METODOLOKE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEA ta je vrednovanje Vrednovanje

METODOLOŠKE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEĆA

Šta je vrednovanje? � Vrednovanje je postupak koji kao krajnji rezultat ima mišljenje procenitelja o vrednosti kapitala preduzeća koje predstavlja vlasnički interes jednog ili više vlasnika. � Kapital preduzeća: akcijski, udeli društva sa ograničenom odgovornošću, ulozi, državni, društveni, zadružni, ostali kapital. � Vrednost preduzeća( buduća korist vlasnika od posedovanja preduzeća) se ne može izmeriti sa 100% sigurnošću jer:

Šta je vrednovanje? preduzeća imaju različite karakteristike u pogledu poslovanja i - ciljevi vlasnika variraju od jednog do drugog preduzeća. To znači da se ne može koristiti samo jedna metoda ili formula za vrednovanje bilo kog preduzeća, u svakoj situaciji i za bilo koju svrhu. Ekonomska nauka je zato razvila tri metode vrednovanja koje se mogu koristiti u praksi: -

Metode vrednovanja 1) Prinosna, 2) Tržišna i 3) Troškovna.

Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) Procena vrednosti preduzeća( kapitala) se vrši: � Kada se akcije preduzeća prvi put uključuju na listu kotacije na finansijskoj berzi. Na osnovu procenjene vrednosti kapitala i broja emitovanih akcija se utvrđuje njihova nominalna vrednost. � Kada se dva ili više preduzeća spajaju( pripajanjem postojećem preduzeću ili spajanjem dva nezavisna preduzeća). Na osnovu procenjene vrednosti svih preduzeća koja se spajaju sačinjavanja se bilans spajanja novog preduzeća). �

Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) � Kada se deo postojećeg preduzeća odvaja u novo preduzeće( vrši se procena kapitala postojećeg preduzeća u čiji se bilans uključuje procenjena vrednost, a potom se sačinjava bilans razdvajanja). � Kada se postojeće preduzeće deli na dva ili više preduzeća( procenjuje se postojeće preduzeće, u bilans se unosi procenjena vrednost i na osnovu nje se sačinjava bilans razdvajanja).

Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) � Kada iz DOO, ortačkog ili komanditnog društva istupa jedan od suvlasnika( procenjuje se vrednost pravnog lica iz koga izlazi suvlasnik, procenjena vrednost se uključuje u bilans i na osnovu toga se utvrđuje vrednost kapitala odlazećeg suvlasnika i sačinjava bilans razdvajanja ). � Kada se društveno ili državno preduzeće privatizuje( procenjuje se vrednost preduzeća i ta vrednost je osnov za zaključene ugovora o privatizaciji pri čemu se cena koju plaća kupac za privatizovano preduzeće utvrđuje na aukciji).

Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) � Kada se procena vrši zbog donošenja strateških odluka( kada postoji dilema da li zadržati postojeće preduzeće sa nepromenjenom delatnošću, prodati preduzeće, menjati delatnost ili vršiti spajanje. � Procena kapitala je osnov za donošenje strateških odluka menadžmenta o budućnosti preduzeća).

Međunarodni standardi vrednovanja � Međunarodni standardi vrednovanja predstavljaju opšteprihvaćene principe vrednovanja. Osnovni ciljevi MSV: 1) Olakšavanje međugraničnih transakcija i doprinos sposobnosti rasta međunarodnih tržišta imovine kroz promovisanje transparentnosti finansijskog izveštavanja i pouzdanosti vrednovanja sprovedenih u svrhu osiguravanja kredita i hipoteka, transakcija prenosa vlasništva, poreskih pitanja i poravnanja u sporovima.

Međunarodni standardi vrednovanja 2) Profesionalna odrednica za procenjivače širom sveta omogućavajući im da odgovore na zahteve međunarodnog tržišta imovine za pouzdanim vrednovanjem. Međunarodni standardi vrednovanja imaju sledeću strukturu: - Primena, - Smernice za primenu i - Komentari. Principi i tehnike vrednovanja su obuhvaćeni Primenom( Aplikacijama) i Smernicama za primenu.

Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća Profesionalni procenitelj imovine je osoba koja poseduje potrebne kvalifikacije, sposobnost i iskustvo da proceni vrednost imovine za različite svrhe: � uključujući i transakcije koje podrazumevaju prenos vlasništva nad imovinom, � imovinu posmatranu kao kolateral za osiguranje hipoteka i kredita, � imovinu koja je predmet spora ili nad kojom je u toku proces poreskog poravnanja i � imovinu koja se smatra kao fiksno sredstvo u finansijskom izveštavanju.

Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća � Profesionalni procenitelj imovine može posedovati i konkretna stručna znanja u vršenju vrednovanja i drugih kategorija imovine, posla i finansijskih interesa. � Procenitelj može da ima ulogu nezavisnog procenitelja ili ulogu savetnika koji učestvuje u vrednovanju na strani prodavca ili na strani kupca. � Procenitelj bi trebalo da definiše svoju ulogu pre početka angažmana. Njegova uloga mora da bude jasno predočena klijentu i formalno potvrđena ugovorom ili dokumentom koji se zove pismo o angažovanju.

Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća �U vrednovanju preduzeća, kao i kod revizije finansijskih izveštaja, neophodno je obezbediti nezavisnost i objektivnost procenitelja. � Procenitelj ne sme da podlegne bilo kakvim pritiscima koji bi imali za posledicu neobjektivnu i nerealnu procenu kapitala koja bi mogla da ugrozi nečiji interes.

Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća � Prema Međunarodnim standardima za vrednovanje nezavisnost i objektivnost procenitelja zahteva: 1)Objektivno interpretiranje podataka na razuman i precizan način, 2) Mišljenje procenitelja ne bi smelo da bude dovedeno u pitanje pod uticajem želja klijenata ili iznosa naknade za vrednovanje, 3) Procena vrednosti se zasniva na nepristrasnom sudu procenitelja ukoliko nema indikacija koje bi ukazivale na suprotno. ,

Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća 4). Procenitelji treba da vode računa ne samo o objektivnosti prilikom sprovođenja postupka vrednovanja nego o opštem utisku koji postoji o njegovoj objektivnosti, 5) Procenitelj nema vlasnički ili finansijski interes u preduzeću koje procenjuje( nezavisnost procenitelja), 6)Naknada mora biti utvrđena u fiksnom iznosu pre početka aranžmana i ne sme da zavisi od rezultata vrednovanja.

Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća � Procenitelj može da ima ulogu savetnika koji pomaže kupcu ili prodavcu tokom pregovaranja o vrednosti preduzeća odnosno utvrđivanja intervala vrednosti koji je za njih prihvatljiv( kupac nudi iznos koji je na donjoj granici intervala, a prodavac želi da dobije iznos koji je na gornjoj granici intervala). � Podrazumeva se da procenitelj mora da poseduje odgovarajuće znanje i iskustvo da bi uspešno sproveo postupak vrednovanja(kompetentnost procenitelja) i mora da se stalno usavršava kroz pohađanje kurseva koje organizuju institucije iz ove oblasti.

Postupak za vrednovanje preduzeća � Procena vrednosti preduzeća je veoma složen proces koji zahteva znanje iz različitih oblasti i mora da bude nepristrasna i nezavisna. � Zato je potrebno obezbediti interdisciplinarni pristup proceni( eksperte iz različitih profesija). � Kako bi se posao uspešno završio , neophodno je ispoštovati odgovarajuće procedure koje se mogu podeliti u tri faze:

Postupak za vrednovanje preduzeća 1. Priprema za vrednovanje, 2. Priprema metoda za vrednovanje i 3. Priprema izveštaja o vrednovanju.

Postupak za vrednovanje preduzeća � 1. Priprema za vrednovanje- podrazumeva se: 1. 1. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju i obuhvata: - predmet i svrhu procene, - datum procene i rok za njen završetak, - ulogu procenjivača, - sukob interesa, - osnovne podatke o preduzeću, delatnosti, grani, finansijskoj situaciji i tržišnom položaju radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu ulaženja u ovaj posao.

Postupak za vrednovanje preduzeća � 1. 2. Priprema detaljnog plana rada, utvrđivanje potrebnog vremena za procenu i naknade za procenjivača. To će omogućiti procenjivaču da: - spovede planirane postupke na efikasan način i odgovarajućim redosledom, - ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima, - delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima, - nadgleda izvođenje planiranih postupaka, - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti i - utvrdi iznos naknade za pružanje usluga.

Postupak za vrednovanje preduzeća � 1. 3. Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje klijenta. Ova aktivnost obuhvata: a) prikupljanje i analizu podataka o specifičnostima angažmana i b) prikupljanje podataka o preduzeću koje se vrednuje kao i donošenje odluke o prihvatanju angažmana od strane procenitelja.

Postupak za vrednovanje preduzeća � 2. Priprema metoda za vrednovanje Ova metoda obuhvata: 1) Primenu odabrane metoda procene i 2) Donošenje zaključka o vrednosti kapitala na osnovu rezultata dobijenih različitim metodama procene. Faza počinje pripremom informacione osnove za vrednovanje. Podaci neophodni za primenu izabranih metoda moraju biti relevantni i dostupni, a odnose se kako na preduzeće koje se vrednuje tako i na slična preduzeća, privrednu granu i na privredu u celini.

Postupak za vrednovanje preduzeća � Posle obezbeđenja kvalitetne informacione osnove primenjuju se odabrane metode vrednovanja. � Ukoliko u poslu procenjivanja učestvuju i manje iskusni članovi tima, oni moraju pažljivo kontrolisani od strane iskusnih procenitelja.

Postupak za vrednovanje preduzeća � 3. Priprema izveštaja o vrednovanju � Ova faza sledi na kraju posla vrednovanja. U njoj se sumiraju rezultati dobijeni primenom izabranih metoda i formuliše zaključak o procenjenoj vrednosti preduzeća koji se zasniva na profesionalnom sudu procenitelja. Ova faza obuhvata: - pripremu preliminarne verzije izveštaja( nacrt), - razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom,

Postupak za vrednovanje preduzeća -postupanje prema eventualnim primedbama klijenta, -priprema finalne verzije izveštaja o proceni i -sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. Posebno je značajno da procenitelj, pre nego što pristupi sastavljanju izveštaja o vrednovanju, izvrši završnu proveru celokupnog postupka i da identifikuje i otkloni eventualne nedostake koji bi mogli uticati na modifikaciju zaključka o procenjenoj vrednosti.

Metodološke osnove vrednovanja preduzeća � Vrednovanje preduzeća je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti kapitala preduzeća. � Vrednost se zasniva na budućim koristima vlasnika od posedovanja sredstva. � Usled postojanja rizika u pogledu poslovanja i ostvarenja očekivane dobiti kao i različitih ciljeva koji se postavljaju pred procenitelja, vrednost( kapital) preduzeća se ne može sa sigurnošću izmeriti.

Metodološke osnove vrednovanja preduzeća � Ne postoji univerzalna formula niti metoda jednako primenjiva za sva preduzeća i sve ciljeve procenjivanja ( sve situacije) pa su zato razvijene različite metode za procenu budućih koristi i za vrednovanje preduzeća tako da su danas u teoriji i praksi, kako je to i navedeno u prethodnim izlaganjima, najpoznatiji i najzastupljeniji sledeći metodi vrednovanja: � prinosni, � tržišni i � troškovni.

Metodološke osnove vrednovanja preduzeća- definicije vrednosti � Postoje različite definicije vrednosti u literaturi iz oblasti vrednovanja preduzeća. � To je posledica činjenice da je sam pojam vrednosti neprecizan kao i okolnosti u kojima preduzeće ostvaruje svoju misiju, ali se najčešće koriste sledeće definicije vrednosti:

Metodološke osnove vrednovanja preduzeća � 1. Fer tržišna vrednost � 2. Fer vrednost � 3. Investiciona vrednost � 4. Unutrašnja ili suštinska vrednost � 5. Vrednost kontinuiranog poslovanja � 6. Likvidaciona vrednost � 7. Knjigovodstvena vrednost

Definicije vrednosti � 1. Fer tržišna vrednost( prava tržišna vrednost) � Ova vrednost predstavlja iznos za koji će imovina biti razmenjena između kupca koji želi da je kupi i prodavca koji želi da je proda, a da nijedan nije pod prinudom i da su obojica upoznata sa činjenicama releventnim za razmenu. � Ovaj koncept vrednosti uzima u obzir ekonomske i tržišne uslove na dan procene vrednosti pri čemu se očekuje da se transakcija obavi po tržišnoj vrednosti na dan procene čija je nominalna vrednost izražena u gotovini ili ekvivalentima gotovine( koriste je sudovi, procenitelji i druge institucije).

