MENTALNA HIGIJENA 1 KLASIFIKACIJE MENTALNIH POREMEAJA OMETENOST U

MENTALNA HIGIJENA 1 • KLASIFIKACIJE MENTALNIH POREMEĆAJA • OMETENOST U INTELEKTUALNOM RAZVOJA • POREMEĆAJI PSIHOLOŠKOG RAZVOJA 20. 4. 2012.

Zahtevi dobre klasifikacije 2 Baziranost na činjenicama Operacionalna definicija (uputstva i objašnjenja pojmova (ICD) / pravila i operacionalni kriterijumi (DSM) Obuhvatnost Pouzdanost (dosledna upoteba termina od strane različitih psihijatara) Adekvatna diferencija između poremećaja Validnost diferencijacije (realno distinktivni sindromi) Logička postojanost (konstantan broj principa i pravila) Relevantnost informacija (u vezi sa kličničkom situacijom i kliničkim odlukama) Praktičnost i primenljivost Ista za sve životne periode - ipak, neki poremećaji su karakteristični samo za neko životno doba Za decu princip: klasifikuju se poremećaji i problemi, a ne ličnost. 20. 4. 2012.

Dva osnovana klasifikaciona sistema 3 Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti (ICD ili MKB) - Svetska zdravstvena organizacija DSM klasifikacija - Američka psihijatrijska asocija 20. 4. 2012.

ICD (MKB) klasifikacija 4 ICD-9: prvi put se javljaju psihički poremećaji u detinjstvu i adolescenciji ICD-10: savremenija, potpunija i sveobuhvatnija: Osnovne karakteristike ICD-10 klasifikacije: 1. Koristi alfa-numeričke šifre (A 00 -Z 99) 2. Postoji multi-aksijalni (više-osovinski) pristup 3. Poremećaji su svrstani u grupe prema svojim osnovnim zajedničkim svojstvima 4. Koristi se termin poremećaj (ne bolest ili oboljenje) Poglavlje V – mentalni poremećaji i poremećaja ponašanja. 20. 4. 2012.

Poglavlje V ICD-10 – mentalni poremećaji 5 F 0 - Organski, uključujući simptomatski, mentalni poremećaji F 1 - Mentalni poremećaji ponašanja izazvani PAS F 2 - Shizofrenija, shizotipski poremećaji sa sumanutošću F 3 - Poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) F 4 - Neurotični, sa stresom povezani i somatoformni poremećaji F 5 - Sindromi ponašanja udruženi sa fiziološkim poremećajima i somatskim faktorima F 6 - Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih F 7 - Mentalna retardacija F 8 - Poremećaji psihičkog razvoja F 9 - Poremećaji ponašanja i emocija sa početkom obično u detinjstvu i adolescenciji Mentalni poremećaji detinjstva i adolescencije su posebno izdvojeni u kategorijama F 8 i F 9. Drugi psihički poremećaji kod dece primena istih dijagnostičkih kriterijuma kao i za odrasle. 20. 4. 2012.

DSM klasifikacija 6 Trenutno je na snazi DSM IV klasifikacija. Osnovne karakteristike: 1. Ateorijski pristup 2. Zasnovanost na operacionalnim definicijama 3. DSM-IV može da se konvertuje u ICD klasifikaciju 4. Multiaksijalan sistem klasifikovanja - svaki psihički poremećaj može da se prikaže na pet osovina: 1. klinički psihijatrijski sindromi; specifična razvojna kašnjenja 2. poremećaji ličnosti; mentalna retardacija 3. somatski poremećaji i stanja 4. psihosocijalni i sredinski problemi 5. adaptivno funkcionisanje 5. Sadrži rečnik tehničkih termina upotrebljenih u operacionalnim definicijama 6. Težina psihičkog poremećaja se, posle dijagnostikovanja, može označiti kao blaga i teška 20. 4. 2012.

