Metode pozitivne analize Uloga ekonomske teorije n Pozitivna

Metode pozitivne analize

Uloga ekonomske teorije n Pozitivna analiza n kako su ekonomske pojave međusobno povezane n Ekonomska teorija obezbeđuje polaznu osnovu za analizu međuzavisnosti ekonomskih pojava n n . . . omogućava da se razumeju veze između ekonomskih pojava, ali ne i kvanitifikaciju efekata promene neke pojave. . procene kvantitativnih efekata moguća je samo na osnovu empirijskog istraživanja n Dva koraka istraživanja: n n Utvrđivanje korelacije Kvantifikacija intenziteta korelacije

Uzročnost i korelacija n Uslovi postojanja uzročnosti: n n n uzrok (X) mora da prethodi posledici (Y) između uzroka i posledice mora da postoji korelacija mora se otkloniti mogućnost da je uočena korelacija posledica delovanja drugih faktora (Z) n Prva dva uslova se relativno lako proveravaju, ali se ispunjenost trećeg uslova teško proverava n Proveravanje postojanja i kvantifikacije uzručno posledičnih veza koriste se različite metode: n eksperimentalne studije (istraživanja) n opservacione studije n kvazi-eksperimentalne studije

Eksperimentalne studije n Pojedinci se slučajno raspoređuju u eksperimentalnu i kontrolnu grupu n Eksperimentalna grupa izložena je dejstvu nekog faktora (intervencije) koji je predmet analize n Kontrolna grupa nije izložena dejstvu faktora koji je predmet analize, a ona služi za poređenje sa eksperimentalnom grupom n Pretpostavka: slične karakteristike članova obe grupe n Eksperimentalne studije eliminišu pristrasnost n Kontrolna grupa predstavlja neku vrstu kontrafaktuala: n ona pokazuje kakve bi rezultate postigli pojedinci iz eksperimentalne grupe da nisu bili u nju uključeni

Opservacione studije n. . . vrsta empirijskih studija zasnovana na podacima koji nisu dobijeni u eksperimentalnom okruženju n Način prikupljanja podataka: ankete, upitnici, baze podataka i sl. n Upotreba ekonometrije i drugih statističkih metoda za analizu uzročnosti n Regresiona analiza se koristi za ocenu povezanosti dve varijable, uz ostale nepromenjene uslove n zavisne vs. nezavisne varijable

Ekonometrijska analize statističkih podataka n Smer i intenzitet međuzavisnosti ocenjuje se na osnovu regresione jednačine, koja u slučaju linearne veze predstavlja regresionu pravu n Regresiona prava se može predstaviti sledećom jednačinom: gde je: n n n L = α 0 + α 1 wn + α 2 X 1 + … + αn. Xn + ε, ponuda rada L - zavisna promenljiva; neto zarade wn – nezavisna promenljiva; ostale nezavisno promenljive X 1, . . . Xn ; parametri: α 0, α 1, α 2, . . . , αn; slučajni član ε n Pouzdanost veze ocenjuje se standardnom greškom ocene parametara n Standardna greška ocene parametara je statistička mera koja pokazuje koliko ocenjeni koeficijent regresije može da varira u odnosu na svoju tačnu vrednost

Kvazieksperimentalne studije n Vrsta opservacione studije koja se realizuje u okolnostima koje istraživač ne može da kontroliše, ali koje su tako podešene da oponašaju slučajno razvrstavanje (prirodni eksperimenti) n slučajno razvrstavanje pojedinaca u eksperimentalnu i kontolnu grupu je spontano realizovano u prirodnom okruženju, a ne od strane istraživača n uspeh ključno zavisi od toga da li je istraživač identifikovao situaciju u kojoj je raspoređivanje u eksperimentalnu i kontrolnu grupu slučajno n Tri osnovne vrste kvazieksperimentalnih studija n n n analiza razlika u promenama analiza instrumentalnih varijabli analiza prekida u regresiji

