Metapodaci MARC ta treba da nauimo Treba da

Metapodaci MARC

Šta treba da naučimo? • Treba da se upoznamo sa familijom formatametapodataka-standarda MARC • Nije cilj da se detaljno upoznamo sa nekom od varijanti MARC • niti sa konkretnim programom (npr. COBISS) za katalogizaciju • to je sadržaj bibliotečkih predmeta, i svakako zavisi od budućeg zaposlenja • Prvenstveni je cilj da se upoznamo sa samim formatom i njegovom vezom sa metapodacima

MARC format ili MARC metapodaci? • Kada je u pitanju MARC – Machine Readable Cataloguing – radi se zapravo o metapodacima koji se zapisuju u određenom (propisanom) formatu. • Ipak, najčešće se govori o MARC formatu, ili pre o MARC formatima jer ima više formata iz iste familije.

MARC i UNIMARC • u američkim i većini evropskih biblioteka danas je u upotrebi MARC 21 format • Library of Congress • za razmenu podataka između biblioteka koristi se UNIMARC format • IFLA (International Federation of. Library Associations) • u Srbiji, u sistemu COBISS, koristi se prilagođeni UNIMARC format, pod nazivom COMARC format • Programski sistem koji razvija Institut informacijskih znanosti (IZUM) iz Maribora

Za kakve vrste podataka se koriste MARC formati? • Format za bibliografske zapise • bibliographical data • Format za normativne zapise • authority data • Format za podatke o stanju fonda • holdings data

MARC (Unimarc) slog • Svaki MARC format uključuje tri elementa bibliografskog sloga: • struktura zapisa • record structure • označitelj sadržaja • content designation • sadržaj podataka • data content

Struktura zapisa • Namena strukture sloga je da kontroliše reprezentaciju podataka tako što ih skladišti u obliku niski podataka koje se nazivaju polja (engl. fields). • Svi podaci se u slog smeštaju koristeći karakterske skupove koje je prihvatila ISO, međunarodna organizacija za standardizaciju. • Struktura sloga predstavlja implementacija standarda Format for bibliographic information interchange on magnetic tape (ISO 2709 -1981). Ova struktura koristi obeležja slogova i direktorijume. • Da bi se dopustilo pogodno katalogiziranje knjiga i drugih bibliotečkih jedinica najbolja je struktura sloga sa neograničenim brojem polja i neograničenom dužinom polja. Ova fleksibilnost je neophodna jer svi naslovi nisu iste, niti približne, dužine. Zatim, neke knjige su deo serije, pa je neohodno polje za tu informaciju dok druge nisu pa to polje uopšte nije potrebno, audiovizualne jedinice imaju mnogo duži fizički opis od većine knjiga, itd.

Označitelji sadržaja • Da bi se mogli identifikovati elementi podatka unutar sloga moraju se slediti određene konvencije. Takvi elementi kakvi su, na primer, autor, naslov i predmet se mogu dalje karakterisati gde god je to potrebno. Za identifikovanje elemenata podatka koriste se „putokazi“ (engl. signposts). Oni omogućavaju računaru da čita i interpretira bibliografske slogove. • Ako je bibliografski slog korektno obeležen označiteljima sadržaja, računarski programi ih mogu dalje obrađivati (prikazivati, pretraživati, itd. )

Sadržaj podataka • Sadržaj su podaci koji se skladište u poljima unutar slogova. Podaci mogu biti kodirani podaci ili bibliografski podaci: • Kodirani podaci se koriste za reprezentovanje takvih stavki kao što su kontrolni brojevi, tip publikacije, osnovni jezik teksta, karakterizacija specijalnih tipova stavki itd. ; • Bibliografski podaci se definišu prema Internationa Standard Bibliographic Description za taj tip materijala. Osim toga, svaki slog može sadržati i klasifikacioni broj i predmetna zaglavlja.

