Linost osobe sa oteenjem sluha nekognitivni aspekti linosti

Ličnost osobe sa oštećenjem sluha /nekognitivni aspekti ličnosti Prof. dr Vesna Radoman FASPER

Šta je to ličnost?

Poreklo termina ličnost : Persona (lat. ) Maska glumca, Srpska reč ličnost potiče od slovenske reči “ličina” (maska , obrazina) Kasnije značenje: igrač iza maske, skup unutrašnjih ličnih osobina.

Pojam ličnosti • Jedinstvena organizacija psihičkih obeležja koja daje celinu karakterističnu za pojedinca, nastalu uzajamnim delovanjem jedinke i sredine • Pojam ličnosti vezan je za individualne razlike

Urođena i stečena svojstva ličnosti • • • Instikti i nagoni Potrebe Navike Stavovi Emocije Moralna svojstva Sentimenti Temperament Crte ličnosti Self koncept Karakter itd.

Ličnost osobe sa oštećenjem sluha (ono što je zajedničko) • Pečat joj daje komunikaciona barijera koja se odražava na kognitivno, emocionalno i socijalno funkcionisanje • Rano iskustvo teškoće u komunikaciji i frustracije koje ga prate dovode do posebnih oblika prilagođavanja ličnosti i iznalaženja mogućnosti prevladavanja ove barijere.

Dva teorijska pristupa ličnosti osobe sa oštećenjem sluha 1. H. FURTH: Ne postoji “gluva ličnost” već nezrelo i restriktivno reagovanje gluvih na stereotipne i nezdrave reakcije i stavove društva (socijalni model ometenosti) 2. Postoje specifične karakteristike ličnosti gluvih i nagluvih nastale u uslovima auditivne deprivacije i verbalnog deficita

M. Živković(Psihologija gluve i nagluve dece i omladine 1996. ) • “Furt , matra da ne postoji ono što se zove “gluva ličnost”. . . ali to ne sledi logički iz drugih, znatno brojnijih podataka. Furtova je zasluga što sprečava da se psihologija gluvih pretvori u sistem ili bolje reći krajnje jednostavan šablon: čujući ”+”, gluvi “-”. Taj šablon u mnogim slučajevima može da bude pogrešan i jeste pogrešan”

Postoji širok opseg individualnih varijacija u prilagođavanju ličnosti osobe sa ošteć. sluh. vezan za: • • • Stepen i oblik oštećenja sluha Metod komunikacije koji pretežno koriste Pol Uzrast Socijalni status porodice Odnos porodice prema detetu i njegovom ošteć. sluha Internatski ili porodični smeštaj Stepen identifikacije sa subkulturom gluvih Uticaj rehabilitacije i edukacije Odnos društva i njegovih institucija –stepen inkluzije itd.

Dve grupe relevantnih faktora uticaja na ličnost 1. Faktori vezani za slušni i jezički deficit koji ostavljaju posledice na ličnost i njen razvoj 2. Faktori vezani za (neadekvatnu) socijalnu sredinu u okviru koje je porodica izuzetno relevantna

Petostepeni BPS model slušne ometenosti (Radoman) 1. Oštećenje auditivnog senzornog aparata 2. Poremećaj komunikacije sa okolinom 3. Ograničenje učestvovanja i igranja društvenih uloga 4. Psihološke posledice (npr. nepovoljan self koncept, ) 5. Društvene barijere (negativni stavovi, komunikativne barijere i sl. )

Organ. jezgro SLUŠNOG OŠTEĆENJA POREMEĆAJ KOMUNIKAC. Ψ OGRANIČ. PARTICIPAC. ΨDIMENZIJA NEADEKVATNA SOC. SREDINA

Bio-psiho-socijalni model slušne ometenosti (Radoman) • Prekid ili narušenje auditivne funkcije sa pratećim verbalnim deficitom u interakciji sa neodgovarajućim socijalnim okruženjem dovodi do niza posledica u emocionalnom (npr. povišena agresija, kognitivnom , konativnom (npr. sužena interesovanja), i socijalnom razvoju (npr. niži SQ)ovih osoba.

