MEUNARODNA EKONOMIJA dr Jelena Damnjanovi MSc Vesna Futo

MEĐUNARODNA EKONOMIJA dr Jelena Damnjanović MSc. Vesna Futo Vugdelija 2 deo

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Svetska trgovinska organizacija – WTO • Međunarodna organizacija koja predstavlja institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carina i trgovine robama, uslugama i trgovinskih aspekata intelektualne svojine • Pravnoobavezujuća institucija u domenu svetske trgovine • Rešavanje sporova, praćenje nacionalnih politika, pomoć

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Principi članstva u STO: 1. Princip najpovlašćenije nacije 2. Nacionalni tretman 3. Princip transparentnosti

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Organizaciona struktura STO:

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Prednosti i ciljevi članstva u STO: • Ključni korak integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske odnose • Važan element podrške procesu unutrašnjih reformi • Neophodan korak u procesu pridruživanja i pristupanja EU • Mogućnost pristupa tržištima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima • Važan signal stranim investitorima • Izgradnja tržišne privrede i podsticaj modernizaciji

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Preuslovi za članstvo u STO: 1. Politička podrška procesu pristupanja 2. Realizacija ekonomskih reformi na planu spoljnotrgovinskog sistema 3. Informisanje celokupne javnosti u zemlji 4. Finansijsko-materijalno i kadrovsko jačanje institucija koje nose proces pripreme i pregovora za pristupanje

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Vrste dampinga: 1. Ekološki damping 2. Prikriveni damping 3. Socijalni damping

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Svetska banka – osnovana zajedno sa MMFom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj 1944. godine • Pod njenim okriljem: Međunarodna finansijska korporacija, Međunarodno udruženje za razvoj i Multilateralne agencije za garantovanje investicija • Akcionarsko društvo sa 184 zemlje članice • Akcionari – Odbor guvernera – Ministri finansija • Specijalizovana agencija UN • Pružalac podataka na osnovu kojih se zemlje u svetu rangiraju: 1. Visina BDP

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Podela zemalja po kriterijumu zaduženosti: 1. Prezadužene – sva 4 pokazatelja iznad kritičnog nivoa: dug prema BDPu >80%, dug prema izvozu >220%, otplate prema izvozu >30% i otplate prema BDPu >8% 2. Srednje zadužene – 3 od 4 parametra 3. Sve zemlje sa nižim i srednjim dohotkom su klasifikovane kao manje zadužene

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Drugi kriterijum klasifikacije: 1. Kriterijum uticaja na svetsku privredu i politiku (SAD, EU, Japan, Kina, Rusija, Indija i Brazil) 2. Kriterijum usprešnosti u ostvarivanju razvojne strategije – SAD, Japan, Kina, Rusija, Brazil, . . .

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Međunarodni trgovinski centar – ITC: Zajednički organ STO i UN. • Funkcija: poboljšanje položaja zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji kao i pružanje trgovinskih informacija i tehničke pomoći. • Fokus: obuka zemalja u razvoju za shvatanje pravila STO

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Suština ITCa: 1. Doprinos unapređenju spoljnotrgovinskih transakcija zemalja u razvoju 2. Omogućavanje efikasne realizacije svih faza spoljnotrgovinskih poslova 3. Izrada projekata unapređenja izvoza u državnom i poslovnom sektoru 4. Podsticanje razvoja spoljnotrgovinskih operacija na nacionalnom i regionalnom nivou 5. Vršenje obuke spoljnotrgovinskog kadra u izvozno orijentisanim preduzećima

MEĐUNARODNE EKONOMSKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Centri za svetsku trgovinu – WTC: kompleks u kom su koncentrisane sve aktivnosti za efikasnu realizaciju međunarodnog poslovanja • U svetu oko 300 centara u 80 zemalja • Karakteristika: unapređenje elementarnog poslovanja, povezivanje u lokalnu mrežu WTC

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • Korporacija: preduzeće koje je osnovano i posluje akcionarskim kapitalom • Kompanija: preduzeće kao oblik organizacije poslovne aktivnosti uopšte • Međunarodno poslovanje – Transnacionalna preduzeća • Multinacionalna kompanija: rukovodstvo u više zemalja

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • Transnacionalna kompanija: stadijum u razvoju, od malog inokosnog, preko ortačkog do akcionarskog društva. • Najšira definicija: ona kompanija koja ima/kontroliše proizvodne i uslužne pogone van matične zemlje (preko filijala) • Organizacija filijala: 1. Podružnice 2. Pridružene kompanije 3. Ogranci.