Od čega se sastoji svaki MARC zapis? Komponente svakog zapisa su: • uvodnik (nekad se prevodi i kao zaglavlje) • leader • direktorijum • directory • promenljiva polja • variable fields • koja mogu biti: • • promenljiva kontrolna polja za podatke promenljivih dužina

Uvodnik (zaglavlje) • Predstavlja početak svakog MARC/UNIMARC zapisa; • sadrži podatke koji pružaju informacije za obradu zapisa • brojevi ili kodne vrednosti koji su identifikovani pozicijom karaktera • fiksne dužine od 24 karaktera

Primer jednog uvodnika • Uvodnik za monografske publikacije: LDR *****nam##22*****#a#4500 • Sistemski generisani delovi uvodnika zapisa (Leader - LDR) predstavljaju se zvezdicom * (kada se sadržaj uvodnika predstavlja u nekom priručniku ili prezentaciji)

Objašnjenje primera ***** - dužina zapisa n – status zapisa (new) a – vrsta građe (a - štampana građa) m# - definiše određenu implementaciju (m – monografska publikacija, # - vrsta kontrole) # - vrsta kodne šeme 2 – definiše se broj indikatora za svako polje 2 – dužina terminatora i identifikatora podataka ($a) ***** - specifikuju prvu poziciju karaktera prvog promenljivog polja u zapisu #a# - definiše se verzija samog sistema 4500 – specifikuje se struktura unosa u direktorijum

Direktorijum • Direktorijum je indeks lokacija svih podataka u zapisu (koji odgovara jednoj bibliografskoj stavki) i sastoji se od niza elemenata fiksne dužine, pri čemu svaki elemenat odgovara jednom polju promenljive dužine, bilo da je kontrolno ili podatkovno, koje je prisutno u zapisu. • Svaki element se sastoji od tačno 12 karaktera (od 0 do 11), i deli se u tri dela: • etiketa polja, • dužina polja, • i startna pozicija polja u zapisu (u broju karaktera). • Direktorijum dolazi odmah posle uvodnika, što znači da počinje na karakerskoj poziciji 24.

Direktorijum • Za dužinu polja je odvojeno 4 karaktera, a za početnu poziciju 5 karaktera u jednom elementu direktorijuma. • Pošto je svaka etiketa uvek dužine 3, to se u direktorijumu ne navodi. • Po pravilu korisnici nemaju pristup direktorijumu jer njega sistem za rad sa bibliografskim podacima automatski generiše.

Kako izgleda direktorijum • Direktorijum ne sadrži kodove za potpolja i indikatore: Pozicija Opis 0 -2 Etiketa 3 -6 Dužina polja 7 -11 Početna pozicija polje

Podaci su organizovani u polja • Svako polje se identifikuje numeričkom etiketom (tag) dužine tri karaktera koji je sačuvan u elementu direktorijumu za to polje (pozicije 0 -3); • svako polje završava se posebnim karakterom terminatorom – koji označava kraj polja - @ • Ceo zapis se završava sa terminatorom celog zapisa - % • Postoje dva tipa polja: • promenljiva kontrolna polja • polja za podatke promenljivih dužina

Promenljiva kontrolna polja • To su polja čije su etikete 00 X • (001 -008 u MARC 21 formatu) • Dužina ovih polja je uvek ista u svim slučajevima koje propisuje format; • Nalaze se u bloku kontrolnih podataka i strukturno su drugačija od polja za podatke promenljive dužine; • Svaki unos u njih jasno je definisan određenim kodom fiksne dužine. • Sadrže jedno ili više podpolja, od kojih svako može da sadrži jedan ili više elemenata podataka • neponovljiva su, ali su određena podpolja unutar njih ponovljiva.

Promenljiva kontrolna polja • Tip informacije u polju identifikovan je u ostalom delu etikete (npr. 001, 003, itd. ) • U MARC 21 formatu blok 0 XX sadrži brojeve i kodove polja za identifikaciju, kontrolu informacija, … • kao i u slučaju ostalih polja, sadržaj se može razlikovati od „varijante“ MARC formata • Ova polja nemaju indikatore • sadrže: • pojedinačan element podataka ili • niz elemenata podataka (nepromenljive dužine koji se identifikuju po relativnoj karakterskoj poziciji)

Primeri kontrolnih polja u MARC 21 https: //www. loc. gov/marc/bibliographic/ 001 – Kontrolni broj • Kontrolni broj koji dodeljuje organizacija koja stvara, koristi ili distribuira zapis, dodeljuje se za svaki pojedinačni zapis Ex. 001###86104385# 003 – Identifikator kontrolnog broja • MARC kôd za organizaciju čiji se kontrolni broj nalazi u polju 001 Ex. 003 OCo. LC

Primeri kontrolnih polja u MARC 21 005 – Datum i vreme poslednje izmene • 16 karaktera koji specifikuju datum i vreme poslednje transakcije (služe kao identifikator verzije zapisa). Ove informacije se predstavljaju u skladu sa standardom Representation of Dates and Times (ISO 8601) (više o ovom standardu kasnije). Ex. 00519890901141236. 0 • Odnosi se na 1. septembar 1989, 2 sata popodne, 12 minuta i 36 sekundi.