Psihološke posledice na ličnost OSOS bez obzira da li su sredinskog ili organskog porekla • Kognitivne (verbalna inteligencija, apstraktno mišljenje, pažnja, neki aspekti pamćenja itd. • Emocionalne (nepovoljan self koncept, nesigurnost, osećanje bespomoćnosti i izolovanosti, frustracije i agresija, nedostatak empatije, eksterni lokus kontrole) • Motivacione (sužen opseg interesovanja)

Istorijat surdopsiholoških istraživanja ličnosti • Prva empirijska istraživanja o ličnosti i emocionalnoj prilagođenosti gluvih izveo je Rudolf Pintner i njegovi saradnici u prvoj polovini 20 -og veka

Rudolf Pintnerotac surdopsihologije • 1933 g. primenio je Bernrojterov inventar ličnosti na uzorku nagluvih odraslih ispitanika (69), a kasnije sa saradnicima i na gluve (121) • Nadjeno je: -više neurotskih reakcija -povišena introverzija -naglašena samodovoljnost -submisivnost

Lion, 1934 • Terstonov upitnik ličnosti , • Uzorak : 87 gluvih đaka iz internata i kontrolna grupa čujućih • Rezultati: 30%emocionalno neprilagođenih (2 x više nego u kontrolnoj grupi)

Dalje surdopsihološko istraživanje ličnosti • Lili Brunšvig 1936: zadala Test nedovršenih rečenica. Našla da gluva deca sebe procenjuju kao superiorniju (pametniju, vredniju, lepšu). • Barker interpretira ovaj rezultat kao moguću posledicu nagrađivanja gluve dece za minorna postignuća

Lilly Brunschwig 1936 g. • Konstruisala zajedno sa Pintnerom Upitnik za ispitivanje ličnosti gluve dece • Uzorak: 121 dečak 150 devojčica • Kontrolna grupa čujućih 46 • Prosečan uzrast 13 g. • Rezultati: značajno slabija opšta prilagođenost gluvih dečaka i devojčica i značajno slabija socijalna prilagođenost. Gluva deca igraju se sama, imaju manje drugova, radije biraju društvo odraslih. Na pitanje šta im je najveća želja najčešće izražavaju potrebu za roditeljskom ljubavlju i želju za prijateljstvom pre nego želju da bolje čuju ili govore. Prilagođenost školi i porodici nisu se razlikovale od čujućih

Zaključci Barkera na osnovu testova ličn. tipa olovka-hartija • Deca oštećenog sluha iz internat. škola -nestabilna emocionalnost -više neurotskih tendencija -slabija prilagođenost • Nagluva deca iz redovnih škola slične karakteristike ličnosti kao čujući • Odrasli ošteć. sluh. -introvertovanost -submisivnost -neuroticizam

Era projektivnih testova • Započela 30 –ih, a intenzivno 40 -ih godina prošlog veka i donela novi prodor u proučavanje nesvesnog pa tako i nesvesnog osoba oštećenog sluha • PROJEKTIVNI TESTOVI LIČNOSTI nestrukturirani materijal provocira ispoljavanje nesvesnih sadržaja • Među prvima nastao Roršahov test koji je 30 -ih godina primenjen i na gluve

Švajcarski psihijatar i psiholog Herman Roršah konstruisao projektivni test ličnosti 1918 g. Sastavljen je od 10 mrlja mastila na beloj podlozi. Projektivna tehnika Roršahovih mrlja

Roršahov test mrlja mastila. . . . Sadrži 5 crno- belih mrlja i 5 obojenih. One predstavljaju tzv. nestrukturirani stimulus koji izaziva projekciju nesvesnih sadržaja ispitanika Analizira se lokacija, boja, oblik, osenčenost, sadržaj i originalnost odgovora