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • Uloga transnacionalnih kompanija: politički uticaj za povoljnije uslove i veću dobit • Uticaj preko instrumentalizovanih država, poslovnih organizacija, . . . • Sa padom suvereniteta države raste uticaj transnacionalnih preduzeća • Najčešći vid poslovanja transnacionalnih kompanija: SDI

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • Pozitivni efekti SDI na zemlju domaćina: 1. transfer znanja i tehnologije, 2. Povećanje produktivnosti, konkurentnosti i izvoza 3. Najbolji, održiv metod finansiranja spoljnog duga u zemljama u razvoju • Traženje povlastica u slučaju dominantne pozicije • Transfer profita zbog poreskih olakšica

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • Vrste SDI: Horizontalne i vertikalne • Horizontalne: osvajanje tržišta zemlje domaćina, isplatljivija proizvodnja • Vertikalne: minimiziranje troškova, odabir lokacija za svaku kariku u lancu • Kumulativni efekat: stvaranje pozitivne poslovne klime za investiranje • Najvažnije determinante SDI: blizina i veličina tržišta • Faktori za izbor stranog partnera: renome, ocena predloženog poslovnog plana, trgovinska politika, porezi i tarife, necarinske barijere, transportni troškovi, . . .

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • Dominantan oblik izvoza – proizvodnja robe u filijali za prodaju: 1. Na lokalnom tržištu 2. Trećim zemljama 3. Na tržištu matične zemlje 4. Ostalim filijalama kompanije. • Motivi ulaganja: 1. Niži troškovi radne snage (izvozno-orijentisane) 2. Osiguranje imputa u proizvodnji (resursno-orijentisane) 3. Povećanje vrednosti prodaje (tržišno-orijentisane)

TRANSNACIONALNE I MULTINACIONALNE KOMPANIJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI • SDI – nužnost zemalja u tranziciji • Privlačenje izgradnjom stabilnog i sigurnog poslovnog ambijenta

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Današnje međunarodno poslovanje karakteriše udruživanje, spajanje u cilju što većeg tržišnog učešća. • Izvoz – klasična strategija nastupa na inostranom tržišu • Izvozna strategija: strategija prodaje u stranoj zemlji, izbor tržišta za detaljnu analizu, sporovđenje iste, analiza konkurencije • Kanali distribucije u izvozu: 1. Indirektni izvoz preko izvoznih preduzeće koja preuzimaju odgovornost 2. Direktni izvoz u kojem preduzeće zadržava kontrolu u inostranstvu

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Osnovni razlozi izlaska na ino tržište: 1. Veći profit 2. Veća baza kupaca – ekonomija obima 3. Bolji proizvodi i niže cene 4. Mogućnost primanja subvencija • Faze internacionalizacije po Kotleru: 1. Nepostojanje izvoznih aktivnosti 2. Izvoz preko predstavnika 3. Osnivanje poslovnice u inostranstvu 4. Osnivanje pogona u inostranstvu

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Načini ulaska na strano tržište: indirektan izvoz preko posrednika • Manja ulaganja i rizik ali i nepostojanje direktnog kontakta • Direktan na sledeće načine: 1. Formiranjem odeljenja za izvoz 2. Osnivanjem prodajne poslovnice u inostranstvu 3. Aktiviranje predstavnika prodaje za izvoz 4. Putem stranih distributera i agenata • Veća kontrola ali i veći troškovi ulaganja za organizaciju, veći rizik

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Strategijski savezi – udruživanje u cilju postizanja dugoročnih ciljeva i planova za poboljšanje konkurentnosti. Vrste: 1. Ugovori o licenci – neopipljiva imovina 2. Zajednička ulaganja – Joint venture – povezivanje u cilju stvaranja novih preduzeća 3. Konzorcijumi – socijalne veze

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Obavljanje spoljnotrgovinskih poslova: 1. Direktno 2. Indirektno • Direktno podrazumeva: 1. Postojanje posebnog sektora za plasman, uvozno/izvozna odeljenja, . . . 2. Klasične trgovačke firme 3. Zastupništvo 4. Prodaja distributeru • Indirektno: 1. Preko posrednika (angažovanje uvozno-izvoznih zajednica)

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Izvozni rizici: 1. Privredni 2. Političko-socijalni 3. Valutni 4. Kursni 5. Rizik konverzije 6. Rizik transfera 7. Rizik moratorijuma plaćanja 8. Rizik supstitucije 9. Rizik transporta

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Ugovor o zastupništvu: jedna strana – posrednik se obavezuje da će nastojati da nađe i dovede u vezu sa drugom stranom – nalogodavcem lice koje bi pregovaralo u cilju zaljučivanja ugovora uz naknadu. • Poslovi međunarodnog posredovanja: 1. Obavljanje poslova zastupništva u ime i za račun firme (predugovorne radnje) 2. Dovođenje u vezu ino firme sa domaćom privrednom organizacijom 3. Izvršenje ugovora

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Vrste zastupništva: 1. Lokalni – generalni zastupnik

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Vrste zastupništva: 1. Lokalni i generalni zastupnik 2. Posebni i opšti zastupnik 3. Stalni, fiksirani trgovački agent 4. Obično zastupništvo i zastupništvu del credere 5. Zastupnik domaćih privrednih subjekata i zastupnik ino privrednih s. 6. Isključivi zastupnik 7. Berzanski agenti, pomorski agenti, agenti u turizmu, . . .

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Distributeri – kupuju proizvode od izvoznika i prodaju uz maržu • Nepovoljni događaji u saradnji sa distributerima: 1. Ukoliko distributer formira nižu prodajnu cenu robe 2. Usled razlike u prodajnoj ceni u različitim valutama 3. Zloupotreba pozicije na tržištu (korišćenje marke, . . . )

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Indirektno obavljanje spoljnotrgovinskih poslova – komisiona preduzeća • Ugovor o komisionu – neformalan • Komisionar – lice koje izvršava tuđe naloge uz proviziju • Obaveze komisionara: 1. Ispunjava komitentove naloge 2. Pažljivo bira poslovne partnere, savesno postupa pri zaključivanju ugovora 3. Štiti komitentove interese u poslu 4. Pruža komitentu garanciju za izvršenje komisionog posla 5. Izvršava konačni obračun za komitenta

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Vrste pravnih odnosa na osnovu ugovora o komisionu: 1. Odnos komitenta i komisionara – ugovor o komisionu 2. Odnos komisionara i kupca – zaključen u ime komisionara sa trećim licem 3. Odnos komitenta i kupca – samo u izuzetnim slučajeviman (npr. stečaj) • Vrste komisiona: 1. Klasičan i komision „star del credere“ 2. Prodajni komision 3. Kupovni komision 4. Komision u transportu 5. Turistički, berzanski, bankarski, . . .

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Špediterska preduzeća – tehnološka i ekonomska uloga • Preuzimanje robe od korisnika, sabiranje pošiljki, formiranje grupne pošiljke, izbor prevoznika, . . . • Izbor najpovoljnijeg transportera za konktretne pošiljke, racionalnije korišćenje transporta • Ponekad su i sami prevoznici

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Nalog ili dispozicija: sadrži sve potrebne podatke o stvarima i njenim osobinama • Dat nalog = ovlašćenje za plaćanje troškova • Načini plaćanja: 1. Špediter plaća svojim sredstvima 2. Špediter dobija avans 3. Sve troškove plaća nalogodavac pri realizaciji posla

SAVREMENO SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE • Nalog ili dispozicija: sadrži sve potrebne podatke o stvarima i njenim osobinama • Dat nalog = ovlašćenje za plaćanje troškova • Načini plaćanja: 1. Špediter plaća svojim sredstvima 2. Špediter dobija avans 3. Sve troškove plaća nalogodavac pri realizaciji posla

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Istraživanje tržišta – prikupljanje informacija 1. Utvrđivanje ponude i tražnje 2. Sagledavanje konkurencije 3. Planiranje načina distribucije i promocije • Posle analize tržišta, sledi analiziranje robnih režima za obe zemlje • Robni režimi: skup elemenata i mera kojima se određuju uslovi robne razmene sa inostranstvom • Određeni zakonom i međunarodnim obavezama • Važno je da budu transparentni i stabilni

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Vrste robnih režima: 1. Slobodan 2. Režim dozvola 3. Kvote 4. Kontigenti

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Slobodan izvoz/uvoz – ne postoje ograničenja • Režim dozvola – potrebno odobrenje, dozvolu od strane nadležne institucije • Kvote – količinsko ili vrednosno ograničenje u određenom periodu; spada u kvantitativne necarinske barijere • Kontigenti – određena vrednost ili količina robe koja se sme izvoziti ili uvoziti za unapred utvrđen vremenski period; vrednosni i količinski

