METODI SOCIOLOKOG ISTRAIVANJA METODI SOCIOLOKOG ISTRAIVANJA Arli Hokild

METODI SOCIOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA

METODI SOCIOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA • • Arli Hokšild: Kako rukovoditi srcem (1983) Istraživanje o stjuardesama – “emocionalni rad” Novi način istraživanja ponašanja na radnom mestu Upravljanje sopstvenim osećanjima u uslužnim delatnostima Kompanije upravljaju ne samo našim fizičkim pokretima nego i osećanjima Posmatranje sa učestvovanjem Osećaj distance zaposlenih prema sopstvenim osećanjima Primena pristupa i rezultata na druga društva – sve rašireniji “emocionalni rad”

SOCIOLOŠKA PITANJA • Zadatak sociološkog istraživanja: dublji uvidi od površnog razumevanja svakodnevnog života • Razumevanje naših života na nov način: iznenađujuća pitanja i iznenađujući odgovori • U kakvim uslovima žive manjinske grupe? • Kako je moguće da tolika glad vlada u svetu koji je bogatiji nego ikada? • Kakav će biti uticaj sve šire upotrebe informacione tehnologije u našem životu? • Da li se porodica kao institucija raspada? • Ključno pronalaženje najpogodnijih metoda istraživanja i analize rezultata za svaki problem

SOCIOLOŠKA PITANJA • Jedan deo pitanja u sociološkom istraživanju činjeničnog karaktera • Primer: Koji su najčešći oblici kriminala? • Koliki udeo osoba koje počine krivično delo bude uhvaćen? • Koliko njih bude osuđeno i zatvoreno? • Nepouzdanost zvaničnih statistika: tek polovina krivičnih dela bude prijavljeno policiji • Važnost komparativnih (uporednih) pitanja: poređenja u okviru istog društva i u okviru različitih društava • Poređenje pravnog sistema V. Britanije i SAD

SOCIOLOŠKA PITANJA • Poređenje društvenih odnosa u sadašnjosti i prošlosti • Pitanja razvojnog karaktera: analiza prethodnih društvenih oblika i glavnih pravaca promena • Empirijska istraživanja: traženje odgovora na pitanje kako se nešto dešava • Neophodno tumačenje (interpretacija) činjenica: postavljanje teorijskih pitanja • Činjenično pitanje: Šta se desilo? • Komparativno pitanje: Da li se ovo desilo svuda? • Razvojno pitanje: Da li se ovo i ranije dešavalo? • Teorijsko pitanje: Šta je u osnovi ove pojave?

DA LI JE SOCIOLOGIJA NAUKA? • Uverenost osnivača i klasika sociologije u naučni karakter istraživanja društvenog života čoveka • Nauka: korišćenje sistematskih metoda empirijskog istraživanja, analiza podataka, teorijsko mišljenje i logička procena argumenata u procesu razvoja znanja o nekom problemu • Sociologija – naučni poduhvat: sistematske metode empirijskog istraživanja, analiza podataka i ocena teorija u svetlu postojećih dokaza i logičkih argumenata • Razlika sociologije i prirodnih nauka: prvi razlog samosvest ljudi, svrha i smisao ljudskog delanja

DA LI JE SOCIOLOGIJA NAUKA? • Razumevanje motiva samoubistva: snažne autodestruktivne namere pojedinca • Drugi razlog razlikovanja proučavanja društva od proučavanja prirode: stalno stvaranje i obnavljanje društva ljudskim delovanjem • Reprodukovanje društvenih institucija u vremenu i prostoru kroz ponavljanja delanja pojedinaca • Potencijalni emancipatorski doprinos sociologije • Prednost sociologije u odnosu na prirodne nauke: postavljanje pitanja “objektima istraživanja” - drugim ljudima • Teškoća sociologije u odnosu na prirodne nauke: promene ponašanja ispitanika u toku istraživanja (društveno poželjni odgovori)

ISTRAŽIVAČKI PROCES • Faze istraživanja: • Problem koji se istražuje: nedostatak znanja o institucijama, društvima i kulturama ali i praznina u našem razumevanju • Koliki udeo stanovništva ima snažna religiozna osećanja? • Koliko je nepovoljniji ekonomski položaj žena u odnosu na muškarce? • Istraživačko pitanje: Šta se dešava i zašto se dešava? • Zašto se menja stepen religioznosti? • Zašto su žene ređe od muškaraca na rukovodećim položajima? • Javljanje istraživačkih problema i u toku samog istraživanja

