MENADMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEA KLASTERI PODGORICA decembar

MENADŽMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA KLASTERI PODGORICA, decembar 20 20. godine

Pojmovno određenje klastera Jedan od značajnih oblika povezivanja MSP su klasteri. Oni se veoma razlikuju u pogledu konkurentske pozicije i inovativne aktivnosti. Klaster je oblik strateškog saveza, tj. grupa srodnih poduzeća ili udruženja proizvođača iz jedne grane, uključujući i proizvođače sirovina, kao I vladine i nevladine organizacije i znanstvene i obrazovne institucije, koje, tako udružene, rješavaju zajedničke probleme i, unapređujući poslovanje, postižu uspehe u određenim segmentima djelatnosti, a ostvaruju i natprosečnu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu. Za ekonomsku mapu svijeta se kaže da je karakterišu brojni, Porterovim rječnikom nazvani, klasteri koji podrazumijevaju kritičnu masu preduzeća, institucija, univerziteta i vladinih ustanova na geografski koncentrisanom prostoru. Ključna prednost klastera leži u višedimenzioniranoj osobini ovih aktera - ne radi se samo o geografskoj, već i o kulturnoj i institucionalnoj vezi, koju čine blizina i usklađenost. Tako klasteri dobijaju mogućnost da razvijaju svoj specifični miks konkurentskih prednosti, baziran na neposrednom znanju, međusobnim vezama, kulturnom nasleđu i drugim lokalnim karakteristikama.

Porter Prema Porteru, snažne konkurentske prednosti globalne ekonomije leže uglavnom u lokalnom znanju, odnosima, motivaciji – razlikama koje konkurenti ne mogu lako kopirati, a koje se najbolje mogu razvijati kroz klastere. I sama definicija klastera u prvi plan stavlja značaj lokalne sredine, povezanosti članica I geografske omedjenosti, i pored rastućih procesa globalizacije i sve bržeg razvoja tzv. virtuelne ekonomije. Jedna od Porterovih kratkih definicija jeste da su klasteri kritične mase preduzeća i institucija na jednom mjestu, neobičnog, konkurentskog uspjeha, u odredjenim poljima. Kao vid geografski omeđene koncentracije sličnog ili komplementarnog biznisa i povezanih insititucija, klastere odlikuje saradnja i povjerenje među članovima, aktivni kanali za poslovne transakcije i komunikacije, stvaranje zajedničkog proizvoda i/ili usluga ili zajedničkih osmišljavanje potreba ili ciljeva, čime se pospešuje konkurentnost, kako članica klastera, tako i jedne regije ili države.

Opšti ekonomski ciljevi frmiranja klastera

Prednosti udruživanja u klastere

Potencijalne slabosti udruživanja u klastere

KLASTERI Klaster je geografski koncentrisan skup međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih snabdjevača, davalaca usluga i institucija povezanih unutar određene oblasti, prisutne unutar nacionalnog tržišta ili regije. Klaster (eng. cluster) je i grupa preduzeća i organizacija koja međusobnim umrežavanjem i kontaktima poboljšava svoj nastup na tržištu i postiže konkurentsku prednost tj. stvara višak vrijednosti- dobit (profit). Sredinom 90 -tih godina prošlog vijeka koncept klastera je postao centralna ideja u konkurentnosti i ekonomskom razvoju, i kao takav široko prihvaćen u politici ekonomskog razvoja. Klaster inicijative su prihvaćene u tranzicijskim zemljama u zadnjih 10 -tak godina. Kreatori razvojnih politika sve više prihvataju klaster politike nego industrijske politike u oblasti podsticanja konkurentnosti ekonomije

Klasteri se mogu definisati i kao savremeni modeli umrežavanja preduzeća formiranjem lanaca saradnje na osnovu proizvodne kooperacije, prometa (robe i tehnologije) i usluga, u kojima se na fleksibilan način pokreće razvoj MSP. Oni predstavljaju grupe poveznih preduzeća na užem geografskom području, čime podstiču razvoj i konkurentnost na lokalnom i regionalnom nivou.

Small Business Act skoring, prati napredak države i kreiranje adekvatnog stimulišućeg pravnog i regulatornog okvira kroz 10 dimenzija. Svaka od tih dimenzija na poseban način analizira više različitih aspekata koji predstavljaju determinante razvoja ovih preduzeća i u njih spadaju: § Preduzetničko učenje i žensko preduzetništvo; § Bankrotstvo i pružanje druge šanse; § Institucionalni i regulatorni okvir za kreiranje politike MMSP; § Operativno okruženje za MMSP; § Pružanje podrške i olakšavanje pristupa sistemu javnih nabavki za MMSP; § Pristup izvorima finansiranja za MMSP; § Standardi i tehnički propisi; § Inovaciona poltika i preduzetničke vještine; § MMSP kroz promovisanje koncepta zaštite životne sredine; § Internacionalizacija aktivnosti MMSP.

