Malo srednje i veliko preduzee Diferenciranje preduzea prema

Malo, srednje i veliko preduzeće Diferenciranje preduzeća prema veličini Malo preduzeće Srednje preduzeće Veliko preduzeće

Diferenciranje preduzeća prema veličini n n n Mala, srednja i velika Izbor indikatora veličine preduzeća Indikatori veličine preduzeća: ¡ ¡ n Broj zaposlenih Visina sredstava (kapitala) Visina prihoda Visina profita Granična vrijednost izabranog indikatora veličine preduzeća – razlikuje se zavisno od grane

Važnost diferenciranja preduzeća prema veličini n n Teorijsko-empirijski razlozi (proučavanje i istraživanje) Pragmatični razlozi (programi podrške MSP)

Indikatori veličine preduzeća n n n Boltonov komitet Komitet za privredni razvoj SAD Evropska unija

Boltonov komitet n n n Malo preduzeće: Do 200 radnika u industriji Do £ 50. 000 prihoda godišnje u trgovini Do 50 radnika u građevinarstvu Do 5 vozila u transportu Granična vrednost indikatora veličine prilagođena je djelatnosti

Komitet za privredni razvoj SAD n Malo preduzeće (ispunjava dva od četri uslova): ¡ ¡ Vlasnik samostalno upravlja i rukovodi preduzećem Kapital nabavlja pojedinac (vlasnik) ili mala grupa ljudi Preduzeće je lokalno (poslovi su lokalni) Prema osnovnim indikatorima veličine preduzeće je manje u odnosu na ostala preduzeća u grani

Evropska unija: Indikatori veličine preduzeća n n n Mikro, malo i srednje preduzeće – indikatori: Manje od 250 radnika Godišnji prihod do € 50 miliona i/ili Vrijednost sredstava do € 43 miliona Nezavisnost – javne institucije mogu da kontrolišu najviše 25% sredstava

Evropska unija: Mikro i malo preduzeće n Mikro preduzeće: ¡ ¡ n Do 10 radnika Godišnji prihod i/ili vrijednost sredstava do € 2 miliona Malo preduzeće: ¡ ¡ Do 50 radnika Godišnji prihod i/ili vrijednost sredstava do € 10 miliona

Malo preduzeće n n Veliki broj malih preduzeća u tržišnoj privredi Uloga i značaj malih preduzeća (povećanje zaposlenosti, diversifikovanje privredne strukture, doprinos inovativnosti i tehničkom progresu)

Malo preduzeće: Preduzetništvo i inovativnost n n Preduzetništvo – sposobnost korištenja faktora proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda/usluga Novine - Inovacije: ¡ ¡ ¡ Novi proizvodi/usluge Novi materijali Novi procesi Novi izvori resursa i tržišta Novi obilici organizacije

Preduzetnik - inovator n n Opažanje prilika za nove poslovne poduhvate Kreiranje preduzeća da bi se iskoristile opažene prilike

Malo preduzeće: Pravni oblik n Pravni oblik malog preduzeća: ¡ ¡ n Privredno društvo (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa neograničenom odgovornošću) Preduzetničke jedinice, koje nemaju status pravnog lica (radnje, agencije, biroi) Preduzetnik je fizičko lice, registovano za neku djelatnost radi sticanja profita (prema našem zakonu)

Malo preduzeće Karakteristike n n n Neposredan kontakt sa kupcima Konkurentska prednost na izabranoj tržišnoj niši (uski tržišni segment) Proizvodnja specializovanih proizvoda za koje su potrebne posebne vještine ili preciznost i gde je važna neposredna kontrola procesa rada Fleksibilnost – sposobnost brzog prilagođavanja promjenama u okruženju Direktna (neformalna) komunikacija sa zaposlenima

Malo preduzeće: Karakteristike n n n Visoki troškovi poslovanja i niža komparativna efikasnost (posljedica fleksibilnosti) Velika zavisnost od ključnih ljudi i nizak stepen podjele i specijalizacije rada Tržišni rizik (rizik promjene tražnje zbog uskog asortimana proizvoda) Problem nabavke finansijskih sredstava Izvori finansiranja: ¡ ¡ Lični kapital (ušteđevina) vlasnika Zajmovi od prijatelja/poznanika Komercijalni krediti Fondovi smjelog kapitala

Srednje preduzeće n n n Srednje preduzeće ima karakteristike malog i velikog preduzeća Sličnost sa malim preduzećem (razlika u odnosu na veliko preduzeće): Prednost u zadovoljavanju specijalizovane tražnje Fleksibilnost – konkurentska prednost Problem nabavke kapitala

Srednje preduzeće n n Razlika u odnosu na malo preduzeće (sličnost sa velikim preduzećem): Podela i specijalizacija rada (niži troškovi upravljanja) ¡ ¡ ¡ Organizacija rada Organizaciona struktura Upravljanje

Veliko preduzeće: Ekonomije veličine n n Efikasnost koja je rezultat ekonomija veličine (niži prosječni troškovi zbog veličine preduzeća) Ekonomije veličine: ¡ ¡ ¡ ¡ Tehničke ekonomije Efekti učenja i iskustva Ekonomije zaliha Upravljačke ekonomije Komercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje) Finansijske ekonomije Istraživačko-razvojne aktivnosti