Definicije vrednosti � 2. Fer vrednost � U računovodstvu se fer vrednost definiše kao iznos za koji se neko sredstvo može kupiti ili prodati u transakciji koja ne ne podrazumeva likvidaciju preduzeća. � Isto važi i za iznos po kome se preuzimaju ili izmiruju obaveze. 3. Investiciona vrednost Predstavlja vrednost određenog sredstva ili preduzeća za specifičnog vlasnika ili potencijalnog vlasnika. Radi se o vrednosti investitora koja se bazira na pojedinačnim investicionim potrebama i razlikuje se od fer tžišne vrednosti koja nije lična i odvojena jer zavisi od tržišnih prilika.

Definicije vrednosti � 4. Unutrašnja ili suštinska vrednost � To je vrednost koja se zasniva na analizi i profesionalnom sudu nezavisnog analitičara za hartije od vrednosti, investicionog bankara ili finansijskog menadžera odnosno njegovoj sposobnosti da uoči značajne karakteristike za konkretnu investiciju. � 5. Vrednost kontinuiranog poslovanja � Preduzeće se osniva da bi neprekidno poslovalo u budućnosti. � Zato se ovaj pojam odnosi na vrednost koju preduzeće ima jer kontinuirano posluje. � To je više premisa, pretpostavka o stanju preduzeća i njegovom poslovanju nego posebna definicija vrednosti.

Definicije vrednosti � 6. Likvidaciona vrednost � Likvidaciona vrednost je po svojoj suštini antiteza vrednosti preduzeća na bazi uspešnosti. Likvidaciona vrednost označava neto iznos koji vlasnik može realizovati ako je poslovanje preduzeća privedeno kraju i njegova aktiva rasprodata u delovima. � Za likvidacionu vrednost je karakteristična jedna od sledećih premisa: 1)Redovna likvidacija( dovoljno dug rok u kome se imovina rasprodaje po tržišnim cenama) i 2) Forsirana likvidacija u kojoj se imovina rasprodaje po cenama nižim od tržišnih).

Definicije vrednosti � 7. Knjigovodstvena vrednost � Knjigovodstvena vrednost se utvrđuje na osnovu bilansa stanja te je čini razlika između aktive umanjene za iznos gubitka preko visine sopstvenog kapitala i obaveza pri čemu se sa obavezama izjednačavaju rezervisanja i PVR. � Međutim, ovde treba biti oprezan kod izračunavanja vrednosti usled latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. � Značenja knjigovodstvene vrednosti: - za određena sredstva predstavlja nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju i - za preduzeće predstavlja akcionarski kapital prikazan u bilansu stanja.

Metodološke osnove vrednovanja preduzeća-principi vrednovanja � Principi vrednovanja: ◦ 1. Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi od vlasništva, ◦ 2. Vrednost nije uvek samo jedan broj i ◦ 3. Vrednost se zasniva na specifičnom vremenskom trenutku ili datumu vrednovanja � Primena ovih principa podrazumeva definisanje predmeta vrednovanja (akcionarski ili sopstveni kapital) i definisanje budućih koristi ( neto novčani tok, dividenda) od vlasništva nad preduzećem.

Principi vrednovanja � 1. Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi od vlasništva � Ovo predstavlja osnovni princip vrednovanja preduzeća. � Na ovom principu svoje odluke zasnivaju i kupac i prodavac. � Kupac će kupiti preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva najmanje jednaka kupovnoj ceni. � Racionalan prodavac, sa druge strane, neće prodati preduzeće ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene.

Principi vrednovanja � 2. Vrednost nije uvek samo jedan broj � U postupku vrednovanja procenitelj mora da se u znatnoj meri oslanja na svoj profesionalni sud jer nije moguće sa sigurnošću i sasvim precizno utvrditi koliko će vlasnik preduzeća imati koristi od vlasništva. � Vrednost preduzeća zavisi od individualne procene rizika jer kupci mogu zahtevati različite stope prinosa zasnovane na njihovoj poroceni rizika koje će preuzeti kao vlasnici preduzeća. � Procenitelj zato mora da dođe do zaključka o procenjenoj vrednosti koja će najverovatnije biti prihvatljiva i kupcu i prodavcu.

Principi vrednovanja � 3. Vrednost se zasniva na specifičnom vremenskom trenutku ili datumu vrednovanja � Prinos koji zahteva kupac, odnosno buduća korist od vlasništva, obično se ocenjuju u određenom vremenskom trenutku. � Vredovanje preduzeća se zato zasniva na podacima koji se odnose na određeni datum procene. � Prilkom definisanja predmeta vrednovanja procenitelj bi trebalo da utvrdi vlasnički interes koji se vrednuje. Ukoliko se vrednuje akcionarski ( sopstveni) kapital onda je potrebno utvrditi da li se vrednuje većinski ili manjinski interes.

Principi vrednovanja Ako se vrednuje većinski interes procenitelj bi trebalo da precizira koja vrsta kontrolnog interesa je predmet vrednovanja. Ako se vrednuje ukupan investirani kapital, onda se pored akcionarskog kapitala vrednuju i dugovi preduzeća. Buduće koristi od vlasništva se, u metodologiji vrednovanja, najčešće predstavljaju neto novčanim tokovima koje dobija vlasnik iz poslovanja preduzeća, a njih čine dividende i druge vrste primanja.

Metodološke osnove vrednovanja preduzećapristupi i metode vrednovanja � Pristupi vrednovanju: 1. Prinosni pristup 2. Tržišni pristup 3. Troškovni pristup � Metode za vrednovanje preduzeća: 1. Metode koje koriste prinosni pristup (diskontovanih budućih prinosa i kapitalizovanih prinosa) 2. Metode koje koriste tržišni pristup (cena/dobit; cena/dividenda; cena/bruto novčani tok; cena/knjigovodstvena vrednost; cena/prihodi; cena/vrednost neto imovine) 3. Metode koje koriste troškovni pristup (vrednost neto imovine, likvidaciona vrednost, višak dobiti).

Pristupi i metode vrednovanja � 1. Prinosni pristup � Ovaj pristup u najvećoj meri odražava osnovni princip vrednovanja koji glasi: vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi od vlasništva. � Reč “ prinos” označava korist koja će pripasti vlasniku. � Pod korišću se najčešće podrazumeva neto novčani tok ili dobitak. � Prema ovom pristupu vrednuju se buduće koristi od vlasništva tako što se svode na sadašnju vrednost pomoću diskontne stope. � Diskontna stopa obuhvata sve rizike koji se povezuju sa stvaranjem koristi od vlasništva.

Pristupi i metode vrednovanja � Metode vrednovanja kod prinosnog pristupa: � 1. 1. Metode diskontovanja budućih prinosa: - Diskontovani neto novčani tok i - Diskontovana dobit � 1. 2. Metoda kapitalizovanih prinosa: - Kapitalizovani neto novčani tok, - Kapitalizovana dobit i - Kapitalizovani bruto novčani tok.

