La Te X Jelena HadiPuri Matematiki fakultet Beograd

La. Te. X Jelena Hadži-Purić Matematički fakultet, Beograd http: //www. matf. bg. ac. rs/~jelenagr/petnica Istraživačka stanica Petnica, seminar, mart 2011.

Kreirajte ovakav dokument

Zašto na štampaču dobijamo ovakve izlaze? Da li su ove dve formule jednake? �� ▣▧▬↓����▧���� Primer 1: WYSIWYG – "teško" napraviti dobar dokument Primer 2: La. Te. X - "teško" napraviti loš dokument

Šta je Te. X? Te. X je programski paket za obradu teksta na računaru. Razvija ga od 1977. prof. Donald E. Knuth: http: //www-cs-faculty. stanford. edu/~knuth/ “Svet još uvek čeka formulu koja se ne može prikazati u Te. Xu. Ako je nađete, obezbedili ste sebi mesto u istoriji”

Zašto bi morali poznavati Te. X? • Laka priprema za štampu složenijih struktura: n matematičke formule n muzičke partiture n Sanskrtski tekstovi n naučne publikacije n diplomski, magistarski radovi, . . . • podržan – vodeći stručni časopisi, komercijalni sistemi poput Mathematica, . . . Te. X je razlog što većina matematičkih knjiga slično izgledaju

Zašto bi morali poznavati Te. X? U Te. X-u je ponekad lakše napisati formulu nego je pročitati i razumeti • Te. X dokument je formatiran jednom za svagda i ne prilagođava se okruženju, tj. krajnji izgled dokumenta ne zavisi od uređaja na kom se prikazuje, ekranske rezolucije, fontova koje neko ima/nema instalirane, postavke browsera i drugih parametara.

Šta je La. Te. X? Da bi se prevazišla komplikovana upotreba TEXa, Leslie Lamport je počeo 1980. razvoj La. TEXa koji predstavlja ekstenziju TEX-a. Zapravo, to je tzv. makro paket čije su komande definisane pomoću niza komandi TEX-a.

Minimalni dokument documentclass[a 4 paper, 12 pt]{article} begin{document} Zdravo, svete!!! end{document}

Formiranje i štampanje La. Te. X dokumenta file. tex La. Te. X yap file. dvips gsview file. ps dvilj file. lj

Distribucije • Microsoft Windows: Mi. KTEX, http: //www. miktex. org/ • Linux, Mac: Kile - an Integrated La. Te. X Environment http: //kile. sourceforge. net/

Dokumentacija • TUG - TEX Users Group (http: //www. tug. org/) osnovana 1980 -tih zbog podupiranja razvoja TEXa • CTAN - glavna arhiva (http: //www. ctan. org/) CTAN je akronim za Comprehensive Te. X Archive Network skladiste raznih prosirenja i paketa vezanih uz TEX i LATEX

Izrada dokumenta • piše se kao sled naredbi i sadržaja • Komande u La. Texu često počinju znakom (backslash) iza kog slede slova. • La. Te. X je osetljiv na razliku malih i velikih slova, te delta, Delta predstavljaju dve različite komande.

Kreirajte datoteku danas. tex documentclass{article} begin{document} Danas je today. end{document} PRIKAZ: Danas je March 3, 2011.

Važne napomena • Iza komandi koje se sastoje od i slova mora se nalaziti razmak ili znak koji nije slovo. • Na primer, korektno je pisati beta omega ali i betaomega • Ispravno je pisati omega 987. • Korektan zapis je omega abc, dok omegaabc nije.

Važne napomena • Belina iza komande u ulaznoj datoteci se ne pojavljuje u završnom dokumentu, tako da vodite računa i o tom svojstvu tekst procesora. PRIMER: documentclass{article} begin{document} Molim Vas, predjite u novi red!!!newline Hvalatoday abc!!! end{document}

Ulazna. tex datoteka – polazne napomene • Tekst koji treba da se odštampa unosi se između komandi begin{document} end{document} • Tekst koji bi otkucali nakon komande end{document} tekst procesor neće uzimati u obzir.

• Na primer, da bi odštampali rečenicu Ovo je neki tekst, treba u editoru otkucati documentclass{article} begin{document} Ovo je neki tekst end{document} • Između komandi documentclass{article}. . . begin{document} mogu se unositi komande koje određuju kako će tekst biti formatiran i taj deo izvorne La. Te. X datoteke se naziva preambula.