Analiza razlika u promenama n Porede se promene koje nastaju u rezultatima eksperimentalne grupe sa promenama u rezultatima kontrolne grupe u određenom periodu n Primer: U nekim državama u SAD je uveden porez na pivo sa ciljem da se smanji broj mladih koji strada u saobraćajnim nesrećama n Nakon uvođenja poreza broj stradalih se smanjio, ali je pitanje da li je to posledica uvođenja poreza na pivo? n Zaključak se donosi poređenjem promena broja stradalih u onim saveznim državama u kojima je uveden porez i onima u kojima nije uveden porez na pivo n Ukoliko je smanjenje broja nesreća veće u državama koje su uvele porez na pivo, zaključuje se da je uvođenje poreza uticalo na poboljšanje bezbednosti saobraćaja n Zaključak kritično zavisi od toga da li države koje nisu uvele porez predstavljaju adekvatnu kontrafaktualu za one države koje su uvele porez

Analiza instrumentalnih varijabli n Metod kojim se izoluje slučajna varijacija u varijabli koja se istražuje kako bi se dobila aproksimacija eksperimentalne studije n Ovaj metod je pogodan ako postoji varijabla koja sistematski utiče na razvrstavanje pojedinaca u eksperimentalnu i kontrolnu grupu. . . njenim uključivanjem u model eliminiše se potencijalna pristrasnost n Primer: n n n u SAD je istraživano da li veličina odeljenja utiče na uspeh učenika hipoteza je bila da učenici u manjim odeljenjima postižu bolji uspeh međutim, bolji uspeh učenika u manjim odeljenjima ne mora da bude posledica veličine odeljenja već nekog drugog faktora kao što je ambicioznost roditelja i dr. da bi se isključio uticaj ostalih varijabli korišćena je instrumentalna varijabla koja slučajno varira – a to je broj rođene dece u toku jedne godine po školskim okruzima varijacije broja rođene dece utiču na veličinu odeljenja, a ne utiču direktno na uspeh u školi

Analiza prekida u regresiji n. . . oslanja se na precizno utvrđeni kriterijum kojim se razgraničavaju oni koji su podvrgnuti određenoj intervenciji i oni koji nisu, sa ciljem da se oponaša eksperimentalni postupak n Primer: uticaj dopunske nastave na uspeh učenika n n Učenici koji su ostvarili broj bodova ispod nekog nivoa su obavezni da tokom leta posećuju dopunsku nastavu Poredi se uspeh učenika koji su posećivali dopunsku nastavu, a čiji uspeh je bio malo ispod kritičnog nivoa, sa uspehom učenika koji nisu posećivali nastavu, a čiji uspeh je bio malo iznad kritičnog nivoa

Primer 1. n Krajem 2008. godine u Srbiji je privremeno suspendovan porez na prihod od kamate na štedne uloge (do tada je iznosio 20%), sa ciljem da se građani podstaknu da štede u bankama. n n Na koji način bi mogli sprovesti eksperimentalnu studiju u cilju utvrđivanja uticaja ukidanja ovog poreza na rast štednje u bankama? Zbog čega je teško sa sigurnošću utvrditi postojanje ove korelacije i utvrditi njen itenzitet?

Primer 2. n Da li bi ispitivanje pitanja uticaja sniženja poreza na dohodak od kamata na nivo štednje u SAD moglo kvalitetnije da se sprovede primenom neke druge metode (osim eksperimentalne studije)? Objasniti. n Pretpostavka je da u SAD savezne države imaju nadležnostu u pogledu utvrđivanje stope poreza na dohodak od kapitala

Domaći zadatak, br. 7, str. 35. n Predlogom budžeta koji je Bušova administracija podnela 2006. godine, predviđeno je povećanje deficita tokom vremena, odnosno, sve veći jaz između rashoda i prihoda. Usledila je žestoka rasprava. S jedne strane, kritičari administracije su dokazivali da će veći deficiti dovesti do povećanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera neće imati uticaja na kamatne stope. U priloženoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prošlosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda utvrđenu u tekućim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit. Godina 1980 1985 1990 1995 2000 n Deficit $ -73, 8 -212, 3 -221, 2 -164, 0 236, 4 Kamatna stopa 15, 2% 9, 9 10, 0 8, 8 9, 2 Kakav zaključak biste mogli da donesete o vezi između federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zašto bi zaključci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematični.