litosfera ucenik Miljana Boskovic 51 Nastavnik geografije Dragan

litosfera ucenik: Miljana Boskovic 5/1 Nastavnik: geografije Dragan Ivanovic

litosfera Naziv: Litos-kamen sfera-lopta • Litosfera je spoljasnji kameni omotac Zemlje. Njena debljina je 4060 km. Dobija se spajanjem kore, jezgra I omotaca.

• Litosfera je kameniti sloj koji moze stici i do dubine do 200 km. Naziva se Zemljina kora. Jezgro je duboko 3 400 km i veoma je vruce. Njegova temperatura iznosi 5 000 stepeni. • Okeanske i kontinentalne ploce se za godinu dana pomaknu za nekoliko milimetara a po nekad i centimetara.

Najpoznatije ploce • Najpoznatije ploce su: • Australijska, Indijska, Africka, Americka, Juzno. Americka, Skotska ploca, Pacificka, Evroazijska…

• Prilikom razmicanja litosfernih ploca, nastaju pukotine na dnu mora. Iz njih izlazi magma koja se kasnije hladi i pretvara u novu okeansku koru. • Prilikom sudaranja ploca nastaju zemljotresi, a povrsinska ploca se nabira i nastaju vulkani. Takode, prilikom mimoilazenja litosfernih ploca isto mogu biti zemljotresi.

vulkani • Kad se od ocvrsle lave, pepela i stena stvori uzvisenje, tada nastaje vulkan. Osnovni delovi vulkana su: krater, vulkanski kanal, vulkanska kupa i ognjiste. Krater je uzvisenje koje na vrhu ima otvor. Kroz vulkanski kanal prolazi magma. Takode, vulkani mogu imati vise kratera kao i vulkanskih kupa.

• Vulkani se najcesce pojavljuju na granicama litosfernih ploca. Veliki broj vulkana nalazi se i na morskom dnu. • Erupcija je dogadaj u kojem iz vulkana izlaze razliciti materijali kao npr: stene, vulkanski pepeo, lava, gasovi…Kada lava izade iz vulkana i bude u dodiru sa vazduhom ona se tada hladi.

bitno • Na vatrenom pojasu Pacifika(Tihi okean) nalazi se 40% aktivnih vulkana. • Podrucja oko vulkana su naseljena jer je plodno zemljiste. • Vulkani se dele na : aktivne, neaktivne i ugasene. • Naucnici koji proucavaju vulkane zovu se vulkanolozima, a nauka se zove vulkanologija.

Vulkan

Zemljotresi Zemljotres jacine 3, 2 stepena u Srbiji(Paracin) • Zemljotresi su iznenadna podrhtavanja Zemljine kore. Oni obicno traju nekoliko sekundi, ali steta moze da bude velika. Najjaci zemljotresi nastaju na granicama sudaranja litosfernih ploca.

seizmograf • Zemljotresi se beleze uredajima koji se nazivaju seizmografi. Seizmografi mere jacinu zemljotresa. Nauka se zove seizmologija. Hipocentar je mesto gde nastaje zemljotres.

cunami • Zemljotresi nastaju na kopnu, ali i pod morem. Zemljotres pod morem naziva se cunami. Ti talasi dostizu brzinu I do 700 km na sat.

Reljef • Svi oblici Zemljine povrsine zovu se reljef. Nadmorskom visinom se uporeduju visine svih mesta na Zemlji.

• Ravnice su zaravljeni delovi Zemljine povrsine. One se na karti boje zelenom bojom. Ravnice do 200 m nadmorske visine nazivaju se nizije. Obicno imaju plodno zemljiste.

Visoravni Visoravan Tibet(Azija)-najveca visoravan • Ravnine koje se nalaze iznad 200 m nazivaju se visoravni. Nize visoravni su gusce i toplije a vise su hladnije i manje naseljene. Na karti se prikazuju zutom bojom.

Brda Dabarsko brdo • Uzvisenja koja su od 200 do 500 m nadmorske visine nazivamo brezuljcima ili brdima. Ako ih na nekom mestu nima puno nazivamo ih pobrdima.

