KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJAKU JEDINICU HAAS CNC struganje

  • Slides: 75
Download presentation
KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS – CNC struganje

KURS PROGRAMIRANJA ZA UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS – CNC struganje

PROGRAMIRANJE – principi, na~ela - STRUKTURA NU-SISTEMA Numeri~ko programsko upravljanje ma{inama je upravljanje po

PROGRAMIRANJE – principi, na~ela - STRUKTURA NU-SISTEMA Numeri~ko programsko upravljanje ma{inama je upravljanje po programu u alfa-numeri~kom kodu, koji sadr`i niz komandi zapisanih u odre|enom jeziku radi obezbe|enja predvi|ene funkcije radnih organa masine. MERNI SISTEM NA MAŠI ALATKA Merni element Pogonski motor POGONSKI SISTEM U zavisnosti od broja upravljanih koordinatnih osa, NU sistemi mogu biti 2, 2. 5, 3, 3. 5, 4, 4. 5, 5 i vi{e osni Hijerarhijski posmatrano postoje slede}e osnovne vrste upravljanja: - konvencionalno NC (Numerical Control); - kompjuterizovano CNC (Computer Numerical Control); - direktno DNC (Direct Numerical Control). UPRAVLJAČKA JEDINICA

Programiranje predstavlja pripremu i sastavljanje programa upravljanja (proces programiranja), koji se u obliku niza

Programiranje predstavlja pripremu i sastavljanje programa upravljanja (proces programiranja), koji se u obliku niza komandi prenosi na upravlja~ku jedinicu ma{ine (ru~nim unosom, bu{enom trakom, ra~unarom, i td. ). Nizom komandi u programu defini{u se geometrijski, tehnolo{ki i pomo}ni uslovi koji su potrebni da bi se dobio `eljeni kvalitet i oblik radnog dela. Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake. Svaki program sastoji se iz niza naredbi, odnosno blokova u kojima se nalaze re~i, a re~i se sastoje od adrese i numeri~kog podatka (slika dole). PROGRAM PRIMER PROGRAMA BLOK RE^ ADRESA NUMERI^KI PODATAK Osim adresa i numeri~kih znakova koriste se i razni drugi znaci - %, /, ( ), ; … Adrese su ustvari komande (FUNKCIJE) i ozna~avaju se slovnim oznakama G, S, F, M, T, D, …

Najva`niji podaci koji su potrebni za izradu programa su: - stezanje obratka; - redosled

Najva`niji podaci koji su potrebni za izradu programa su: - stezanje obratka; - redosled zahvata i operacija; - alati za obradu; - tehnolo{ki podaci; - dimenzije izratka. Da bi se odredila kretanja alata, na ma{inu (obradak) se postavlja zami{ljeni koordinatni sistem. Njegov centar se postavlja po potrebi, zavisno od na~ina obrade i tolerancija. Smerovi osa odre|eni su internacionalnim standardom, kao {to je ISO/R 841 ili DIN 66217. @eljeni pomaci alata tada su odre|eni kao ta~ke unutar tog koordinatnog sistema i moraju se podudarati sa dimenzijama izratka. Svako pojedina~no kretanje alata mora se napisati kao posebna instrukcija upravljanja, zajedno sa pripadaju}im tehnolo{kim podacima (br. obrtaja vretena, smer obtanja, korak…). Zavisno od na~ina i mesta gde se pravi program, razlikujemo ru~no i ma{insko programiranje. Ru~no programiranje obi~no se radi van ma{ine, a naknadno unosi program u memoriju ukucavanjem sa tastature upravlja~ke jedinice (mo`e se ru~no programirati i direktno na ma{ini). Ma{insko programiranje radi se na ra~unaru uz pomo} CAD/CAM softvera, a program tako|e naknadno unosi u memoriju ma{ine. Eksterno uno{enje programa na ma{inu vr{i se sa ra~unara, ostvarivanjem standardne komunikacije RS 232 (serijski port), ili, {to je slu~aj kod novijih ma{ina, uno{enjem preko USB porta koji se nalazi na samoj ma{ini.