Pristupi i metode vrednovanja � 1. 1. Metode diskontovanja budućih prinosa Primenjuju se kada se prinosi mogu projektovati relativno pouzdano i kada se može očekivati da će se oni značajnije razlikovati od postojećih usled promena u poslovanju ili očekivanih promena u okruženju preduzeća. Budući prinosi se projektuju do trenutka u kome dostižu stabilan nivo.

Pristupi i metode vrednovanja Posle toga se utvrđuje terminalna ili rezidualna vrednost preduzeća na osnovu projektovanog novčanog toka ili dobiti. Na kraju se projektovani prinosi i rezidualna vrednost diskontuju odnosno svode na sadašnju vrednost radi utvrđivanja vrednosti preduzeća.

Pristupi i metode vrednovanja � 1. 2. Metode kapitalizovanih prinosa � Primenjuju se u situacijama kada se poslovanje preduzeća neće značajnije menjati u odnosu na tekuće poslovanje ili kada se očekuje da će budući prinosi rasti po stopi koja se može predvideti. � Vrednost preduzeća se izračunava na sledeći način: TEKUĆI PRINOS/STOPA KAPITALIZACIJE.

Pristupi i metode vrednovanja � Diskontna stopa se koristi za svođenje budućih prinosa na sadašnju vrednost. � Diskontna stopa predstavlja stopu povraćaja na sredstva koja bi uložio potencijalni investitor u kupovinu povraćaja imajući u vidu rizik takvog ulaganja. � Stopa kapitalizacije se koristi za pretvaranje očekivanih koristi u vrednost preduzeća prema formuli: VREDNOST PREDUZEĆA=OČEKIVANI PRINOSI X STOPA KAPITALIZACIJE. Očekivani prinosi se mogu iskazati kao neto novčani tok ili kao dobit preduzeća.

Pristupi i metode vrednovanja � Metode diskontovanih budućih prinosa: - metoda diskontovanja neto novčanog toka i - metoda diskontovane dobiti. Metode kapitalizovanih prinosa: - metoda kapitalizovanog neto novčanog toka, - metoda kapitalizovane dobiti i - metoda kapitalizovanog bruto novčanog toka.

Pristupi i metode vrednovanja � 2. Tržišni pristup � Prema ovom pristupu pretpostavlja se da vrednost može biti procenjena na analizi skorije prodaje slične imovine. � Pristup se zasniva na analizi uporedivih preduzeća ili uporedivih transakcija u kojima su predmet kupoprodaje bila preduzeća slična preduzeću koje se vrednuje. � Ta uporediva preduzeća su javna preduzeća čijim se akcijama trguje na berzi. � Uporediva preduzeća mogu biti i privatna preduzeća ako se o njima raspolaže relevantnim podacima.

Pristupi i metode vrednovanja � Metode vrednovanja kod tržišnog pristupa: 2. 1. Metode zasnovane na multiplikatorima vrednosti Multiplikatori vrednosti se izračunavaju na osnovu podataka o uporedivim preduzećima. Koriste se za izračunavanje vrednosti preduzeća ili vlasničkog interesa. Slični su stopama kapiztalizacije. Najčešće korišćeni multiplikatori vrednosti su:

Pristupi i metode vrednovanja � Cena/ Dobit � Cena/Dividende � Cena/Bruto novčani tok � Cena/Knjigovodstvena vrednost � Cena/Prihodi � Cena/Vrednost neto imovine. Multiplikatori vrednosti se izračunavaju na osnovu podataka o uporedivim preduzećima na sledeći način:

Pristupi i metode vrednovanja - Identifikovanje uporedivih preduzeća, -Izračunavanje multiplikatora vrednosti i -Primena multiplikatora vrednosti na odgovarajući( izabrani) tok koristi( na primer dobit x multiplikator). Veoma je bitno da se izabrani tok koristi( na primer dobit) računa na isti način iz perioda u period i to kako za preduzeće koje se vrednuje tako i za uporediva preduzeća.

Pristupi i metode vrednovanja Usled razlika u veličini preduzeća, očekivanom rastu i finansijskom riziku u praksi je teško identifikovati dovoljno uporediva preduzeća, pa se multiplikatori vrednosti moraju korigovati. Ponekad se koriste i multiplikatori diskrecione dobiti( kupac kupuje preduzeće a istovremeno i svoje zaposlenje). Diskreciona dobit je dobit pre oporezivanja +kompenzacija koju vlasnik dobija zato što je zaposlen u preduzeću). Kako se ovde dobija vrednost preduzeća?

Pristupi i metode vrednovanja � Vrednost preduzeća=diskreciona dobit x multiplikator vrednosti. � Kako bi se utvrdila, na primer, vrednost preduzeća koje se bavi osiguranjem: Iznos prihoda od polisa osiguranja za godinu ili dve dana +tržišna vrednost materijalne imovine.

Pristupi i metode vrednovanja � 3. Troškovni pristup � Prema ovom pristupu vrednost preduzeća čine troškovi reprodukcije ili troškovi zamene određene imovine umanjeni za amortizaciju. � Ovaj pristup se koristi za imovinu koja se ne razmenjuje na aktivnom tržištu, naročito prilikom vrednovanja preduzeća koja imaju značajnu imovinu, a nemaju nematerijalnu imovinu. � Koristi se i za procenu individualnih komponenti nekog preduzeća odnosno pojedine stavke imovine.

Pristupi i metode vrednovanja Metode vrednovanja kod troškovnog pristupa: 3. 1. Metode zasnovane na vrednosti imovine odnosno na troškovima za njeno pribavljanje Po ovoj metodi preduzeće se vrednuje na osnovu vrednosti imovine kojom raspolaže. Primena zahteva da se računovodstvena vrednost svih sredstava i obaveza preduzeća svede na fer tržišnu ili na likvidacionu vrednost.

Pristupi i metode vrednovanja �U metodologiji vrednovanja postoje tri metode koje se zasnivaju na vrednosti imovine: - metod neto imovine, - metod likvidacione vrednosti i - metod “viška dobiti”. 3. 1. 1. Metod neto imovine-koristi se na preduzeća koja nije moguće vrednovati drugim metodama. Podrazumeva kontinuitet poslovanja. Postupak procene: računovodstvena vrednost sredstava i obaveza se svodi na procenjenu, najčešće fer tržišnu vrednost.

