LANAC ISHRANE ANA SEGEDI NEMANJA NJEGOMIR Lanac ishrane

LANAC ISHRANE ANA SEGEDI NEMANJA NJEGOMIR

Lanac ishrane u prirodi predstavlja sistem živih organizama koji se hrane jedni drugima da bi opstali. Svaka karika tog lanca je od izuzetnog značaja, jer od nje zavisi opstanak čitavog lanca, odnosno celokupnog živog sveta.

BILJKE se nalaze na početku lanca ishrane. One su takozvani "proizvođači", jer uz pomoć sunčeve svetlosti i hranljivih materija iz zemljišta stvaraju hranu od koje rastu i razvijaju se. Taj proces se naziva "fotosinteza".

Naredna karika u lancu su biljojedi. To su životinje koje se hrane biljnom hranom. Oni su prvi "potrošaci" u lancu ishrane. Biljojedima se hrane mesojedi – sledeća karika u lancu i zovu se "sekundarni potrošači“.

U nekim ekosistemima postoje i "tercijerni potrošači" koji se hrane i mesojedima i biljojedima, kao i "svaštojedi" koji se hrane kako biljkama tako i životinjama svih vrsta. Ljudi se smatraju "svaštojedima".

Poslednja karika lanca su "razgrađivači“. To su bakterije koje se hrane tkivima uginulih biljaka i životinja. Oni rastvaraju složene materije u proste, a one zatim odlaze u zemljište da bi ih biljke ponovo iskoristile. Time oni zaokružuju ceo sistem.

U svim životnim zajednicama veličina lanca ishrane nije ista. Na primer, u pustinji lanac je dosta jednostavan. Glavni proizvođači su kaktusi, a najkrupniji potrošači su kojoti i ptice grabljivice. Za razliku od takvog lanca, lanaca ishrane u šumama je veoma složen.

Svaki član lanca ishrane je podjednako važan. Svi članovi lanca ishrane su međusobno povezani. Ako se jedan član lanca razboli ili uništi, i drugi članovi u lancu takođe se oštećuju. Neke čovekove aktivnosti, na primer intenzivno korišćenje hemijskih đubriva, drastično su poremetile mnoge prirodne lance ishrane dovodeći do izumiranja nekih biljnih i životinjskih vrsta.

H V A L A