Metode u psihologiji osoba sa jezikim poremeajima Prof

Metode u psihologiji osoba sa jezičkim poremećajima Prof. dr Vesna Radoman FASPER

Metode u POJP • Metode u POJP su različite metode psihologije i njenih primenjenih disciplina (razvojna psihologija, klinička psihologija, psiholongvistika itd. ) koje su pogodne za istraživanje veze između psihičkog funkcionisanja i jezičke patologije

Eksperiment • Sistematsko i namerno izazivanje psihološke pojave i menjanje uslova u kojima se pojava javlja • Cilj eksperimenta je utvrđivanje zavisnosti neke pojave od odredjenih uslova • Zavisna i nezavisna varijabla Primer: eksperiment Šipinove i Surine iz psihologije jezika o ulozi reči (govora) kod vizuelnog opažanja i učenja

Prirodni eksperiment (sa kontrol. gr. ) • Ne izazivamo psihološku pojavu već pronalazimo dve grupe koje se “prirodno”razlikuju u pogledu osobine koju istražujemo i porede se međusobno Primeri : -upoređuje se ličnost i govorna razvijenost grupe dece iz doma sa grupom porodične dece - Upoređuje se IQ grupe dece koja mucaju sa kontrolnom grupom koja nema jezički porem.

Eksperiment sa kontrolnom grupom u psihologiji jezičke ometenosti • Eksperimentalnu grupu sačinjavaju ispitanici sa govornim odnosno jezičkim poremećajem • Kontrolnu grupu sačinjavaju ispitanici sa urednim govorno jezičkim razvojem • Obe grupe ispituju se u pogledu neke psihičke karakteristike (npr. tolerancija na frustraciju) • Na početku eksperimenta grupe se izjednačavaju po uzrastu, polu, socijalnom statusu itd. a zatim testiraju u pogledu izabrane psihičke karakteristike

Eksperiment sa paralelnim grupama • Formiraju se dve grupe dece sa jezičkim poremećajem ujednačene po polu, uzrastu, IQ, zatim se eksperimentalna grupa izlaže delovanju određene nezavisne varijable (npr. psihoterapijski tretman uperen protiv govorne anksioznosti), dok za to vreme kontrolna grupa nije izložena tretmanu. Na početku i na kraju eksperimenta proverava se govorna anksioznost i da li ima razlika između E i K grupe

Sistematsko neeksperimentalno istraž. • Opservacija nekog psihološkog fenomena koji se prirodno javlja , a izvodi se na uzorku ispitanika sa jezičkim poremećajima (npr. jednom vrstom jez. poremeć. ) -kontrolisana (vodi se rač. o uslov. u kojima se posmatrana pojava odvija) -sa ciljem (unapred određen cilj posmatranja) -sistematska (sistematično praćenje) -planska ( unapred utvrđen postupak posmatranja) -objektivna (nepristrasni istrenirani posmatrači Koriste se i skale za procenu i druga sredstva

Sistematsko neeksper. istraživanje anksioznog ponašanja dece sa jezičkim por. Planira se gde i koliko će se posmatrati i kako će se registrovati i procenjivati na unapred određenom uzorku • U školskom dvorištu- situacije (20 min. dnevno) • U odeljenju na časovima i posle njih (jedan školski čas i na odmoru od 5 min. ) • U porodici deteta sa jezičkim poremećajem ( 1 sat dnevno) Ukupno trajanje : 3 meseca, 5 x nedeljno Npr. petostepena skala procene, 2 -3 paralelna observera

Naučno istraživanje generalno i u POJP • Svako naučno istraživanje podrazumeva unapred pripremljen plan istraživanja i njegovu organizaciju-nacrt naučnog istraživanja (dizajn) • Naučno istraživanje se odvija u nekoliko faza:

1. FORMULISANJE ISTRŽIVAČKOG PROBLEMA • Problem u našem istraživanja: Istražiti emocionalne, kognitivno- komunikativne aspekte veštačke auditivne deprivacije • Utvrditi koliko je smanjena komunikativnost u situaciji auditivne deprivacije, koliko je informacija primljeno, koliko izgubljeno a koliko pogrešno protumačeno

2. Formulisanje istraživačkih hipoteza • 1. Auditivna barijera proizvešće frustraciju i razvoj negativnih osećanja • 2. Snižen broj primljenih informacija, snižen broj razumevanja situacija, i pojava grešaka u razumevanju. • 3. Na broj primljenih informacija i njihovo razumevanje uticaće položaj govornika (anfas, najefikasniji a profil umanjen broj informacija, leđa i ruka na ustima najmanji br. infor. ), udaljenost i osvetljenost govornika • 4. Inteligencija ispitanika biće u korelaciji sa razumevanjem situacija i brojem primljenih infor.

