Metodika nastave tehnike Metodika nastave informatike Prezentacija 17

Metodika nastave tehnike Metodika nastave informatike Prezentacija 17. 03. 2020 Prof. dr Dragana Glušac

NASTAVNE METODE, DEO I

• Reč METODA je grčkog porekla i znači put, način. Metoda u opštem značenju predstavlja planski postupak u radu sa određenim ciljem. Podrazumeva unapred smišljen postupak radi njegove primene u nizu sličnih slučajeva. • Dakle, podrazumeva i plan, kojim se predviđa delovanje upravljeno postizanju utvrđenog cilja ili zadatka, kao i mogućnost ponovne primene i proveravanje njene svrsishodnosti i vrednosti.

POJAM NASTAVNE METODE • Nastavne metode su putevi ili načini zajedničkog rada nastavnika i učenika u nastavnom procesu, pomoću kojih učenici stiču nova znanja razvijaju psihofizičke sposobnosti. • Metoda je utvrđeni sled mera upravljanja. Kada su one orijentisane prema određenom cilju podučavanja radi se o strategiji podučavanja; ako nisu usmerene ka određenom cilju mogu se koristiti kao potpora različitih strategija podučavanja.

• Nastavne metode se mogu definisati kao naučno verifikovani načini i postupci rada nastavnika i učenika u nastavnom procesu. ". . . Zapravo putevi koji vode do realizacije nastavnih ciljeva. " • Nastavne metode možemo shvatiti i kao određeni model ponašanja nastavnika i učenika u procesu nastave, koji se može primeniti na različite nastavne sadržaje, nastavnike i učenike. One određuju kako treba da teče nastavni proces, koje i kakve aktivnosti treba da ispunjavaju nastavnici i učenici.

Navešćemo neke definicije nastavnih metoda: • "Nastavne metode su načini rada. Budući da u nastavi rade nastavnik i učenik, svaka metoda ima dvostrano značenje, tj. odnosi se na način rada nastavnika i učenika. ". • V. Poljak "Didaktička metoda je postupanje nastavnika i učenika u toku nastave da se savlada određeno gradivo i razviju odgovarajuće sposobnosti vaspitanja. . " – Đorđe Lekić

KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODA Nastavne metode se mogu podeliti na: ◦ VERBALNO TEKSTUALNE METODE u koje ubrajamo metodu usmenog izlaganja, metodu razgovora, metodu čitanja i rada na tekstu i metodu pisanja, ◦ ILUSTRATIVNO DEMONSTRATIVNE METODE kao što su metoda demonstracije i metoda crtanja i ilustrovanih radova, ◦ LABORATORIJSKO EKSPERIMENTALNE METODE od kojih je najpoznatija metoda praktičnih radova.

Na izbor nastavnih metoda, uz ostalo utiču: – zadaci nastavnog predmeta, – nastavni sadržaji pojedinog predmeta, – učenikovo okruženje, – uzrast i – predznanje učenika.

VERBALNE METODE • Ova metoda bila je podesna za osnovnu funkciju koju je nastava imala sve do 19. veka, kada se u nastavi poklanjala posebna pažnja učenju i "bubanju". • Kasnije se sa uvođenjem nastavnog razgovora postepeno razbijalo takvo shvatanje i takav odnos u nastavi. Međutim, usmeno izlaganje je i dalje ostalo kao nezamenljiva metoda nastave sve

Grupe verbalnih metoda naglašavaju govornu komponentu. Reči kao znakovi, simboli govora imaju karakter informacije trećeg reda, jer su posrednici između stvarnih predmeta, učitelja i učenika. U grupu nastavnih verbalnih metoda ubrajamo: • metode usmenog izlaganja, • metoda razgovora, • metodu čitanja i rada na tekstu i • metodu pisanja.

Metode usmenog izlaganja u nastavi čine metode: pripovedanja, opisivanja, obrazlaganja, objašnjavanja i izveštavanja.

Metoda usmenog izlaganja – monološka metoda • To je jedna od najčešće primenjivanih nastavnih metoda. Prema istraživanjima, oko 70% svih govornih aktivnosti u nastavi pripada nastavnikovom govoru. • Iskustva su pokazala da su znanja stečena pretežno metodom nastavnikovog usmenog izlaganja nepotpuna, verbalna i formalna. Isključiva primena te metode ne razvija aktivnost učenika, pa time ni njihove radne navike ni sposobnosti. • Usmeno izlaganje može da se izvodi u sledećim vidovima (varijantama): pripovedanje, predavanje, objašnjenje i dokazivanje. Svaki od ovih vidova rada ima svoju obrazovnu i vaspitnu namenu ali i didaktičke zahteve.

