MEDIJACIJA UVOD Danijela Petrovi Kratak istorijat medijacije 1

MEDIJACIJA - UVOD Danijela Petrović

Kratak istorijat medijacije (1) ► U prošlosti je uloga posrednika bila vezana za druge dužnosti i zanimanja, a "posrednici" nisu bili ljudi koji su za to specijalno obučavani q q posredovanje ima svoj koren u filozofiji religije - praksa medijacije je bila verovatno najrasprostranjenija u Kini i Japanu, u onim kulturama gde su religija i filozofija imale snažan uticaj na postizanje ravnoteže i harmonije u ljudskim odnosima hrišćanske crkve i sveštenstvo često su bili medijatori u porodičnim sporovima, krivičnim slučajevima i diplomatskim sporovima među plemstvom ► Tek na prelazu u 20. vek medijacija postaje formalno institucionalizovana, a posrednik postaje priznata profesija kao i svaka druga. (Moore, 1986)

Kratak istorijat medijacije (2) ► U SAD prva oblast u kojoj je medijacija formalno institucionalizovana bila je oblast rada tj. odnosa između radnika i uprave q q q 1913. osnovano je Američko ministarstvo rada i naimenovana je grupa „administratora poverenja“ da razreši sukobe nastale između radnika i uprave. 1941. grupa je reorganizovana u Službu za medijaciju i izmirenje sukoba sa osnovnim ciljem da putem posredovanja spreči skupe štrajkove i zastoje u proizvodnji 1926. i privatni sektor pokrenuo medijaciju u odnosima radnika i uprave s jedne i trgovine sa druge strane.

Kratak istorijat medijacije (3) ► Od sredine 60 -ih posredovanje postaje društveno formalizovan i široko praktikovan pristup rešavanju sukoba u mnogim oblastima društvenog života i u mnogim zemljama sveta q Na taj način se izbegavaju veliki materijalni troškovi i smanjuje angažovanje glomaznog administrativnog aparata i skraćuje put ka nalaženju obostrano prihvatljivog i trajnog rešenja.

Kratak istorijat medijacije (4) ►U novijoj istoriji Kina je najverovatnije zemlja sa najrasprostranjenijom medijacijom. q q Naspram samo nekoliko hiljada advokata, u Kini ima skoro 7 miliona izabranih medijatora (od strane suseda, škola, fabrika i farmi) koji rade na rešavanju sporova pre nego što oni eskaliraju i stignu do suda. Pored izabranih medijatora, postoji i preko 60. 000 profesionalnih medijatora koji su povezani sa sudovima i praktikuju medijaciju između strana u sporu pre no što otpočne suđenje. I najzad sudije, policajci i advokati su obučeni za medijaciju i uobičajeno je da se sudski proces privremeno prekine radi njegovog prebacivanja na posredovanje. U Kini se 90, 2% medijacija završava sporazumom (Cloke, 1994)

Definicija medijacije Medijacija je n intervenisanje u sukobu ili pregovaranju n preko prihvatljive, nepristrasne i neutralne treće strane n koja nema autoritativnu moć donošenja odluke, n već pomaže stranama u sukobu n da svojom voljom postignu vlastiti, obostrano prihvatljiv sporazum o predmetu sukoba (Moore, 1986, p. 14).

Ključne komponente definicije (1) ► Sukob q n Medijacija = pregovaranje koje uključuje treću stranu q q n koja dobro poznaje delotvorne pregovaračke procedure koja je sposobna da ljudima u konfliktu pomogne da koordinišu svoje akcije, da struktuiraju vreme i da budu efikasniji u pregovaranju Medijacija = proširenje pregovaračkog procesa q n Sukob ovde podrazumeva postojanje borbe između dve ili više strana oko nekih deficitarnih dobara, statusne moći ili vrednosti uvodi se nova dinamika u interakciju između sukobljenih strana Bez pregovaranje ne može da bude medijacije !