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Necarinske barijere – mere ili postupci jedne ili više država koje narušavaju slobodnu svetsku trgovinu, bilo da je ograničavaju ili neprirodno stimulišu • štite domaću privredu od inostrane konkurencije, a primarni cilj nije povećanje budžetskih prihoda • Grupe necarinskih barijera: 1. Tradicionalne 2. Tehničke 3. Administrativne

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Tradicionalne: polaganje depozita na uvoz, antidampinške dadžbine, porezi, uvozne kovte, dozvole, diskriminatorni bilateralni sporazumi, . . . (STO) • Tehničke: zdravstveni i sanitarni propisi, standardi kvaliteta, sigurnosni i industrijski standardi, ambalaža i obeležavanje, . . . • Administrativne: propisi, zakoni, podzakonska akta i procedure koje imaju negativan uticaj na spoljnu trgovinu jedne zemlje • Teško se primećuju i otklanjaju (naročito administrativne)

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Carine: državni porez vezan za spoljni promet robe • Javna dažbina koju država naplaćuje prilikom njenog prelaska državne granice • Vrste carina u zavisnosti od uloge, cilja i tehnike sporvođenja • Prema pravcu robnog prometa: 1. Uvozne 2. Izvozne • Sa stanovišta ekonomsko-političkih ciljeva: 1. Fiskalne 2. zaštitne

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • U zavisnosti od metoda obračuna: 1. Carine po vrednosti 2. Specifične carine 3. Kombinovane carine • Važno kod obračuna carina: 1. Carinska osnovica predstavlja vrednost robe na koju se obračunava % 2. Carinska osnovica nije fakturna vrednost robe 3. Carinska osnovica = fakturna vrednost+troškovi prevoza do granice+ vrednost plaćenog osiguranja

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • U zavisnosti od specifičnih ciljeva u spoljnoj trgovini: 1. Fiskalne 2. Zaštitne 3. Prohibitivne 4. Antidampinške 5. Diferencijalne 6. Sezonske 7. kompenzatorne

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Vrste carinskih postupaka: 1. Stavljanje robe u slobodan promet 2. Tranzit 3. Carinsko skladištenje 4. Aktivno oplemenjivanje 5. Prerada pod carinskom kontrolom 6. Privremeni uvoz 7. Paisvno oplemenjivanje 8. Izvoz

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Stavljanje robe u slobodan promet: okončanje carinskih postupaka u vezi sa uvozom robe, naplata svih propisanih dažbina, poreza, akciza, . . . • Roba stiče status domaće • Deklaracija

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Tranzitni postupak – podrazumeva da roba od mesta otpreme do mesta prodaje prolazi jednu ili više carinskih zona • Roba se ne nacionalizuje i ne ulazi u unutrašnju trgovinu • U zavisnosti od vida tranzitnog prometa i obima usluga: 1. Direktan tranzitni posao – roba prelazi preko carinskog područja 2. Indirektan tranzitni posao – zadržavanje robe i njeno privremeno skladištenje

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Carinsko skladište: mesto gde se roba može smesititi u skladu sa propisanim uslovima koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom • Javno i privatno carinsko skladište • Aktivno oplemenjivanje: vršenje radnji nad uvezenom robom koje menjaju njen prvobitni izgled i kvalitet • Montaža, sklapanje, obrada, ugradnja, restauracija, opravka, . . . • Carinski organ nadgleda i odobrava realizaciju svih postupaka

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Prerada pod carinskom kontrolom: obrada, prerada i dorada bez plaćanja uvoznih carina • Privremeni uvoz: korišćenje strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza • Pasivno oplemenjivanje: privremeni izvoz robe iz carinskog područja radi oplemenjivanja u inostranstvu; mora postojati ponovni uvoz uz carine

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Izvozna dokumentacija: 1. Ugovor o kupoprodaji 2. Trgovačka dokumenta 3. Transportna dokumenta 4. Carinska dokumenta

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Trgovačka dokumeta: 1. Faktura 2. Specifikacija robe 3. Sertifikat o kvalitetu 4. Sertifikat o poreklu robe 5. Sertifikat o inspekciji robe 6. Otpremnica 7. Transportna dokumenta

