MENADMENT I STRATEGIJA GLAVA XXI INVESTICIJE GLAVA XXII

MENADŽMENT I STRATEGIJA GLAVA XXI: INVESTICIJE GLAVA XXII: RIZIK

1. POJAM I VRSTE INVESTICIJA q ULAGANJE SREDSTAVA U NOV PODUHVATA (PROJEKAT) I/ILI U POSTOJEĆE PREDUZEĆE (REDOVNE AKTIVNOSTI): Ø Značenje ulaganja (lat. investitio): § “Žrtva” zbog odlaganja potrošnje koja se podnosi u sadašnjosti da bi se dobile uvećane koristi u budućnosti Ø Ulaganje pod rizikom: § Nepoklapanje trenutka ulaganja i trenutka efektuiranja ulaganja Ø Prinos kao efekat ulaganja: § Dobitak, kamata, vrednost za akcionare, UPA i sl. q SUŠTINA JE U PRILAGOĐAVANJU INTERNIH MOGUĆNOSTI PROMENJENIM USLOVIMA POSLOVANJA: Ø “Trčati da bi se ostalo u mestu” Ø Investicije kao “cena opstanka” q ČETIRI ELEMENTA (prema Masse): 1. 2. 3. 4. Subjekt koji investira - Investitor Predmet u koji se investira - Projekat „Cena žrtve“ u smislu odricanja od potrošnje - Kamata „Vrednost nade“ u smislu izloženosti riziku - Diskontna stopa

Vrste investicija A. INVESTICIJE U TRAJNU AKTIVU: 1. 2. 3. 4. Zamena Modernizacija Proširenje Strategijsko prilagođavanje § Aktiviranje novih izvora rasta (proizvod, tržište, tehnologija, know-how) B. INVESTICIJE U KRATKOROČNU AKTIVU: 5. Sigurnosne zalihe sirovina i repromaterijala 6. Sigurnosne zalihe gotovih proizvoda C. INVESTICIJE U FINANSIJSKU AKTIVU: 7. Kupovina Ho. V D. INVESTICIJE U NEMATERIJALNU AKTIVU: 8. Brend 9. Patenti, licence 10. Know how 11. Baze podataka

Vrste investicija prema J. Dean A. PREMA KARAKTERU EFEKATA: 1. Smanjenje troškova 2. Povećanje prihoda 3. Smanjenje rizika 4. Poboljšanje položaja zaposlenih B. PREMA KONKURENTSKOJ ORIJENTACIJI: 5. Ofanzivne 6. Defanzivne C. PREMA OBLICIMA INVESTIRANJA: 7. Ulaganje u opremu 8. Ulaganje u proizvode 9. Ulaganje u unapređenje načina poslovanja 10. Ulaganje u poboljšanje tržišne pozicije D. PREMA ODNOSU NA TEHNOLOŠKE PROMENE: 11. Zamena proizvoda i tehnologije 12. Ulaganje u inovacije E. PREMA STRATEGIJSKOM UTICAJU: 13. Poboljšanje opšte konkurentske sposobnosti preduzeća - dugoročni efekti

“Novčani tok je činjenica, profit je mišljenje” q POZNATO JE DA NE POSTOJI POKLAPANJE PROFITA I NOVČANOG TOKA 1. Novčani tok svestranije i preciznije upućuje na poslovne performanse od profita te predstavlja pouzdanu osnovu za izračunavanje različitih merila performansi regularnih aktivnosti 2. Novčani tok ukazuje na potreban nivo likvidnosti za rast preduzeća po održivoj stopi (kritičan faktor uspeha finansijske strategije) q NOVČANI TOK PREDSTAVLJA POUZDANU BAZU ZA OBRAČUN EFEKATA PROJEKATA KOD: 1. Statičkih metoda (Pay Back) 2. Dinamičkih metoda (NPV/IRR)

2. METODE ZA OCENU INVESTICIONIH PROJEKATA

Metod perioda povraćaja (Pay Back) q KRITERIJUM: Ø Period u kome investicija svojim prinosima (neto novčanim tokom, na primer) treba da nadoknadi inicijalno ulaganje n n I= (NPt-NOt)= NNTt t=0 I – vrednost investicije NPt - vrednost novčanog priliva u godini t NOt – vrednost novčanog odliva u godini t n - period povraćaja investicionog projekta NNTt – neto novčani tok u godini t Ø NNT(gruba aproksimacija) = Neto dobitak + Amortizacija q VARIJANTE MODELA: ØJednaki godišnji NNT ØRazličiti godišnji NNT