FUNKCIJE - funkcije pojedinih adresa G - funkcije G-funkcije, ili kako se nazivaju, uslovi

FUNKCIJE - funkcije pojedinih adresa G - funkcije G-funkcije, ili kako se nazivaju, uslovi puta, odre|uju kretanje alata tokom obrade. Puna adresa G-funkcije obele`ava se sa Gx, gde X predstavlja neki broj koji defini{e datu funkciju (adresu). Na primer : G 1, G 28, G 110 i td. G-funkcije se dele na funkcije jednostavnog kretanja i funkcije slo`enog kretanja ili tzv. “cikluse”. Jednostavne G-funkcije su one pomo}u kojih ma{ina izvodi jedno kretanje ili operaciju – linearno, kru`no kretanje, ~ekanje u mestu, odlazak u referentnu ta~ku itd. Slo`ene G-funkcije ili ciklusi su one pomo}u kojih ma{ina izvr{ava niz kretanja i radnji u okviru jedne oblasti – ciklus dubokog bu{enja, ciklus obrade `ljebova, ciklus urezivanja navoja, itd. Da bi ma{ina izvr{avala ono {to ho}emo, uz odre|enu G-funkciju moraju stajati i atributi koji odre|uju pozicije alata ili neku drugu radnju, zavisno od vrste G-funkcije. G 01 X 100. Z 100. ; G 04 P 5. ; G 42 X 20. …. .

M - funkcije M – funkcije su pomo}ne funkcije pomo}u kojih se ostvaruju razne

M - funkcije M – funkcije su pomo}ne funkcije pomo}u kojih se ostvaruju razne pomo}ne radnje ma{ine. Mogu se podeliti na slede}e grupe: - pomo}ne funkcije za definisanje razli~itih vrsta zaustavljanja – stop komande; - pomo}ne funkcije glavnog vretena; - pomo}ne funkcije za definisanje podru~ja broja obrtaja; - pomo}ne funkcije za upravljanje rashladnim sredstvom; - pomo}ne funkcije za izmenu alata; - ostale, po potrebi definisane pomo}ne funkcije. T – adresa slu`i za memorisanje, odnosno pozivanje odre|enog alata. Na primer, T 03 zna~i da smo pozvali alat koji je memorisan u ma{ini pod rednim brojem 3. F – adresa slu`i za definisanje (zadavanje) koraka. Ako se druga~ije ne setuje, ma{ini se zadaje korak u mm/o S – adresa slu`i za definisanje (zadavanje) broja obrtaja glavnog vretena. Broj obrtaja se zadaje u o/min

N – adresa slu`i za obele`avanje rednog broja bloka. Na primer, N 100 G

N – adresa slu`i za obele`avanje rednog broja bloka. Na primer, N 100 G 0 X 100, govori nam da se kretanje sa G 0 X 100 nalazi pod rednim brojem bloka (reda) 100. Brojevi blokova se ne moraju unositi u program, ali su nekada jako korisni, pogotovo kod velikih programa, jer se pomo}u njih mo`e br`e prona}i neki blok u programu. X, Y, Z – adrese koje defini{u pomake alata u smeru tih osa I, J, K, R, Q – adrese koje defini{u dodatne parametre pri definisanju kru`ne interpolacije i raznih ciklusa O – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj programa (naziv programa). Na primer, O 00010 predstavlja program koji je memorisan u ma{ini pod rednim brojem 00010. OBAVEZAN NA PO^ETKU SVAKOG PROGRAMA! P – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj podprograma. Tako|e, ima funkciju i adrese u koju se sme{ta vreme ~ekanja, odnosno vreme mirovanja alata u toku obrade. Na primer, G 4 P 100. govori da }e alat narednih 100 sekundi mirovati tamo gde je predhodno zate~en. L – adresa koja slu`i za davanje broja ponavljanja ciklusa, a tako|e i podprograma

RADNI KOORDINATNI SISTEM TL strugovi DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM X Z ravan je ravan

RADNI KOORDINATNI SISTEM TL strugovi DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM X Z ravan je ravan obrade – kretanja alata Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom koji ozna~ava udaljavanje alata od radnog komada. Nulta ta~ka ‘’W’’ je ta~ka koju mi progla{avamo za po~etak koordinatnog sistema i u odnosu na koju ma{ina vr{i apsolutna kretanja.