3. Pravljenje plana istraživanja Vreme i mesto izvođenja eksperimenta Uzorak ispitanika Metod: eksperiment Instrumenti: Anketa, test inteligencije (WAIS) Priprema teksta ispitivačevog izlaganja i plana variranja eksperimentalnih uslova • Finansijski proračun • Plan istraživačkih kadrova • •

4. Izvođenje istraživanja(eksperimenta) 5. Obrada podataka -kvantitativna -kvalitativna analiza- analiza osećanja i asocija 6. Diskusija rezultata i izvođenje zaključka - testiranje hipoteza 7. Saopštavanje rezultata naučnoj i stručnoj javnosti

Statistička metoda obrade podataka u naučnom istraživanju • Statistika kvantitativno istražuje psihološke karakteristike i pojave kod osoba sa jezičkim poremećajima • Deskriptivna statistika i statistika zaključivanja Mere centralne tendencije, mere varijabilnosti i korelacione mere

Testiranje hipoteza i eventualne preporuke za praksu • Za svaku hipotezu se mora utvrditi da li je potvrđena ili odbačena U zaključnim razmatranjima mogu se izvesti preporuke za praksu

Psihodijagnostičke tehnike u POJP • • • 1. psihološki testovi 2. opservacija 3. biografska studija 4. studija slučaja 5. sociometrija itd.

1. Psihološki test • Standardizovani merni instrument koji izabranim sistemom zadataka izaziva (provocira) uzorak ponašanja koji dobro reprezentuje neku psihičku osobinu(sposobnost, crtu ličnosti itd. ) 1. Testovi ličnosti (Vilobi upitnik-interpersonalna anksi. ) 2. Testovi sposobnosti (REVISK) 3. Testovi znanja i veština ( Test znanja gramatike srpskog jezika )

1. TESTOVI LIČNOSTI 1. Upitnici ili inventari ličnosti – pismeno postavljanje pitanja osobi o njenim reakcijama ili osećanjima u određenim situacijama ili verbalne tvrdnje za koje treba proceniti tačnost (Test samoprocene reagovanja na govorne situacije; Inventar interpersonalnog stila, Baronova skala) ograničena upotreba kod OJP Primer pitanja : Da li se lako naljutite? 2. Skale procene nije anksiozan uopšte veoma anksiozan 1 2 3 4 5 2. Projektivne tehnike- nestrukturirani materijal provocira ispoljavanje nesvesnog (MAPS, Roršahove mrlje mastila) 3. Situacioni testovi – procena ličnosti na osnovu ponašanja u određenim situacijama

Psihodijagnostičke tehnike (metode) 1. Psihološki testovi za OJP su opšti testovi pogodni ili prilagođeni za ovu populaciju • Testovi sposobnosti kojima se ispituju osobe sa jezičkim poremećajem (Kolumbija skala mentalne zrelosti) • Testovi ličnosti ( Vilobi upitnik- inter personalna anksioznost i socijalna osetljivost) • Testovi psiholingvističkih i komunikativnih sposobnosti (ITPA, SKS –Radoman i Nikolić)

Vekslerove skale za merenje inteligencije: -WB -WISC , domaća standardizacija REVISK -WAIS – za odrasle, domaća standardizacija VITI -WPPIS - za predškolski uzrast -Neverbalni deo skale i neverbalni IQ se često koriste za testiranje inteligencije OJP