Metod perioda povraćaja (nastavak) q PRIMENA KRITERIJUMA: Ø n<n max (maksimalno prihvatljiv period povraćaja) Ø U slučaju rangiranja projekta, najveći rang imaju projekati sa najkraćim periodom povraćaja q SLABOSTI: 1. Po definiciji, ne respektuje fenomen vremenske vrednosti novca 2. Ne daje uvid u ukupnu vrednost projekta (zanemaruje postojanje vrednosti posle povraćaja investicije) 3. Kriterijum je pristrasan prema kratkoročnim investicijama što dovodi do strategijske kratkovidosti u investicionoj strategiji q PREDNOSTI: 4. Jednostavnost 5. Mogućnost primene u varijantama sa komparativnim prednostima (razlike u vrednosti investicije i godišnjim troškovima eksploatacije)

Vremenska vrednost novca q SUŠTINA: Ø Novac koji je raspoloživ u ranijem periodu ima veću vrednost od novca raspoloživog u kasnijem periodu zbog moći oplodnje kroz poslovanje ili, bar, ukamaćenja Ø Efekti jedne investicije u različitim periodima ne mogu se sabirati bez određenog prevrednovanja q PREVREDNOVANJE NOVCA U RAZLIČITIM PERIODIMA: Ø Diskontovanje (svođenje na sadašnju vrednost) Ø Kapitalizacija (svođenje na buduću vrednost) q DISKONTNA STOPA, i: Ø Cena odricanja od potrošnje Ø Oportunitentni trošak ulaganja u projekte istog nivoa rizika q OPERACIONALIZACIJA DISKONTOVANJA POMOĆU TZV. “DISKONTNOG FAKTORA”, 1/(1+i)n : Ø Sadašnja vrednost 1 din. ostvarenog u budućim godinama Ø Vrednost II finansijske tablice

Vremenska vrednost novca (nastavak) q BUDUĆA VREDNOST: Ø Kapitalizacija (compounding) Ø Vrednost novca u budućem periodu (bankarski ugao) A. Za godišnje diskontovanje • Buduća vrednost = Sadašnji iznos (1+i)n B. Za kontinuelno diskontovanje • Buduća vrednost =Sadašnja vrednost (1+i/m)nm q SADAŠNJA VREDNOST: Ø Diskontovanje (discounting) Ø Sadašnja vrednost novca raspoloživog posle n godina (preduzetnički ugao) Ø Sadašnja vrednost = Budući iznos (1+i)-n Ø Period diskontovanja = Periodu života projekta

Metod Neto sadašnje vrednosti (NSV) q DEFINICIJA: Ø NSV =SV (priliva gotovine) – SV (odliva gotovina) Ø NSV je diskontovani neto novčani tok ili slobodan novčani tok Ø NPV (net present value) = Discounted FCF (free cash flow) q PRIMENA KRITERIJUMA NSV Ø NSV>0, investicija se prihvata pošto je profitabilnost investicije iznad granične diskontne stope q PREDNOST: Ø Uzima u obzir raspored budućih neto novčanoh tokova prevrednovanih na sadašnju vrednost u celokupnom životnom veku projekta q NEDOSTACI: Ø Arbitrarnost u odredjivanju nezavisnih promenljivih § NSV = f (vremenskog horizonta, cene kapitala, rizika, NNT)

Neto sadašnja vrednost: obrasci A. Različite vrednosti NNT po periodima NSV= (NP 0 -NO 0) + (NP 1 -NO 1) (1 + i)-1 + (NP 2 -NO 2) (1 + i)-2 + +… + (NPn-Non)(1 + i)-n n n t=0 NSV= (NPt-NOt)(1 + i)-t = NNTt (1 + i)-t NSV= NNTta t=0 NPt - vrednost novčanog priliva u godini t NOt - vrednost novčanog odliva u godini t n - ekonomski vek trajanja investicionog projekta i - diskontna stopa NNTt - neto novčani tok u godini t a - diskontni faktor za diskontnu stopu i B. Konstantna vrednost NNT po periodima NSV=NNTn +NNTn(1 + i) -1+ NNTn(1 + i) -2 + … + NNTn(1 + i) –n = =NNTn (1 + i) n – 1 i(1 + i) n