OMETENOST U INTELEKTUALNOM RAZVOJU PO ICD-10 7 U MKB (ICD) -10 klasifikaciji ometenost u intelektualnom razvoju se opisuje u dijagnostičkoj kategoriji F 7 - : mentalna retardacija Definicija: mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja, koje se naročito karakteriše oštećenjem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. Stepen mentalne retardacije se meri testovima inteligencije i skalama za procenu socijalne adaptacije Intelektualne sposobnosti i socijalna adaptacija se mogu menjati tokom vremena i, retko, popraviti 20. 4. 2012.

OMETENOST U INTELEKTUALNOM RAZVOJU 8 DSM IV naglašava značaj sledećih kriterijuma: 1. IQ je oko 70 ili još niži na individualno primenjenom testu inteligencije 2. Postoje deficiti ili oštećenja u adaptivnom funkcionisanju u najmanje dve od navedenih oblasti: 1. komunikacija, 2. briga o sebi, 3. život u kući, 4. posao, 5. odmor, 6. zdravlje i 7. bezbednost. 3. Početak je pre 18 godine života 20. 4. 2012.

Opšte karakteristike 9 Mentalna retardacija nije bolest, već stepen funkcionisanja osobe ispod kulturnih i socijalnih normi u određenoj sredini, u određeno vreme. Prevalenca mentalne retardacije: od 1 -3%; zavisi od uzrasta ispitivane populacije. Mentalna retardacija i drugi mentalni poremećaji: § § povećan rizik za nastanak mentalnih poremećaja: prevalenca između 30% i 60% tipovi psihijatrijskih simptoma i sindroma su slični kao kod osoba prosečnih mentalnih sposobnosti MKB (ICD) - 10 razlikuje: laku, umerenu, tešku i duboku mentalnu retardaciju 20. 4. 2012.

Laka mentalna retardacija 10 Čini 85% populacije mentalno retardiranih Često se prvi put otkriva prilikom uključivanja dece u školu Karakteristike: IQ - između 50 -69 (kod odraslih - mentalni uzrast od 9 - 12 godina) Sposobnost govora: nauče da govore sa zakašnjenjem, ali se najveći broj osposobi da koristi govor u svakodnevnom životu Briga o sebi: većina uspeva u potpunosti da brine o sebi i nezavisna je u praktičnim domaćim poslovima Sposobnost za rad: odrasli su sposobni za rad i dobre socijalne odnose Glavne teškoće: u školovanju (čitanja, pisanja, računanja) – zahtevaju individualniji pristup. Problemi i potreba za tretmanom i podrškom: sličniji osobama normalne inteligencije, nego umereno i teško retardiranima. 20. 4. 2012.

Umerena mentalna retardacija 11 Čini 10% populacije mentalno retardiranih Simptomi često vidljivi još na rođenju ili neposredno posle Organska etiologija kod većine: česti su epilepsija, neurološka i telesna oštećenja (pareze, paralize, izmenjen izgled…) Karakteristike: IQ -između 35 -49 (kod odraslih - mentalni uzrast od 6 - 9 godina) Rana kašnjenja u psihomotornom razvoju (dizanje glave, osmeh, sedenje, hodanje, govor); kontrola sfinktera se teško stiče. Sposobnost govora: nauče ograničeni rečnik, održavaju ograničenu komunikaciju sa okolinom. Briga o sebi: retko samostalan život, nekima potreban stalni nadzor. Sposobnost za rad: mogu da se osposobe za jednostavne praktične poslove, jasno strukturisano i uz stručan nadzor Većina nauči da hoda bez tuđe pomoći. Ne školuju se. 20. 4. 2012.

Teška mentalna retardacija 12 Čini 3 -4% populacije mentalno retardiranih Simptomi vidljivi na rođenju ili neposredno posle Organska etiologija kod većine Karakteristike: IQ - između 20 -34 (kod odraslih - mentalni uzrast od 3 - 6 godina) Rana kašnjenja u psihomotornom razvoju, kontrola sfinktera -teško Sposobnost komunikacije: nauče izvesne reči, održavaju izvesnu komunikaciju sa okolinom. Briga o sebi: nisu sposobni za samostalan život, najčešće potrebna stalna podrška i pomoć. Najveći broj ima izražena motorna oštećenja ili druge udružene deficite, koji ukazuju na značajno oštećenje ili poremećen razvoj CNS. 20. 4. 2012.

Duboka mentalna retardacija 13 Simptomi vidljivi na rođenju ili neposredno posle Organska etiologija kod većine Karakteristike: IQ – ispod 20 (kod odraslih - mentalni uzrast ispod 3 godine) Veoma mala mogućnost kontrole sfinktera Sposobnost komunikacije: veoma rudimentarne forme neverbalne komunikacije; u najboljem slučaju - upotreba govora za osnovne naredbe i jednostavne zahteve Briga o sebi: većina nepokretna ili slabo pokretna, potrebna stalna pomoć i nadzor Česta teška neurološka i druga telesna oštećenja, česti teški pervazivni razvojni poremećaji u njihovom najtežem obliku (atipični autizam) 20. 4. 2012.

Intervencije u slučaju ometenosti 14 Primarna prevencija: prenatalna; u najvećem broju slučajeva ne može se uticati po rođenju deteta Ne postoji lek kojim se može izlečiti mentalna retardacija, mogu se samo ublažiti njene posledice Savetovanje: Porodica/roditelji: da što ranije prepoznaju zaostajanje u razvoju deteta i da ga pravovremeno uključe u tretman; da prihvate dete i da se odnosi prema njemu što adekvatnije, bez prezaštićivanja ili odbacivanja Preterani i neadekvatni zahtevi mogu da značajno ugroze funkcionisanje deteta i dovedu do drugih metalnih poremećaja teže retardirana deca: pravo na tuđu negu i pomoć, specijalne ustanove za smeštaj. Dete: da se organizuje na najvišem nivou u okviru sposobnosti 20. 4. 2012.

ICD 10 - POREMEĆAJI PSIHOLOŠKOG RAZVOJA 15 Obuhvataju dijagnostičke kategorije F 80–F 89: F 80: Specifični razvojni poremećaji govora i jezika F 81: Specifični razvojni poremećaji školskih sposobnosti F 82: Specifični razvojni poremećaji motorne funkcije F 83: Mešoviti razvojni poremećaji F 84: Pervazivni razvojni poremećaji F 88: Drugi poremećaji psihološkog razvoja F 89: Neoznačeni poremećaji psihološkog razvoja 29. 4. 2011.

F 80: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA 16 Jezik – strukturisan sistem simbola, cilj - komunikacija Govor – produkcija glasova kojima se izražava jezik Karakteristike specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika Oštećenje normalnih obrazaca sticanja govora od ranih stadijuma razvoja Ne mogu se direktno objasniti abnormalnostima neuroloških ili govornih mehanizama, senzornim oštećenjima, ometenošću u intelektualnom razvoju, sredinom Često praćeni udruženim problemima – teškoće u čitanju i interpersonalnim odnosima, emocionalni problemi, problemi ponašanja Ključno razlikovanje poremećaja od normalnih varijacija u razvoju klinički značajna 4 kriterijuma: težina, tok, obrazac i udruženi problemi 29. 4. 2011.

Vrste specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika (1) 17 SPECIFIČNI POREMEĆAJI ARTIKULACIJE (dislalija, fonološki poremećaj): izgovaranje glasova kasni ili je toliko izmenjeno da stvara probleme u razumevanju govora dete nije u stanju da izgovori određene foneme, izvrće ih, zamenjuje, izostavlja, nestalno je u izgovoru glasova govorne sposobnosti su normalne 29. 4. 2011.