Roršah testom se procenjuje • Ego snaga, Ego odbrane, interpersonalna orjentacija, patološki obrasci, kognitivni stil • Altabl ga je 1947 g. primenio na 45 meksičkih kongenitalno gluvih i nemih ispitanika, uzrasta oko 10 -20 g. , nepismenih i neobrazovanih, oba pola. Zadavao ga je preko tumača • Otkrio je mnoštvo neurotskih simptoma, neprilagođenost i nezrelost

Dalja istraživanja na gluvima putem Roršahovog testa • LEVINE 1948 g. ispitala Roršahom 31 dobro prilagođenu gluvu adolescentkinju iz zavoda i našla značajne razlike u odnosu na čujuće adolescentkinje iz kontrolne grupe

Levinova je pronašla: • • Naglašenu afektivnost, Emocionalnu nezrelost, Rigidnost , Egocentrizam Njena interpretacija rezultata: to je adekvatna prilagođenost u uslovima oštećenog sluha

Istraživanje Mek-Endrju(1948) Roršahom • Ispitala je 25 gluve dece od 10 -15 g. kao i kontrolnu grupu. Bile su izjednačene po polu, uzrastu, IQ i po tome što nisu imala mentalne poremećaje • Dobila je značajne razlike gluvih (npr. rigidnost) i interpretirala ih kao reakcije normalne čujuće dece nižeg uzrasta, dakle kao nezrelost ličnosti

Istraživanje Barofa Roršahom 1963 g. • Uzorak 41 ispitanik (21 gluvi pacijent na klinici od čega je 10 SCH , 11 neuroza i 10 kontrolnih gluvih bez mentalnog oboljenja) • Kod sve tri grupe našao konkretan nivo mišljenja, neimaginativnost , nedostatak empatije, težnju za neposrednim zadovoljstvom, površnost emocija

Sumirani rezultati drugih istraživanja Roršahom(Levine) • • • Pojmovna deficijencija Emocionalna nezrelost Rigidnost Egocentrizam Slaba socijalna prilagođenost Ograničena interesovanja i motivacija

Tri interpretacije rezultata istraživanja putem Roršah testa 1. Edna Levine: ovakve karakteristike ličnosti su nastale kao normalna posledica prilagođavanja ličnosti u uslovima auditivne deprivacije. Dakle interpretira ih kao adekvatno prilagođavanje na otežane uslove 2. Mc. Andrew: kao nezrelost ličnosti ( kao reakcije čujuće dece nižeg uzrasta) 3. Kao oblik emocionalne neprilagođenosti

Majklbastovo istraživanje (1964) • Test crteža ljudske figure zadat gluvoj deci • Auditivna deprivacija(posebno rana duboka gluvoća) menja doživljaj o sebi i o drugim ljudima • Telesna slika i telesno Ja gluvog uključuje izmenjenu sliku glave, ušiju, usta, stopala. . . • Uočio slabije izraženu maskulinost na crtežima gluvih dečaka

Živković (1970) i Radoman (1972): IES test • Ego gluvih slabije razvijen, integrativno, koordinativna i sintetička funkcija Ega narušene. Procena realnosti subjektivna i neprecizna. • Id gluvih naglašen; povišena impulsivnost • Super Ego slabo razvijen, nezrela savest, rigidnost reakcija

Psihološki relevantne tačke iskustva osobe sa slušnom ometenošću Kako OSO opaža i procenjuje svoje tegobe i teškoće života sa ometenošću-subjektivno iskustvo ometenosti: • Doživljaj sebe i sopstvene ometenosti uveliko je određen socijalnom sredinom i njenim odnosom prema OSO • Psihološke posledice samog oštećenja mogu biti nesigurnost u sebe, autodestruktivne tendencije

Pojam o sebi • Razvoj slike o sebi vezan je za razvoj identiteta ličnosti. Formira se na osnovu sopstvenog doživljaja tela, doživljaja svog seksualnog identiteta i kao produkt mišljenja drugih, posebno roditelja. Govor pri tome ima važnu razvojnu ulogu (npr. sopstveno ime). • Midovo socijalno-psihološko stanovište: pojam o sebi formira se u procesu interpersonalne komunikacije. • Formira se socijalnim poređenjem sa drugima