Kriterijum: NSV>0 Godina (t) Neto novčani tok (NNTt) Diskontni faktor za diskontnu stopu i = 10% Sadašnja vrednost (NNT) 0 -16 640 1. 0000 -16 640 1 -25 250 0. 9091 - 22 955 2 -37 910 0. 8264 - 31 329 3 48 350 0. 7513 36 325 4 48 310 0. 6830 32 996 5 48 470 0. 6209 30 095 6 48 290 0. 5645 27 260 7 48 160 0. 5132 24 716 8 47 700 0. 4665 22 252 9 86 950 0. 4241 36 875 Ukupno - - 139 595

Raspored novčanih tokova i efekat projekta Godina Diskontni faktor za 10% 1 PROJEKAT A PROJEKAT B Neto novčani tok Sadašnja vrednost 0. 9091 20 000 18 182 120 000 109 092 2 0. 8264 40 000 33 056 100 000 82 640 3 0. 7513 60 000 45 078 80 000 60 104 4 0. 6830 80 000 54 640 60 000 40 980 5 0. 6209 100 000 62 090 40 000 24 836 6 0. 5645 120 000 67 740 20 000 11 290 420 000 280 768 420 000 328 942 Ukupno

Razlike u inicijalnim ulaganjima i NNT Godina Diskontni faktor za 10% 0 PROJEKAT A PROJEKAT B Neto novčani tok Sadašnja vrednost 1. 0000 -10 000 -12 000 1 0. 9091 8 000 7 273 10 000 9 091 2 0. 8264 5 000 4 132 6 000 4 958 3 0. 7513 4 000 3 005 5 000 3 757 4 0. 6830 6 000 4 098 2 000 1 366 5 0. 6209 6 000 3 725 10 000 6 209 - 12 233 - 13 381 Ukupno:

Razlike u veku trajanja Godina Diskontni faktor za 10% 0 PROJEKAT A PROJEKAT B Neto novčani tok Sadašnja vrednost 1. 0000 -60 000 1 0. 9091 25 000 22 728 20 000 18 182 2 0. 8264 20 000 16 528 18 000 14 875 3 0. 7513 45 000 33 809 25 000 18 783 4 0. 6830 - - 10 000 6 830 5 0. 6209 - - 30 000 18 627 - 13 064 - 17 297 Ukupno:

Horizont predvidjanja q Volatilnost perioda predvidjanja (n) je velika. Prema jednoj studiji za S&P 500 u 2012 u SAD: Ø n< 5 god. (46%) Ø 10 god. > n > 5 god. (40%) Ø Ostalo (14%) q Na n utiču i karakteristike grane: Ø U farmaceutskoj industriji n je veći od perioda patentne zaštite Ø U ICT n je manji od perioda projekcije q Različiti vremenski horizonti investicije utiču na uvodjenje pojma „rezidualna vrednost“ ili „terminalna vrednost“ Ø Neto novčani tok nije apsolutno jednaka vrednost po godinama funkcionisanja projekta Ø Rezidualna vrednost (engl. residual value ili terminal value) se odnosi na novčani tok posle perioda predvidjanja

Horizont predvidjanja (nastavak) q Obračun terminalne vrednosti u 3 koraka: 1. Napraviti projekciju normalizovane vrednosti novčanog toka u poslednjoj godini perioda predvidjanja § Normalizovana vrednost je razuman nivo novčanog toka očišćen od nestandardnih priliva/odliva gotovine (na primer, kupovina ili prodaja osnovnog sredstva) 2. Odrediti stopu rasta (g) novčanog toka u terminalnom periodu § § Terminalan period je period funkcionisanja investicije posle perioda projekcije Stopa rasta novčanog toka odgovara stopi rasta nacionalne ekonomije (obično g=1 -4%, može biti 0% ili čak i negativna) 3. Podeliti normalizovanu vrednost novčanog toka u poslednjoj godini perioda projekcije sa WACC – g TERMINALNA VREDNOST = Normalizovan novčani tok u poslednjoj godini WACC-g

Cena kapitala (CC-cost of capital) q Elementi obračuna: Ø Investicija EUR 20/miliona Ø Pozitivan godišnji novčani tok od EUR 3, 25/miliona q Varijante obračuna: Ø CC=10%, NPV=0 Ø CC=9%, NPV=EUR 1/milion Ø CC=11% NPV= - EUR 1/milion q O značaju cene kapitala govori sledeći podatak Ø da je u SAD u 2012 CC bila manja za 1%, investicije bi bile veće za $150/milijardi

