LOGA MEDICINSKE SESTRE U TRIJA DECE SA KRIZAMA

LOGA MEDICINSKE SESTRE U TRIJAŽ DECE SA KRIZAMA SVESTI MS EMBIJA SULEJMANOVIĆ Univerzitetska dečja klinika, Beograd KARDIOLOŠKO ODELJENJE

KRIZE SVESTI • Preko 90% gubitaka svesti kod dece čine: - neuroinhibitorne (vazovagalne) sinkope - neuroloski poremecaj - epi napadi - psihiajtrijski poremećaji - histerična reakcija • Ostali uzroci: kardiovaskularne bolesti, metabolički i endokrinoloski poremećaji

SINKOPA Sinkopa predstavlja nagli, kratkotrajni gubitak svesti uzrokovan tranzitornom hipoksijom mozga

SINKOPA Najčesće se radi o smanjenoj perfuziji (neurogene i većina kardijalnih sinkopa), ali postoje i stanja kada je priliv krvi dobar ili neznatno smanjen, ali je saturacija krvi kiseonikom neadekvatna (teže anemije, cijanogene USM, teže bolesti pluća)

PRESINKOPA Presinkopa obuhvata tegobe koje dete doživljava najčešće neposredno pred gubitak svesti i to su obično omaglica, kratkotrajna vrtoglavica, muka i znojenje

Patogeneza neuroinhibitornih sinkopa • Inicijalni pad arterijske tenzije • Stimulacija baroreceptora i hemoreceptora u aorti • Prekomerna refleksna simpatička stimulacija prvi korak patogeneze • Prejaka parasimpatička reakcija • Pad TA i/ili bradikardija sa sledstvenom hipoperfuzijom CNS-a

Sta da radi medicinska sestra u ambulanti Detaljna anamneza • Procena stepena hitnosti obavljanja specijalističkog pregleda • Kom subspecijalisti (kardiologu ili neurologu) treba uputiti dete

Anamneza gubitka svesti • Da li je dete zaista gubilo svest • Koliko je ukupno bilo kriza svesti • U kojim okolnostima se sinkopa dešava - neposredno pred krizu svesti - nekoliko sati ranije - da li je dete bilo akutno bolesno • Kako započinje napad

Anamneza gubitka svesti • Kakav je , , kvalitet” napada: da li je bilo konvulzija, fiksacije pogleda, trzaja bulbusa, cijanoze, bledila, pene na ustima, umokravanja… • Koliko je napad trajao • Kako se dete ponašalo neposredno posle napada

Sta je još važno u anamnezi ? • boluje li dete od neke hronične kardiološke, neurološke ili druge bolesti (anemije, enteropatije…) • porodična anamneza - da li neko ima nizak arterijski pritisak - ima li epilepsije u porodici - da li je neko iznenada umro pre 40 god.

Prava vazovagalna sinkopa • tipične okolnosti: ustajanje iz kreveta, dugotrajno stajanje, neprijatne senzacije… • dete ima nagoveštaj krize svesti presinkopalne tegobe uz izraženo bledilo • kratak i brz pad, a kriza svesti traje veoma kratko • brz i potpun oporavak

Veoma sumnjivo na epi napad • Kriza svesti može nastupiti nezavisno od položaja tela • izostaju presinkopalne smetnje • konvulzije, pena na ustima, trzaji ili fiksirani bulbusi, umokravanje • napad traje duže • period konfuzije i pospanosti posle prestanka krize svesti • Neurologu!!

Psihijatrijski poremećaji • uvek pred brojnom publikom • nikada se ne povrede prilikom pada • ne odazivaju se, ali motre na efekte , , nastupa” • uvek ispoljavaju i druge , , teške” probleme: trnjenje u rukama i nogama,

REZULTATI • 397 dece sa krizama svesti koje su obrađeni u kardiološkoj službi Univerzitetske dečje klinike od 1995. do 2004. godine • Na osnovu ortostatskog testa dg: vazovagalna sinkopa od 207 dece (52%) • Kod svih ostalih pacijenata su anamnestički podaci jasno ukazivali da se radi o ovom (bezazlenom) tipu kriza svesti

ZAKLJUČAK • potrebno je poznavanje definisanih anamnestičkih parametara • medicinska sestra moze prepoznati najverovatniji tip kriza svesti • dete će uputiti odgovarajućem subspecijalisti

ZAKLJUČAK • Ako postoje anamnestički podaci o konvulzivnoj krizi dete se upućuje neurologu ! • Prisustvo anamnestičkih parametara koji su tipični za vazovagalne sinkope podrazumeva upućivanje kardiologu

HVALA NA PAŽNJI