Ciljevi formiranja klastera Najčšeće su to (primjer Bi. H): § § § § poboljšanje konkurentnosti Bi. H proizvođača; osiguranje materijala (I drugih sredstava) za promociju uslužnoproizvodnih privrednih djelatnosti; podrška privredi u promociji njenih interesa; podrška inovativnosti članova klastera u cilju zadvoljenja opštih I kolektivnih potreba; ostvarenje pozitivnog uticaja na donošenje zakona i propisa; implementacija novih tehnologija, postupaka i novih materijala u cilju dobivanja proizvoda po EU standardima; podizanje nivoa svijesti o značaju MSP–a u privredi, olakšani pristup stranim tržištima i dr.

Ciljevi koji se postižu formiranjem klastera Najčešći zajednički ciljevi zbog kojih su klasteri osnovani mogu se podeliti u 6 segmenata: Istraživanje i razvoj mreže – stvaranje mreže unutar klastera i među klasterima (izrada baze podataka preduzeća, redovni obilasci, adresar dobavljača i pružalaca usluga, internet stranica, mesečne informacije o novostima u branši i okruženju, periodični časopis, itd. ). Obuka i obrazovanje – analize potreba za specifičnim obukama i organizacija redovnih susreta preduzeća radi razmene iskustava, kontakata, itd.

Ciljevi koji se postižu formiranjem klastera Poslovna saradnja – iniciranje i podrška projektima kooperacije između preduzeća, obrazovnih i R&I institucija i povezivanje sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata. Uticaj na politiku – lobiranje i kreiranje dijaloga industrije, naučne zajednice I vlade Inovacije i tehnologije – olakšavanje procesa inovacija, praćenje trendova, rasprostiranje novih znanja i uvođenje standarda kvaliteta, poboljšanje tehnoloških procesa. . . Rast klastera – jačanje regionalnog indentiteta, građenje nacionalnog i međunarodnog ugleda i promovisanje investicija – domaćih i stranih

Ciljevi koji se postižu formiranjem klastera Takođe, mogu obezbjediti lakšu komunikaciju i saradnju sa velikim preduzećima i dr. Upravo, u praksi industrijski najrazvijenijih zemalja razvoj najvećih klastera – malih i srednjih preduzeća, ostvaren je uz pomoć velikih transnacionalnih kompanija. Prema Porteru, produktivnost, a ne izvoz prirodnih resursa, odredjuje prosperitet neke države ili nacije. Takodje, prema ovom autoru, korijen konkurentnosti preduzeća upravo je u prirodi okruženja u kome ona djeluju. Jedan od načina da se podstakne razvoj i kvalitet lokalne sredine, kao i produktivnost preduzeća jesu klasteri.

Uloga i značaj klastera U navođenju osnovnih odrednica pojma klaster, trebalo bi dodati i njihov uticaj na konkurentnost preduzeća, a time regiona i nacionalnih privreda i to na tri načina: § povećanjem produktivnosti kompanija, baziranih u oblasti § § klastera upravljanjem i usmeravanjem inovacija, koje podstiču budući porast proizvodnje I podsticanjem novih aktivnosti, koje proširuju i osnažuju i sam klaster.

KLASTERI Kada govorimo o djelatnosti klastera treba reći da oni oponašaju velike multinacionalne kompanije u sferi MSP. Preduzeću je bolje biti u klasteru nego vani. § § § Razlozi koje preduzetnici nalaze za učešće u (preduzetničkim) klasterima su : osiguranje novih tržišta i lakši nastup na njima; bolji lični kontakti; jačanje odnosa kupci/dobavljači; razmjena iskustava i primjeri dobre prakse (podizanje nivoa znanja); olakšan „know—how“ (nove tehnologije /implementacija, primjena novih materijala i postupaka prerade MSP-a) idr.

Ciljevi formiranja klastera Često se preduzetnike postavljaju dileme tipa: Izvršiti revitalizaciju postojeće opreme (tehnologije) ili nabaviti novu opremu (implementirati novu tehnologiju). Koliko privredni subjekt će koštati ako ne pristupi zamjeni sredstava—tehnologije? Koju bi opremu mogli danas zamijeniti uz ekonomsku korist? Raspolaže li MSP organizacijskim mehanizmom koji bi je držao informisanim o eventualnim prednostima zamjene? O ovim i sličnim pitanjima odgovore bi trebali da daju i klasteri jer isti nisu samo umrežena preduzeća nego i njihov servis.

KLASTERI Razlikujemo: § horizontalne klastere (partneri na istom nivou u lancu stvaranja dodatne vrijednosti), § vertikalne klastere (partneri u piramidi dobavljača), § regionalne klastere (partneri u privrednom sektoru), § klastere u branši (partneri u specifičnom polju djelovanja), § preduzetničke klastere (partneri u/sa preduzećima), § međunarodne klastere (partneri u preklapajućim mrežama klastera. ) i dr.