Kultura gluvih i pojam o sebi • Ridgeway: Kultura Gluvih doprinosi pozitivnom self identitetu koji je zapažen kod mnogih manjinskih grupa • Cass (1979) utvrdio faze razvoja identiteta bilo koje manjinske grupe: 1. konfuzija, 2. poređenje, 3. tolerancija, 4. prihvatanje, 5. ponos i 6. finalna sinteza • Empirijski nalazi upućuju na zaključak da upotreba znakovnog jezika kao prvog jezika i sredstva prirodne komunikacije doprinosi pozitivnoj slici o sebi mnoge dece SOS

Hindly &Kitson (2001): • Gluva deca su pod većim rizikom mentalnog oboljevanja zato što žive u svetu čujućih od kojih potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta. Nepripadanje kulturi gluvih odmaže

Pojam o sebi O. O. S. • Doživljaj sopstvenog tela osiromašen za jednu dimenziju koju daje zvuk tela (šum sopstvenog hoda, smeha, plača, kašljanja, pljeskanja ruke o ruku) • Mišljenje okoline opterećeno negativnim stavovima i predrasudama-niska samoprocena, narušeno samopoštovanje • Seksualni identitet: teškoće identifikacije sa čujućim roditeljem istog pola. • Jezički deficit otežava formiranje adekvatnog self koncepta

Istraživanja Radoman (1986 i 1991) o self konceptu OSOS • 161 ispitanik narušenog sluha (153 č. ) od 7 -18 g • Psihol. instrumenti: Test crteža ljudske figure (Handlerova kvantitativna procena), Test KDČ i Skala za merenje prilagođenosti slike o sebi. • Našla poremećaj telesnog i psihičkog Ja OSOS. Konstatovala poremećaje unutar telesnog Ja koje čini okosnicu pojma o sebi. • Našla da je self koncept ispunjen anksioznošću i osećanjem izolacije.

Rezultati istraživanja Radoman • Neprilagođenost slike o sebi OSOS statistički značajno veća nego kod kontrolne grupe čujućih • Self koncept nagluvih narušeniji od onog kod gluvih • Neprilagođenost slike o sebi OOS ispoljen je u naglašenom osećanju inferiornosti, nezadovoljstva sobom i svojom ulogom, osećanju odbačenosti

Ketrin Midou 1980 g. • 58 pari gluve domske dece izjednačene po polu, IQ, stepenu gubitka sluha. Jedan član para je imao gluve roditelje, a drugi čujuće. Deca su procenjivala sopstvene osobine. Gluva deca gluvih roditelja pokazala povoljniju sliku o sebi. • Kasnije je ispitivanje prošireno na gluvu decu dnevnih škola sa čujućim roditeljima. Rezultat bio isti. • Povezanost pojma o sebi sa porodičnom klimom, školskim uspehom i komunikat. sposob.

Objektni odnosi OSOS (Radoman 1981. ) • Poremećen razvoj objektnih odnosa, zaostajanje na infantilnom nivou kod adolescenata. Veće zaostajanje je nadjeno kod gluvih nego kod nagluvih • Gluvi adolescenti ostaju u infantilno zavisnoj vezi sa svojim prvobitnim objektima ljubavi • Objektni odnosi ispunjeni mnogobrojnim frustracijama, sukobima, agresijom i ambivalencijom prema objektu • Manje objekata (emocionalno značajnih figura) kod gluvih u odnosu na nagluve i posebno u odnosu na čujuće

Rani emocionalni odnosi • Rainer: “gluvo dete nema samo izmenjenu perceptivnu nego i maternalnu realnost” • Gluvo dete- nedovoljno emocional. stimul. • Separaciona anksioznost češća • Interpersonalni konflikti, frustracije • Agresija, akting aut, tantrumi • Modaliteti odnosa majke: ambivalentan, prihvatajući i odbacujući