Primeri kontrolnih polja u MARC 21 • 007 – fizički opis • pozicija elemenata podataka zavisi od tipa materijala koji se prvi navodi. Primeri kodova za dva tipa materijala su: • Map (007/00=a) 00 - Category of material 01 - Specific material designation 02 - Undefined 03 - Color 04 - Physical medium 05 - Type of reproduction 06 - Production/reproduction details 07 - Positive/negative aspect Electronic resource (007/00=c) 00 - Category of material 01 - Specific material designation 02 - Undefined 03 - Color 04 - Dimensions 05 - Sound on medium or separate 06 -08 - Image bit depth 09 - File formats 10 - Quality assurance targets 11 - Antecedent/source 12 - Level of compression 13 - Reformatting quality

Primer kontrolnog polja 007 • Mape: primenjuje se na kartografski materijal, osim na globuse: • 700 aj|canzn • znači da je mapa (007/00 i 01), u boji (03) na papiru (04) • Elektronski izvori: odnosi se na stavke koje su na medijumu za čije je korišćenje i obradu potreban računar: • 700 cj|na# znači da je u pitanju elektronski izvor (007/00); na magnetnom disku (01); koji je dimentije 3 ½ in. (04)

Primeri kontrolnih polja u MARC 21 • 008 – elementi podataka fiksne dužine za opšte informacije • pozicija u polju 007 definiše koji su podaci u pitanju • Neke pozicije koje se koriste za sve tipove materijala: • 00 -05 – datum iz datoteke 06 – tip datuma/status izdavanja 07 -10 - datum 1 11 -14 - datum 2 15 -17 – Mesto izdavanja, proizvodnje ili izvršavanja 35 -37 - jezik 38 – Modifikovan zapis 39 – Izvor katalogizacije

Polja za podatke promenljivih dužina • Svako polje u zapisu je predviđeno za određenu vrstu podataka. • Kako se identifikuju polja i precizira njihov sadržaj? • Tome služe označivači sadržaja, a to su: • etikete, • indikatori i • kodovi podpolja.

Etikete (tagovi) • Etikete služe za identifikovanje polja. • One su uvek trocifrene oznake. • Radi lakšeg snalaženja, etikete se grupišu u blokove prema prvoj cifri etikete. • Tako je blok 0 XX (o kome je već bilo reči) identifikacioni blok ili blok kontrolnih infromacija. • Etikete izgledaju isto (kao i ostali označitelji sadržaja) u svim varijantama MARC formata, ali organizacija podataka po blokovima je drukčija, pa prema tome ista etiketa može označavati polja različite sadržine u raznim varijantama MARC formata.

Blokovi u Unimarc formatu Etiketa 0 XX Identifikacioni blok 1 XX Blok kodiranih informacija 2 XX Blok podataka za opis 3 XX Blok napomena 4 XX blok podataka za povezivanje 5 XX blok za povezivanje naslova 6 XX blok sadržinske obrade 7 XX blok intelektualne odgovornosti 8 XX blok za međunarodnu upotrebu 9 XX blok za nacionalnu upotrebu

Blokovi u MARC 21 formatu Etiketa 0 XX Kontrolna polja i kodirane informacije 1 XX Polja glavnog ulaza 2 XX Polja koja se odnose na naslov i povezane naslove; podaci o izdanju itd. 3 XX Polja fizičkog opisa 4 XX Polja o serijskim publikacijama 5 XX polja s napomenama 6 XX blok sadržinske obrade 7 XX polja dodatnih ulaza i povezivanja 8 XX polja dodatnih ulaza serijskih publikacija; polja o fondu itd.

