MAVANSKA SREDNJA KOLA Hemijske veze JONSKA I KOVALENTNA

MAČVANSKA SREDNJA ŠKOLA Hemijske veze JONSKA I KOVALENTNA VEZA Klara Kakučka, prof. hemije

Stabilna konfiguracija • Stabilna elektronska konfiguracija je osam elektrona na poslednjem energetskom nivou –OKTET • Ređe DUBLET- 2 e • Stabilna jer su svi elektroni spareni – niža energija • Stabilnu konfiguraciju imaju plenmeniti gasovi , • Zato su inertni (nereaktivni), jednoatomni gasovi (ostali dvoatomni O 2, N 2, H 2) • Svi ostali elementi imaju manje od 8 e- n a poslednjem energetskom nivou i teže da postignu stabilnu konfiguraciju.

Stabilna konfiguracija neona

Energija jonizacije • Energija jonizacije (Ej) je količina energije koju treba dovesti atomu da otpusti najslabije vezani elektron • Metali 1 i 2. grupe PSE imaju najnižu Ej i lako otpuštaju e • Nemetali imaju veliku Ej i ne otpuštaju e • U periodi raste Ej s leva na desno, od metala ka nemetalima

Afinitet prema elektronu Ae • Afinitet prema elektronu je količina energije koja se oslobodi kada atom primi e- do stabilne konfiguracije • Elementi 16 i 17 g. imaju veliki Ae • U periodi raste Ae sleva od metala na desno do nemetala • Nemetali lako primaju e-

Hemijske veze su sile koje drže atome na okupu u molekulu. Zašto se atomi povezuju u molekule? Da bi postigli stabilnu konfiguraciju najbližeg plemenitog gasa. Atomi otpuštaju, primaju ili dele elektrone u cilju postizanja elektronske konfiguracije plemenitih gasova • U formiranju hemijskih veza učestvuju valencioni elektroni • •

Hemijske veze • Postoje dva krajnja oblika spajanja i povezivanja atoma: • • JONSKA VEZA–potpuni prenos elektrona sa jednog atoma na drugi • KOVALENTNA VEZA – elektroni se dele između atoma • VEĆINA VEZA MEĐU ATOMIMA JE NEGDE IZMEĐU

Jonska veza • Jonska veza nastaje između: metala i nemetala • Metala 1. i 2. grupe PSE i • Nemetala 16. i 17 gr PSE

Metali • • Metali otpuštaju e- i postaju pozitivni joni KATJONI Katjoni su onoliko puta pozitivni koliko su e- otpustili Na pr : Na: 11 e- : 1 s 2, 2 p 6 3 s 1 -1 e- Na+ : 1 s 2, 2 p 6 [ Ne] +1 e[ Ne]

Nemetali • • Nemetali primaju e- i postaju negativni joni ANJONI Anjoni su onoliko puta negativni koliko su e- primili Na pr: Cl 17 e-: 1 s 2, 2 p 6, 3 s 2, 3 p 5 + 1 е- Cl- 1 s 2, 2 p 6, 3 s 2, 3 p 6 [Ar] -1 e[Ar]

Jonska veza • Sudarom metala i nemetala dolazi do prelaska e- sa metala na nemetal • Oba postižu stabilnu konfiguraciju plemenitog gasa • Na: 11 e- : 1 s 2, 2 p 6 3 s 1 -1 e- Na+ • Cl 17 e-: 1 s 2, 2 p 6, 3 s 2, 3 p 5 + 1 е- Cl-

Jonska veza • Broj otpuštenih elektrona mora biti jednak broju primljenih elektrona • Mg : 1 s 2, 2 p 6, 3 s 2 treba da otpusti dva elektrona Mg 2+ • F može da primi samo jedan e- F 1 • Zato je Mg. F 2

Kristalna rešetka • Kada nastanu joni, dolazi do : • 1. elektrostatičkog privlačenja suprotno naelektrisanih jona • 2. elektrostatičkog odbijanja isto naelektrisanih jona i gradi se kristalna rešetka • Energija kristalne rešetke je niža od energija pojedinih atoma

Kristalna rešetka • Nema molekula Na. Cl, već koristimo termin formulska jedinica. • U Na. Cl svaki jon okružen je sa šest jona suprotnog naelektrisanja! • Katjoni su uvek manji od neutralnih atoma • Anjoni su uvek veći od neutralnih atoma

METALA Otpuštanje e- Pr ela ATOM NEMETALA za k KATJON pozitivan jon e- Primanje e- ANJON negativan jon

Svojstva jedinjenja sa jonskom vezom Kristalne strukture Nisu usmerene u prostoru – šire se u svim pravcima Visoke temperature topljenja i ključanja Dobro se rastvaraju u polarnim rastvaračima (voda) a slabo u nepolarnim • Provode električnu struju i u rastvorima i rastopima • •

Kovalentna veza NEMETAL + NEMETAL Atomi iste vrste- molekul elemenata H 2, O 2, P 4, S 8 Atomi različite vrste – molekul jedinjenja H 2 O, SO 3, CO 2 Pomoću zajedničkih elektronskih parova Da bi nagradili elektronske parove atomi moraju da imaju - nesparene elektrone suprotnih spinova - orbirale se preklapaju • • •

σiπ • U zavisnosti od vrsta orbitala i načina preklapanja kovalentne veze se dele na σ iπ • σ nastaje čeonim preklapanjem (duž ose koja spaja jezgra) • Može biti preklapanjem s i s; s i p, p i p orbitala

π • π veza nastaje bočnim preklapanjem p i p orbitale • Nastaje kao druga u dvostrukoj i druga i treća u trostrukoj vezi

π • Bočno preklapanje p orbitala

Jednostruka, dvostruka i trostruka veza • Jednostruka uvek σ • Dvostruka σ + π • Trostruka σ + 2π

Jednostruka veza

Trostruka veza

Polarna i nepolarna kovalentna veza • Elektronegativnost je sposobnost atoma elementa da privlači zajednički elektronski par • F ima najveću (4, 00) a Cs najmanju (0, 7) • Ako zajednički e- par grade atomi iste ili sličnih elektronegativnosti veza je NEPOLARNA kovalentna • Ako zajednički e- par grade atomi različite EN veza je POLARNA kovalentna sa delimično negativnim (δ -)naelektrisanjem na elektronegativnijem atomu i δ+ na drugom

Slike polarne i nepolarne kopvalentne veze • Nepolarna Polarna

Nepolarna kovalentna veza

Primeri nepolarne kovalentne veze • H 2 • O 2 CH 4

Primeri polarne kovalentne veze H 2 O NH 3

HVALA NA PAŽNJI