Cena duga (cost of debt) q Alternativne definicije duga: 1. Cena novog duga 2. Cena postojećeg duga 3. Prosečna cena duga q Poreski aspekt: Ø Stvarna poreska stopa Ø Marginalna poreska stopa Ø Ciljana poreska stopa

Cena sopstvenog kapitala (cost of equity) q Orijentir je stopa prinosa bez rizika (engl. risk free rate) na državne obveznice: 1. 10 god. US tresury bonds (2, 25%) 2. 3 meseca US treasurz bonds (0, 05%) q Rizičnost sopstvenog kapitala se meri pomoću koeficijenta beta iz CAPM: Ø Beta > 1, 0 - volatilnost akcija preduzeća veća od volatilnosti tržišta kapitala Ø Beta < 1, 0 - volatilnost akcija preduzeća manja od volatilnosti tržišta kapitala Medjutim, ostaje problem u kom periodu meriti volatilnost (5 god. , 3 god. 1 god. i dr. )

Diskontna stopa q POSTUPAK UTVRĐIVANJA DISKONTNE STOPE PRILAGOĐEN JE IZABRANOJ DEFINICIJI NOVČANOG TOKA: Ø Za novčani tok posle servisiranja dugova diskontna stopa je cena sopstvenog kapitala (IRRR) Ø Za novčani tok pre servisiranja dugova diskontna stopa se izražava ponderisanom prosečnom cenom kapitala (WACC) q PREDSTAVLJA ZAHTEVANU STOPA PRINOSA NA ULOŽENA SREDSTVA SVIH FINANSIJERA Ø Oportunitetni trošak ulaganja Ø CAPM se najčešće koristi za odredjivanje oportunitetnog troška sopstvenog kapitala pomoću sledećih komponenata: A. Stopa prinosa nerizičnih Ho. V (državne obveznice) B. Rizik na tržištu kapitala (Beta koeficijent) C. Rizik konkretnog subjekta

Indeks rentabilnosti q ODNOS IZMEĐU SADAŠNJE VREDNOSTI NOVČANOG PRILIVA I SADAŠNJE VREDNOSTI NOVČANOG ODLIVA PROJEKTA Ø Indeks rentabilnosti iznad 1 označava da je projekat prihvatljiv, što je ekvivalentno situaciji kada je NSV>0 Ø Kod alternativnih projekata treba izabrati onaj koji ima najveći indeks rentabilnosti

Interna stopa prinosa q DEFINICIJE: Ø Diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost priliva gotovine sa sadašnjom vrednošću odliva gotovine Ø Diskontna stopa koja poništava NSV (ili NSV=0) Ø Maksimalna kamatna stopa pri kojoj projekat beleži marginalnu profitabilnost Ø U preduzeću se defniše minimalno prihvatljiva stopa kapitalizacije investiranog kapitala (IRRR min – granična stopa prinosa) q FORMULA: 0 = (NPt-NOt)(1 +r)-t = n NNTt(1 + r)-t t=0 q. PRIMENA: Ø Projekat se vrednuje kao prihvatljiv ukoliko je r>rmin , gde je rmin granična stopa prinosa Ø Najpovoljniji je projekat koji ima najveću r pod uslovom da je ona veća od granične stope prinosa

Interna stopa prinosa (Nastavak 1) q ODNOS IZMEĐU NSV, ISP I CENE KAPITALA Ø ako je NSV > 0 ISP je veća od cene kapitala Ø ako je NSV = 0 ISP je jednaka ceni kapitala Ø ako je NSV < 0 ISP je manja od cene kapitala q NAČIN IZRAČUNAVANJA Ø Račun interpolacije (primer) NSV 1 (r 2 – r 1 ) r = r 1 + NSV – NSV 1 2 641 (18 – 16 ) = 16. 88% r = 16 + 641+811 r 1 – niža diskontna stopa u procentima, r 2 – viša diskontna stopa u procentima, NSV 1 – NSV (pozitivna) za diskontnu stopu r 1, NSV 2 – NSV (negativna) za višu diskontnu stopu r 2.