Indikatori • Sva polja iz blokova 1 XX-9 XX imaju uz oznaku polja (etiketu) predviđena mesta za indikatore; • predviđena su 2 indikatora; • označavaju pojavljivanje ili odsustvo neke informacije vezane za podatke u određenom polju, odnosno kako će se neka informacija interpretirati ili koristiti; • u direktnoj su vezi sa pravilima za bibliografski opis publikacija; • vrednost indikatora može da bude alfanumerički karakter: • u bibliotečkim formatima gotovo su uvek u pitanju cifre • prazno mesto (razmak) označava da indikator za to polje nije definisan ili da informacija na koju se odnosi ne postoji • prazno mesto označava se (u primerima) sa #

Podpolja • Većina polja je podeljena u podpolja. • Podpolje se u okviru polja identifikuje oznakom podpolja koja se sastoji od dva karaktera: • delimitera (obično je to znak $); • identifikatora elementa podataka (jedan alfanumerički karakter)

Obaveznost i ponovljivost • Svaka varijanta formata propisuje za svako polje da li je: • obavezno (engl. mandatary) • ponovljivo (engl. repeatable) • To se isto specifikuje i za svako podpolje. • Polja se navode u jednom zapisu u rastućem redosledu njihovih etiketa. • Podpolja se u okviru polja ne moraju obavezno navoditi u alfabetskom (brojčanom) redosledu;

Primer za etikete, indikatore i podpolja (Unimarc) • 2001#$a≠NSB≠The≠NSE≠Great Fear of 1789$erural panic in revolutionary France$f[by] Georges Le. Febvre$gtranslated from the French by Joan White$gintroduction by George Rudé • U ovom primeru: • etiketa je 200 – naslov i odgovornost • prvi indikator se koristi, drugi nije definisan • polje sadrži 5 podpolja sa oznakama $a, $e, $f i $g (podpolje $g se ponavlja)

Primer za etikete, indikatore i podpolja (Unimarc) • 2001#$a≠NSB≠The≠NSE≠Great Fear of 1789$erural panic in revolutionary France$f[by] Georges Le. Febvre$gtranslated from the French by Joan White$gintroduction by George Rudé • Značenje: • etiketa je 200 – naslov i odgovornost • prvi indikator značaja naslova • 1 – naslov je značajan (pristupna tačka) • 0 – naslov nije značajan (nije pristupna tačka) • drugi nije definisan • podpolja: • • $a – glavni naslov $e – ostale informacije o naslovu $f – primarna odgovornost $g – sekundarna odgovornost

Primer za etikete, indikatore i podpolja (Unimarc) • 2001#$a≠NSB≠The≠NSE≠Great Fear of 1789$erural panic in revolutionary France$f[by] Georges Le. Febvre$gtranslated from the French by Joan White$gintroduction by George Rudé • ISBD unos bi izgledao: • The Great Fear of 1789 : rural panic in revolutionary France / [by] Georges Le. Febvre ; translated from the French by Joan White ; introduction by George Rudé. • Napomena: `The’ je označeno kao reč po kojoj se neće vršiti pretraga (sa ≠NSB≠The≠NSE≠)

Kakvi mogu biti podaci promenljive dužine? • Podaci koji su sačuvani u poljima i podpoljima u okviru zapisa mogu biti: • kodirani podataci • znači da sadržaj polja nije podatak nego kod koji ga predstavlja; • koriste se za predstavljanje kontrolnih brojeva, tipa publikacije, jezika teksta, države izdavanja… • Primer (Unimarc) 101$a srp – polje 101, podpolje $a, kod srp za srpski jezik. • bibliografski podaci • unos bibliografskih podataka je definisan prema ISBD ili AACR 2 za različite vrste bibliotečkog materijala

Unimarc – kompletan primer 0010192122622 Emile-Paul, 1913 010##$a 0 -19 -212262 -2$d$12. 95 020##$a. GB$bb 5920618 454#1$1001 db 140203$150010$a{NSB}Le {NSE}Grand Meaulnes$1700#0$a. Alain-Fournier $f 1886 -1914$1210##$a. Paris$c. Emile. Paul$d 1913 1011#$aeng$cfre 676##$a 843/. 912$v 19 102##$a. GB$ben 680##$a. PQ 2611. O 85 105##$ac######000 ay 700#0$a. Alain-Fournier, $f 1886 -1914 020##$a. US$b 59 -12784 100##$a 19590202 d 1959####$|||$y 0 engy 0103# 50010$a{NSB}Le {NSE}Grand Meaulnes$m. English ###ba 606##$a. French fiction$21 c 2001#$a{NSB}The {NSE}lost domain$FAlain 702#1$a. Davison, $b. Frank Fournier$gtranslated from French by Frank Davison$gafterword by John Fowles$gillustrated 801#0$a. UK$b. WE/N 0 A$c 19590202$g. AACR 2 by Ian Beck 98700$a. Nov. 1959/209 210##$a. Oxford$c. Oxford University Press$d 1959 215##$aix, 298 p, 10 leaves of plates$cill, col. port$d 23 cm 311##$a. Translation of: Le Grand Meaulnes. Paris: https: //archive. ifla. org/VI/8/unimarc-concise-bibliographic-format-2008. pdf