ISTRAŽIVAČKI PROCES • • • Pregled ranijih istraživanja: pregled postojeće literature Da li su raniji istraživači već uočili istu zagonetku Na koji način su pokušali da je reše? Koje aspekte problema nisu istražili? Preciziranje problema: jasno formulisanje problema Definisanje hipoteze – pretpostavke o pojavi koja se proučava • Izbor metoda za prikupljanje podataka: odluka o načinu prikupljanja podataka • Sprovođenje istraživanja: prevazilaženje prepreka praktične prirode

ISTRAŽIVAČKI PROCES • Interpretacija rezultata: uočavanje implikacija, izvođenje zaključaka, ponovno povezivanje sa istraživačkim problemom • Predočavanje rezultata: izveštaj o istraživanju u obliku članka ili knjige • Navođenje novih istraživačkih problema i pitanja, te smernica daljih istraživanja • Preplitanje i preklapanje faza u stvarnom sociološkom istraživanju

RAZUMEVANJE UZROKA I POSLEDICE • Analiza odnosa između uzroka i posledice kao jedan od glavnih problema u metodologiji istraživanja • Uzročna veza između dva događaja ili dve situacije: odnos u kojem jedan događaj ili situacija proizvode drugi događaj, odnosno situaciju • Utvrđivanje uzroka i posledica kao jedan od glavnih zadataka sociološkog istraživanja (zajedno sa teorijskim mišljenjem)

UZROČNOST I KORELACIJA • Korelacija: postojanje konzistentne veze između dva skupa događaja ili varijabli (promenljivih) • Varijabla: bilo koja dimenzija u odnosu na koju se pojedinci ili grupe menjaju • Primeri varijabli ili promenljivih: starost, razlike u prihodima, stopa kriminala, klasne razlike • Korelacija ne mora značiti i uzročno-posledični odnos • Prividne korelacije • Primer smanjenja broja roda i pada stope rađanja • Dirkem: korelacija stopa samoubistva i godišnjih doba (rast stope od januara do juna ili jula) • Aktivniji društveni život u proleće i leto nego zimi • Pojačanje osećanje izolovanosti ili usamljenosti pojedinaca

UZROČNI MEHANIZAM • Teškoće utvrđivanja uzročne veze u korelaciji • Izražena povezanost između stepena obrazovanja i uspeha u karijeri u modernim društvima • Obrazovanje nije jedino objašnjenje • Obrazovni uspeh više zavisan od porodice iz koje osoba potiče • Bolji uspeh pojedinaca iz imućnijih porodica koje brinu o školovanju i imaju bogate kućne biblioteke • Uzrok: stav roditelja prema deci i uslovi za učenje koje porodica obezbeđuje • Važnost stavova i subjektivnih razloga ljudi kao uzročni činioci u odnosima između promenljivih u društvenom životu

KONTROLE • Nezavisna varijabla ili promenljiva: ona koja proizvodi efekat na zavisnu promenljivu • Zavisna varijabla ili promenljiva: ona koju se vrši uticaj • Kontrole: održavanje nekih promenljivih stalnim da bismo mogli da procenimo uticaj drugih • Primer: istraživanje tvrdnje da odsustvo majke u detinjstvu predstavlja uzrok ozbiljnih problema ličnosti u odraslom dobu • Kontrola ostalih uticaja kojima bi se mogla objasniti povezanost • Poređenje slučajeva u kojima deca nisu imala ljubav i pažnju ni od koga i slučajeva u kojima su dobijali ljubav i pažnju (od majke ili nekog drugog)

UTVRĐIVANJE UZROKA • Moguće objašnjenje korelacije mnoštvom uzroka • Utvrđivanje uzročnih odnosa na osnovu prethodnih istraživanja u nekoj oblasti proučavanja • Primer istraživanja uzročne veze između pušenja i raka pluća • Snažna korelacija dva faktora • Pušači skloniji oboljevanju od raka pluća nego pušači, strastveni pušači skloniji oboljevanju od onih koji manje puše • Obrnuto prikazivanje korelacije: znatan udeo onih koji obole od raka pluća pušači • Precizni uzročni mehanizmi još uvek nepoznati • Alternativna objašnjenja: predispozicija za oboljevanje od raka pluća ujedno i predispozicija za pušenje