Ključne komponente definicije (2) ► Intervenisanje n n ulaženje u već postojeći sistem odnosa pojedinaca ili grupa pretpostavka - da treća strana može da izmeni odnos moći i dinamiku socijalnih odnosa u sukobu q pruža nove informacije i uvide, uvodi efikasan pregovarački proces, utiče na uverenja i ponašanja osoba

Ključne komponente definicije (3) ► Prihvatljivost treće strane n n n spremnost strana u sukobu da dopuste trećoj strani da stupi u spor i da im asistira u pronalaženju rešenja ne znači da će one bespogovorno postupati onako kako to medijator od njih traži spremnost da se saslušaju i ozbiljno razmotre sugestije medijatora

Ključne komponente definicije (4) ► Nepristrasnost i neutralnost n nepristrasnost - stav osobe koja interveniše q q n odsustvo davanja prednosti bilo kojoj strani u sukobu nepristrasno mišljenje neutralnost - ponašanje ili odnos između osobe koja interveniše i strana u sukobu q q q medijator nema svoj skriveni interes u odnosu na predmet spora medijator ne očekuje direktni dobit od jedne strane u sporu kao kompenzaciju za posredničke usluge ne znači da medijator ne sme da ima lične stavove i mišljenje u pogledu predmeta ili rezultata spora – niko ne može da bude potpuno nepristrasan n n medijator može da odvoji svoje mišljenje o ishodu sukoba od želja strana u sukobu usredsređenost na to kako da stranama u sukobu pomogne da donesu vlastite odluke

Ključne komponente definicije (5) ► Nema moć da autoritativno donosi odluke n n radi na pomirenju suprotstavljenih interesa nema moć da odlučuje n n n koristi stručni autoritet i sposobnosti da privoli strane u sukobu da postignu dogovor utemeljen na njihovim potrebama/interesima i njihovim standardima pravde koristi prethodna pozitivna iskustva medijacije koristi reputaciju o medijatoru kao korisnom resursu za razliku od medijatora - sudije ili arbitri su zakonskim putem ili ugovorom određeni da odličuju za strane u sukobu njihove odluke su više zasnovane na društvenim normama, zakonima ili ugovorima

Ključne komponente definicije (6) ► Pomoć stranama u sukobu n Ljudi traže posredovanje zato što trebaju proceduralnu pomoć n Medijator osnažuje strane u sukobu: q q q da prepoznaju sopstvene potrebe i interese sagledaju šta sve mogu da očekuju u budućnosti pregovaraju oko rešenja koji će biti prihvatljivo za sve

Ključne komponente definicije (7) ► Dobrovoljnost učešća/participacije n Strane u sukobu slobodno odlučuju da učestvuju u procesu i slobodno biraju rešenje n Nema spoljašnje ni unutrašnje prisile / nema nikakvih legalnih posledica za stranu u sporu koja odbije medijaciju

Ključne komponente definicije (8) ► Obostrano prihvatljiv sporazum n Sporazum do koga se stiže podjednako uvažava i zadovoljava osnovne potrebe/interese svih strana u sukobu n n integrativni vs. distributivni pristupu rešavanja sukoba „ win-win“ vs. „win-lose“

Ključne komponente definicije (9) ► Privatan proces zatvoren za javnost n n n odlikuje ga princip poverljivosti ne znači da pojedine informacije i postignuti sporazum neće biti obelodanjeni tokom ili na samom kraju procesa. neki vidovi posredovanja mogu biti delimično ili skroz otvoreni za javnost q na primer Komisija za istinu i pomirenje /Truth and Reconciliation Commiission/ formirane 1995. u Južnoj Africi

Neke oblasti primene institucionalizovane medijacije n Porodična medijacija (Divorce mediation) n Medijacija u obrazovnim ustanovama / školi (Mediation in schools) n Poslovna medijacija (Organisational mediation, Workplace mediation) n Građanska medijacija n Trgovinska / komercijalna medijacija n Medijacija u krivičnim i upravnim postupcima n Međunarodna medijacija (International and cross-cultural mediation) n Medijacija u socijalnim promenama (Mediation and social change) (Cloke, 1994).

Dobiti od medijacije (1) Puna kontrola strana u sukobu n n Svaka strana u sukobu do kraja zadržava punu kontrolu nad procesom i ishodima pregovaranja Strane u sukobu potpisuju sporazum tek kada se potpuno uvere da je od dobar za njih. Ušteda novca n n U medijaciji sukobljene strane pregovaraju direktno, dakle bez angažovanja advokata ili nekih drugih stručnjaka U zapadnim zemljama procenjeno je da medijacija štedi 50% do 95% novca koje bi se potrošile u sudskom sporu. Prilagođenost i ušteda vremena n n n Ritam i dužina trajanja zavisi i prilagođava se stranama u sukobu Medijacija značajno štedi vreme jer, nasuprot iscrpne borbe argumentima, krči put razumevanju različitih interesa i saradnji. U zapadnim zemljama prosečno trajanje posredovanja pri razvodu brakova je 8 sesija (po 2 -3 sata svaka), a pri razrešenju građanskog spora je 2 sesije.