Objašnjenje primera (1) • Posle uvodnika i direktorijuma dolaze polja: • Blok za identifikaciju • 0010192122622 • Identifikator zapisa, indikatore nema, njegov sadržaj je jedinstveni broj ili kombinacija slova i brojeva koji služe kao identifikaotr sloga. • 010##$a 0 -19 -212262 -2$d$12. 95 • sadrži standardni međunarodni broj knjige i moe se ponavljati. Podpolje $a sadrži broj knjige a podpolje $d uslove pod kojima je knjiga dostupna i/ili cenu. • 020##$a. US$b 59 -12784 • 020##$a. GB$bb 5920618 • sadrži broj u nacionalnoj bibliografiji i može se ponavljati. Podpolje $a sadrži kod države, podpolje $b broj;

Objašnjenje primera (2) • Opšti podaci za obradu • 100##$a 19590202 d 1959####$|||$y 0 engy 0103####ba • pozicije: • 0— 7; Datum unošenja u datoteku; Slog je unet u datoteku 2. II 1959. godine • 8; Vrsta publikacije; Monografska publikacija (d) • 9— 12; Datum izdavanja; izdata 1959. • 13— 16; Datum izdavanja (za serijske); razmaci (jer nije serijska) • 17— 19; Kodovi ciljne publike; nepopunjeno • 20; Da li je vladina publikacija; nije (y) • 21; Da li je slog modifikovan; nije (0) • 22— 24; Jezik katalogizacije (obavezno); engleski (eng) • 25: Kod transliteracije; nije korišćena transliteracija (y) • 26— 29; Karakterski skupovi (obavezno); Osnovni karakterski skup (G 0=01) i proširena latinica (G 1=03) • 30— 33; Dodatni karakterski skupovi; Nisu korišćeni (razmak) • 34— 35; Pismo naslova; latinično (ba)

Objašnjenje primera (3) • 1011#$aeng$cfre • jezik jedinice, obavezan je i ne ponavlja se. Prvi indikator se koristi i govori da li se radi o prevodu. Vrednost prvog indikatora 1 u ovom slučaju govori da se radi o prevodu originalnog dela. Radi se o prevodu na engleski ($a) sa francuskog ($c). • 102##$a. GB$ben • država izdavanja ili proizvodnje, ne ponavlja se. Podpolje za državu izdavanja ($a) asdrži ISO standardni kod za države (GB je kod za Veliku Britaniju). Lokalitet unutar države nije standardizovan ($b=en za Englesku) i propisuje je katalogizator. • 105##$ac######000 ay • Opisuje knjige i druge monografske publikacije, ne ponavlja se. Kao i slog 100 sadrži polja fiksne dužine: • • 0— 3; Opis ilustracija; Sadrži ilustracije (a) i portrete (c) 4— 7; Kodovi forme sadržaja; Nije upotrebljeno (razmak) 8; Konferencija ili sastanak; Nije konferencija ni sastanak (0) 9; Festschrift; Nije festschrift (0) 10; Indikator indeksa; Nema indeks (0) 11; Kod za literaturu; Roman (a) 12; Kod za biografiju; nije biografija (y)

Objašnjenje primera (4) • Blok podataka za opis • 2001#$a{NSB}The {NSE}lost domain$f. Alain. Fournier$gtranslated from French by Frank Davison$gafterword by John Fowles$gillustrated by Ian Beck • sadrži podatke o naslovu i odgovornosti. Prvi indikator 1 govori da je naslov od značaja i da za njega treba da postoji dodatni ulaz pod „Lost domain“. Da bi se izbeglo da se naslov vodi pod „The“, dakle pod slovom „T“, niski „The[space]“ prethodi i sledi mu specijalni karakter (ovde obeleženi kao {NSB} i {NSE}) da bi pokazali gde počinju i gde se završavaju ovi karakteri koji ne ulaze u sortiranje (od non-sorting begins i non-sorting ends). Ovi karakteri inače nisu vidljivi. Podpolje ($f) ukazuje na primarnu odgovornost dok se sekundarna odgovornost pojavljuje u podpoljima ($g). • 210##$a. Oxford$c. Oxford University Press$d 1959 • sadrži podatke o izdavanju, distribuciji i slično. U ovom slučaju data su tri podpolja: ($a) sadrži mesto izdavanja, ($c) izdavača a ($d) datum izdavanja.

