MERODAVNO PRAVO ZA IZDRAVANJE L 40 42 I

MERODAVNO PRAVO ZA IZDRŽAVANJE (ČL. 40. 42. I 45. ZMPP) • Zakonsko izdržavanje je veoma složeno i u praksi veoma značajno pitanje koje nije moguće rešiti bez efikasne međunarodne saradnje i koordinacije • Haška konvencija o pravu koje se primenjuje na obaveze izdržavanja prema deci iz 1956. • Haška konvencija o pravu koje se primenjuje na obaveze izdržavanja iz 1973. • Haška konvencija o priznanju i izvršenju odluka u materiji alimentacionih obaveza prema deci iz 1958. • Haška konvencija o priznanju i izvršenju odluka o izdržavanju iz 1973. • Njujorška konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu iz 1956. (Srbija je potpisnica samo ove konvencije)

• Obaveza zakonskog izdržavanja proističe iz porodičnog odnosa (braka, roditeljstva, srodstva) • Razlike u nacionalnim pravima su značajne • Nije sporno, ni u jednom pravu, da obaveza izdržavanja ima svoj osnov u braku i roditeljstvu • Sporno je srodstvo (u pravoj liniji, pobočnoj liniji) po tazbini i to kako u pogledu kruga lica koja su obuhvaćena tom obavezom, tako i u pogledu utvrđivanja obima izdržavanja, trajanja izdržavanja itd.

IZDRŽAVANJE IZMEĐU RODITELJA I DECE (ČL. 40. ZMPP) • ZMPP ne pravi razliku između toga da li je dete poverilac ili je dužnik izdržavanja, što znači da se primenjuje isto koliziono rešenje • ZMPP ne sadrži posebnu kolizionu normu koja bi regulisala samo pitanje obaveze izdržavanja između roditelja i dece • Koliziono rešenje za pitanje izdržavanja je sadržano u čl. 40. ZMPP koji govori o odnosima roditelja i dece • Prva tačka vezivanja je zajednički lex nationalis roditelja i deteta (dece), a tri supsidijarne tačke vezivanja su: • 1) zajedničko prebivalište roditelja i dece • 2) pravo Srbije pod pretpostavkom da dete ili bilo koji od roditelja ima državljanstvo Srbije • 3) lex nationalis deteta

MERODAVNO PRAVO ZA NASLEĐIVANJE (ČL. 30. 31. ZMPP) • Da bi došlo do otvaranja nasleđa potrebno je da nastupi okolnost koja ka njemu vodi: smrt ili proglašenje nestalog lica za umrlo. • Sukob zakona nastaje zbog toga što prava različitih država na različite načine rešavaju naslednopravna pitanja: • pitanje osnova nasleđivanja (testament, ugovor) • krug i svojstva lica koja mogu biti naslednici • postavljanje naslednika pod uslovom ili rokom • postavljanje naslednika pod supstitucijom • određivanje legata i naloga • pravo na nužni deo (pravna priroda, veličina i krug lica koji imaju pravo na nužni deo) • isključenje iz nasleđa

• trenutak sticanja nasledstva (ipso jure ili izjavom o prihvatanjuu nasledstva) • mogućnost odbijanja nasledstva • forma testamenta • uzrast potreban za sastavljanje testamenta (u nekim zemljama se vezuje za opštu poslovnu sposobnost, dok je u drugim zemljama postavljena niža granica) • kvalifikacija pitanja koja spadaju u graničnu oblast (sposobnost za nasleđivanje – lični status ili nasledno pravo; nužni deo – naslednopravno ili obligaciono pitanje)

• Uporedno MPP: • Dve osnovne koncepcije o određivanju merodavnog prava za naslednopravne odnose: • 1) princip jedinstvene zaostavštine (primenjuje se jedno pravo, bez obzira na to da li se razni delovi zaostavštine nalaze u raznim državama i bez obzira na to da li zaostavštinu čine pokretne ili nepokretne stvari) • Koliziono rešenje je personalno pravo ostavioca (pravo državljanstva ili pravo domicila – pošto zemlje koje prihvataju domicil kao tačku vezivanja nisu na poziciji koncepta jedinstvene zaostavštine, može se reći da personalno pravo u principu znači nacionalno pravo)

• 2) princip podeljene zaostavštine (moguća je primena dva ili više prava, jer se na različite delove zaostavštine primenjuju različita prava – pravi se razlika između pokretnih i nepokretnih stvari koje čine zaostavštinu) • Koliziono rešenje je: lex rei sitae za nepokretnu zaostavštinu, a za pokretnu zaostavštinu personalni zakon ostavioca) • Novo koliziono rešenje u uporednom MPP je autonomija volje, međutim, ona je ograničena na pravo državljanstva ili pravo domicila ostavioca u vreme njegove smrti.