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Trgovačka dokumeta: 1. Faktura 2. Specifikacija robe 3. Sertifikat o kvalitetu 4. Sertifikat o poreklu robe 5. Sertifikat o inspekciji robe 6. Otpremnica 7. Transportna dokumenta

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Trgovačka dokumeta: 1. Faktura 2. Specifikacija robe 3. Sertifikat o kvalitetu 4. Sertifikat o poreklu robe 5. Sertifikat o inspekciji robe 6. Otpremnica 7. Transportna dokumenta

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Trgovačka dokumeta: 1. Faktura 2. Specifikacija robe 3. Sertifikat o kvalitetu 4. Sertifikat o poreklu robe 5. Sertifikat o inspekciji robe 6. Otpremnica 7. Transportna dokumenta

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Trgovačka dokumeta: 1. Faktura 2. Specifikacija robe 3. Sertifikat o kvalitetu 4. Sertifikat o poreklu robe 5. Sertifikat o inspekciji robe 6. Otpremnica 7. Transportna dokumenta

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE • Trgovačka dokumeta: 1. Faktura 2. Specifikacija robe 3. Sertifikat o kvalitetu 4. Sertifikat o poreklu robe 5. Sertifikat o inspekciji robe 6. Otpremnica 7. Transportna dokumenta

POSLOVI • Kompenzacioni poslovi – najstariji oblik razmene • Izraz nužde • Barter poslovi – globalne kompenzacije koje uključuju veći broj roba i subjekata • Velika zarada (>20%) • Kvazibarter poslovi – razmena robe delimično jednake vrednosti

POSLOVI • Buy-back – kompenzacijski poslovi u kojima prodavac industrijske opreme ili davalac licence prima nadoknadu za robu/licencu u gotovom proizvodu • Kontrakupovina - kompenzacioni posao koji čine dva ugovora: glavni i kontraugovor • Umesto razmene robe za robu, ugovorne strane zaključuju dva ugovora o kupoprodaji koji upućuju jedan na drugog, a umesto plaćanja cene svaka od strana kao prodavac isporučuje robu. • U kupoprodajni ugovor unese klauzula o zaključenju novog ugovora o kontrakupovini.

POSLOVI • OFSET (OFFSET) aranžmani - kod spoljnotrgovinskih poslova velike vrednosti, (oružje, vojna oprema, nuklearna i energetska postrojenja i slično). • Kod ovakve vrste posla prodavac se obavezuje da će u svoj finalni proizvod ugraditi određene materijale, delove, koje će dobiti od proizvođača iz zemlje kupca. • Kada se finalni proizvodi isporučuju kupcu, reč je o direktnom ofset poslu. • Kada uvoznik i prodavac ugovore uvoz finalnih proizvoda pri čemu prodavac ima obavezu da od uvoznika kupi komponente koje će biti ugrađene u proizvodni program prodavca koji nije namenjen tržištu uvoznika, radi se o indirektnom ofset poslu.

POSLOVI • Lon poslovi (lohn poslovi) - su poslovi oplemenjivanja, dorade i proizvodnje finalnih proizvoda u inostranstvu. • Oplemenjivanje podrazumeva industrijsku preradu koja rezultira dobijanjem novog kvaliteta kao i popravke trajnih potrošnih dobara. • Dorada podrazumeva industrijsku doradu pri čemu se ne menja osnovno svojstvo robe, već se mehaničkim, hemijskim i drugim procesima poboljšava njen kvalitet. • Roba koja je predmet oplemenjivanja prijavljuje se kao privremeni uvoz.

POSLOVI • Poslovi dorade i prerade se sastoje u uvozu stranih proizvoda na doradu (aktivni poslovi dorade i prerade), odnosno izvozu domaćih proizvoda radi njihove dorade u inostranstvu (pasivni poslovi dorade i prerade). • Ovi poslovi (posebno aktivni) su veoma korisni: 1. povećava se stepen iskorišćenosti domaćih kapaciteta, 2. dolazi se do deficitarnih sirovina, 3. proširuju se domaća znanja i iskustva, 4. domaća privreda intenzivnije uključuje u međunarodnu podelu rada.

POSLOVI • Lizing je specifičan oblik kratkoročnog ili dugoročnog iznajmljivanja (zakupa) pokretnih ili nepokretnih stvari, uz odgovarajuću nadoknadu (najčešće se iznajmljuje oprema, računari, transportna sredstva, zgrade i slično). • Kupac dolazi do najsavremenije opreme, bez obaveze da se, u momentu korišćenja, osiguraju sredstva u iznosu njene ukupne vrednosti, a prodavac prodaje robu koju teško može prodati kao redovan izvoz jer kupac ne raspolaže potrebnim finansijskim sredstvima.