Bender – Geštalt vizuomotorni test • • Bender geštalt test se pokazao kao pogodan za procenu inteligencije i neuroloških oštećenja dece sa jezičkim poremećajima (porem. učenja) Sposobnosti koje se mere uključuju: memoriju, vizuelnu percepciju, motornu koordinaciju, vremenske i prostorne odnose, njihovu organizaciju i reprezentaciju Ispituje sledeće sposobnosti OJP: • Sposobnost da percipira figuru kao ograničenu celinu; da može voljno da započne aktivnost kao i da je voljno prekine, da crtanjem ne širi figuru tačkicama ili crticama, tj. da nema perseveracija. • Sposobnost da percipira i da kopira linije i oblike korektno u odnosu na pravac i formu • Sposobnost integracije delova u celinu -geštalta

Primeri zadataka za reprodukciju iz BENDER GEŠTALT TESTA

Boston test • Boston test je baterija testova za ispitivanje afazije

Neuropsihološka baterija testova LNNB �Lurija-Nebraska test danas se smatra glavnim instrumentom u neuropsihološkoj dijagnostici • Sadrži 8 subtestova

Subtestovi LNNB • inteligencija • pamćenje (kratkoročno i dugoročno) • motorika, praksija • vizuelna percepcija • taktilna percepcija • Ekspresivni i receptivni govor • Pisanje i čitanje (disgrafije i disleksije) • Računanje (diskalkulije)

Ilinois test psiholingvističkih sposobnosti (ITPA) • Test polazi od Ozgudovog teorijskog modela komunikativnog procesa koji se sastoji od: 1. komunikativnih kanala, 2. Reprezentacioniog i automatskog nivoa 3. Psiholingvističkog procesa (receptivni i ekspresivni) • Sadrži subtestove auditivne i vizuelne recepcije, auditivnih i vizuelnih asocija, verbalne i manuelne ekspresije

SKS za decu oštećenog sluha (Radoman Nikolić) • Ispituje stepen razvijenosti komunikativnih sposobnosti dece oštećenog sluha • Ispituje verbalne sposobnosti: govor, pisanje, čitanje • Neverbalne sposobn. : znakovni jezik, sporaz. crtež. • Ispituje receptivni i ekspresivni nivo • Totalni skor ukupne komunikativne spos.

2. Biografska studija primenjuje se kod pojedinca sa jezičkim poremećajem i predstavlja životopis tj. sistematski opis razvoja (psihičkog) kroz životne razvojne faze sa akcentom na razvoj govora, jezika komunikacije i njihovog uticaja na ličnost. Sadžaj: rani uzrast, odnos-dete roditelji, jezički razvoj, intelektualni razvoj, ego snaga i mehanizmi odbrane, prevladavanje stresa, pojam o sebi itd.

3. Studija slučaja (istorija slučaja) • Kompleksnija od biografske studije • Biografska istorija razvoja + aktuelni psihički status • Sadrži istoriju ličnog razvoja i istoriju porodice • Karakteriše je ekstenzivna eksploracija ličnosti sa brojnim pojedinostima i detaljima

. . • Istorija slučaja- metoda proučavanja pojedinca sa jezičkom patologijom tokom njegovog razvoja. Ona sadrži biografske podatke o ispitaniku ili ispitanici jer je njegova/njena ličnost proizvod prošlih iskustava, važnih događaja i situacija iz života. sadrži i aktuelni psihološki status

Istorija slučaja OJP obuhvata: I - opšte podatke , - problem zbog koga se javlja, II - istoriju razvoja i konteksta (porodična istorija ) -istoriju razvoja pojedinca koja se deli na: prenatalnu, natalnu i postnatalnu III- aktuelni psihički status

4. Opservacija i skale procene Opservacija je metod neposrednog i sistematskog , ciljanog posmatranja nekog aspekta psihičkog i jezičkog funkcionisanja osobe sa jezičkim poremećajem Npr. Klinička dijagnostička opservacija obuhvata: telesni izgled i držanje, jezičko i govorno ponašanje, komunikaciju, emocionalne promene i promene raspoloženja, kooperativnost ispitanika, zavisnost- nezavisnost itd. Skale procene su usavršeni metod opservacije

Psihoterapijske tehnike (metode)i druge intervencione tehnike u POJP • • Bihejvioralna terapija Psihoanalitička psihoterapija Art terapija Terapija plesom Porodična terapija Geštalt terapija Autogeni trening i terapija relaksacijom Metodi menjanja stavova prema osobama sa jezičkim poremećajima (sa ometenošću )