Pristupi i metode vrednovanja 3. 1. 2. Metod likvidacione vrednosti- koristi se na preduzeća koja su u postupku likvidacije, kao način za ostvarenje vrednosti preduzeća. Postupak procene: izračunavanje vrednosti unovčenja prodajom imovine preduzeća radi isplate obaveza. Postoje dve opcije likvidacije: forsirana( nepovoljna okolnost) i redovna ( povoljnija okolnost)

Pristupi i metode vrednovanja � 3. 1. 3. Metod “viška dobiti”- najčešće se koristi za vrednovanje malih preduzeća ili profesionalnih praksi: advokatske kancelarije, lekarske ordinacije i sl. Postupak vrednovanja: prvo se izračunava stopa prinosa na materijalnu imovinu preduzeća( normalna ili fer stopa), zatim se izračunava “ višak dobiti”( razlika između neto dobiti preduzeća i normalnog ili fer prinosa na njegovu materijalnu imovinu). “ Višak dobiti” se zatim kapitalizuje stopom kapitalizacije za nematerijalnu imovinu pa se tako dobije vrednost nematerijalne imovine preduzeća.

Pristupi i metode vrednovanja Konačno, vrednost preduzeća se dobija na sledeći način: Vrednost nematerijalne imovine + Vrednost materijalne imovine( utvrđene metodom neto imovine).

Metodološke osnove vrednovanja preduzeća-izbor metoda za vrednovanje � Izbor metoda vrednovanja predstavlja postupak u kome procenitelj ispituje adekvatnost pojednih metoda za konkretno preduzeće. � U te svrhe se koristi: - informaciona osnova koja obuhvata podatke o specifičnosti angažmana o vrednovanju preduzeća , - podatke o tom preduzeću, - podatke o privrednoj grani, - podatke o uporedivim preduzećima.

Izbor metoda za vrednovanje Pristup( prinosni, tržišni ili troškovni) i izbor metoda vrednovanja je stvar profesionalnog suda procenitelja na osnovu prethodnih podataka. Zato podaci moraju biti relevantni da bi i izbor bio relevantan. Što su izabrane metode prikladnije za vrednovanje određenog preduzeća i krajnji rezultat će biti bliži tržišnoj vrednosti preduzeća.

Postupak za izbor metoda vrednovanja � Ne postoje univerzalna i precizna pravila koja bi mogla biti korišćena kod izbora metoda za vrednovanje preduzeća već je izbor prepušten profesionalnom sudu procenitelja. � Razne profesionalne asocijacije procenitelja daju uputstva koja se odnose na različite aspekte procene vrednosti preduzeća. � Na primer USPAP( Uniform Standards of Professional Appraisal Practice).

Postupak za izbor metoda vrednovanja � Procenitelj u svakom aranžmanu bira obično između dva ili više metoda imajući u vidu niz faktora koji utiču na izbor. � Koraci su najčešće sledeći: 1. Analiza angažmana, 2. Analiza privredne grane i preduzeća koje se vrednuje, 3. Odlučivanje da li primeniti prinosnu ili troškovnu metodu, 4. Analiza podataka o uporedivim preduzećima koji su potrebni za primenu tržišnih metoda,

Postupak za izbor metoda vrednovanja 5. Izbor jednog od prinosnih metoda ako se procenitelj odlučio da ovaj metod koristi i 6. Izbor jednog od troškovnih metoda ako se procenitelj odlučio da ovaj metod koristi.

Postupak za izbor metoda vrednovanja � 1. Analiza angažmana, Svaki angažman procenitelja na vrednovanju preduzeća ima svoje specifične zahteve. neki od tih zahteva mogu biti: 1. 1. Vlasnici imaju nameru da prodaju preduzeće i žele da imaju indikaciju o njegovoj vrednosti( vrednost ukupno investiranog ili samo sopstvenog kapitala). Ovde bi procenitelj trebao da izabere jednu od prinosnih metoda( najbolje DNT-diskontovani novčani tok).

Postupak za izbor metoda vrednovanja 1. 2. Zakonski zahtevi u vezi sa vrednovanjem preduzeća. U pitanju je najčešće rešavanje sudskih sporova i procenitelj u takvim situacijama mora da primeni metode koje su propisane. U mnogim zemljama su državne institucije propisale metode vrednovanja koje se moraju koristiti u određene svrhe. 1. 3. Tip vlasničkog interesa( većinski ili manjinski) koji se vrednuje –vlasnika interesuje koliko vredi ono što njemu pripada. 1. 4. Raspoloživost podataka relevantnih za vrednovanje. Tada se primenjuju alternativne metode( nema, recimo, relevantnih podataka o uporedivim preduzećima ili dobiti ili novčanom toku).

Postupak za izbor metoda vrednovanja � 2. Analiza privredne grane i preduzeća koje se vrednuje Procenitelj mora da sakupi dovoljno relevantnih informacija kako o preduzeću koje vrednuje tako i o grani kojoj ono pripada a naročito o: - broju postojećih i potencijalnih konkurenata, - uslova po kojima se ulazi u tu granu, - stepenu finansijskog rizika ili zaduženosti preduzeća, -profitabilnosti, rastu i razvoju, - dužini proizvodnog ciklusa, - predvidivosti toka budućih prinosa itd.

Postupak za izbor metoda vrednovanja � 3. Odlučivanje da li primeniti prinosnu ili troškovnu metodu Ukoliko nema zakonskih ili regulatornih zahteva u pogledu primene određene vrste metoda odluku da li primeniti jedan ili drugi metod donosi procenitelj imajući u vidu sledeće: - ako se budući prinosi mogu predvideti relativno pouzdano, ako postoji baza kupaca i ako su proizvodi i usluge tržišno atraktivni tada će primeniti neku od prinosnih metoda, - ako preduzeće nije ostvarilo prinos u prošlosti, ako poslovanje zavisi od konkurentnosti ponude njegovih proizvoda ili usluga i ako nematerijalnu imovinu, biće naklonjeniji troškovnoj metodi. Često se istovremeno koriste obe metode tako da troškovna služi za procenu najniže vrednosti preduzeća.

Postupak za izbor metoda vrednovanja � 4 . Analiza podataka o uporedivim preduzećima koji su potrebni za primenu tržišnih metoda Postoje dva uslova da bi preduzeće moglo biti vrednovano tržišnom metodom: - da se ono može vrednovati prinosnom metodom i - da su raspoloživi relevantni podaci o sličnim preduzećima koji ukazuju na njegovu indikativnu vrednost. Uporediva preduzeća mogu biti javna ( njihovim akcijama se trguje na berzi) i privatna ( ukolko su bila predmet kupoprodajnih ugovora). Proceniteljima su danas na raspolaganju različite baze podataka o uporedivim preduzećima i pre nego što započnu angažman na vrednovanju.