POSLOVI • Roba koja je predmet lizinga se po isteku ugovora obično vraća vlasniku, ili je korisnik otkupljuje po tržišnoj ceni neamortizovane vrednosti, ili po ceni koja je unapred dogovorena prilikom zaključivanja ugovora o zakupu. U prvom slučaju se radi o tzv. operativnom lizingu, a u drugom o tzv. finansijskom lizingu. • U ovim poslovima dolazi do kontakta tri lica: • proizvođač opreme, • lizing preduzeće • investitor ili zakupac.

POSLOVI • Lizing proizvodi više efekata: 1. doprinosi unapređivanju proizvodnog procesa; 2. omogućuje bržu zamenu proizvodne opreme, tj. uvođenje modernijih i efikasnijih tehničkih sredstava; 3. omogućuje veću elastičnost u vođenju politike investiranja i finansiranja opreme i drugih namena i dr.

POSLOVI • Međunarodna dugoročna kooperacija – dugoročna saradnja • Podela rada u poslovnima • Horizontalna: specijalizacija, razmena radi međusobne dopune asortimana sličnih tipova gotovih proizvoda • Vertikalna: saradnja u zajedničkoj proizvodnji jednog ili više gotovih proizvoda • Međunarodni promet usluga – transport, osiguranje, turizam, investicioni radovi, zastupanja, . . .

POSLOVI • Koncesije u širem smislu znače odobrenja koja vlasti daju kako građanima date države tako i, eventualno, stranim državljanima, radi obavljanja industrijsko-trgovinske ili uopšte privredne delatnosti, na određeni rok, uz naknadu ili bez naknade. • Zanimljivi su i oblici međunarodnih finansiranja pod nazivom build-operate-transfer (BOT) – izgradi, koristi i predaj.

POSLOVI • Međunarodni franšizing se najčešće definiše kao jedna vrsta poslovnog aranžmana gde proizvođač ili distributer proizvoda (usluga) daje pravo lokalnom distributeru da samostalno vrši prodaju prema standardizovanoj poslovnoj proceduri. • Kod franšizinga preduzetnik sa mnogo manje poslovnog rizika započinje posao, obzirom da je reč o razvijenom poslu, u koji se on uključuje.

POSLOVI • Of šor poslovanje (engl. Off-shore) u ekonomskoj terminologiji označava način poslovanja koji je danas u svetu (pa i kod nas) sve više prisutan. To je tendencija registrovanja kompanija u zemljama koje su najprivlačnije u fiskalnom smislu (tj. zemljama sa niskim ili bez ikakvih poreskih opterećenja), jer se odavno uočilo "pogubno"dejstvo poreza na poslovanje. • Pored adekvatnog (niskog) poreskog opterećenja, da bi se učinila još više privlačnom, jedna zemlja ukida bilo kakvu deviznu kontrolu i druga ograničenja od strane centralne banke. • Drugim rečima, to bi praktično značilo poslovanje bez ikakve kontrole i obaveze podnošenja računovodstvenih izveštaja na uvid.

POSLOVI • Da bi se jedna kompanija mogla voditi kao off-shore kompanija ona mora: da je u vlasništvu stranih državljana, da celokupan profit realizuje iz poslovanja sa stranim kompanijama (van teritorije države u kojoj je firma osnovana) i da kapital dolazi spolja tj. da se iz inostranih izvora finansira poslovanje firme. • Koliko je ovo postao unosan biznis, govori nam činjenica da se danas off-shore zone nalaze na svim meridijanima (Kipar, Lihtenštajn, ostrvo Man, Zapadna Samoa, Hong Kong, Liberija, Sejšilska ostrva, Bahami, Kajmanska ostrva…).

POSLOVI • Slobodne zone – prostor isključen iz carinske teritorije jedne države na kome se obavljaju: proizvodnja, dorada, prerada, pakovanje, transport, skladištenje, . . . • Najčešće na 50 godina • Investitoru olakšice i povlašćeni poreski režim • Slobodne eksportne proizvodne zone – proizvodnja pod posebnim pravnim i ekonomskim režimom • Pored poslova koji se obavljaju u slobodnim zonama, tu se još obavlja i kompletna proizvodnja