G - FUNKCIJE G – funkcije aktivne pri uklju~ivanju ma{ine G 0 – brzi

G - FUNKCIJE G – funkcije aktivne pri uklju~ivanju ma{ine G 0 – brzi hod, pozicioniranje; G 18 – aktuelna ravan obrade je ravan XZ; G 21 – programiranje u metri~kom sistemu mera; G 40 – poni{tavanje kompenzacije pre~nika alata (G 41, G 42); G 54 – nulta ta~ka (prva u nizu); G 64 – poni{tavanje ta~nog zaustavljanja (G 61); G 80 – poni{tavanje svih ciklusa; G 97 – konstantni broj obrtaja glavnog vretena (o/min); G 99 – brzina pomo}nog kretanja u mm/o. Modalne funkcije su one koje va`e kroz vi{e blokova, sve dok se ne ukinu nekom funkcijom iz iste klase. To u dobroj meri ubrzava programiranje jer se dozvoljava preskakanje pisanja funkcija i koordinata koje su u predhodnim blokovima date, a nisu ukinute nekom funkcijom iz svoje klase. Funkcije ~ije zna~enje vredi samo unutar jednog bloka (ili dok se ne izvrše) nisu modalne, a to su pomo}ne funkcije i G-funkcije iz modalne klase 0. Na sledeće dve strane dat je spisak G-funkcija, gde je pored zna~enja odre|ene funkcije data i pripadnost modalnoj klasi.

SPISAK G - FUNKCIJA Funkcija G 0 G 1 G 2 G 3 G

SPISAK G - FUNKCIJA Funkcija G 0 G 1 G 2 G 3 G 4 G 17 G 18 G 19 G 20 G 21 G 28 G 29 G 32 G 40 G 41 G 42 G 50 G 51 G 52 G 53 G 54 -G 59 G 70 G 71 G 72 G 73 G 74 G 75 G 76 Zna~enje Brzi hod, pozicioniranje; Linearna interpolacija sa obaranjem i zaobljavanjem ivica; Kru`na interpolacija u smeru kazaljke na satu (CLW); Kru`na interpol. u suprotnom smeru kazaljke na satu (CCLW); Vreme čekanja (s); Izbor ravni obrade XY; Izbor ravni obrade XZ; Izbor ravni obrade YZ; Programiranje u in~nom sistemu mera; Programiranje u metri~kom sistemu mera; Odlazak u ma{insku referentnu ta~ku; Odlazak u referentnu ta~ku; Rezanje navoja; Poni{tavanje korekture radijusa alata; Korektura radijusa alata – leva; Korektura radijusa alata – desna; Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~avanje broja obrtaja u radu; Poni{tavanje G 50 (YASNAC); Postavljanje koordinatnog sistema (FANUC); Opoziv teku}eg koordinatnog sistema; Nulte ta~ke od br. 1 do br. 6; Ciklus finog struganja; Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala (tip I i tip II); Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala (tip I i tip II); Ciklus konturnog struganja pripremka; Aksijalno urezivanje `ljebova; Radijalno urezivanje `ljebova; Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza;

Funkcija G 80 G 81 G 82 G 83 G 84 G 85 G

Funkcija G 80 G 81 G 82 G 83 G 84 G 85 G 86 G 87 G 88 G 89 G 90 G 92 G 94 G 96 G 97 G 98 G 99 G 100 G 101 G 102 G 103 G 110 -G 129 G 154 G 187 G 200 Zna~enje Poni{tavanje zatvorenih ciklusa; Ciklus bu{enja sa ~ekanjem na dnu rupe; Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine; Ciklus urezivanja navoja – desni navoj; Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena; Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom; Ciklus razbu{. , razvrtanja sa ~ekanjem i ru~nim povratkom; Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe; Ciklus uzdu`nog struganja (spolja{nje i unutra{nje); Ciklus rezanja navoja; Ciklus radijalnog struganja; Aktivna konstantna brzina rezanja; Aktivan konstantni broj obrtaja; Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/min; Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/o; Ga{enje preslikavanja oko ose; Preslikavanje oko ose; Programiranje izlaza koordinata na RS-232 port; Limitiranje blokova ~itanih unapred; Nulte ta~ke od br. 7 do br. 26; Koordinatni sistemi (nulte tačke) P 1 -P 99; Ciklus urezivanja navoja – levi navoj; Kontrola ta~nosti obrade uglova; Izmena alata u toku brzog hoda.