Acting out- aktuelizovanje u ponašanju Acting out je pojam iz psihoanalitičke psihoterapije • Označava burno, iznenadno, impulsivno reagovanje često u vidu bezrazložnih napada besa • PSA tumačenje: Substitucija zaboravljenih, potisnutih sećanja i narušenih odnosa. • Fenihel Oto: ” ponavljanje prošlih iskustava koje ne dopušta pacijentu da postane svestan svoje prošlosti koja njime upravlja”

Acting out kod gluve dece • Umesto da priča o svojim konfliktima, neispunjenim željama i strahovima G dete ih odigrava tj, izražava kroz akciju. • Odigravanje se npr. dešava kada postoji jak nagonski impuls koji se ne može verbalizovati niti postoje jake psihičke brane koje mogu da blokiraju impuls.

Tantrumi • Violentni, siloviti, grubi ispadi na nivou ponašanja koji se pojavljuju kod dece obično kao sredstvo izbegavanja uznemirujućih sadržaja

Socijalizacija • Procesi tokom kojih dete postepeno usvaja ponašanja u skladu sa društveno prihvaćenim normama i zahtevima jedne kulture • Internalizacija određenih društvenih modela pomoću kojih se spoljašnja kontrola zamenjuje unutrašnjom samokontrolom i samoregulacijom ponašanja

Socijalni razvoj- socijalna zrelost OSOS Dolova Vajneland skala socijalne zrelosti (SQ) • Bradavej: 92 s uzrasta 5 -20 g. Prosečan SQ=80, 70 • Majklbast: prosečan SQ=85, 80 i opadanje socijalne zrelosti sa uzrastom • Šlezinger i Midou su ustanovile pozitivnu korelaciju SQ i komunikativne kompetencije kod predškolaca • Tresi: SQ nagluvih desetogodišnjaka prosečan, a gluvih zaostaje

Učenje ima veliku ulogu kod socijalizacije • Učenje može biti klasično ili instrumentalno uslovljavanje i modelovanje. Gluva deca su posebno prijemčiva za učenje neverbalnog ponašanja učenjem po modelu • Švarc i Brajan zaključili na osnovu eksperimenta da imitacija predstavlja kritični proces socijalizacije gluve dece prilikom imitativnog učenja altruizma

Istraživanja moralnog prosuđivanja i ponašanja OSOS • Nes (1964) našao zaostajanje gluvih starih od 812 g. Uzorak: 30 s. koji su na nekim zadacima pokazali niži razvojni stupanj moralnosti, a na nekima adekvatan. Nes je zaključio da sa uzrastom nastaje sazrevanje moralne svesti i savesti • Kouč: gluva deca od 10 -15 g. zaostaju u moralnom prosuđivanju

KOLBERGOVI NIVOI RAZVOJA MORALNOSTI • Kolbergovi nivoi moralnosti i straženi u ispitivanju De Karo-a i Emerton-a • Pokazalo se da 80% uzorka gluvih studenata brucoša moralno rezonuje na osnovu nižeg nivoa razvoja moralnosti zasnovanog na strahu od kazne, a ne na osnovu razumevanja moralnih normi

Domaće istraživanje M. Živkovića • U doktorskoj tezi u kojoj je sproveo empirijsko istraživanje porekla moralnog ponašanja , ispitao je uzorak domaćih gluvih (54 ispitanika)i kontrolnu grupu čujućih (52 ispitanika) • Dobio je rezultate koji ukazuju na niži nivo socijalizacije i nezrelu savest gluvih koja nije interiorizovana

Komparativno istraživanje M. Živkovića i američkih autora • Poredio američke i srpske adolescente (prosek 18 god. ) oštećenog sluha sa kontrolnim čujućim grupama. • Našao je takođe nezrelu savest gluvih u obe grupe • Našao je povišeniju impulsivnost naših adolescenata OS u odnosu na američke

Specifične karakteristike ličnosti OSOS vezuju se za: • Slušni deficit • Verbalni i komunikativni deficit/stepen razvijenosti (znakovni jezik) • Neadekvatan emoc. odnos sa majkom • Internatski način života • Negativne društvene stavove • Život unutar ili izvan kulture Gluvih