ETNOGRAFIJA • Etnografija: proučavanje ljudi i grupa koje istraživač obavlja na licu mesta u toku izvesnog perioda, pri čemu se koristi posmatranjem (opservacijom) ili intervjuima kako bi upoznao njihovo društveno ponašanje • Cilj: otkrivanje značenja na kojima počiva društveno delanje • Uključivanje istraživača u interakcije unutar društvene grupe • Dugotrajno prisustvo u okviru grupe, organizacije ili zajednice • Nužno opravdanje i objašnjenje prisustva etnografa članovima zajednice • Važnost sticanja poverenja i obezbeđivanja saradnje u dužem periodu

ETNOGRAFIJA • Teškoće etnografskog istraživanja: osećaj usamljenosti u zajednici koja se proučava • Odbijanje članova zajednice da daju podatke ili iskreno govore o sebi • Izlaganje fizičkoj opasnosti u nekim situacijama: proučavanje bandi delinkvenata • Prednosti etnografije: mogućnost sticanja obilja podataka, razumevanja ponašanja članova grupe “iznutra”, kvalitativno istraživanje, mogućnost prilagođavanja novim i neočekivanim okolnostima • Nedostaci etnografije: moguće proučavati samo manje grupe ili zajednice, presudna veština istraživača da stekne poverenje članova zajednice ili grupe, moguće poistovećivanje onemogućava objektivno proučavanje

ANKETIRANJE • Kvantitativni postupak prikupljanja podataka • Cilj ankete: prikupljanje podataka koji se mogu statistički analizirati (radi uočavanja obrazaca ili pravilnosti) • Etnografska istraživanja: detaljno proučavanje manjih segmenata društvenog života • Ankete: manje detaljna proučavanja na širim oblastima društvenih odnosa • Glavni instrument prikupljanja podataka kod anketiranja – upitnik • Populacija: grupa ljudi koja se proučava • Dve vrste upitnika: zatvoreni i otvoreni • Zatvoreni upitnici: ograničen broj odgovora • Lakša statistička obrada ali ograničen obim podataka

ANKETIRANJE • Upitnici sa otvorenim pitanjima: veća sloboda izražavanja ispitanika • Detaljniji podaci ali i teža statistička obrada • Važnost jasne formulacije pitanja i za anketare i za ispitanike • Nužno vođenje računa o karakteristikama ispitanika pri sastavljanju upitnika • Da li će ispitanici razumeti pitanje? • Da li ispitanici imaju dovoljno informacija da bi dali odgovor na pitanje? • Da li će ispitanici uopšte popuniti upitnik? • Pilot istraživanje kao prethodnica ankete: uočavanje mogućih nedostataka upitnika

ANKETIRANJE • Sprovođenje istraživanja na uzorku • Važenje rezultata za celokupnu populaciju (ako je uzorak dobro napravljen) • Reprezentativnost uzorka: obuhvatanje grupe pojedinaca koji su tipični za ukupnu populaciju • Slučajni uzorak: ista verovatnoća svakog pojedinca iz populacije da bude izabran • Srbija: istraživanja na reprezentativnim uzorcima od oko 2000 pojedinaca/domaćinstava • Prednosti ankete: lakše kvantifikovanje i analiza podataka, veći obuhvat ispitanika • Nedostaci: površno odgovaranje, veliki broj nepopunjenih upitnika, nedostatak saznanja o onima koji odbiju popunjavanje upitnika

EKSPERIMENTI • Eksperiment: pokušaj da se proveri ispravnost hipoteze pod strogo kontrolisanim uslovima koje postavlja sam ispitivač • Česta primena eksperimenta u prirodnim naukama • Ograničenje primene eksperimenta u sociologiji: “neprirodno” ponašanje ispitanika • Hotornski efekat: istraživanja tridesetih godina 20. veka u fabrici u Hotornu pored Čikaga • Proučavanje produktivnosti u različitim uslovima rada (nivo osvetljenja, trajanje pauze, broj radnika u timu) • Ubrzavanje tempa rada kao posledica svesti o učešću u istraživanju • Eksperiment Filipa Zombarda (1972): studentidobrovoljci u ulogama zatvorskih čuvara i zatvorenika

EKSPERIMENTI • Zaprepašćujući rezultati • Autoritarno ponašanje “čuvara”, otvoreno neprijateljstvo prema “zatvorenicima”, naređivanje i verbalno zlostavljanje • “Zatvorenici”: mešavina apatije i otpora, poput pravih zatvorenika • Povećanje napetosti između sve grupe do prekida eksperimenta u ranoj fazi • Zaključak: na ponašanje u zatvoru više utiče sama priroda zatvorskog ograničenja nego individualne osobine zatvorenika