OPIS G - FUNKCIJA G 0 – Brzi hod, pozicioniranje Ova funkcija slu`i za

OPIS G - FUNKCIJA G 0 – Brzi hod, pozicioniranje Ova funkcija slu`i za kretanje u brzom hodu (m/min) od trenutne pozicije do programirane pozicije. Programira se sa uslovom puta G 0 i krajnjom pozicijom alata X i Z. Ova krajnja pozicija mo`e biti programirana u apsolutnim koordinatama (u odnosu na koordinatni po~etak “W”) ili inkrementalnim merama (u odnosu na predhodnu poziciju). Kretanje po osama od jedne do druge ta~ke kontrolisano je linearnim interpolatorom. Prevaljeni put ne dosti`u sve ose istovremeno. Prvo se vr{i kretanje po jednoj osi najkra}im rastojanjem (pod 45 stepeni), a onda i kretanje po drugoj osi do programirane ta~ke. G 0 X 50. Z 73. ili G 0 U 20. W 33. UPOZORENJE: izbegavati brzi hod G 0 dat sa obe koordinate u jednom bloku (G 0 X 100. Z 2. ) u koliko nismo sigurni koju će tačno putanju alat imati!!! X, Z – apsolutne koord. koje se dosti`u U, W – relativne koord. koje se dosti`u G 1 – Linearna interpolacija Kretanje sa programiranim korakom. Alat se kre}e po pravoj liniji (najkra}im rastojanjem) odre|enom brzinom do programirane ta~ke. Obe ose dosti`u istovremeno krajnju zadatu ta~ku. Programira se sa uslovom puta G 1, krajnjom pozicijom alata X, Z i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak u mm/o. Krajnja pozicija mo`e biti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) ili inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju). G 1 X 50. Z 73. F 0. 15 ili G 1 U 20. W 33. F 0. 15 X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dosti`e U, W – relativne koord. po X i Z ta~ke koja se dosti`e F – brzina kretanja alata – korak (mm/o)

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G 0 I G 1

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G 0 I G 1

G 1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivice Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se

G 1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivice Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e po pravoj liniji odre|enom brzinom do programirane ta~ke uz zadato obaranje ivice. Programira se sa uslovom puta G 1, krajnjom pozicijom alata X ili Z, {irinom oborene ivice I i K ili uglom obaranja A i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Krajnja pozicija mo`e biti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) ili inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju). Potrebno je obratiti pa`nju na predznak veli~ina I, K i A. Kod adresa I i K pozitivne vrednosti su one koje se izvode kretanjem u pozitivnom smeru osa X i Z. PRAVILA: - Koristiti K adresu samo sa X (U) adresom; I adresu samo sa Z (W) adresom; K nestavljati u okviru jednog bloka; blok mora biti linearno kretanje upravno na - Obaranje ivica ne mo`e se koristiti u ciklusima; Izvodljivo je samo kretanje po jednoj od osa prilikom G 1 X 50. K 5. F 0. 15 ili G 1 U 20. K 5. F 0. 15 G 1 Z 50. I 5. F 0. 15 ili G 1 W 20. I 5. F 0. 15 G 1 X 50. A 150. F 0. 15 ili G 1 U 20. A 150. F 0. 15 G 1 Z 50. A 150. F 0. 15 ili G 1 W 20. A 150. F 0. 15 X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dosti`e U, W – relativne koordinate po X i Z ta~ke koja se dosti`e I – {irina ivice koja se obara po X-osi K – {irina ivice koja se obara po Z-osi A – ugao koji zaklapa Z osa sa oborenom ivicom u F – brzina kretanja alata – korak u mm/o pozitivnom matemati~kom smeru predhodno; -Koristiti -Adrese I i -Naredni obaranja ivica.

G 1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja Obaranje ivice

G 1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja Obaranje ivice Kod 1. Kretanje po Z+ ka X+ X 20. Z-20. G 01 Z-1. I 5. X 40. 2. Kretanje po Z+ ka X- X 20. Z-20. G 01 Z-1. I-5. X 5. Obaranje ivice 3. Kretanje po Z- ka X+ Kod X 20. Z-1. G 01 Z-20. I 5. X 40. 4. Kretanje po Z- ka X- X 20. Z-1. G 01 Z-20. I-5. X 5.

Obaranje ivice Kod 1. Kretanje po X- ka Z- X 40. Z-1. G 01

Obaranje ivice Kod 1. Kretanje po X- ka Z- X 40. Z-1. G 01 X 20. K-5. Z-20. 2. Kretanje po X- ka Z+ X 40. Z-1. G 01 X 20. K 5. Z 10. Obaranje ivice 3. Kretanje po X+ ka Z- Kod X 5. Z-1. G 01 X 20. K-5. Z-20. 4. Kretanje po X+ ka Z+ X 5. Z-1. G 01 X 20. K 5. Z 10.

