MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK Nominalne i realne veliine

MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK

Nominalne i realne veličine � Da ponovimo. . . 1. Šta su nominalne, a šta realne veličine? 2. Nominalni dohodak/ realni dohodak? 3. Nominalni BDP/ realni BDP?

Nominalne i realne veličine � Nominalne varijable su one koje se mere monetarnim jedinicama (raspoloživi dohodak vas i vaših roditelja), a realne varijable se izražavaju fizičkim jedinicama (proizvedene robe i usluge i sl. ). � Ova podela varijabli na dve grupe naziva se klasična dihotomija.

1. DUGOROČNI PRIVREDNI RAST � Glavni nesporazumi između ekonomista vezuju se za različita gledišta ponašanja cena i plata u privredi. � Danas preovladava stav- u dugom roku cene su fleksibilne, u kratkom roku cene su rigidne. � Šta to znači?

Klasična dihotomija � Prema KLASIČNOM MODELU, povećanje ponude novca, u dugom roku, uticaće samo na nominalne varijable, dok će realne ostati nepromenjene. Dakle, povećanje ponude novca od 5%, dovešće do povećanja svih cena, uključujući i nominalne plate, takođe za 5%, ostavljajući realne plate, zaposlenost i proizvodnju na nepromenjenom nivou – KLASIČNA DIHOTOMIJA.

Na kratak rok, monetarna politika neće uticati na promene najvećeg broja cena (cene su rigidne), pa će posledice po proizvodnju i zaposlenost biti drugačije u odnosu na slučaj sa fleksibilnim cenama.

Dugoročni privredni rast u svetu � Privredni rast je važan jer od njega zavisi životni standard ljudi. � Zemlje koje imaju veći BDP po glavi stanovnika pružaju bolje uslove života svojim građanima. � U periodu od 1980 -1993, BDP per capita u Švajcarskoj je bio 35760 dolara. � U istom periodu u Tanzaniji je bio 90 dolara.

BDP po glavi stanovnika (u dolarima) 2006 -2014 god: � Azerbejdžan – 17. 618 � � � � � � � � � Luksemburg – 92. 049 Singapur – 82. 752 SAD (Amerika) – 54. 597 Saudijska Arabija – 52. 183 __________ Irska – 49. 195 Holandija – 47. 355 Australija – 46. 433 Austrija – 46. 420 Švedska – 45. 986 Nemačka – 45. 888 Kanada – 44. 843 Danska – 44. 343 Francuska – 40. 375 __________ Velika Britanija – 39. 511 Japan – 37. 390 Italija – 35. 486 Južna Koreja – 35. 277 Novi Zeland – 35. 152 Španija – 33, 711 __________ Češka – 29. 925 Portugal – 26. 975 Izrael – 25. 859 Mađarska – 24. 942 Rusija – 24. 805 Malezija – 24. 654 Kazahstan – 24. 020 Čile – 22. 971 Argentina – 22. 582 Urugvaj – 20. 556 __________ Rumunija – 19. 712 Turska – 19. 610 Panama – 19. 455 Meksiko – 17. 881 Bugarska – 17. 860 � � � � � � Iran – 17. 114 Brazil – 16. 096 _________ Kosta Rika – 14. 864 Tajland – 14. 354 Alžir – 14. 259 Kolumbija – 13. 430 Južnoafrička Republika – 13. 046 Dominikanska Republika – 13. 012 Kina – 12. 880 Jordan – 11. 927 Peru – 11. 817 Tunis – 11. 300 Egipat – 10. 877 Indonezija – 10. 641 Šri Lanka – 10. 372 __________ Ukrajina – 8. 668 Maroko – 7. 606 Gvatemala – 7. 503 Filipini – 6. 962 Bolivija – 6. 221 Nigerija – 6. 031 Indija – 5. 855 Vijetnam – 5. 635 Pakistan – 4. 736

BDP po glavi stanovnika u Srbiji � Bruto domaći proizvod (BDP/GDP) po glavi stanovnika u Srbiji, od 2006. do 2014. godine kretao se od 3. 700 do 4. 300 u 2013. godini, da bi u 2014. spao na 4. 245. � Da bude jasnije gde smo- Sa 4. 200 dolara godišnje po glavi stanovnika, to je 400 dolara mesečno, ili, na primer, oko 350 evra. Oko 10 evra dnevno.

Pravilo 70 � PRAVILO 70 podrazumeva da je uz prosečnu stopu privrednog rasta od 1% potrebno 70 godina da bi se udvostručio nivo BDP (70/1) � uz stopu rasta od 3% potrebno je nešto više od 23 godine (70/3) � uz stopu rasta od 5% potrebno je 14 godina za udvostručenje nivoa BDP (70/5).

2. DETERMINANTE PRIVREDNOG RASTA Životni standard stanovnika jedne zemlje zavisi od PRODUKTIVNOSTI PRIVREDE. � Izraz produktivnost se odnosi na količinu dobara i usluga koju je jedna ekonomija u stanju da proizvede tokom određenog vremena. �

� Prilikom analiziranja ekonomskog rasta, ekonomisti često koriste tzv. PROIZVODNU FUNKCIJU koja povezuje ostvareni proizvod u nekoj privredi sa količinom angažovanih faktora proizvodnje. Y = A F (K, H, L, N) Y – OSTVARENI PROIZVOD K – KOLIČINA FIZIČKOG KAPITALA H – KOLIČINA LJUDSKOG KAPITALA L – KOLIČINA RADA N – KOLIČINA PRIRODNIH RESURSA A – EFIKASNOST KORIŠĆENJA RASPOLOŽIVE TEHNOLOGIJE

Y = A F (K, H, L, N) � Povećanjem A dolazi do rasta Y uz nepromenjen ostale faktore proizvodnje. A predstvalja unapređenje tehnologije.

Proizvodna funkcija nam pokazuje da produktivnost jedne privrede zavisi od: 1. FIZIČKOG KAPITALA ( K - rezultat je ukupnog ekonomskog ponašanja ljudi, čine ga sredstva za rad i predmeti rada- mašine, alati, zgrade, sirovine), � Veći kapital znači i veću mogućnost zemlje da proizvodi dobra i usluge. �

� 2. LJUDSKOG KAPITALA ( H – izražava proizvodnu sposobnost radnika koja je rezultat njegovog znanja i veština stečenih kroz obrazovanje, obuku i iskustvo),

� 3. PRIRODNI RESURSI ( N – zemlja, reke, mineralna nalazišta, obnovljivi i neobnovljivi). � Razlike u bogatstvu zemlje prirodnim resursima mogu biti uzrok različitog životnog standarda

� 4. TEHNOLOŠKO ZNANJE ( A – proces usavršavanja postojećih i pronalaženja novih proizvodnih sredstava, predmeta rada, izvora i metoda korišćenja energije. . . )