ŽIVOTNE ISTORIJE • Postupak specifičan za sociologiju i društvene nauke • Životne istorije: podaci o životu nekog pojedinca prezentovani od strane samog pojedinca • Dopuna drugim izvorima: pisma, izveštaji savremenika, novinski članci • Različiti stavovi o vrednosti biografija kao istraživačkog metoda: nepouzdane ili detaljne • Čuvena studija Tomasa i Znanjeckog u pet tomova: Poljski seljak u Evropi i Americi (1918 -1920) • Detaljna i suptilna analiza migracije i integracije u nova društva i kulture

ISTORIJSKA ANALIZA • Neophodnost vremenske perspektive za objašnjenje prikupljenog materijala o nekom problemu • Usmena istorija: razgovor sa akterima događaja iz bliže prošlosti • Istraživanje dalje prošlosti: nužnost korišćenja dokumenata i pisanih podataka • Primer dokumentarnog istraživanja u istorijskom kontekstu: studija Entonija Ešvorta (1980) o životu u rovovima u Prvom svetskom ratu • Korišćenje različitih dokumentarnih izvora: zvanične istorije rata, beleške i dnevnici vojnika, lična sećanja • Svesno ignorisanje komandi u pogledu ratnih dejstava: obustavljanje neprijateljstava na Božić i organizovanje fudbalske utakmice

KOMBINOVANJE KOMPARATIVNOG I ISTORIJSKOG ISTRAŽIVANJA • Komparativna analiza u istorijskom kontekstu: istraživanje Tede Skokpol o društvenim promenama – Države i društvene revolucije (1979) • Težnja da se stvori teorija o poreklu i prirodi revolucije na osnovu detaljnog empirijskog proučavanja • Analiza revolucija u tri različita istorijska konteksta: revolucija u Francuskoj 1789. godine, revolucija u Rusiji 1917. godine i revolucija u Kini 1949. godine • Sekundarna analiza zvaničnih dokumenata i istorijskih dela • Objašnjenje revolucionarne promene ukazivanjem na društvenu strukturu • Nastanak revolucija bez unapred utvrđenih namera • Primer revolucije u Rusiji

KOMBINOVANJE KOMPARATIVNOG I ISTORIJSKOG ISTRAŽIVANJA • Proučavanje društvene promene: primer globalizacije • Istraživanje načina na koji sve izraženija globalizacija utiče na ljude u različitim društvenim kontekstima: posmatranje s učestvovanjem, ankete, životne istorije • Primer: prilagođavanje pojedinaca globalnom tržištu radne snage • Proučavanje globalizacije u celini: nužnost šireg istorijskog i komparativnog istraživanja • Uticaj nameravanih i nenameravanih posledica na globalizaciju • Poreklo i kasniji uticaj interneta

STATISTIČKI POJMOVI • Upotreba statističkih tehnika pri analizi rezultata u sociološkim istraživanjima • Mere centralne tendencije (načini izračunavanja srednje vrednosti) • Koeficijenti korelacije (mere kvantitativnog slaganja između zavisne i nezavisne promenljive) • Tri metoda izračunavanja srednje vrednosti: prosek (aritmetička sredina), modus, medijana • Modus: numerička vrednost koja se najčešće javlja u nekom skupu podataka • Medijana: sredina u uređenom skupu brojeva • Standardna devijacija: odstupanje od proseka (aritmetičke sredine) – stepen disperzije ili raspon određenog skupa brojeva

STATISTIČKI POJMOVI • Koeficijent korelacije: stepen međusobne zavisnosti između dve ili više promenljivih (od – 1 do 1) • Savršena pozitivna korelacija (1): dve promenljive međusobno potpuno zavisne • Nepostojanje zavisnosti dve promenljive (0) • Savršena negativna korelacija (-1): dve promenljive postoje u potpuno inverznom odnosu • Nepostojanje savršenih korelacija u društvenim naukama • Visoke korelacije (pozitivne i negativne): 0, 6 i više • Primer klasnog porekla i glasanja na izborima

ŠIRA LITERATURA • Milić Vojin. 1996. Sociološki metod. Beograd: Nolit. • Ilić Vladimir. 2006. Uporedni metod u sociologiji. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”. • Đurić Mihailo. 2009. Problemi sociološkog metoda : kritičko razmatranje stanja u zapadnoevropskoj i američkoj sociologiji. Beograd: Službeni glasnik; Pravni fakultet.