G 1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se

G 1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e po pravoj liniji odre|enom brzinom do programirane ta~ke uz zadato zaobljenje ivice. Programira se sa uslovom puta G 1, krajnjom pozicijom alata X ili Z, radijusom zaobljenja R i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Krajnja pozicija mo`e biti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) ili inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju). Potrebno je obratiti pa`nju na predznak veli~ine R. Pozitivna vrednost adrese R je ona kod koje zaobljenje ide ka pozitivnoj osi narednog kretanja. G 1 X 50. R 5. F 0. 15 ili G 1 U 20. R 5. F 0. 15 G 1 Z 50. R 5. F 0. 15 ili G 1 W 20. R 5. F 0. 15 X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dosti`e U, W – relativne koord. po X i Z ta~ke koja se dosti`e R – radijus zaobljenja ivice F – brzina kretanja alata – korak u mm/o PRAVILA: - Koristiti R adresu samo sa X (U) ili Z (W) koordinatom, nikako sa obe u istom bloku; - Kada se koristi R adresa, adrese I i K ne smeju se koristiti; - Naredni blok mora biti linearno kretanje upravno na predhodno; - Automatsko zaobljavanje ivica ne mo`e se koristiti u ciklusima; - Izvodljivo je samo kretanje po jednoj od osa prilikom zaobljavanja ivica.

G 1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja Zaobljavanje ivice

G 1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja Zaobljavanje ivice 1. Kretanje po Z+ ka X+ Kod X 20. Z-20. G 01 Z-1. R 5. X 40. 2. Kretanje po Z+ ka X- X 20. Z-20. G 01 Z-1. R-5. X 5. Zaobljavanje ivice 3. Kretanje po Z- ka X+ Kod X 20. Z 10. G 01 Z-1. R 5. X 40. 4. Kretanje po Z- ka X- X 20. Z 10. G 01 Z-1. R-5. X 5.

G 1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja Zaobljavanje ivice

G 1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja Zaobljavanje ivice 1. Kretanje po X- ka Z- Kod X 40. Z-1. G 01 X 20. R-5. Z-20. 2. Kretanje po X- ka Z+ X 40. Z-1. G 01 X 20. R 5. Z 10. Zaobljavanje ivice 3. Kretanje po X+ ka Z- Kod X 5. Z-1. G 01 X 20. R-5. Z-20. 4. Kretanje po X+ ka Z+ X 5. Z-1. G 01 X 20. R 5. Z 10.

VAŽI ZA SL-STRUGOVE! G 2 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu) Kretanje

VAŽI ZA SL-STRUGOVE! G 2 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu) Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke na satu. Programira se sa uslovom puta G 2, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom kru`nog luka R ili polo`ajem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine va`i naredba G 18 (ravan XZ), tako da je ne moramo nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G 2 dati i radnu ravan (G 17 ili G 19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice. G 2 X 50. Z-60. R 20. F 0. 2 X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e (mm) R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) G 2 X 50. Z-60. I 20. K 0. F 0. 2 X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po X K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po Z F – brzina kretanja alata – korak (mm/o)

VAŽI ZA SL-STRUGOVE! G 3 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu)

VAŽI ZA SL-STRUGOVE! G 3 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu) G 3 X 50. Z-60. R 20. F 0. 2 Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Programira se sa uslovom puta G 3, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom kru`nog luka R ili polo`ajem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine va`i naredba G 18 (ravan XZ), tako da je ne moramo nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G 3 dati i radnu ravan (G 17 ili G 19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice. X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e (mm) R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) G 3 X 50. Z-60. I-20. K 0. F 0. 2 X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po X K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po Z F – brzina kretanja alata – korak (mm/o)

G 2 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu) Kretanje sa programiranim

G 2 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu) Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Programira se sa uslovom puta G 2, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom kru`nog luka R ili polo`ajem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine va`i naredba G 18 (ravan XZ), tako da je ne moramo nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G 2 dati i radnu ravan (G 17 ili G 19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice. G 2 X 50. Z-60. R 20. F 0. 2 X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e (mm) R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) G 2 X 50. Z-60. I 20. K 0. F 0. 2 X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po X K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po Z F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) VAŽI ZA TL-STRUGOVE!

