MEMORIJA VELJKO BOI I 6 PODELA MEMORIJE Svaki

MEMORIJA VELJKO BOŽIĆ I 6

PODELA MEMORIJE -Svaki računar sadrži određenu količinu memorije koja mu je neophodna za rad. -Unutrašnja ( sistemska, centralna ) memorija je memorija koju računar koristi pri izvršavanju svih zadatih funkcija. -Spoljašnja ( jedinice spoljne memorije) memorija služi za čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi.

UNUTRAŠNJA MEMORIJA Na matičnoj ploči postoji više vrsta memorija: -RAM ( Random Access Memory ) - memorija sa direktnim pristupom. U ovu memoriju se smeštaju podaci i programi pomoću kojih računar radi. Kada se računar isključi njen sadržaj se briše. -ROM ( Read Only Memory ) - memorija iz koje može samo da se čita, i nepromenljiva je, kao što i samo ime kaže. Njen sadržaj upisuje proizvođač (npr. instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju ). -KEŠ ( Cash ) - najbrža memorija koja sadrži često korišćene programe do kojih je lakše doći ako se nalaze u njoj.

- BAFERI (Buffers) su deo RAM memorije u koju neki uređaji šalju podatke i funkcije kojima treba neko vreme da se izvrše. - Virtuelna memorija - memorija koja nije stvarna već prividno prikazuje veći prostor korisniku za rad. - Kontrolni set čipova - memorija vezana za kontrolnu jedinicu radi provere rada računara i komponenata.

RAM MEMORIJA RAM (Random Access Memory) predstavlja najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita. U njoj se za vreme rada računara nalaze program i podaci sa kojima računar radi. RAM pamti podatke samo dok je računar uključen. Pri isključivanju računara svi podaci predhodno sačuvani u RAM memoriji se trajno brišu.

Osnovne karakteristike RAM memorije: Kapacitet – izražava se brojem bitova, odnosno u praksi brojem bajtova. Memorijski moduli se smeštaju u već pomenute memorijske slotove, a prave se u veličinama 8 MB, 16 MB, 32 MB, 64 MB, 128 MB, 256 MB, 512 MB i, u današnje vreme, 1 GB, 2 GB, 4 GB, . . . Vreme pristupa – meri se u nanosekundama(ns). To je vreme koje protekne između zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije. Generalno, više memorije u računaru rezultuje boljim performansama. Što više uređaja u sistemu postoji, što se više perifernih uređaja koristi , što se više aplikacija u istom trenutku pokreće potrebno je više RAM memorije da bi računar brže i bolje radio, bez kočenja i opterećenja. Tipovi RAM memorije – svi novi računari koriste DRAM(Dynamic. RAM) 1. SD-SDRAM(Synchronous. DRAM) – postiže veću brzinu tako što sinhronizuje svoj rad sa taktom sistemskog sata. 2. DDR-DDRSDRAM(Double. Data. Rate. SDRAM) - mogućnost da u toku jednog takta sistemskog sata pošalje i primi podatak. 3. DDR 2–brži protok od DDR. 4. DDR 3, DDR 5 – još brže memorije.

ROM MEMORIJA ROM (Read Only Memory) je deo memorije koji može samo da se čita. Njen sadržaj se ne gubi po isključenju računara, jer je potreban za izvršavanje osnovnih funkcija tokom rada računara. Koristi se za uskladištavanje programa i podataka koji su često potrebni. Najbolji primer je skladištenje instrukcija potrebnih za paljenje računara.

TIPOVI ROM MEMORIJE Postoje različiti tipovi ROM memorije kod kojih je moguće menjanje njenog sadržaja. 1. PROM(Programmable. RAM) – mogu se programirati upotrebom posebnog uređaja. 2. EPROM(Erasable. PROM) – njihov sadržaj se može brisati izlaganjem UV zračenju. 3. EAROM(Electrically. Alterable. ROM) – može mu se menjati sadržaj deo po deo. 4. EEPROM(Electrically. EPROM) – u formi flash memorije; može im se celi sadržaj ili samo deo izbrisati električnim putem. BIOS je skup računarskih programa namenjenih komunikaciji sa hardverom računara. To je posebna vrsta ROM memorije koja kontroliše osnovne funkcije računara i proverava svoja stanje prilikom svakog paljenja računara.