Utvrđivanje ISP Godina (t) Neto novčani tok Diskontni faktor za i = 16% NSV za i = 16% Diskontni faktor za i = 18% NSV za i = 18% 0 - 13 500 1. 0000 -13 500 1 -8 900 0. 8621 -7 673 0. 8475 -7 543 2 -1 450 0. 7432 -1 078 0. 7118 -1 032 3 4 740 0. 6407 3 037 0. 6086 2 885 4 6 050 0. 5523 3 341 0. 5158 3 121 5 8 830 0. 4761 4 204 0. 4371 3 860 6 9 450 0. 4104 3 878 0. 3704 3 500 7 4 080 0. 3538 1 444 0. 3139 1 281 8 5 800 0. 3050 1 769 0. 2660 1 543 9 6 780 0. 2629 1 782 0. 2255 1 529 10 9 550 0. 2267 2165 0. 1911 1 825 11 10 631 0. 1195 1 270 0. 1619 1 721 Ukupno: – – 641 – -811

Interna stopa prinosa (nastavak 2) q PREDNOST METODA: Ø Eliminiše arbitrarnost u određivanju diskontne stope q SLABOST METODA: Ø Mogućnost pojave većeg broja ISP u slučaju postojanje negativnih neto novčanih tokova u periodima Ø Mogućnost pojave različitog ranga projekata u odnosu na NSV kada su: A. Finansijska sredstva ograničena B. Kada se međusobno zavisni projekti razlikuju po volumenu kapitalnih ulaganja, vremenskom rasporedu neto novčanog toka i ekonomskom veku trajanja

RIZIK Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka Usporavanje kineske privrede Odustajanje od globalizacije Kolaps cena aktive Fiskalna kriza Globalni deficiti i nestabilnost valuta Neadekvatna regulativa Nedozvoljena trgovina Ekstremne varijacije cena energije Korupcija Ekstremne varijacije cena potrošačkih dobara Organizovani kriminal Razlike u ekonomskoj razvijenosti Neuspesi globalnog menadžmenta Nestabilne države Terorizam Populacioni rizik Migracije Geopolitički konflikti Sigurnost snabdevanja vodom Oružje za masovno uništavanje Sigurnost snabdevanja hranom Hronični rizici Klimatske promene Rizici uslovljeni događajima Rizici koje se moraju pratiti

KONVENCIONALNI POGLED NA RIZIK: DVE PERSPEKTIVE, DVE KATEGORIJE I JEDNA RELACIJA q DVE PERSPEKTIVE: 1. Opasnost – izbegavanje 2. Šansa – preuzimanje rizika zbog nagrade q DVE KATEGORIJE: 1. Sistematski rizik 2. Nesistematski rizik q JEDNA RELACIJA: 1. Trade off između prinosa i rizika

Globalni rizici prema Svetskom Ekonomskom Forumu 1. HRONIČNI RIZICI Ø Razlike u nivou ekonomske razvijenosti (koncentracija bogatstva, ratovi) Ø Neuspesi globalnog menadžmenta (neuspela liberalizacija, protekcionizam, valutni rat) 2. RIZICI USLOVLJENI KONKRETNIM DOGAĐAJIMA Ø Makroekonomski rizici (kreditni grč, fiskalne krize, kolaps tržišta nekretnina) Ø Siva ekonomija (ilegalna trgovina, korupcija, kriminal) Ø Ultimativni resursi (energija, hrana, voda) 3. RIZICI KOJE JE POTREBNO PRATITI Ø Mala verovatnoća pojave , veliki uticaj Ø Geopolitički konflikti, terorizam, odustajanje od globalizacije i sl.

Kategorije rizika prema mogućnosti upravljanja q SISTEMATSKI RIZIK: Ø Verovatnoća gubitka ili neuspeha zajednička za celu privredu ili sve članove iste grupe (tržište kapitala ili grana) § Promene kamatnih stopa, deviznog kursa, inflacija i sl. Ø Ne može se izbeći diversifikacijom portfolija, može se smanjiti hedžingom Ø Rizik tržišta kapitala na razvijenim tržištima meri se Beta koeficijentom q NESISTEMATSKI RIZIK: Ø Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednički za sve Ho. V na tržištima kapitala već je povezan sa Ho. V konkretnog emitenta Ø Može se izbeći diversifikacijom portfolia

Kategorije rizika u poslovnoj ekonomiji (Kaplan i Mikes) 1. RIZICI KOJE JE MOGUĆE SPREČITI Ø Rizici unutar preduzeća koji se mogu sprečiti uvođenjem odgovarajućih procedura, kontrolom. . . Suština je u prevenciji. 2. STRATEGIJSKI RIZICI Ø Rizici vezani za dati biznis koji se prihvataju da bi se ostvario veći prinos 3. EKSTERNI RIZICI Rizici vezani za makroekonomsko okruženje, prirodne katastrofe, terorizam, IT upade i sl. i suština je adekvatno se pripremiti i/ili izbegavati ih