• Pripovedanje je najčešći vid ove metode, posebno u nižim razredima osnovne škole. • Izvodi se najčešće u obliku slobodnog, izražajnog i slikovitog pripovedanja. • Dobro organizovan ovaj rad može aktivirati učeničku pažnju, povećati interesovanje za nova saznanja i obogaćivati emocionalna doživljavanja. • Pripovedanje ima viši karakter naučno-popularnog izlaganja uz neophodne primere i uzore i isticanje pozitivnih činjenica. U nastavi informatike ova metoda nema značajnu primenu.

Učenje slušanjem predavanja prisustvuje. . . sluša. . . čuje. . . razume. . . zapamti. . . primeni. . .

• Pravilna primena usmenog izlaganja oživljava nastavni proces i unosi u njega govornu dinamičnost. • Posebno značenje ima nastavnikovo neposredno izlaganje pri uvođenju učenika u nove oblike rada (objašnjavanje težih pojedinosti pri obrađivanju nepoznatih reči). • Nepoznate i strane reči treba ispisati na tabli i objasniti. Reči kojima se nastavnik koristi u izlaganju učenici trebaju razumeti, jer bez poznavanja rečnika ne mogu uspešno shvatiti izlaganje. • Predavanje je pretežno apstraktno-pojmovno izlaganje sa analitičko-sintetičkim misaonim operacijama uz nužne komparacije i zaključivanje. • Vid teorijskog predavanja je varijanta usmenog izlaganja koja se naročito koristi u praksi.

• Pravilan, primeren, živ i zanimljiv nastavnikov govor razvija učenikovu pažnju. • Slušajući njegov govor učenici imaju priliku da usavrše svoj govor, da ga bogate itd.

Priprema nastavnika za primenu ove metode obuhvata: – vremensko trajanje izlaganja, – plan izlaganja, – obradu nepoznatih reči, – upotrebu nastavnih sredstava.

• Za učenike mlađih razreda odgovaraju kraća izlaganja d 5 do 10 minuta. • Nastavnik unapred utvrđuje plan izlaganja. • Obradi nepoznatih i stranih reči treba posvetiti punu pažnju. • Dobro pripremljeno usmeno izlaganje dobija na svežini ako mu se osigura odgovarajuća vizuelna podrška (zapisivanje na tabli, korištenje nastavnih listića, upotreba slikovnih materijala, CD).

• Nastavnikovo neposredno izlaganje treba biti: logički jasno, zanimljivo na pravilnom srpskom (ili maternjem)jeziku.

PRIPREMA ZA ČAS: Tehnika i tehnologija Predmet: Razred: Nastavna tema/oblast: Nastavna jedinica: Tip časa: Cilja časa: Očekivani ishodi Na kraju časa: Tehnika i tehnologija 5 RESURSI I PROIZVODNJA 53 -54. Izrada modela od lako obradivih materijala ( tekstila i kože) Vežba Osposobljavanje za samostalno realizovanje projekta koji se sastoji od izrade tehničke dokumentacije i modela ili makete prema sopstvenom izboru. Razvijanje sposobnosti praktičnog stvaranja, kreativnosti i originalnosti. Učenik će biti u stanju da: -seče, spaja i vrši zaštitu tekstila, kože , ‒pravilno i bezbedno koristi alate i pribor za ručnu mehaničku obradu (makaze), ‒napravi plan izrade jednostavnog proizvoda, ‒samostalno izrađuje jednostavan model. Nastavne metode: Oblici rada: Nastavna sredstva Ključni pojmovi Korelacija Dijaloška, monološka, tekstualna, ilustrativno-demonstrativna, metoda praktičnog rada Frontalni, individualni, u paru Udžbenik, radna sveska, pribor i alat, materijal Tehnički crtež, radne operacije, praktičan rad, model Fizika, biologija, hemija