Postupak za izbor metoda vrednovanja � 5. Izbor jednog od prinosnih metoda ako se procenitelj odlučio da ovaj metod koristi Metode diskontovanih budućih prinosa koriste se u vrednovanju ukoliko se relativno pouzdano mogu oceniti ili projektovati prinosi u narednom periodu i ako se očekujee da se oni značajno razlikuju od prinosa u tekućem poslovanju. Ukoliko se ne očekuju značajnije promene u budućem poslovanju onda se umesto diskontovanih budućih prinosa primenjuju metode kapitalizovanih prinosa. Ili tržišne metode u kojima se koriste multiplikatori vrednosti.

Postupak za izbor metoda vrednovanja � Mogući tokovi koristi koje pri izboru jedne od prinosnih metoda stoje procenitelju na raspolaganju su. - neto novčani tok, - dobit, - dividende i - prihod. Da bi tok koristi bio pogodan za primenu moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:

Postupak za izbor metoda vrednovanja 1) Da odražava ekonomske koristi od vlasništva-u primeni metoda u kojima se koristi neto novčani tok ili dobit bitna pretpostavka je da se ekonomske koristi vlasnika preduzeća mogu kvantifikovati. 2) Da može biti projektovan relativno pouzdano-ako o toku koristi ne postoje dovoljno puzdani podaci( novčeni tok ili dobit se ne mogu oceniti ili projektovati), procenitelj neće moći da vrednuje preduzeće.

Postupak za izbor metoda vrednovanja 3) Da se može porediti sa tržišnim podacima-trebalo bi da postoji mogućnost da se tok koristi koga procenitelj izabere dovede u vezu sa tržišnim stopama prinosa i multiplikatorima vrednosti( na primer ako je to prihod onda bi procenitelj trebao da dovede u vezu odnos između kapitala i prihoda koji važi za uporediva preduzeća sa prihodom preduzeća koje se vrednuje).

Postupak za izbor metoda vrednovanja 4) Da nije negativan ili minimalno pozitivan-prinosne metode ne mogu biti primenjene u vrednovanju ako je projektovani tok( novčani tok ili dobit) negativan ili minimalno pozitivan, a to važi i za preduzeće koje se vrednuje i za uporediva preduzeća. Ako se ovo ne odnosi na prihod procenitelj bi mogao da koristi tržišni metod( multiplikator vrednosti: kapital/prihod).

Postupak za izbor metoda vrednovanja 6. Izbor jednog od troškovnih metoda ako se procenitelj odlučio da ovaj metod koristi Ukoliko procenitelj odluči da koristi troškovne metode, onda bi u trebalo da oceni: - da li je verovatno da će preduzeće nastaviti poslovanje u narednom periodu i - da li se, sasvim grubo, može proceniti da preduzeće vredi više ako nastavi poslovanje nego što bi vredelo kada bi bilo likvidirano. U prvom slučaju bi primenio metod neto imovine, a u drugom metod likvidacione vrednosti.

Izbor metoda za vrednovanje-faktori koji utiču na izbor metoda vrednovanja 1. Faktori koji utiču na izbor prinosnih metoda Najčešće korišćeni prinosni metod je metod diskontovanog novčanog toka(DNT). Osnovni uslovi za njegovu primenu su: 1) Da potencijal koji ima preduzeće u stvaranju dobiti ili novčanog toka značajno doprinosi njegovoj vrednosti i 2) Da se budući neto novčani tokovi mogu oceniti ili projektovati relativno pouzdano. Dopunski uslovi: 1) Da će se budući novčani tokovi značajno razlikovati od tekućeg novčanog toka i 2) Da se ne očekuje negativan neto novčani tok u roku u kome se projektuje,

Faktori koji utiču na izbor metoda vrednovanja 3) Da preduzeća ima nematerijalnu imovinu čija je vrednost značajna i 4) Da je dobit bolji indikator vrednosti od neto novčanog toka. Mala preduzeća mogu biti vrednovana metodom “ viška dobiti”-kombinacijom metode neto sredstava( za vrednovanje materijalne imovine) i metode kapitalizovane dobiti( za vrednovanje nematerijalne imovine). Zbir vrednosti tako dobijene materijalne i nematerijalne imovine čini vrednost preduzeća.

Faktori koji utiču na izbor metoda vrednovanja 2. Faktori koj utiču na izbor tržišnih metoda Opšti uslovi koji važe samo za tržišne metode: 1) Postojanje adekvatnog broja uporedivih preduzeća i 2) Adekvatne baze podataka o tim preduzećima. 3. Faktori koj utiču na izbor toškovnih metoda Troškovne metode su: - metod neto sredstava i - metod likvidacione vrednosti

Faktori koji utiču na izbor metoda vrednovanja Osnovni faktori koji opredeljuju primenu metoda neto sredstava: 1) Da preduzeće poseduje značajnu materijalnu imovinu, a da istovremeno ne poseduje značajnu nematerijalnu imovinu i 2) Da će preduzeće nastaviti poslovanje u budućnosti. Dopunski uslovi: 1) Da u ceni proizvoda i usluga rad ne predstavlja značajniju komponentu, 2) Da se vrednuje većinski interes u preduzeću, 3)Da preduzeće nema stalnu bazu kupaca već se prihodi ostvaruju na tenderima ili licitacijama i 4) Da je preduzeće tek osnovano.

Faktori koji utiču na izbor metoda vrednovanja � Primarni uslov za primenu likvidacione vrednosti je da se preduzeće nalazi u lkvidaciji ili neposredno pred likvidacijom i sasvim je izvesno da neće nastaviti poslovanje. � Osim toga, bitan je uslov da su tekući i projektovani neto novčani tokovi iz poslovanja vrlo mali i da bi vrednost preduzeća zasnovana na takvim novčanim tokovima bila znatno manja od vrednosti njegovih neto sredstava.

Priprema za vrednovanje � Aktivnosti koje prethode vrednovanju i od kojih zavisi uspešno vrednovanje preduzeća su: 1. Donošenje odluke o prihvatanju angažmana, 2. Priprema programa rada i potpisivanje pisma o angažovanju i 3. Priprema informacione osnove za vrednovanje.

Faktori koji utiču na izbor metoda vrednovanja 1. Donošenje odluke o prihvatanju angažmana Ova aktivnost obuhvata: 1) Prikupljanje i analizu podataka o specifičnostima angažmana: - svrha procene, - vrsta vlasničkog interesa koji se vrednuje, - datum vrednovanja, - rok završetka vrednovanja, - ulogu procenitelja i - način prezentovanja rezultata. U ovoj fazi je bitno da procenitelj uvidi da li postoji konflikt interesa i da li je zadatak koji treba izvršiti jasan i nedvosmislen.

