n Bihejvioristi formulisali motoričku teoriju svesti koja svodi mišljenje na pounutreni , bezglasni govor koji se manifestuje kroz povišen elektropotencijal motoričkih aktivnosti govornih organa Kritika: motorička aktivnost može biti samo pratilac misaone aktivnosti koja se ne svodi na nju

Klasifikacija različitih shvatanja (Dž. Grin) 1. 2. 3. 1. Jezik je neophodan za proces mišljenja i on determiniše način na koji mislimo 2. Mišljenje prethodi jeziku i neophodno je za razvoj jezika 3. Jezik i mišljenje imaju nezavisne korene i razvijaju se u početku paralelno da bi kasnije došlo do interakcije (Vigotski)

Klasifikacija različitih shvatanja o odnosu jezika i mišljenja (Radoman) 1. Preklapanje n n n 11/6/2020 2. Zavisnost a) kognitivistička hipot. b) Sapir-Vorfova hipot. c) interakciona hipot. 3. Nezavisnost 46