Vrste specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika i savetovanje (2) 18 POREMEĆAJ EKSPRESIVNOG GOVORA (disfazija / afazija ekspresivni tip): sposobnost deteta da koristi ekspresivni govor (u različitim situacijama) je znatno ispod nivoa očekivanog sa mentalni uzrast, uključujući: § bogatstvo rečnika, pravilna upotreba gramatičkih oblika, upotreba složenih rečenica i prisećanje reči razumevanje govora - normalno POREMEĆAJ RECEPTIVNOG GOVORA (disfazija / afazija receptivni tip): detetovo razumevanje govora je znatno ispod nivoa očekivanog sa mentalni uzrast, neverbalna inteligencija - u skladu sa uzrastom ne odgovaraju na govorni jezik - liče na gluvu decu, ali čuju i odgovaraju na neverbalne zvuke, kada progovore – niz grešaka 29. 4. 2011.

Specifični razvojni poremećaji govora i jezika - savetovanje 19 Porodica: da smanji osećaj krivice / anksioznosti – većina govornih problema nije uslovljena porodičnim faktorima Roditelji: da ne ulažu pojačane napore da uče dete da govori, a posebno ne da uslovljavaju razvoj govora; da prihvate napore deteta da komunicira Škola: prihvatanje i razumevanje problema Tretman: uključiti dete u defektološki tretman 29. 4. 2011.

F 81: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI ŠKOLSKIH SPOSOBNOSTI (1) 20 Normalni obrasci sticanja školskih sposobnosti su oštećeni od ranih stadijuma razvoja Potiču od abnormalnosti u kognitivnim procesima Redak poremećaj - 3% dece školskog uzrasta, češće dečaci Često udruženi sa drugim poremećajima: razvojnim poremećajima (govora i jezika, motornog funkcionisanja) koji im prethode kliničkim sindromima (hiperkinetički sindrom, poremećaj ponašanja) Etiologija: nepoznata, pretpostavka o primatu bioloških faktora u interakciji sa sredinskim faktorima (okolnosti učenja, kvalitet nastave) 29. 4. 2011.

F 81: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI ŠKOLSKIH SPOSOBNOSTI (2) 21 Kriterijumi: klinički značajno oštećenje (redak poremećaj) specifično (nije oštećenje opšte inteligencije) razvojno (od početka prisutno) oštećenje određene školske sposobnosti nije direktna posledica nedostatka prilike da se uči ili drugih poremećaja, koji mogu istovremeno da postoje 29. 4. 2011.

Vrste specifičnih razvojnih poremećaja školskih sposobnosti 22 Specifični poremećaj čitanja (disleksija): specifično i znatno oštećenje razvoja sposobnosti čitanja, znatno ispod mentalnog uzrasta (oštećeno čitanje, shvatanje pročitanog, prepoznavanje reči) dobre sposobnosti da prepisuje ili piše po diktatu Specifični poremećaj računanja (akalkulija): specifično oštećenje sposobnosti računanja, znatno ispod mentalnog uzrasta deficit uglavnom u oblasti računskih radnji sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja, a manje u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti 29. 4. 2011.

Specifični razvojni poremećaji školskih sposobnosti - savetovanje 23 Roditelji: da shvate da dete stvarno ne može, da prihvate teškoće svog deteta i da usklade zahteve Dete: da razume svoj poremećaj i da ga prihvati, da razvije samopoštovanje Škola: da razume probleme deteta i da prilagodi nastavne zahteve (smanjenje zahteva u oblastima u kojima dete ima poremećaj, favorizovanje oblasti dobrog funkcionisanja) Tretman: uključiti dete u rehabilitaciju (neuropsihološku, defektološku) 29. 4. 2011.

F 82: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI MOTORNOG FUNKCIONISANJA 24 Ozbiljno oštećenje razvoja motorne koordinacije znatno ispod očekivanog za fizički i mentalni uzrast, koje se ne može objasniti neurološkim poremećajima (dispraksija) Verbalne sposobnosti znatno iznad neverbalnih Prisutno od najranijeg detinjstva, počev od kašnjenja u razvoju motornih sposobnosti (sedenje, puzanje, hranjenje, hodanje, oblačenje), peko trčanja, penjanja uz stepenice, ispuštanja stvari, udaranja u prepreke, do problema sa rukopisom, crtanjem… Biološko poreklo u većini slučajeva (neurorazvojne nezrelosti) Velika mogućnost sekundarne pojave emocionalnih problema 29. 4. 2011.