• Veca uzvisenja s vrhovima preko 500 m nadmorske visine nazivaju se planine. Planine su retko naseljene i obicno hladne. Ako se na nekom mestu nalazi vise planina, tada cine planinski sistem.

Mont Everest-visok 8850 m • Ako su planine do 1000 m nazivamo ih niskim, ako su izmedu 1000 i 2000 m nazivamo ih srednjim i ako su vise od 2000 m nazivamo ih visokim. Neke dostizu visinu i do 8000 m. Planine su na karti prikazane belom bojom.

• Kotline su prostrana udubljena smestena izmedu brda i planina. • Doline su izduzena udubljenja koje su izgradile reke koje teku po njihovom dnu. • Baseni su velika udubljenja i oni su kruznog oblika. U sredini su zaravljeni, a na ivicama se dizu ka planinama. • Depresija je prirodno udubljenje koje se nalazi ispod nivoa mora. • Najniza depresija je Mrtvo more na granici sa Izraelom i Jordanom. Nalazi se 418 m ispod nivoa mora.

Stene • Stene delimo na magmatske, sedimentne i metamorfne. • Magmatske stene nastaju hladenjem magme. Drugi naziv-vulkanske stene. • Sedimentne stene nastaju talozenjem ostataka biljnog ili zivotinjskog sveta. Drugi naziv-talozne stene. One se lako raspadaju. Metamorfne stene nastaju promenom vulaknskih ili sedimentnih stena. One menjaju svoj izgled i osobine kada su na visokim temperaturama. Drugi nazivpreobrazene stene.

fosili Biljni fosil • Fosili su okamenjeni ostaci biljaka i zivotinja. Fosili mogu biti skeleti, bilke u kamenu, kuce, biljke…Mogu se naci i u ledu kao i u smoli. Kako bi nastao fosil treba da produ milioni godina.

Postanak planina • Nabiranje je savijanje Zemljine kore. Dogada se sudaranjem dveju litosfernih ploca. Bora je savijen deo Zemljine kore. Mogu da budu dugacke nekoliko kilometara. Nabiranjem nastaju venacne planine. • Rasedanje je proces pucanja i lomljenja Zemljine kore. Dogada se razmicanjem dveju litosfernih ploca. Na mestu pucanja nastaje pukotina koju nazivamo rased. Rasedanjem nastaju gromadne planine.

Planina KILIMANDZARO je vulkanskog porekla • Planine mogu biti vulkanskog porekla. Vulkanske planine nastaju kada se okeanska i kontinentalna litosferna ploca sudare. One su izgradene od lave, vulkanskog pepela i vulkanske prasine.

• Sunceva svetlost uz pomoc vode i leda izaziva promene reljefa. Spoljasne sile razaraju i prenosestenoviti materijal. Razaranje i odnosenje stenovite podloge naziva se erozija, a raspadnutog materijala akomulacija. Erozijom i akomulacijomnastaju reljefni oblici. • Na prostorima gde su temperature stalno menjaju stene se skupljaju i sire. Kada je toplo, sire se, kada je hladno, skupe se. Naizmenicno smrzavanje i topljenje vode u pukotinama izaziva raspadanje stena. To se obicno desava na planinama.

• Kisa postepeno grize stenu i stvara pukotine u njoj. • Reljef se menja i uticajem sile teze. • Glavnu ulogu u oblikovanju reljefa imaju vode. U izvorisnom delu, voda je brza. Ona uz pomoc svoje brzine nosi stene kao i cestice. • Na planinama recne doline su u obliku slova V. Duge i V. uske recne doline (strmih strana) nazivaju se klisurama, a ako su strane vertikalne onda su to kanjoni. Kada se sljunak spusti u niziju, tada je reka sporija i sira. Tada ima manje snage i nosi samo cestice.

Kotlina

Baseni

Magmatska stena GRANIT

Sedimentna stena KRECNJAK

Metamorfne stena MERMER

erozija

Bora Ispupceni deo Udublje -ni deo