Preambula: stilovi ili klase u La. Tex • Prvi red ulazne datoteke sadrži komandu documentclass{. . . } ( u verziji La. Te. X 2ε) ili documentstyle{. . . } ( u verziji La. Te. X 2. 09). • Argument ove komande je naziv klase/stila na osnovu kog će se formatirati dokument. Preambula uvek počinje naredbom documentclass[opcije]{tip_dokumenta} Primeri: documentclass[11 pt]{article} documentclass[a 4 paper, twocolumn]{article}

Klase/Stilovi su posebne datoteke na osnovu kojih se određuju dimenzije stranica dokumenta, margine, prored, veličina i tip fonta, naslova, fusnote i mnogo toga još. (primer: pogledajte datoteku article. cls za klasu ili article. sty za stil) Osnovni stilovi koji se najčešće koriste su article, report, book, a postoje i drugi stilovi letter, slides

• Stil article se koristi za kraće tekstove tipa članci ili naučni radovi, stil report se koristi za duže tekstove koje sadrže poglavlja, stil book namenjen je pisanju knjiga. • Jedan isti dokument kome se u izvornoj datoteci promeni samo komanda koja se odnosi na klasu/stil, promeniće svoj izgled ako se ponovo odštampa. • Pored navedenih stilova, postoje i drugi stilovi, na primer korisnici modifikuju postojeće stilove ili kreiraju sopstvene.

documentclass[opcije]{tip_dokumenta} 11 pt (12 pt) = odredjuje velicinu osnovnog fonta (11 pt ili 12 pt), standardna vrednost je 10 pt. twoside = tekst se formatira za dvostranu ·stampu u kojoj se parne I neparne stranice razlicito formatiraju. Koristi se samo za article I report klase, dok je za book klasu to standardna vrednost. twocolumn = ceo dokument se stampa u dva stupca na svakoj strani. fleqn = matemati·cke formule u izdvojenom redu su poravnate po levoj margini (standardno su centrirane). Ovo ima uticaja samo na izdvojene formule koje se nalaze izmedju [ i ], dok ce formule koje su izmedju $$ i $$ ostati centrirane. leqno = brojevi izdvojenih formula nalaze se uz levu ivicu (standardno su uz desnu ivicu). draft = omogucava lakse uocavanje preduga·ckih redova. Kada je ova opcija ukljucena slike nece biti prikazane. titlepage = samo za klasu article. Komandom maketitle dobija se posebna naslovna strana.

documentclass[opcije]{tip_dokumenta} Mogu se koristiti i sledece opcije za velicinu papira: a 4 paper 210 x 297 mm letterpaper 8. 5 x 11 in a 5 paper 148 x 210 mm legalpaper 8. 5 x 14 in b 5 paper 176 x 250 mm executivepaper 7. 25 x 10. 5 in

Naslovna strana • Na mestu pojave komande maketitle u ulaznom. tex dokumentu dobija se naslov u izlaznom. dvi dokumentu. Ona se najčešće navodi neposredno iza begin{document}. • U stilu report i book naslov je uvek na posebnoj strani. U stilu article posebna naslovna strana se dobija ako se u opciji stilova navede titlepage, na primer documentclass[12 pt, titlepage]{article}

• Komande author, title, date mogu se nalaziti bilo gde ispred maketitle i tako naslovna strana sadrži naziv autora rada, naziv rada, datum izrade. • Ako se izostavi komanda date, ispisuje se automatski datum na engleskom jeziku. To se može sprečiti ako se navede komanda date{} • Kao argument komande date se može navesti i bilo koji tekst koji će se onda pojaviti na mestu datuma.

Minimalni La. Te. X dokument sa naslovnom stranom documentclass[ 12 pt, titlepage]{article} author{Prezime i ime} title{Naslov} begin{document} maketitle section{Uvod} Neki tekst end{document}

1. strana – vizualni prikaz

2. strana – vizualni prikaz

Naslovna strana – primer sa više od jednog autora documentclass{book} author{Pera Peric\ISP Petnica\Valjevo and Mika Mikic\PMF\Beograd} title{Jednacine} date{} begin{document} maketitle end{document}

Naslovna strana – primer sa više od jednog autora i slovima č, ć documentclass{book} author{Pera Peri’c\ISP Petnica\Valjevo and Mika Miki’c\PMF\Beograd} title{Jednav{c}ine} date{} begin{document} maketitle end{document}

Vizulni prikaz prethodnog primera

Parametri formatiranja strane 1 pt = 0. 351 mm 1 1 inč + hoffset 2 1 inč + voffset 3 oddsidemargin = 22 pt 4 topmargin = 22 pt 5 headheight = 12 pt Gornje zaglavlje 6 headsep = 19 pt 7 textheight = 595 pt 8 textwidth = 360 pt 9 marginparsep = 7 pt 10 marginparwidth = 106 pt 11 footskip = 27 pt hoffset = 0 pt voffset = 0 pt paperwidth = 597 pt paperheight = 845 pt