Kategorije rizika prema izvoru 1. Tržišni rizik: A. Kamatni rizik B. Valutni rizik C. Rizik promene cena akcija D. Rizik promene cena baznih sirovina E. Rizik promene cena nekretnina 2. Kreditni rizik 3. Rizik likvidnosti 4. Operativni rizik A. B. C. D. E. F. Rizik humanog kapitala Rizik neadekvatnih procesa Rizik regulatorne neusklađenosti Rizik materijakne aktive IT rizik Rizik prirodnih katastrofa, itd.

Kategorije rizika prema izvoru 5. 6. 7. 8. Strategijski rizik Reputacioni rizik Politički rizik Pravni rizik

BITNI POJMOVI VEZANI ZA RIZIK q APETIT ZA RIZIK (RA- Risk Apetite) JE TERMIN KOJI SE OBIČNO KORISTI I ČIJI SE SMISAO LAKO NASLUĆUJE Ø Nivo do kog menadžeri žele da prihvate rizik Ø Prihvatljivi nivo izloženosti riziku Ø Sklonost ka riziku Vs. Averzivnost na rizik q IZLOŽENOST RIZIKU Ø Deo vrednosti preduzeća ili resursa koji može biti izgubljen usled delovanja rizika Ø Izloženost riziku predstavlja se nivoom rezistentnosti na šokove q KAPACITET ZA RIZIK Ø Sposobnost preduzeća da podnese odnosno prihvati rizik Ø Finansijska fleksibilnost, procedure, kompetencije i dr.

Apetit za rizik i kapacitet za rizik q Optimalni apetit za rizik je onaj koji doprinosi očuvanju i stvaranju vrednosti u preduzeću (i koji ne prevazilazi kapacitet za rizik)

KONCEPCIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA RIZIKOM q Odnos rizika, prinosa, kapitala i vrednosti Zahtevana stopa prinosa Regulatorni okvir (Basel ) Upravljanje kapitalom Kredit rejting agencije Kamatna stopa Investicije Merenje performansi Upravljanje vrednošću Upravljanje rizicima Upravljanje likvidnošću Strategijsko planiranje Cilj upravljanja kapitalom: Optimalan odnos prinos-rizik dovodi do uvećanja kapitala

COSO ERM okvir za upravljanje rizikom

REGULATORNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZIKOM q DO 1988. GODINE KAPITALNA ADEKVATNOST KAO : 1. Minimalni odnos sopstvenog kapitala i aktive 2. Maksimalni odnos aktive i sopstvenog kapitala q Slabost ovog koncepta je nereprezentativnost aktive kao pokazatelja aktivnosti banke Ø Zanemarivanje vanbilansnih transakcija - konverzije, opcije, egzotični derivati i oparacije sa Ho. V q POSLE 1988. GODINE IDE SE NA RIZIKOM PONDERISANU AKTIVU ZA SVE TRANSAKCIJE (BILANSNE I VANBILANSNE) Ø Basel dokumenti pod krovom Banke za međunarodna poravnanja (BIS) Ø Za kreditne derivate izračunava se ekvivalent u kreditu i on se ponderiše odgovarajućim rizikom

Basel I-II q BASEL I - od 1988. godine Ø Dva standarda kapitalne adekvatnosti: 1. Ukupna aktiva/Sopstveni kapital < 20 2. Cooke ratio za bilansne i vanbilansne pozicije (sopstveni kapital banke mora biti najmanje 8% rizikom ponderisane aktive) q THE BIS 1998 (unapredjenje Basel I) Ø Obezbedjenje kapitala ne samo za kreditni već i za tržišni rizik Ø Merilo tržišnog rizika je Va. R Ø Pravi se razlika izmedju statutarnih i menadžerskih izveštaja (koji obuhvataju sve transakcije) q BASEL II – od 2007. godine Ø Tri stuba: kapitalna adekvantnost, nadzor i tržišna disciplina Ø Obračun kapitala respektuje kredit rejting debitora Ø Raščlanjavanje operativnog rizika na 7 kategorija po 8 tipova bankarskog biznisa i njegovo merenje pomoću Va. R Ø Uvodi se kategorija rezidualnog rizika (strategija, reputacija, sistemski rizik i sl. )