VAŽI ZA TL-STRUGOVE! G 3 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu) G

VAŽI ZA TL-STRUGOVE! G 3 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu) G 3 X 50. Z-60. R 20. F 0. 2 Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke na satu. Programira se sa uslovom puta G 3, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom kru`nog luka R ili polo`ajem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ). Po uklju~ivanju ma{ine va`i naredba G 18 (ravan XZ), tako da je ne moramo nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G 3 dati i radnu ravan (G 17 ili G 19). Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice. X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e (mm) R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) G 3 X 50. Z-60. I-20. K 0. F 0. 2 X, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po X K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra -osi kru`nice mereno po Z F – brzina kretanja alata – korak (mm/o)

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G 2 I G 3 TL strug SL strug

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G 2 I G 3 TL strug SL strug

G 4 – Vreme ~ekanja G 4 P 200. P – vreme ~ekanja (s)

G 4 – Vreme ~ekanja G 4 P 200. P – vreme ~ekanja (s) Programira se adresom G 4. Parametrom P defini{e se vreme zadr`avanja alata u mestu, u sekundama (bez tačke iza celog broja su milisekunde). Naj~e{}e se koristi kod promene smera obrtanja glavnog vretena u toku obrade (urezivanje navoja ma{inskom ureznicom) i u okviru ciklusa bu{enja, razbu{ivanja i dr. G 17 – Izbor ravni obrade XY Kada je aktivna funkcija G 17, putanja alata se vr{i u ravni XY. Koristi se za transformaciju pravougaonog u polarni koordinatni sistem. Upotrebljava se kod “pogonjenih alata” za aksijalna glodanja i bu{enja van centra. G 18 – Izbor ravni obrade XZ Kada je aktivna funkcija G 18, putanja alata se vr{i u ravni XZ. Prilikom uklju~ivanja struga u pogon, ova f-ja je automatski aktivna. G 19 – Izbor ravni obrade YZ Kada je aktivna funkcija G 19, putanja alata se vr{i u ravni YZ. Ova f-ja tako|e pretvara pravougaoni u polarni koordinatni sistem. G 20 – Programiranje u in~nom sistemu mera Funkcijom G 20 omogu}avamo programiranje u in~nom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9. G 21 – Programiranje u metri~kom sistemu mera Funkcijom G 21 omogu}avamo programiranje u metri~kom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.

G 28 – Povratak u ma{insku referentnu ta~ku Naredba G 28 se koristi za

G 28 – Povratak u ma{insku referentnu ta~ku Naredba G 28 se koristi za povratak svih osa u ma{insku referentnu ta~ku. Ako se neka od osa X, Z, U ili W daju posebnim blokom sa G 28, samo te ose koje su date vra}aju se u ma{. ref. ta~ku. Ako uz naredbu G 28 zadamo neku poziciju (G 28 X 100. Z 100. ), alat }e prvo dosti}i tu zadanu tačku, a tek onda otići u referentnu mašinsku tačku. U koliko kretanja zadajemo inkrementalnim koordinatama U i W, ma{inska referentna ta~ka }e biti dostignuta naredbom G 28 U 0 W 0 ili G 28 U 0 (samo po X-osi) ili G 28 W 0 (samo po Zosi). Važno je znati da funkcija G 28 gasi dužinsku korekciju za tekuće kretanje. G 29 – Povratak u referentnu ta~ku Funkcijom G 29 pomeramo alat u neku referentnu ta~ku koju smo definisali u naredbi G 29 (G 29 X 300. Z 500. ). Pomeranje se odvija u teku}em koordinatnom sistemu brzim hodom. VAŽNO: NO NE PREPORUČUJE SE KORIŠĆENJE FUNKCIJA G 28 I G 29 ZBOG MOGUĆIH NEŽELJENIH POSLEDICA, A USLED NE PAŽNJE PROGRAMERA ILI RUKOVAOCA MAŠINE!!!