Šta je rezultat rada sledećeg La. Te. X dokumenta? documentclass{article} author{bf Pera Peric thanks{Sponzor rada: IBM} %naslov sa fusnotom \Odsek za matematiku, Beograd\[2 mm] %prekid reda povecan za 2 mm {bf Ana Markovic}\ Odsek za informatiku, Beograd } title{PARCIJALNE JEDNAv{C}INE} date{it Primljeno u v{c}asopis 18. 03. 2010. } begin{document} maketitle Neka su parcijalno diferencijalne funkcije definisane izrazima dots end{document}

Zadatak za Vas

Izbor fonta i veličine slova Primer: documentclass{article} begin{document} La. Te. X sam bira font ali se font menja it nekom komandom. Njihovo {bf dejstvo} se moze ograniciti {em zagradama}. \ {normalsize Matematika} = Matematika \ {large Matematika} vs Matematika\ {small Matematika} vs Matematika end{document} • Standardna veličina osnovnog fonta je 10 pt i ona se može promeniti navođenjem opcionog stila 11 pt ili 12 pt.

Izbor fonta i veličine slova Komanda normalsize bira font od 10 pt, 11 pt ili 12 pt, zavisno od opcije navedene u komandi documentclass, a ostale komande proporcionalno povećavaju ili smanjuju osnovnu veličinu. documentclass[12 pt] {article} begin{document} La. Te. X sam bira font ali se font menja it nekom komandom. Njihovo {bf dejstvo} se moze ograniciti {em zagradama}. \ {normalsize Matematika} = Matematika \ {large Matematika} vs Matematika\ {small Matematika} vs Matematika end{document}

Izbor fonta Kile->La. Te. X->Font Styles Standardni font je , , computer modern roman" (skraćeno , , roman") i LATEX ga koristi ukoliko nije navedena komanda za izbor nekog drugog fonta. documentclass{article} begin{document} it italic \ bf bold face\ sl slanted \ sf sans serif \ sc small caps \ tt typewriter \ rm roman end{document}

Malo složeniji primer % Preambula documentclass[a 4 paper, 12 pt, twocolumn]{article} usepackage[serbian]{babel} % za dokumente na “srpskom” usepackage{longtable} % za tabele koje se prostiru na više stranica usepackage[dvips]{graphics} %za ukljucivanje slika headheight 0 mm headsep 0 mm marginparwidth 0 mm oddsidemargin -15 mm evensidemargin 0 mm textwidth 160 mm textheight 230 mm %%%%% % Komentar %%%%%

% Pocetak dokumenta begin{document} thispagestyle{empty} % ostavlja praznim gornje i % donje zaglavlje strane vspace{4 cm} begin{Huge} begin{center} OPREZ!!! end{center} end{Huge} bigskip noindent KURS: PETNICA \ VEv{Z}BE: noindent Vev{z}be '{c}e biti u v{c}etvrtak 27. 07. 2010. god. s pov{c}etkom u 15: 00 u rav{c}unarskoj uv{c}ionici. begin{flushright} Jelena Hadv{z}i-Puri'{c} end{flushright} end{document}

Vizualni prikaz primera

Razmaci • Po pravilima engleskog jezika prvi red prvog pasusa iza naslova se ne uvlači, što nije po pravilima srpskog jezika. • Ako se na početak pasusa stavi komanda indent prvi red će biti uvučen, • Komanda noindent određuje da prvi red ne bude uvučen

Horizontalni razmaci Kile->La. Te. X->Spacing->Space dobijaju se komandama hspace{duzina} - ne daje razmak na početku i na kraju reda hspace*{duzina} -daje razmak ma gde se nalazio, gde je dužina tačno određena dužina (može biti i negativna) koja može biti zadata npr. u mm, cm, pt (1 pt=0. 351 mm), . . . Horizontalni razmaci proporcionalni veličini fonta su: Komanda Veličina razmaka , 0. 167 em enspace 0. 5 em quad 1 em qquad 2 em 1 em ~ širina slova M u tekućem fontu

Vertikalni razmaci dobijaju se komandama vspace{duzina} vspace*{duzina} Koriste se još i komande smallskip medskip= 2 xsmallskip bigskip= 4 xsmallskip Veličina razmaka koji se dobijaju ovim komandama zavisi od klase, a u najčešće korišćenim klasama je 3 pt± 1 pt.