Regulatorni okvir Basel III, nakon izbijanja globalne ekonomske krize Suštinska razlika je u povećanju visine zahtevanog kapitala (regulatorni kapital) i njegovog kvaliteta Basel II Stub 1 Minimalni zahtevani kapital Stub 3 Tržišna disciplina i obelodanjivanje Stub 2 Nadzor Kreditni rejting prema finansijskim izveštajima Sekjuritizacija Standardizovani pristup Poslovi sa stanovništvom Unapređeni IRB pristup Operativni rizik Poslovi sa privredom IRB pristup Unapređeni IRB pristup Osnovni indikatori Standardni pristup Unapređeni pristup

Obračun zahtevanog kapitala

KAPITALNA ADEKVATNOST

MERENJE RIZIKA q ONIM ŠTO SE NE MOŽE MERITI NE MOŽE SE UPRAVLJATI Ø Merenje rizika je pretpostavka upravljanja rizikom q SUSTINA PROCENE RIZIKA Ø Identifikovanje faktora rizika Ø Konstruisanje distribucije verovatnoće koja opisuje dati rizik Ø Procena efekata datog rizika (u smislu mogućih gubitaka ili očekivanih prinosa i vrednosti)

Merenje rizika u finansijskom sektoru q OSNOVNI MODELI: Ø CAPM (Capital Asset Pricing Model) § Uticaj sistemskog rizika na prinos investitora Ø APT (Arbitrage Pricing Theory) § Proširenje CAPM u situacji kada postoji više izvora sistemskog rizika q PRETPOSTAVKE POMENUTIH MODELA: Ø Standardna devijacija je osnovno merilo rizika, odnosno, zavisnosti prinosa od rizika § § § Raspon + 1 , - 1 opisuje 2/3 promena, + 7 se praktično nikada ne dogadja Ekstra prinos je posledica sistemskog rizika koji se nije mogao diversifikovati q DRUGA MERILA RIZIKA: § § Dospeće Ho. V, Merila osetljivosti portfolia koja mere uticaj jednog faktora na vrednost portfolija (tzv. “grčka slova”)

Merenje rizika u realnom sektoru q VRSTE: Ø CAPEX Ø Projekno finansiranje q OSNOVNA KARAKTERISTIKE: Ø Manji stepen diversifikacije Ø Uparivanje finansijske i investicione perspektive

Upravljanje rizikom q DEFINICIJA RIZIKA: Ø Mogućnost pojave gubitka izazvanog odredjenim događajem (ili serijom događaja) koji se može nepovoljno odraziti na mogućnost dostizanja ciljeva preduzeća q DVA PRISTUPA U UPRAVLJANJU RIZIKOM 1. Dekompozicija rizika: § § Upravljanje pojedinačnim komponentama rizika Pristup razvijen u poslovima sa kreditnim derivatima 2. Agregiranje rizika: § § § Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika Upravljanje kreditnim rizikom Neophodno je izabrati odredjenu statističku raspodelu (ili distribuciju verovatnoće pojave gubitka za različite tipove rizika) i zatim izvršiti njihovo agregiranje q OSNOVNI PRINCIP: Ø Očekivani gubitak se pokriva iz profita, a neočekivani iz kapitala

Alternativne distribucije verovatnoće gubitka a. Kreditni rizik b. Tržišni rizik c. Operativni rizik

Distribucija verovatnoće gubitka i ekonomski kapital ULmax EL EC Gubitak posle vremenskog horizonta EC – Ekonomski kapital EL – Očekivani gubitak UL – Neočekivani gubitak, nivo verovatnoće pojave gubitka u uslovima najlošijeg scenarija, 99, 97%

Obračun ekonomskog kapitala za datu distribuciju verovatnoće gubitka Verovatnoća EL EC UL 0, 00% 0, 05% 0, 10% AA( prob = 0, 03%) 0, 15% 0, 20% 0, 25% 0, 30% 0, 35% Gubitak

Verovatnoća Merila rizika (nastavak) EL UL Va. R ELT Gubitak

Ekonomski kapital q OČEKIVANI GUBITAK (OG) – Gubitak koji se može predvideti na bazi statističkog rasporeda verovatnoće § Prosečan ponderisan gubitak date distribucije verovatnoće – Praktično, to nije merilo rizika, već prosečan gubitak obavljanja odredjenog biznisa q NEOČEKIVANI GUBITAK (NG) – Odstupanje stvatnog gubitka od očekivanog gubitka q EKONOMSKI KAPITAL (EK) – – – Iznos kapitala koji sprečava bankrotstvo zbog pojave neočekivanog gubitka za odredjeni nivo pouzdanosti Nivo pouzdanosti zavisi od apetita za rizik Na primer, ako je OG=1% a NG=5% za kapital od 100 mlrd din. EK=1 mlrd din.