Veliko preduzeće: Disekonomije veličine n n Disekonomije veličine – rast prosječnih troškova zbog povećanja veličine preduzeća preko optimalne veličine Razlog disekonomije veličine – problemi koordinacije i kontrole sa povećanjem veličine preduzeća Optimalna veličina preduzeća – granica između ekonomija i disekonomija veličine Optimalna veličina preduzeća – prosečni troškovi su minimalni

Optimalna veličina preduzeća n n n Zavisi od: Tehnoloških faktora – tip proizvodnje Tržišta – veličina tržišta i tražnje za proizvodima

Veliko preduzeće: Rast n n n Interni i eksterni rast Interni rast: povećanje obima i širenje aktivnosti na osnovu razvoja sopstvenih kapaciteta Eksterni rast: fuzija – spajanje ili pripajanje dva ili više preduzeća Horizontalni rast – preduzeća proizvode iste ili slične proizvode Vertikalni rast – preduzeća su na različitim stadijumima lanca vrednosti (unazad i unapred) Konglomeratski rast – preduzeća nisu ni horizontalno, ni vertikalno povezana

Finansijsko povezivanje preduzeća n n Holding Koncern

Holding n n Holding – kontrola jednog ili više preduzeća (društava) na osnovu učešća u njihovom kapitalu Vladajuće društvo učestvuje (većinski) u kapitalu drugog društva tzv. zavisno društvo Kontrola se ostvaruje na osnovu posedovanja hartija od vrijednosti zavisnog(ih) društ(a)va Kontrola se vrši: ¡ ¡ ¡ Kupovinom i prodajom hartija od vrijednosti Osnivanjem novih društava Pozajmljivanjem kapitala zavisnim društvima

Čist i mešovit holding n n Čist holding – jedina djelatnost je kontrola poslovanja zavisnih društava Mešovit holding – matično (vladajuće) preduzeće, pored kontrole poslovanja zavisnih društava obavlja proizvodnu, trgovinsku ili neku drugu djelatnost

Kako nastaje holding? n n n Sticanje učešća u kapitalu jednog društva, koje holdingu omogućava kontrolu nad njim, može da se ostvari: Ustupanjem imovine društva holdingu društvo holdingu ustupa cijelu imovinu ili dio imovine u zamjenu za pravo učešća u dobiti holdinga Investiranjem holdinga u nova društva – vladajuće društvo investira svoj kapital u osnivanje novih društava ili u sticanje učešća u kapitalu postojećih društava

Načini sticanja učešća u kapitalu postojećih društava n n Sticanje učešća u kapitalu postojećih društava može da se ostvari na sljedeći način: Sistem radijalnog učešća – zavisna društva nisu međusobno povezana Sistem piramidalnog učešća – vladajuće društvo učestvuje u kapitalu jednog ili više društava i ostvaruje kontrolu nad drugim društvima, koja ona kontrolišu Sistem cirkularnog učešća – vladajuće društvo učestvuje u kapitalu jednog zavisnog društva i kontroliše sva zavisna društva u kojima ono ima većinsko učešće

Holding: Prednosti i nedostaci n Prednosti holdinga: ¡ ¡ n Jefitiniji i jednostavniji način sticanja kontrole nad drugim društvima u poređenju sa akvizicijom (kupovinom) preduzeća Povezana preduzeća zadržavaju svoje ime i reputaciju Nedostaci holdinga: ¡ ¡ Složeni odnosi između vladajućeg i zavisnih društava generiraju troškove i smanjuju efikasnost Veće poreske obaveze u odnosu na jedinstveno preduzeće

Koncern n n Koncern čine preduzeća koja imaju jedinstvenu, tj. zajedničku upravu Jedinstvena uprava može da znači: ¡ ¡ Koncern ima pravo da naređuje svim članicama koncerna Članice koncerna usklađuju poslovnu politiku i rešavaju relevantna pitanja, a uprava koncerna nema pravo da naređuje članicama koncerna

Kako nastaje koncern? n n Jedno društvo (vladajuće) na osnovu učešća u kapitalu drugih društava (zavisna) stiče pravo kontrole nad njima Vladajuće društvo vrši ne samo kontrolu, već i obavlja određenu privrednu delatnost

Čist koncern n n Inkorporiranje jednog društva u drugo – čist koncern Inkorporirano društvo zadržava pravni subjektivitet, a vladajuće društvo stiče neograničeno pravo upravljanja inkorporiranim društvom

Ugovorni koncern n n Jedno društvo se ugovorom potčinjava upravi drugog društva ili se društva koja su nezavisna stavljaju se pod jednstvenu upravu – ugovor o dominaciji ili vladanju Jedno društvo se ugovorom obavezuje da svoj ukupni dobitak prenese na drugo društvo – ugovor o doznaci ili prenosu dobitka Jedno društvo se ugovorom obavezuje da deo svog dobitka (ili dobitka svog preduzeća) isplati, u celosti ili delimično, drugom društvu – ugovor o delimičnoj isplati dobitka Udruživanje dobitka, ukupnog ili dela dobitka, sa dobitkom drugog društva radi podele zajedničkog dobitka Jedno društvo ustupa ili daje u zakup neki svoj deo drugom društvu – ugovor o ustupanju ili zakupu