Primer documentclass{article} begin{document} Neki tekst\ Opet neki tekst\ hspace*{2 cm}Udaljen pocetak novog reda. \ Ovo je hspace{2 cm}razmak od 2 cm. \ Negativan razmak. hspace{-6 mm}. \ Hor, izontalanqquad razmak. end{document}

Slova sa akcentima i specijalni znaci • matematički mod • lokalizacija: babel paket • široka paleta fontova

Lokalna pisma • Slova nacinalnih abeceda kojih nema u engleskoj abecedi su tzv. slova sa akcentima (dijakritički karakteri) i ona se dobijaju zadavanjem komande koja postavlja akcenat na slovo. • Č se dobija kao v{C} ili v C č se dobija kao v{c} ili v c • Ž se dobija kao v{Z} ili v Z • ć se dobija kao '{c} ili ' c ili 'c

• Đ ili đ se dobija komandama Dj ili dj koje se prethodnoi definisu u preambuli kao def dj{dkern-0. 4 emchar"16kern-0. 1 em} def Dj{mbox{raise 0. 3 exhbox{-}kern-0. 4 em D}} PRIMER: documentclass{article} def dj{dkern-0. 4 emchar"16kern-0. 1 em} def Dj{mbox{raise 0. 3 exhbox{-}kern-0. 4 em D}} begin{document} Dj ordj e voli grov zdj e. end{document}

Vežba Šta treba otkucati u. tex datoteci da bi se dobilo na štampaču: Žarko Čolić živi u Češkoj, a Bora Đorđević je iz Čačka.

Da se podsetimo % '%' sluzi za komentare % Preambula documentclass[12 pt]{article} % klasa % kodna stranica usepackage[cp 1250]{inputenc} usepackage[T 1]{fontenc} usepackage[serbian]{babel} title{Primer Dokumenta} % Naslov author{Pera, Mika, Laza} % Imena autora date{}

begin{document} maketitle % kraj preambule i pocetak teksta. % postavlja naslov. Ovo je primer ulazne datoteke. Pogledajte i rezultat koji La. Te. X generiv{s}e. Eto kako mov{z}ete napisati jednostavan tekst. Možeš koristiti i srpska slova sa tastature: èæðšž ÈÆЊŽ section{Obiv{c}ni tekst} Kraj rev{c}i i rev{c}enica je oznav{c}en razmakom. Nema uticaja koliko se upiv{s} e, jer 1=100. Kraj linije se broji kao razmak. end{document}

Matematičke formule Formula u tekstu $x+y=5$ ili izdvojena formule $$x+y=5, $$ $$ 2 a + 3 b=5 c$$. \ Za svako $x$ postoji $y$ tako da $$x=f(y)$$. \ Za svako $x postoji y tako da x=f(y)$.

Okolina za matematičke formule Primer: begin{displaymath} c^{2}=a^{2}+b^{2} end{displaymath} je ekvivalentno sa [a^2+b^2=c^2]

Razlika math, text režima rada Obican tekst $lim_{n to infty} sum_{k=1}^n frac{1}{k^2} = frac{pi^2}{6}$ Matematicki rezim begin{displaymath} lim_{n to infty} sum_{k=1}^n frac{1}{k^2} = frac{pi^2}{6} end{displaymath}

Blok matematičkog teksta Otkucajte u matematičkom režimu $$. . $$ komande iz II i IV kolone gornje tabele.

Grčki simboli i slova • Grčki simboli i slova se dobijaju kucanjem simbola iza kojeg sledi naziv slova. • Mala grčka slova:

Grčki simboli i slova • Određena grčka slova imaju varijante, dobijaju se kucanjem 'var; ispred standardnog naziva:

Grčki simboli i slova • Sekvence velikih grčkih slova se razlikuju samo u velikom prvom slovu u nazivu simbola: Slova A, B, E, Z, H, I, M, K, N, T, X se kucaju kao {rm A} {rm B} {rm E}. . .

Matematički simboli RAZNI SIMBOLI

Matematički operatori Binarni operatori

Akcenti nad simbolima promenljivih Postoje brojne kontrolne sekvence za podvlačenje, nadvlačenje i različite akcentne oznake nad simbolima. U narednoj tabeli su izlistane sve takve sekvence primenjene na slovo a:

Šta se dobija na štampaču, ako se u ulaznoj. tex datoteci nalaze fragmenti: $$vec{F}cdot vecjmath = mcdot vec{v}$$ ${x|A(x)=5}$\ $x_i^s$ \ $frac 12 + x^{y^2} + frac x{x+1}$\ $ epsilon > 0, forall Omega$\ $$vec x + vec y=vec{AB}$$ $$vec x + vec y=overrightarrow{AB}$$ Odgovorite: 1. Šta bi bilo ako bi se u 1. formuli jmath zamenilo sa j? 2. Zasto se koristi { i } u formuli 2 ako se prikazuju samo { }? 3. Uporedite vektor AB u pretposlednjoj i poslednjoj formuli? Sta zakljucujete?

Horizontalne linije i zagrade $$overline{m+n}$$ $$underbrace{a+b+cdots+z}_{26}$$ $$overbrace{a+b+cdots+d}^{4}$$

Matematički operatori "Veliki" operatori:

Matematički operatori Relacije

Matematički operatori Negacije

Matematički operatori Strelice

Šta treba uneti u. tex datoteci da bi se na štampaču dobilo:

Matematički operatori Zagrade