Priprema za vrednovanje � Podaci o preduzeću koje se vrednuje su veoma važni, mogu se svrstati u sledeće grupe i odnose se na sledeće karakteristike: - poslovanje( lokacija, učešće na tržištu, ukupan prihod, glavni kupci i dobavljači, proces proizvodnje proizvoda ili usluga), - organizacija i upravljanje( glavni vlasnici i menadžeri, organizaciona struktura, pravni status), - delatnost( proizvodi ili usluge, konkurencija, rast, specifična računovodstvena praksa),

Priprema za vrednovanje - finansijski izveštaji i poreski bilansi( rentabilnost, finansijsko stanje, najvažnija imovina, obaveze, prihodi, rashodi, neuobičajene stavke) i - poslovni planovi( ciljevi, strategija, projekcije rezultata poslovanja). Procenitelj mora da proceni da li može u preduzeću da obezbedi dovoljno podataka za projektovanje dobiti ili neto novčanog toka, da li je potrebno angažovanje eksperta za procenu imovine, da li će stručne službe želeti da sarađuju u pripremi informacione osnove. Mnoge faktore nije moguće objektivno i racionalno objasniti pa o njima procenitelj mora dati svoj profesionalni sud.

Priprema za vrednovanje 2. Priprema programa rada i potpisivanje pisma o angažovanju Program rada predstavlja listu aktivnosti koje bi procenitelj trebalo da sprovede tokom angažmana na vrednovanju. Program treba da omogući i pomogne procenitelju da: - sprovede postupke vrednovanja na efikasan način, - ne propusti neki od važnih koraka, - delegira poslove na članove tima, - nadgleda odvijanje aktivnosti, - utvrdi kolika bi trebalo da bude naknada za vrednovanje i da meri napredak u realizaciji angažmana.

Priprema za vrednovanje �U pripremi programa postoje tri mogućnosti: 1) Da se program priprema posebno za svaki angažman na vrednovanju( omogućava maksimalnu fleksibilnost i prilagođavanje angažmana specifičnostima zahteva procene). 2) Priprema standardizovanog programa koji se ne menja od jednog do drugog angažmana( prednost: ne mora da se pravi poseban program za svaki angažman) i 3) Priprema fleksibilnog standardizovanog programa( kompromis između prve dve opcije).

Priprema za vrednovanje Potpisivanje pisma o angažovanju od strane preduzeća je bitno za procenitelja jer on time dobija potvrdu da je uprava razumela sve aspekte angažmana o vrednovanju. Pismo sadrži najčešće: - svrhu i datum vrednovanja, - definiciju vrednosti, - vlasnički interes koji se vrednuje, - rok za završetak angažmana, - naknadu koju će dobiti procenitelj itd.

Priprema za vrednovanje 3. Priprema informacione osnove za vrednovanje U svakom angažmanu su procenitelju potrebni podaci o preduzeću koje se vrednuje kso i podaci o drugim sličnim preduzećima, o privrednoj grani i o privredi u celini. 1) Podaci o preduzeću koje se vrednuje sadrže - finansijske podatke koji su sadržani u finansijskim izveštajima i niz drugih podataka iz računovodsvenih evidencija i evidencija o pojedinim kategorijama bilansa stanja i bilansa uspeha. Posle pribavljanja potrebno je da se podaci analiziraju, da se konstatuje da li su kompletni i da li su sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI.

Priprema za vrednovanje - podaci o proizvodno-tehničkim, komercijalnim i pravnim aspektima poslovanja. Pored podataka, potrebno je da procentelj organizuje intrvjue, sa predstavnicima preduzeća i da prikupi one podatke kojih nema u dokumentaciji, a značajan izvor potaka su internet prezentacije i druge baze podataka.

Priprema za vrednovanje Analiza podataka bi trebalo da obuhvati: - finansijsko stanje, - analizu rentabilnosti, - analizu trendova rasta, - konkurentsku poziciju, - ciljeve i planove poslovanja, - kvalitet menadžmenta i - organizaciju.

Priprema za vrednovanje 2) Podaci o privredi, privrednoj grani i tržištu Podaci se prikupljaju iz sledećih izvora: - nacionalna statistika, - baze podataka o poslovanju pojedinh privrednih oblasti, grana i grupacija, - baze podataka o poslovanju sličnih preduzeća.

Priprema za vrednovanje Ovi su podaci bitni procenitelju da bi saznao u kakvom okruženju posluje preduzeće i podataka o uporedivim preduzećima koji se koriste u primeni pojedinih metoda vrednovanja. Mnogi podaci se ne mogu neposredno( direktno) koristiti već je potrebna njihova korekcija i normalizacija radi stvaranja konzistentne osnove za vrednovanje( eliminisanje na primer vanrednih događaja u poslovanju).

Tržišne metode vrednovanja �U osnovi tržišnih mrtoda je premisa da se vrednost bilo kog sredstva može definisati kao novčani iznos za koji bi ono moglo biti prodato. � Vrednost se ne odnosi samo na sredstvo koje se prodaje već i na sva slična sredstva. � Metode tržišne procene daju direktnu indikaciju o vrednosti kapitala preduzeća koja je zasnovana na podacima sa tržišta, pa se zato nazivaju tržišne metode. � Zasnivaju se na podacima o sličnim ili uporedivim preduzećima �

Tržišne metode vrednovanja �U primeni tržišnih metoda potrebno je: 1) Pribaviti podatke o poslovanju sličnih preduzeća( pribavljaju se sa tržišta kapitala ili iz baza podataka o transakcijama u kojima su predmet kupoprodaje bila slična preduzeća). 2) Izračunati različite multiplikatore vrednosti za slična ili uporediva preduzeća( na primer: Cena kapitala/Dobit je multiplikator koji se najčešće koristi) i 3) Primeniti multiplikatore na preduzeće koje se vrednuje uz neophodne korekcije.

