linkovi https www koshlandsciencemuseum orgexplorethescienceinteractivesbrainanatomy https www youtube

linkovi • https: //www. koshland-science-museum. org/explore-thescience/interactives/brain-anatomy • https: //www. youtube. com/watch? v=E 7 GWi. Ejju 4&list=PLF_m. AEh. GOq. DPn. Wxow 7 DIJNO 9 xil. Yl. LHQ

Zašto je važno predškolsko vaspitanje i obrazovanje? “Ukoliko je životna trka već do pola završena pre polaska u školu, onda je jasno da treba da preispitamo šta se dešava u najranijem uzrastu. ” (Esping-Andersen, 2005. )

Ekonomska isplativost ulaganja u rano obrazovanje

Ekonomska isplativost ulaganja u rano obrazovanje – The High/Scope Perry Preschool Study (Through Age 40)

Istraživanja koja dokazuju ekonomsku isplativost ulaganja u rano obrazovanje – The High/Scope Perry Preschool Study

Razlike između dece različitog socijalnog statusa u razvoju vokabulara na ranom uzrastu

Dobit od predškolskog obrazovanja 1. Deca su uspešnija u školi, a ovaj faktor - - smanjuje broj onih koji napuštaju školovanje i ponavljaju razrede, - poboljšava obrazovno postignuće. PISA za evropske zemlje - učenici koji su pohađali predškolsko duže od godinu dana bolji su za 25 bodova (čitalačke kompetencije kod 15 –ogodišnjaka) u poređenju sa onima koji nisu išli u predškolsko.

Dobit od predškolskog obrazovanja 2. Popravlja se zdravlje dece (dejstvo koje se proteže na ceo život). 3. Manje je verovatno da će ova deca, kada odrastu, da se upuste u kriminalna i druga disfunkcionalna ponašanja. 4. Širi socio-ekonomski aspekt: opada stopa nezaposlenosti, a prosečna zarada raste. (Implikacije i zaključci izvedeni na osnovu rezultata longitudinalne studije The High-Scope Perry Preschool Study. )

Оbrazovanje kao razvojni resurs Srbije (podaci preuzeti iz članka Ivana Ivića, Obrazovanje kao razvojni resurs: strateški pogled) Uloga osnovnog obrazovanja u očuvanju i razvoju ljudskih resursa kroz OBUHVATNOST I KVALITET: Osnovno pitanje: da li obrazovanje (predškolsko) i u kolikoj meri doprinosi racionalnoj upotrebi demografskih potencijala Srbije Tj. , da li kvalitetom znanja i kompetencija koje daje doprinosi kvalitetu ljudskih resursa?

Demografski pad Godina rođenja Broj živorođene dece u Srbiji 1970 103. 053 (CS - 77. 073, Vojvodina - 25. 3809) 1980 2010 109. 597 (CS- 80. 916, Vojvodina 28. 681) 90. 467 (CS – 67. 567, Vojvodina – 22. 900) 73. 764 (CS – 54. 972), Vojvodina – 18. 792) 68. 304 (CS-50. 159, Vojvodina 18. 145) 2011 65. 598 (48. 188+17. 410) 1990 2000

Gubici ljudskih potencijala u obrazovnom sistemu – kretanje kohorte kroz PREDŠKOLSKO obrazovanje (2012. ) Ukupan obuhvat dece predškolskim vaspitanjem: 3 -7 godine: 58, 08% 3 -4 godine: 20, 7% 4 -5 godina: 22, 7% 3 -5, 5 godina: 48, 84% Značajne regionalne razlike: Novi Sad -70, 62%, Valjevo-33, 68%, Niš-33, 725, Leskovac-24, 39%, Novi Pazar-15, 88% (MPNTR 2012) * Obuhvat obaveznim pripremnim programom je 92, 17%

Gubici ljudskih potencijala u obrazovnom sistemu – kretanje kohorte kroz PREDŠKOLSKO obrazovanje • Mali je obuhvat dece od 3 do 5, 5 godina • 5 -10% dece nije obuhvaćeno obaveznim predškolskim programom. • Socijalna zakrivljenost tog obuhvata • Nema ozbiljnih objektivnih studija o kvalitetu predškolskog vaspitanja (negativni ulazni parametri). • Slab start u osnovnu školu (pogotovo iz marginalizovanih grupa), veća verovatnoća osipanja u toku osnovne škole, manje šansi za školski uspeh

Prema Strategiji razvoja predviđeno je da do 2020. godine. . . 1) Za svu decu od 4 do 5, 5 godina obezbediti da besplatno koriste skraćene (poludnevne) kvalitetne vaspitno-obrazovne programe. 2) Za decu od 5, 5 do 6, 5 godina ostvariti potpuni obuhvat kroz celodnevne i poludnevne oblike pripremnog predškolskog programa. Zaključak: Društveni resursi treba da budu investirani u visokokvalitetno predškolsko vaspitanje i obrazovanje

Biološko sazrevanje mozga - osnova za rano učenje

Tačno ili pogrešno? Na rođenju mozak je razvijen kao srce ili drugi unutrašnji organi. Razvoj mozga direktno zavisi od gena koje dete nasleđuje. Mozak malog deteta je manje aktivan nego mozak studenta. Razgovor sa bebom nije bitan, jer vas ionako ne može razumeti. Deci su potrebne edukativne igračke da bi razvili svoje sposobnosti.