Planirane aktivnosti učenika: Planirane aktivnosti nastavnika: ‒ Zajedno sa učenicima, ponavlja postupak izrade modela od lako obradivih materijala i skreće pažnju na one delove postupka u kojima učenici najčešće prave greške. ‒ Nakon kraćeg ponavljanja gradiva sa prethodnog časa, najavljuje novu nastavnu jedinicu. ‒ Formuliše glavne aktivnosti na času. Uvodni deo časa (10 minuta) ‒ ‒ Glavni deo časa (75 minuta) ‒ ‒ ‒ Najavljuje vežbu 1 – izrada modela od vunice. Od učenika zahteva da koristeći uputstvo i materijal iz zbirke materijala konstruktorsko modelovanje – „Svet tehnike 5“ naprave narukvicu prijateljstva. Nadgleda rad učenika, daje savete, uputstva i pohvaljuje najuspešnije u radu. Zatim najavljuje vežbu 2 – izrada modela od kože. Od učenika zahteva da koristeći uputstvo i materijal iz zbirke materijala za konstruktorsko modelovanje „Svet tehnike 5” naprave privezak za ključeve. ‒ Nadgleda rad učenika, daje savete, uputstva i pohvaljuje najuspešnije u radu. ‒ ‒ Pregleda vežbe i daje rezime, komentariše, ocenjuje i orbazlaže ocenu. Odgovara na pitanja učenika. ‒ Učestvuju u razgovoru, slušaju, postavljaju pitanja, razmenjuju znanja iiskustva, povezuju prethodno s novim znanjem. ‒ ‒ ‒ Izvlače suštinu iz nastavnikove priče. Rade vežbu prema nalogu nastavnika/-ce. Povezuju prethodno stečena znanja s novim, slušaju, posmatraju, saopštavaju i prenosesvoja opažanja, formulišu i razmenjuju svoje ideje s drugima. Na osnovu slika vrše prepoznavanje, učestvuju u razgovoru, postavnjaju pitanja, usvajaju nova znanja, zapisuju i rešavaju zadatke, izrađuju modele koristeći materijale iz konstruktorske kutije. ‒ ‒ Završni deo časa (5 minuta) Odgovaraju na postavljena pitanja, učestvuju u razgovoru, postavljaju pitanja, izvode zaključke i procenjuju uspešnost časa. Napomena: Učenici koji sporije napreduju u radu izrađuju jednostavnije modele na osnovu ponuđenih crteža u uputstvu za konstruktore. Preporučuje se i rad u paru kako bi jedan drugom pomagali. Nadareni učenici za tehniku, koji su napredniji od prosečnih, izrađuju modele koje su sami osmislili složenije modele z uputstvu za konstruktore uz obaveznu tehničku dokumentaciju nacrtanu u radnoj svesci ili na računaru. Načini rovere Ostvarenosti ishoda: - izrađeni model odgovara tehničkom crtežu, precizan i uredan; - pravilno koristi pribor i alat primenjujući mere zaštite na radu; - poštuje pravila rada u grupi

UVODNI DEO ČASA (8 minuta) Motivaciona priprema učenika (6 minuta) Nastavnik pokreće prezentaciju gde su rešenja kolona TEKST, SLIKA, ZVUK, VIDEO, a konačno rešenje MULTIMEDIJA. Očekivano je da učenici reše kolone, ali ne i konačno rešenje jer je za njih to novi pojam. Saznajna priprema učenika (2 minuta) Nastavnik napominje da su pojmovi iz kolona tzv. MEDIJI za širenje informacija, a objedinjeni se zovu MULTIMEDIJI. Nastavnik ističe usmeno moguće ishode časa i zapisuje naslov Multimedijalne prezentacije.

CENTRALNI DEO ČASA (32 minuta) • • Upoznavanje sa osnovnim elementima i odlikama prezentacije (8 minuta) • • Nastavnik pita učenike da li bi rado gledali prezentaciju o (na primer) vrstama herbicida za krmno bilje. Očekuje se da učenici negativno odgovore. Na pitanje da li bi rado pratili prezentaciju o „Malcima” (popularni crtani likovi) očekuje se potvrdan odgovor. Nastavnik naglas zaključuje da je sadržaj prezentacije bitan i da mora biti primeren publici (beleži na tabli) i pokreće prezentaciju „Primeri prezentacija” (sa CD-a). Gledajući slajdove prezentacije, učenici sami zaključuju šta bi trebalo korigovati, a nastavnik potvrđuje. Nastavnik upoznaje učenike sa činjenicom da je prezentacija sastavljena od stranica – „slajdova”. Beleži na tabli da je (pored sadržaja) bitan i izgled prezentacije, kao i način prezentovanja (Učenici bi trebalo da negativno reaguju na pitanje nastavnika: „Da li biste rado gledali prezentaciju u kojoj prezenter sve vreme čita tekst? ”).

Nastavnik ističe da je Power. Point deo istog Microsoft-ovog paketa Office kao i već obrađivani Word i traži da učenici probaju samostalno da ga pokrenu. Trebalo bi da većina učenika (sarađujući međusobno) pokrene program. Nastavnik pokreće Power. Point program na projekciji i podstiče učenike da ukažu na sličnosti u izgledu sa Wordom (identičan prozor s komandama za smanjivanje i zatvaranje, organizacija alata i opcija po karticama. . . ), zatim da primete kartice „file”, „home” i „insert”. Za sve tri kartice učenici navode koje opcije u njima već poznaju (trebalo bi da to budu: „save”, „save as” opcije u „file” kartici, opcije za kopiranje, isecanje i formatiranje fonta i pasusa u „home” kartici, umetanje slika i oblika u „insert” kartici).

ZAVRŠNI DEO ČASA (5 minuta) Rekapitulacija časa (5 minuta) Nastavnik deli listiće sa zadacima (primer iz priloga) koji sadrže većinu ponuđenih elemenata obrađivanih na času. Zadaci se rade usmeno i kompletiraju povezivanjem elemenata ili zaokruživanjem tačnih odgovora. Bitno je da većina učenika učestvuje u zajedničkom usmenom rešavanju zadatka, a ispravno popunjene listiće učenici kasnije lepe u svoje sveske