Specifični razvojni poremećaji motornog funkcionisanja - savetovanje 25 Savetovanje: da roditelji shvate da dete nije u stanju da dobro izvede sve motorne zadatke; da prihvate njegove teškoće i prilagode zahteve da škola razume probleme deteta i da prilagodi nastavne zahteve da dete razume i prihvati svoj problem i uključi se u rehabilitaciju 29. 4. 2011.

F 84: PERVAZIVNI RAZVOJNI POREMEĆAJI 26 Kod pervazivnih razvojnih poremećaja psihopatološka ispoljavanja prožimaju i zahvataju sve sfere funkcionisanja deteta uz kvalitativna oštećenja: - u razvoju recipročnih socijalnih interakcija - u razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komuniciranja - u imaginativnim aktivnostima Karakteristično: Oskudan, stereotipan, repetitivan repertoar interesovanja i aktivnosti Definišu se u terminima ponašanja Uobičajeno, ali ne i obavezno postojanje kognitivnog oštećenja Rani početak, kompletna klinička slika do 5 godina života Vrste: autizam, Rett-ov, Asperger-ov, Heller-ov sindrom… 29. 4. 2011.

Pervazivni razvojni poremećaji - savetovanje 27 Kod roditelja često: teško prihvatanje hendikepa deteta (prezaštićivanje, povremeno odbacivanje); griža savesti , krivica Lečenje: medikamentozna terapija, bijhejvioralni postupci, reedukacija psihomotorike, grupne aktivnosti, pomoć i podrška porodici… SAVETOVANJE: pomoći porodici da živi sa problemom deteta: Informisati roditelje o poremećaju - važno da roditelji razumeju poremećaj deteta i njegove mogućnosti i prilagode zahteve Pripremiti porodicu na dugotrajan tretman sa neizvesnim ishodom i na beskrajno strpljenje Što ranije uključivanje u stimulativni i opšti reedukativni tretman deteta i porodice - omogućava da se dete organizuje na najvišem mogućem nivou Naučiti ih da budu zadovoljni svakim i najmanjim napretkom deteta 29. 4. 2011.

LITERATURA 28 Deušić-Popović, S. (1999), Problemi mentalnog zdravlja dece i adolescenata, str. 3 – 67. Beograd, Institut za mentalno zdravlje. MKB - 10 – Uputstva za dijagnostiku i vođenje mentalnih poremećaja u primarnoj zaštiti. Beograd, Institut za mentalno zdravlje. 20. 4. 2012.

VIDEO KLIPOVI – sajtovi 29 Interventions for Individuals with Mental Retardation / 3: 15 http: //www. youtube. com/watch? v=x 9 c. KYVt 6 ol. E Second Video of Severely mentally challenged boy after 1 year playing Piano Wizard Academy / 1: 30 http: //www. youtube. com/watch? v=Vic. L 36 h. Qg. OM Stillwater Center Tour / tour of Stillwater Center, a home for Montgomery County children and adults who have the most severe and profound mental retardation, are physically challenged and/or have significant medical needs. /8: 31, do 3: 00 , od 4: 00 do 8: 15 http: //www. youtube. com/watch? v=_TDGgwu. PGuo Mild Retardation / That's what Nikki has 2: 24 http: //www. youtube. com/watch? v=CAF 1 Pu. WDWDk Autizam Summer, a child with Autism / After 3 months of B 12 injection and the 2 nd chelation (to remove metal toxic from her body), she is more verbal 1: 41 http: //www. youtube. com/watch? v=BB 0 s. XMk 75 s&feature=results_video&playnext=1&list=PL 870 BC 4 FA 0 C 6 A 726 B Rain man traier 1: 25 http: //www. imdb. com/video/screenplay/vi 1846975001/ Scena sa TV emisijom / trem 1: 43 http: //www. imdb. com/video/screenplay/vi 1830197785/ 20. 4. 2012.