• • Pravo Srbije Prihvata koncept jedinstvene zaostavštine Koliziono rešenje: Za nasleđivanje je merodavno lex nationalis ostavioca u vreme smrti

IZDRŽAVANJE MEĐU OSTALIM SRODNICIMA (ČL. 42. ZMPP) • Sporovi o obavezi izdržavanja među krvnim srodnicima (osim roditelja i dece) i srodnicima po tazbini sa stranim elementom se veoma retko javljaju pred našim sudovima • ZMPP ne pravi razliku između krvnih srodnika i srodnika po tazbini – i za jedne i za druge je isto koliziono rešenje • Prema čl. 42. ZMPP tačka vezivanja je lex nationalis dužnika izdržavanja • Bilateralne konvencije koje obavezuju Srbiju po pravilu ne regulišu ovaj vid izdržavanja, sa izuzetkom ugovora sa Mađarskom koji predviđa kao tačku vezivanja zakon državljanstva poverioca izdržavanja

IZDRŽAVANJE IZMEĐU USVOJILACA I USVOJENIKA (ČL. 45. ZMPP) • Kao i u pogledu drugih pitanja u oblasti porodičnih odnosa, ZMPP predviđa kao merodavno ono pravo koje ima jednake kontakte i sa usvojiocem i sa usvojenikom • Koliziono rešenje: • Primarna tačka vezivanja je zajednički lex nationalis usvojilaca i usvojenika • Supsidijarne tačke vezivanja: • 1) zajednički lex domicilii • 2) pravo SRbije pod pretpostavkom da je bilo usvojilac, bilo usvojenik državljanin Srbije • 3) lex nationalis usvojenika

MERODAVNO PRAVO ZA USVOJENJE (ČL. 44. 45. ZMPP) • U pitanju je ustanova čiji je cilj uspostavljanje roditeljskog odnosa između tuđeg deteta (usvojenika) i određenog lica (usvojitelja) • Pravna pitanja se javljaju u vezi sa uslovima za zasnivanje usvojenja, razlozima njegovog prestanka, formom zasnivanja i prestanka usvojenja, kao i njegovih dejstava • Razlozi za sukob zakona su različita materijalnopravna rešenja ovih pitanja • U pogledu dejstva usvojenja najpre treba razlikovati potpuno usvojenje (adoptio plena) i nepotpuno usvojenje (adoptio minus plena). Neke zemlje poznaju oba navedena vida usvojenja, druge samo potpuno, dok treće poznaju samo nepotpuno usvojenje

• U pogledu uslova za zasnivanje usvojenja razlike postoje kod pitanja aktivne i pasivne adoptivne sposobnosti • Aktivna adoptivna sposobnost: • može li usvojiti samo lice koje je u braku ili svako lice • da li se traži određena dužina bračnog staža • da li usvojenik treba da provede određeno vreme i koje u porodici usvojitelja • kolika je starosna razlika između usvojitelja i usvojenika • da li je potrebna saglasnost za usvojenje i od koga – od usvojenika, od roditelja usvojenika, bračnog partnera usvojioca, državnog organa

• Pasivna adoptivna sposobnost: • maloletnik od nekoliko nedelja do 14 ili 15 godina • U pogledu forme usvojenja razlike postoje kako u pogledu organa (sudski ili administrativni), tako i u pogledu samog postupka (načelno se zasniva ugovorom stranaka koji prethodno ili naknadno odobrava nadležna vlast ili se zasniva odlukom državnog organa bez ikakvog formalnog ugovora stranaka)

• Koliziono rešenje u uporednom MPP: • 1) lex fori (države common law sistema, Švajcarska) • 2) lex nationalis usvojitelja, usvojenika ili kumulativna primena nacionalnog prava usvojitelja i usvojenika. Kumulacija može biti obična ili distributivna. • Koliziono rešenje u pravu Srbije: • Za zasnivanje i prestanak usvojenja (čl. 44. ZMPP) merodavno je pravo zajedničkog državljanstva usvojioca i usvojenika (primarna tačka vezivanja) • Ako nisu istog državljanstva, merodavna su kumulativno: • 1) prava državljanstva usvojitelja i usvojenika (dva prava) • 2) pravo državljanstva usvojitelja (dva prava ako su bračni partneri različitog državljanstva) i pravo državljanstva usvojenika (tri prava). Kumulacija je obična.

• Za formu usvojenja merodavno je pravo mesta gde se usvojenje zasniva (locus regit actum). • Za dejstva usvojenja u uporednom MPP merodavno je jedno pravo: lex fori ili lex nationalis usvojioca (kumulativna primena dva ili više prava bi mogla dovesti do toga da nema rešenja) • Za dejstva usvojenja u pravu Srbije primarna tačka vezivanja je pravo zajedničkog državljanstva usvojioca i usvojenika u vreme zasnivanja usvojenja Supsidijarna koliziona rešenja: 1) pravo zajedničkog prebivališta usvojioca i usvojenika (ako su državljani različitih država u vreme zasnivanja usvojenja) 2) pravo Srbije ako je jedan od njih državljanin Srbije, a u vreme zasnivanja usvojenja nisu državljani iste države, niti imaju zajedničko prebivalište 3) nacionalno pravo usvojenika (ako u vreme zasnivanja usvojenja usvojilac i usvojenik nemaju zajedničko državljanstvo, niti prebivalište u istoj državi, niti je iko od njih državljanin Srbije) • •