Lambda regulacija Ovaj termin znaci da je za

Lambda regulacija Ovaj termin znaci da je za usisanu kolicinu vazduha potrebno odmeriti toliku kolicinu goriva da lambda faktor bude jednak jedinici. Novi sistemi upravljanja radom OTO motora, kao i dizel motori, moraju zadovoljiti osnovne uslove za rad: sto manje zagadjenja i sto manja potrosnja goriva. Dizel motori sami po sebi rade sa siromasnim smesama, ali o njima drugi put. Benzinski motori krecu u pravcu direktnog ubrizgavanja (ubrizgavanje benzina se vrsi direktno u cilindar, a usisava se samo vazduh) sto je prakticno isti sistem kao kod dizel motora. Karakteristika formiranja smese kod benzinskih motora je takva da ona mora da varira od bogate do siromasne smese ciklicno , jer to zahteva funkcija katalizatora. Prilikom dijagnostike rada motora regulacija se obicno prikazuje simbolom prekidaca – tj. funkcija uspostavljena ili ne. Pri hladnom startu regulacija nije ukljucena, jer se tada ni signal sa lambda sonde ne koristi u kalkulaciji sastava smese, odnosno podesavanja vremena ubrizgavanja. Posle izvesnog vremena zagrevanja regulacija se ukljucuje i tada postoji zatvoreni regulacioni krug, kada se signal sa lambda sonde uzima u obzir pri kalkulaciji vremena ubrizgavanja. Sematski se lambda regulacija predstavlja na sledeci nacin:

Prvi regulacioni krug • Prva regulacija (λ 1) pocinje vrlo brzo, zagrevanjem sonde. Aktivna je na praznom hodu, umerenom opterecenju i pri voznji sa relativno konstantnim obrtajima (“krstareca voznja”). Iskljucuje se svaki put kada je potrebno naglo obogatiti smesu – rezim naglog ubrzanja, “vuce” (veliki obrtaji, mali stepen prenosa), voznje na vecim nadmorskim visinama, … Ova regulacija je kratkorocna. • U pojedinim sistemima ova regulacija se prikazuje i u procentima i treba da se menja oko 0% ako sistem radi optimalno. Ako postoji trajna greska u sistemu vrednost osciluje ili ka minus ili ka plus granicnoj vrednosti (npr. ako se vrednost koleba na vrednosti < 0% znaci da je potrebna siromasnija smesa, a ako se koleba na vrednostima > 0% potrebna je bogata smesa). Ova funkcija se zove SHORT TERM FUEL TRIM (kratkotrajna korekcija ubrizgavanja) ili STFT i obicno se moze naci kod vozila sa slozenijim sistemom upravljanja. Vrednosti se menjaju vise puta u sekundi, ne cuvaju se u memoriji racunara vozila

Drugi regulacioni krug • Ovo predstavlja petlju koja se zatvara drugom lambda sondom iza katalizatora i ima dijagnosticku funkciju. Prema njoj se odredjuje efikasnost rada katalizatora kao i konacno stanje sistema upravljanja motorom. Npr. ako signal druge lambda sonde prati promenu prve sonde katalizator nije efikasan. On treba malo da osciluje oko 0, 465 do 0, 6 V. Ako u drugom regulacionom krugu za vrednost multipilkacije imamo neku vrednost vecu ili manju od nula procenata, koja je fiksna i ne menja promenom broja obrtaja motora, znaci da se sistem prilagodio izmenjenom pogonskom stanju (mehanika motora, starenje senzora). Granica pomeranja takodje zavisi od osetljivosti sistema.

• Lambda sonda smještena je na ispušnoj cijevi i to između motora i katalizatora, u nekim slučajevima i na samom katalizatoru. Lambda sonda je vrlo osijetljiv instrument koji generira napon kemijskim procesom. Osnovni element sonde je kruti elektrolit (keramika) od cirkonijeva oksida Zr. O, koji se nalazi između dvije elektrode. Ispušni plinovi nakon sagorijevanja sadrže određen postotak kisika. Sonda mjeri postotak kisika u ispušnim plinovima i korekcijom količine ubrizgavanja goriva održava točno specificiran postotak. Za puno izgaranje benzina potrebno je ostvariti omjer količine goriva i zraka od 14, 7 : 1 (u korist zraka, dakako). Postotak kisika sonda mjeri komparacijom postotka u zraku kojem je izložen vanjski dio sonde i postotka u ispušnim plinovima kojima je izložen donji dio sonde unutar ispušne cijevi. Razlikom u količini kisika u ispušnim plinovima sonda će generirati manji ili veći napon pomoću kojega će kompjuter razaznati da li se radi o prebogatoj ili presiromašnoj smjesi, te je korigirati. Napon na sondi oscilira između 0, 15 i 1, 30 volti, a najoptimalniji napon koji sonda mora generirati pravilnom sagorijevanju jest oko 0. 45 volta. Naime, što je smijesa bogatija, diferencija postotka kisika u zraku i u ispušnim plinovima je veća, te će sonda generirati veći napon, a kompjuter će na osnovu tog podatka smanjiti količinu goriva na el. brizgaljkama i obratno.

Uzroci kvara lambda sonde • Za dijagnosticiranje ispravnosti senzora postoje dijagnostički instrumenti koji mjere oscilaciju napona. Međutim, to i ne mora u pravilu biti pravi pokazatelj ispravnosti. Tijekom vremena na senzoru se nataloži oksidacija i garež koji usporavaju kemijsku reakciju senzora. Kašnjenje informacija o oscilaciji napona uzrokovat će i kašnjenje kompjutera pri korekciji smjese, što će rezultirati većom potrošnjom i lošijim performancama. Stoga se preporučuje izmjena senzora nakon prijeđenih pedeset do osamdeset tisuća kilometara, a i prije, ukoliko iz bilo kojeg razloga dođe do kvara na senzoru.

Sema lambda regulacije

Izgled same lambda sonde

• Nijedan savremeni motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa svom silom pripadajuće mu elektronike gotovo da ne bi vredeo ni par zrna žita bez električnih signala dobijenih sa jednog malecnog elektro-mehaničkog elementa smeštenog u izduvnoj cevi automobila. Svakako da već pogađate o kom elementu se radi, reč je o lambda sondi… Lambda sonda ima zadatak da pošalje određen naponski signal elektronskoj upravljačkoj jedinici (ECU) koja zahvaljujući njemu prepoznaje trenutni sastav smeše vazduha i goriva. Da bi pravilno funkcionisala mora se prethodno zagrejati, energijom dobijenom iz struje vrelih, sagorelih gasova, do određene temperature potrebne za njeno pravilno funkcionisanje u kompletnom radnom opsegu motora.

• TEHNICKA SKOLA ZAJECAR Ucenik: Zeljko Avramovic Odeljenje : E-42