KEŠ MEMORIJA Keš (Cache) memorija je jako brza memorija koja se koristi za skladištenje podataka koji su korisniku često potrebni. Prilikom traženja podataka, računar ih prvo traži u keš memoriji, a ako se tu ne nalaze računar ih pronalazi u ostalim memorijama. Do podataka se mnogo brže dolazi ukoliko se nalaze u keš memoriji. Korisnik može sam da modifikuje ovaj tip memorije.

BAFERI Baferi (Buffers) su delovi RAM memorije u koje se skladište podaci kojima treba vremena za obradu. Na primer štampač, ako podaci koji treba da se odštampaju ne mogu dovoljno brzo da se obrade, prosleđuju se baferima koji ih čuvaju u redu za štampu.

SPOLJAŠNJA MEMORIJA Jedinice spoljašnje memorije služe za čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi. Za vreme rada računara delovi programa i podaci koji trenutno nisu u upotrebi privremeno se skladište na jedinicama spoljne memorije. Kapacitet spoljašnje memorije se izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije, odnosno brojem bajtova koji mogu da se uskladište. Karakteristike spoljašnjih memorija: Vreme pristupa – vreme potrebno za pristup podatka u memoriji u milisekundama, najčešće(ms). Količina podataka – kapacitet memorije(MB, GB, TB). Protok podataka – količina informacija koju možemo prebaciti sa medija u jedinici vremena(k. B/s, MB/s)

Spoljašnju memoriju čine uređaji koriste dve vrste tehnologija za zapis podataka: Memorije sa magnetnim pisanjem, na mediju čija je površina prevučena materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Na ovoj tehnologiji se baziraju flopi diskovi, hard diskovi i izmenljivi diskovi. Memorije sa optičkim pisanjem, tankim laserskim snopom koji je u stanju da zapiše ili iščita podatke, i to formiranjem udubljenja i ispupčenja koja će odgovarati bitovima 0 i 1. Ovaj princip koriste CD -ROM i DVD uređaji. Jedinice spoljašnje memorije su realizovane na četiri načina: -Tvrd disk(hard disk) -Disketa(floppy disk) -Kompakt disk(CD, DVD) -Fleš disk(flash)

TVRDI DISK Sastoji se od više ploča premazanih magnetnim materijalom, postavljenih na istoj osovini. Brži je i znatno većeg kapaciteta nego disketa. Značajni parametri za izbor diska su: 1. Srednje vreme pristupa podacima 2. Brzina prenosa podataka 3. Kapacitet diska

CD-ROM I DVD DISKOVI Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu površinu. U CD uređaju se primenom laserskog zraka detektuju neravnine na površini i očitavaju zapisani podaci. Kapacitet CDdiska je 640 -700 MB. DVD diskovi su zasnovani na istoj tehnologiji kao CD, samo im je kapacitet znatno veći, od 4, 7 GB do 8, 5 GB. Pored ROM diskova postoje i CD/DVD diskovi koji se mogu korisititi kako za čitanje tako i za pisanje, na isti način kao diskete.

USB DISKOVI USB disk se priključuje na USB priključak računara. Nema pokretnih delova kao disketa ili hard disk jer koristi drugačiju tehnologiju za čuvanje podataka. Prilikom priključenja na računar ponaša se kao hard disk. Proizvode se sa kapacitetom 1 GB, 2 GB, 4 GB, 8 GB, 16 GB 32 GB Pošto nema pokretnih delova robustan je na pomeranja, potrese i slabije udarce, a s obzirom na malu veličinu može se nositi u džepu ili na traci oko vrata. Zbog ovih pogodnosti i kapaciteta koji je mnogo veći od kapaciteta diskete stekao je veliku popularnost za razmenu podataka među korisnicima, pa je gotovo istisnuo disketu iz svakodnevnog korišćenja. Mnogi računari, naročito prenosni, nemaju više uređaj za disketu.

OMILJENI DEO SVAKE PREZENTACIJE - KVIZ • 1. Kako delimo memoriju? • 2. Čemu služi RAM memorija? • 3. Čemu služi ROM memorija? • 4. Šta je keš memorija? • 5. Šta su BAFERI? • 6. Šta je tvrdi disk? • 7. Šta je CD-ROM, a šta DVD disk? • 8. Koja je razlika između flopi diska i USB-a? • 9. Gde računar prvo traži podatke? • 10. Šta je memorija?

Hvala na pažnji!!!