Razvoj mozga tokom uzrasta i društveno ulaganje Mozak se najbrže razvija između rođenja i 5. godine

Od rođenja deca su spremna za učenje i razvoj • Pri rodjenju, mozak čoveka teži oko 350 grama. • Do 1. godine mozak teži oko 1000 grama. • Mozak odraslog čoveka teži 1200 -1400 grama. Plastičnost razvoja počiva na opštem biološkom sazrevanju i sazrevanju nervnog sistema: a. Umrežavanje neurona i procesi biloškog razvoja mozga b. Senzitivni periodi (i kritični periodi)

Glavna biološka i neuralna osnova razvoja – porast broja sinapsi Dendritski vrhovi Mijelinski omotač Zreli neuron Nezreli neuron Akson, neurit Sinapse

Mozak izgrađuje moždano tkivo koje se sastoji od oko 100 000 000 nervnih ćelija (neurona) Svaki neuron stvara 1000 do 15 000 sinapsi Intelektualne sposobnosti i opšte psihičko funkcionisanje svakoga od nas zavisi od broja veza između nervnih ćelija u mozgu - sinapsi.

03 -012 Glavni razvojni proces u prve tri godine se sastoji u uspostavljanju veza među neuronima u mozgu GUSTINA SINAPSI At Birth 6 Years Old 14 Years Old Rethinking the Brain, Families and Work Institute, Rima Shore, 1997.

Period OČEKIVANJA ISKUSTVA U početku formira se više veza nego što nam treba (na uzrastu između 2 i 3 godine - svaki neuron ima 15 000 sinapsi) – OČEKIVANJE STIMULACIJE Samo oni neuroni koji se koriste će preživeti, oni koji se ne koriste će ’’iščeznuti’’ (Bransford et al. , 2000): ’’iskoristi ili izgubi’’ Sinapse koje se ne koriste bivaju odbačene, one koje se zadržavaju PODRŽAVAJU kognitivni razvoj. Npr. , prvih meseci života mozak očekuje vizelnu i auditivu stimulaciju. (? )

Riba u izolaciji Riba odgajana s ostalim ribama

Kritični period, def. - Optimalni vremenski raspon (vremenski period) u kome mora doći do medusobnog uticaja naslednih struktura i okoline, tj. mora doći do odgovarajuće aktivnosti bioloških struktura pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine. - Ukoliko odgovarajući uslovi i podsticaji izostanu doći će do gubljenja ili značajnog umanjenja bioloških osnova/dispozicija za razvoj sposobnosti.

SENZITIVNI PERIOD naspram KRITIČNOG PERIODA SENZITIVNI PERIOD KRITIČNI PERIOD Početak i kraj postepen nagao ZA VREME PERIODA To je period MAKSIMALNE SENZITIVNOSTI Organizam je povišeno osetljiv na spoljašnje stimuluse koji su nužni za razvoj odrđenih veština NAKON PERIODA Veštine još uvek mogu da budu naučene, ali manje efikasno, uspešno Kortikalne zone koje su predodređene za jednu veštinu biće prilagođene za izvršenje drugih funkcija PRIMERI Razvoj jezika Celokupni razvoj vizuelnih sposobnosti (od 8. meseca do 3. godine).

Kritični periodi u prenatalnom periodu Npr. ukoliko trudnica uzme neki od lekova, kao talidomid, u periodu između - 38 i 46 dana trudnoće, dete se može roditi sa deformitetima ruku ili bez ruku; - 40‑ 46 dana trudnoće, dete se može roditi sa deformitetima nogu ili bez nogu; - posle 50 dana trudnoće, rodiće dete bez oštećenja ruku ili nogu.

Vremenska dinamika formiranja moždanih sinapsi za tri glavne funkcije

Mozak se najbrže razvija između rođenja i 5. godine • Najintezivniji razvoj - u prvim godinama života! (ne znači da deca u kasnijim fazama života ne mogu da uče i da nema razvoja, već da su efekti najveći i najduži kada je stimulacija uvedena na vreme. ) • Način na koji se mozak razvija zavisi od interakcija genetski predispozicija i iskustva koje dete stiče u odnosu sa okolinom. • Razvoj mozga inkorporira iskustvo, bilo pozitivno ili negativno, i ono uobličuje kapacitet mozga (plastičnost). • Kvalitet iskustava koje dete ima u ranom uzrastu utiče na razvoj mozga i moždanih funkcija.

• kraj