Tržišne metode vrednovanja primer: prosečan multilikator Cena kapitala/Dobit za uporediva preduzeća je 8, 4. To znači da se kapital u proseku, kada se posmatraju sva uporediva preduzeća, prodaje za iznos koji je 8, 4 puta veći od dobiti. Iz ovoga sledi da je vrednost kapitala preduzeća koje se vrednuje jednaka iznosu koji se dobije kada se njegova dobit pomnoži sa 8, 4( podrazumeva se da su karakteristike tog preduzeća vrlo slične karakteristikama prosečnog preduzeća). � Na

Tržišne metode vrednovanja � Uslovi za primenu tržišnih metoda: 1)Preduzeće koje se vrednuje treba da bude slično sa drugim preduzećem čijim se akcijama trguje na berzi i o čijem poslovanju se mogu pribaviti podaci relevantni za vrednovanje. 2) Preduzeće bi trebalo da bude relativno veliko, jer su velika preduzeća sličnija uporedivim javnim preduzećima. 3)Ova metoda se ne preporučuje za mala preduzeća jer zahteva puno vremena, a pribavljanje podataka može puno da košta.

Tržišne metode vrednovanja Pri tome se mogu javiti različiti problemi: - Identifikovanje uporedivih preduzeća -Pribavljanje dovoljne količine podataka -Korigovanje multiplikatora vrednosti radi dobijanja multiplikatora vrednosti za preduzeće koje se vrednuje. Ovi problemi se mogu rešiti korišćenjem što većeg i što reprezentativnijh uzoraka sličnih preduzeća.

Tržišne metode vrednovanja � Postupak za primenu tržišnih metoda: 1)Korigovanje i normalizovanje finansijskih izveštaja preduzeća koje se vrednuje 2). Identifikovanje uporedivih preduzeća 3). Korigovanje i normalizovanje finansijskih izveštaja uporedivih preduzeća 4). Izbor multiplikatora vrednosti 5). Primena multiplikatora vrednosti.

Tržišne metode vrednovanja � 1). Korigovanje i normalizovanje finansijskih izveštaja preduzeća koje se vrednuje Finansijski izveštaji koji se odnose na ranije obračunske periode moraju biti korigovani i normalizovani da bi mogli biti korišćeni u postupku vrednovanja. To zanači sprovesti sledeće aktivnosti: - korekcija izveštaja u skladu sa zahtevima MRS/MSFI, - korekcija izveštaja za iznos sredstava van funkcije, - normalizacija izveštaja ukolko ima neuobičajenih iznosa( na primer troškovi zbog nekih neuobičajenih i vanrednih događaja).

Tržišne metode vrednovanja � 2)Identifikovanje uporedivih preduzeća Prva aktivnost: identifikovati izvor podataka o preduzećima iz grane ili oblasti kojoj pripada preduzeće. Izvori moraju biti pouzdani i jevtini( mali troškovi pribavljanja). Druga aktivnost: sastavljanje šire liste uporedivih preduzeća( identifkuju se slična preduzeća). Treća aktivnost: šira lista se sužava-biraju se samo ona koja su najsličnija( sličnost delatnosti, veličina preduzeća, rezultati poslovanja, finansijski rizik, način upravljanja, organizaciona struktura itd). Odluka o najsličnijem preduzeću je prepuštena profesionalnom sudu procenjivača.

Tržišne metode vrednovanja � 3). Korigovanje i normalizovanje finansijskih izveštaja uporedivih preduzeća Postupak obuhvata korekcije radi usklađivanja izveštaja uporedivog preduzeća sa MRS/MSFI i normalizaciju pojedinih bilansnih pozicija, eliminišu se nekonzistentnosti između preduzeća koje se vrednuje i uporedivih preduzeća. 4). Izbor multiplikatora vrednosti U ovom koraku se izračunavaju odgovarajući multiplikatori vrednosti. Postupak obnuhvata:

Tržišne metode vrednovanja -određivanje odgovarajuće cene akcije za svako uporedivo preduzeće( brojilac kod izračunavanja multiplikatora) i - određivanje mere operativnog rezultata( dobit, novčani tok) za savko uporedivo preduzeće koja predstavlja imenilac prilkom izračunavanja multiplikatora. Multiplikatori za određeni period su:

Tržišne metode vrednovanja Cena/ Dobit Cena/Dividende Cena/Bruto novčani tok Cena/ Neto novčani tok Cena / Prihod Multiplikatori za određeni dan su: Cena/Knjigovodstvena vrednost i Cena/ Vrednost neto imovine.

Tržišne metode vrednovanja � 5). Primena multiplikatora vrednosti U ovom poslednjem koraku vrednost preduzeća se procenuje na osnovu jednog ili više odabranih multiplikatora. Pre nego što se izračuna procenjena vrednost preduzeća pomoću multiplikatora. Cena/ Dobit( najčešće se koristi u praksi) treba izvršiti korigovanje tog multiplikatora na sledeći način:

Tržišne metode vrednovanja 1) Poredi se preduzeće koje se vrednuje sa uporedivim preduzećima( likvidnoast, obrt sredstava, zaduženost, profitabilnost, rast itd. ), 2) Konstatuje se po kojim pokazateljima je preduzeće uspešnije od uporedivih preduzeća, a po kojim je manje uspešno i 3) Ukoliko je preduzće koje se vrednuje prema većini pokazatelja uspešnije od uporedivih preduzeća, multiplikator bi trebalo povećati i obrnuto: ako je manje uspešno multiplikator bi trebalo smanjiti.

Uporedivno preduzeće Preduzeće 1 Preduzeće 2 Preduzeće 3 Preduzeće 4 Preduzeće 5 Cena akcije (u Dobit po akciji (u Multiplikator Cena EUR) / dobit 2, 25 0, 13 17, 3 14, 62 1, 08 13, 5 12, 37 0, 81 15, 3 12, 25 0, 85 14, 4 24 1, 21 19, 8 Aritmetička sredina: 16, 1 Medijana: 15, 3 Multiplikator cena/dobit se koriguje na niže za približno 50%( prema profesionalnom sudu procenitelja ) od prosečne vrednosti multiplikatora, te se za vrednovanje preduzeća koristi multiplikator od 8. 5. Metod vrednovanja Cena/Dobit Korigovana i normalizovana dobit (u EUR) 300. 000 Korigovani multiplikator Procenjena vrednost (u EUR) 8, 5 2. 550. 000

• Izračunajte procenjenu vrednost preduzeća primenom multiplikatora vrednosti • ako je korigovana i normalizovana dobit 100. 000 EUR. • Prema profesionalnom sudu procenitelja prosečnu vrednost multiplikatora treba povećati za 20%. Uporedivo preduzeće Preduzeće 1 Preduzeće 2 Preduzeće 3 Preduzeće 4 Preduzeće 5 Preduzeće 6 Cena akcije Dobit po akciji (u EUR) 18, 5 2, 6 16, 9 1, 8 6, 5 0, 4 12, 8 1, 4 14, 2 1, 6 8, 8 0, 8 Aritmetička sredina: Multiplikator Cena / Dobit