Merila rizika q NA BAZI RASPODELE VEROVATNOĆE MOGUĆE JE DOBITI: Ø Standardna devijacija ( ), § Portretiše nivo neizvesnosti pojave gubitka (odstupanje od očekivane vrednosti) Ø Va. R (Value-at-Risk), vrednost pod rizikom, § Portretiše maksimalan gubitak za dati nivo sigurnosti (99%, na primer) i dati vremenski period § Mana je što ne govori ništa o gubicima van intervala poverenja (1% slučajeva, prema prethodnom primeru) Ø EL (Expected Shortfall), očekivani gubitak repa distribucije (TCE – Tail Conditional Expectation) § Uključuje gubitke izvan zadatog intervala poverenja (1% najvećih gubitaka prema prethodnom primeru) § Prosečan ponderisan gubitak repa distribucije (slično kao OG ali samo uzimajući gubitke posle Va. R)

Stres test q TESTIRANJE MODELA UPRAVLJANJA RIZIKOM PRIMENOM MALO VEROVATNOG SCENARIJA: – Ekstremne tržišne situacije imaju malu (praktično zanemarivu) verovatnoću pojave: § Dnevna promena cene Ho. V od 5 standardnih devijacija – § § § Teorijski jednom u 7. 000 godina, faktički 2 puta u 10 godina Promena godišnje stopa prinosa za 10% Smanjenje vrednosti aktive za > 20% Promena deviznog kursa: • Rezervnih valuta za 6% dnevno • Domaće valute za 20% dnevno q DVE VRSTE SCENARIJA: 1. Praćenje promena jedne varijabile bez uticaja na druge varijabile 2. Praćenje promena jedne varijabile i njenog uticaja na druge varijabile

UPRAVLJANJE RIZIKOM – KONVENCIONALNI ERM

Identifikovanje rizika – Mapa rizika ZNAČAJ NISKA VEROVATNOĆA - VISOK UTICAJ VEROVATNOĆA

Konvencionalni model upravljanja rizikom q ŠTA JE BILO POGREŠNO? 1. Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u “silosima” 2. Isključiva orijentacija na izbegavanje rizika 3. Ignorisanje interakcije faktora rizika 4. Ekskluzivan fokus na finansijski rizik (zanemarivanje operativnih rizika) 5. Korišćenje metrike uspeha koja bazira na profitu umesto na novčanom toku

UPRAVLJANJE RIZIKOM ZASNOVANO NA VREDNOSTI – VBERM q INTELIGENTNO UPRAVLJANJE RIZIKOM UKLJUČUJE ISTOVREMENO: 1. Želju da se izbegne nešto negativno 2. Potrebu da se dostigne nešto pozitivno q SUŠTINU UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDSTAVLJANJE U ODNOS: Ø Apetita za rizik i izloženost riziku q IZLOŽENOST RIZIKU SE MERI POMOĆU REZISTENTNOSTI NA ŠOKOVE (ESR - Enterprise Shock Resistance) Ø Pokazuje očekivanu vrednost za akcionare i njenu volatilnost q U VBERM uticaj rizika se uvek izražava preko promene vrednosti preduzeća ili vrednosti za akcionare

Verovatnoća Efekti upravljanja rizikom – smanjenje izloženosti riziku i rast vrednosti Vrednost preduzeća

Upravljanje rizikom na bazi VBM

Uticaj rizika na vrednost strategije prema Int. EVar FAKTORI RIZIKA POKRETAČI VREDNOSTI VREDNOVANJE STRATEGIJE Komponente vrednosti Operativni rizik Operativna marža EBIT Period n Sstrategijski rizik Neto obrtni kapital Porezi Period 3 Period 2 Regulatorni rizik Investicije Troškovi amortizacije Kamatni rizik Kamatna stopa Kapitalna ulaganja Poreska stopa Promena NOK Period 1 DCF Valutni rizik IT rizik Stopa rasta Reputacioni rizik Finansijski leveridž Cena duga Cena vlasničkog kapitala Cena kapitala (WACC) Vrednost preduzeća