Dobiti od medijacije (2) Garantovana poverljivost i privatnosti n Medijacija se odvija u privatnosti, odnosno daleko od očiju javnosti. Sporazum je dizajniran da odgovara korisnicima n n Svaki sporazum je sačinjen pažljivo tako da odgovara specifičnim potrebama sukobljenih strana. U zapadnim zemljama praksa je pokazala da se ovi sporazumi po sadržaju značajno razlikuju od onoga što bi sud presudio. Dugoročno gledano, najvažnije je da sve strane u sukobu osećaju da je sporazum fer. Očuvanje dobrih međuljudskih odnosa n n Bez obzira da li je sukob u zoni privatnog ili javnog života, sukobljene strane često imaju potrebu da sačuvaju odnos i komunikaciju sa drugom stranom. medijacija može “izlečiti osećanja” i smanjiti neprijateljstva između sukobljenih strana tako da se one u budućnosti mogu nositi sa njima.

Pogodno i opasno za medijaciju (1) Medijatori intervenišu u sukobima različitog nivoa (Moore, 1986): 1. Latentni sukobi – karakterišu ih tenzije koje se nisu u potpunosti razvile (nisu eskalirale) i najčešće jedna ili više strana nije ni svesna toga da sukob postoji. q Primeri: promene u ličnim odnosima, buduća otpuštanja radne snage, neobelodanjeni planovi za potencijalno opasnu izgradnju deponije i sl. Intervencija medijatora n n n pomaže ljudima uključenim u takav spor da identifikuju sve strane koje će biti pogođene planiranom promenom ili će ih problem stiči u budućnosti da razviju proces međusobnog obaveštavanja o predmetu spora i interesima da kreiraju i ako je moguće primene postupak/proces rešavanja problema.

Pogodno i opasno za medijaciju (2) 2. Sukobi u nastajanju – sporovi u kojima su sukobljene strane poznate i one uviđaju da sukob postoji, velikim delom je jasno šta je predmet sukoba i gde je neslaganje, ali se još nisu razvili pregovarački procesi i procedure rešavanja problema tj. ni jedna strana ne zna kako da se uhvati u koštac sa problemom. q Primeri: sukobi između radnika, privrednih subjekata i vlada i sl. Intervencija medijatora n pomaže u kreiranju/zasnivanju procesa pregovaranja i započinjanju komunikacije i pregovaranja

Pogodno i opasno za medijaciju (3) 3. Manifestni sukobi - sporovi u kojima su sukobljene strane već uključene u spor koji traje tj. započele su pregovore ili su čak zašle u pregovarački čorsokak. q Primeri: sporovi oko starateljstva nad decom ili razvoda brakova, sporovi između radnika i poslodavca pre isteka štrajkačkog roka i sl. Intervencija medijatora n n pomaže stranama u sukobu da promene procedure pregovaranja osmišljava konkretan postupak izlaska iz ćorsokaka i prevazilaženja određene mrtve tačke

Pogodno i opasno za medijaciju (4) Teme i situacije koje su teške i potencijalno opasne za medijaciju: 1. 2. 3. 4. 5. 6. n n n Oprečne vrednosti koje imaju strane u sukobu Velika asimetrija (disbalans) moći između sukobljenih strana Alkohol i korišćenje droga Sukobi u kojima je bilo ili može biti otvorenog nasilja Odnosi u kojima svesne zloupotrebe Seksualno iskorišćavanje / zlostavljanje osoba koja je nesposobna da pregovara ili da se drži dogovora osoba nije lično prisutna ili organizaciju predstavlja osoba bez ovlašćenja da samostalno pregovara i preinaći prvobitni zahtev jedna strana koristi medijaciju kao priliku da uzvrati udarac ili da dođe do informacija koje će kasnije iskoristiti protiv druge strane

Pogodno i opasno za medijaciju (5) 3 osnovna ograničenja posredovanja: q sukob oko moći (moć nad vs. moć sa) q bazična neiskrenost q želja za osvetom ili samo-uništenjem (Cloke 1994, p. 36 -39)