Ograničenja formiranja klastera Klasteri su instrument razvoja postojećih regionalnih odnosa preduzetničkih prednosti. Oni nisu odgovarajući za kratkoročno rješavanje strukturnih nedostataka. Neke od prepreka za klaster i saradnju su: mala podudarnost struktura i poslovne kulture partnerskih preduzeća, nedostatak pravnih odnosa finansijskih mogućnosti za kooperaciju, nedostatak preduzetničkog duha, odnosno stručnosti, nizak nivo poverenja u kooperacione partnetre i druge uključene institucije (manjak kulture kooperacije) nedostatak odgovarajućeg znanja partnera, neuključivanje saradnika partnera u mrežu, nedostatak neformalne povezanosti, nejasna, odnosno nerealna očekivanja unutar kooperacije.

Faktori za formiranje klastera Kao značajniji faktori za formiranje klastera navode se: jaka naučna i istraživačka baza (vodeće istraživačke organizacije, kritična masa istraživača, vodeći svetski naučnici), preduzetnička kultura (širenje svesti o preduzetništvu u srednjim školama, na univerzitetima i istraživačkim institutima, uzori u poslovnom ponašanju i priznavanje uloge preduzetnika, kao i prevladavanje problema produžetka porodičnog biznisa od strane druge i treće generacije preduzetnika), rast baze MSP u pojedinim industrijskim granama i grupacijama (postojanje dovoljnog broja ili kritične mase preduzeća početnika, preduzeća u razvoju i zrelih firmi koje predstavljaju uzore), sposobnost klastera (i inkubatora) da privuku ključne radnike I stručnjake (koja zavisi od reputacije, specifičnosti, kao i njihove lokacije kojom se obezbedjuje atraktivno mesto za život menadžera i radnika raspoloživi poslovni prostor i izgradjena infrastuktura, dostupnost eksternim izvorima finansiranja,

Faktori za formiranje klastera usluge poslovne podrške i velika preduzeća - donatori (specijalizovani savetnici za biznis, pravna pitanja, patenti, zapošljavanje i vlasništvo, velika preduzeća u srodnim sektorima), znanje i vještine (obučena radna snaga, edukativni kursevi – treninzi na svim nivoima), efektivno povezivanje MSP u mrežu (zajedničke aspiracije preuzeća da se povežu u klaster, korišćenje zajedničke opreme i infrastrukture, česta medjusobna saradnja, postojanje regionalnih trgovinskih udruženja i biznis asocija), politika podrške iz okruženja (nacionalna i sektorska politika podrške inovacijama, stimulativno fiskalno I pravno okruženje, podrška ekonomskih agencija za razvoj i dr. ).

Strategije / način formiranja klastera Programi razvoja klastera zasnivaju se na već poznatim strategijama, sa neznatnim razlikama, na koje utiču razni vidovi podrške, koja dolaze iz okruženja (poreska politika, pravna regulativa, informaciona podrška, edukativna aktivnost), kao i iz saradnje izmedju preduzeća i njihovih asocija u okviru same mreže klastera. Na razlike u formulisanju i implementaciji strategije razvoja klastera, pored pomenutog, utiče i, različit stepen razvijenosti regija i nivo uključenosti vlada u ovaj model razvoja MSP, kao i razni podsticaji koji se javljaju unutar mreže. Posebna pažnja posvećuje se klasterima kao novim oblicima strategije rasta regionalnih ekonomija. Vrste strategije i njene kombinacije, koje se obično preporučuju, su : orginalna klaster strategija, transplantirana strategija stranih preduzeća i hibridna strategija. Sve ove vrste imaju svoje prednosti, ali i nedostatake.

Strategije / način formiranja klastera Originalna strategija promoviše razvoj klastera informacionom podrškom, porastom interakcije medju lokalnim firmama, prilagodjavanjem infrastrukture i razvojem neophodnog radnog i kadrovskog potencijala. Presađena (transplantirana) klaster strategija zasniva se na korišćenju iskustava i podrške stranih kompanija ili važnijih dobavljača i drugih firmi iz poslovnog okruženja. Ona često koristi udružene efekte stranih investitora i domaćih lokalnih firmi. Hibridna strategija zasniva se na kombinaciji prethodne dvije a to je uspešno korišćenje iskustava i finansijske podrške stranih investitora, te prednosti domaćih lokalnih snaga I firmi. Uspešno okupljanje stranih i domaćih partnera, često, čini osnovu razvoja klastera. Kao dobar preduslov za razvijanje koncepta regionalnih klastera je kompatibilnost domaće privrede sa privredama okolnih zemalja, kao i nekim zemljama EU (Italija, Grčka) i zemljama jugoistočnog evropskog tržištim (Mađarska, Češka, Slovačka).