Objašnjenje primera (5) • 215##$aix, 298 p, 10 leaves of plates$cill, col. port $d 23 cm • sadrži podatke o fizičkom opisu, odnosno materijalnom opisu jedinice, uključujući broj strana, ilustracije, dimenzije. • Blok opštih napomena • 311##$a. Translation of: Le Grand Meaulnes. Paris: Emile-Paul, 1913 • sadrži napomene koje se odnose na povezana polja; ovaj slog proizvodi računar, a ne unosi je katalogizator. U vezi je sa poljem 454.

Objašnjenje primera (6) • Blok podataka za povezivanje • 454#1$1001 db 140203$150010$a{NSB}Le {NSE}Grand Meaulnes$1700#0$a. Alain-Fournier$f 1886 -1914 $1210##$a. Paris$c. Emile-Paul$d 1913 • vezno polje koje u ovom slučaju ukazuje na original sa koga je stavka prevedena. Svako podpolje $1 sadrži sadržaj jednog polja: 001 identifikator sloga, 500 uniformni naslov 700 autora, 210 detalje o izdavanju. U naprednim sistemima samo polje 001 je potrebno jer bi preko njega mogao da se pozove slog sa franscuskim originalom. U manje naprednim sistemima ili tamo gde datoteka ne sadrži naslov originala daje se dovoljno detalja da bi se on mogao identifikovati. • Drugi indikator „ 1“ znači da račnar u pogodnom trenutku treba da proizvede polje 311 Translation of: i u njega da doda detalje o naslovu i izdavanju.

Objašnjenje primera (7) • Blok za povezivanje naslova • 50010$a{NSB}Le {NSE}Grand Meaulnes$m. English • sadrži jedinstveni (originalni) naslov. Vrednost prvog indikatora „ 1“ znači isto kao u polju 200 - treba naparaviti dodatni ulaz naslovom originala. Podpolje $m (jezik) omogućava da se u katalogu grupišu svi engleski prevodi ovog dela. • Blok sadržinske obrade • 606##$a. French fiction$21 c • Tematska predmetna odrednica. Kod $2 govori da je kao tezaurus korišćena Lista predmetnih odrednica Kongresne biblioteke.

Objašnjenje primera (8) • Blok za povezivanje naslova • 676##$a 843/. 912$v 19 • sadrži broj iz Djuijeve decimalne klasifikacije iz 19 izdanja (to je sadržaj podpolja $v). • 680##$a. PQ 2611. O 85 • klasifikacioni broj Kongresne biblioteke.

Objašnjenje primera (9) • Blok intelektualne odgovornosti • 700#0$a. Alain-Fournier, $f 1886 -1914 • Lično ime - primarna intelektualna odgovornost. Vrednost drugog indikatora 0 znači da se ime vodi pod ličnim imenom a ne pod prezimenom (jer je ovaj pisac poznat pod tim imenom, iako mu je pravo ime Henri Alban Fournier, i pod tim imenom se vodi, recimo, i u Larusovoj enciklopediji). Polje $f sadrži podatke o godinama piščevog rođenja i smrti. • 702#1$a. Davison, $b. Frank • Lično ime - sekundarna intelektualna odgovornost. Vrednost drugog indikatora 1 znači da se ime vodi pod prezimenom. Lično ime je dato u podpolju $b.

Objašnjenje primera (10) • Blok za međunarodnu upotrebu • 801#0$a. UK$b. WE/N 0 A$c 19590202$g. AACR 2 • Podaci o poreklu i u njemu se daju detalji o kreiranju sloga. Posebno je značajan za udružene kataloge koji po definiciji sadrže slogove iz različitih izvora. Podpolje $a sadrži kod zemlje, podpolje $b kod ustanove koja je kreirala zapis, podpolje $c sadrži datum kreiranja sloga a podpolje $g detalje o tome koji su kataloški kodovi koršćeni - u ovom slučaju to su Anglo-American cataloguing rules, 2 nd edition. • Blok za nacionalnu upotrebu • 98700$a. Nov. 1959/209 • lokalno polje koje u ovom slučaju sadrži oznaku police.

Za dalje proučavanje • Koristiti prezentaciju MARC-format-primeri koju je pripremila dr Aleksandra Trtovac iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“

Pozdrav i čuvajte se!