G 32 – Rezanje navoja Funkcija G 32 ne spada u grupu ciklusa, ve}

G 32 – Rezanje navoja Funkcija G 32 ne spada u grupu ciklusa, ve} predstavlja “ru~no” rezanje navoja. Mogu}e je obra|ivati cilindri~ne i konusne navoje konstantnog koraka. G 32 je modalna funkcija i poni{tava se funkcijama iz iste grupe: G 0, G 1, G 2, G 3 ili sa reset. Jednom napisana, va`i za sve opise konture (ne mora se pisati u svakom redu). Sa prvim blokom funkcije G 32 korak je sinhronizovan sa signalom enkodera glavnog vretena. Ta sinhronizacija ostaje u toku svake linije (bloka) G 32 sekvence. To je mogu}e obezbediti i pri ukidanju i ponovnim pozivanjem G 32 bez gubitka prvobitne sinhronizacije. Broj obrtaja mora biti konstantan tokom celog procesa rezanja. Potrebno je ulaznu i izlaznu ta~ku putanje alata postaviti dovoljno daleko od radnog komada da ne bi do{lo do o{te}enja navoja usled efekta ubrzavanja i usporavanja servo osa. G 32 X 50. Z-40. F 1. 5 G 32 U 50. W-40. F 1. 5 X – apsolutna pozicija po X-osi --- Z – apsolutna pozicija po Z-osi G 97 S 300 M 03 Konstantni broj obrtaja U – inkrementalna pozicija po X-osi N 1 G 0 X 30. Z 8. Brzi hod do startne ta~ke N 2 G 32 Z-10. F 1. 5 Ravan navoj sa korakom 1. 5 W – inkrementalna pozicija po Z-osi N 3 X 36. Z-20. Q – ulazni ugao navoja N 4 Z-30. F – Korak (mm/o) (korak navoja) Napomena: ulazni ugao navoja Q se zadaje kao: = 60000 ili 180 stepeni = 180000 Davati samo cele brojeve! 60 stepeni Prelaz na konusni deo navoja Povratak na ravan navoj N 5 X 42. Z-33. Izlaz iz navoja pod 45 stepeni G 0 X 50. Brzi hod na poziciju za novi ulaz G 0 Z 8. u obradu sa drugom dubinom ---

G 40 – Poni{tavanje kompenzacije vrha alata Funkcijom G 40 poni{tavamo naredbe G 41

G 40 – Poni{tavanje kompenzacije vrha alata Funkcijom G 40 poni{tavamo naredbe G 41 i G 42. G 41, G 42 – Startovanje kompenzacije vrha alata – leva i desna kompenzacija Da bi smo razumeli svrhu kompenzacije vrha alata, potrebno je da prvo uo~imo na~in merenja alata za obradu. Na slici levo, prikazana su dva osnovna tipa merenja pozicije plo~ice alata kod HAAS strugova (ostale tipove prilikom umeravanja videti u knjizi dobijenoj uz mašinu). P P TIP 2 TIP 3 Ta~ka preseka ivica plo~ice P je tzv. imaginarna ta~ka sa kojom programiramo putanju alata. U koliko obradjujemo po pravolinijskim putanjama sa prelazom koji je pod uglom razli~itim od 90 stepeni ili po kru`noj putanji, javi}e se razlika izme|u programirane i dobijene mere. To se mo`e videti na slici desno. Da bi dobili `eljene dimenzije komada koristimo naredbe G 41 (leva kompenzacija) i G 42 (desna kompenzacija) – slika dole levo. Ugao vrha pločice NAPOMENA: KOJI RADIJUS APOMENA U TOKU RADA SA KOMPENZACIJOM VRHA ALATA, BILO NA KONTURI KOMADA KOJI SE OBRADJUJE NE SME BITI MANJI OD RADIJUSA PLOČICE ALATA!

Prvo kretanje po X ili Z koordinati u ~ijem bloku se nalaze naredbe G

Prvo kretanje po X ili Z koordinati u ~ijem bloku se nalaze naredbe G 41 ili G 42, zove se ulazno (prilazno) kretanje. Ono mora biti isklju~ivo linearno G 0 ili G 1. Na startu prilaznog kretanja trenutna pozicija nije kompenzovana, da bi na kraju tog kretanja bila pomerena za radijus plo~ice. Nije preporučivo paliti kompenzaciju pri kretanju koje započinje obradu. Takodje, nije preporučivo ni gasiti kompenzaciju dok sasvim nismo izašli alatom iz materijala. Karakteristi~an blok sa kompenzacijom alata: G 41(G 42) G 0 X Z ILI G 41(G 42) G 1 X Z F Takodje, blok koji sadr`i naredbu G 40 zove se izlazno kretanje. Poslednje kretanje mora biti linearno (G 0 ili G 1). Na po~etku izlaznog kretanja, trenutna pozicija je kompenzovana dok }e krajnja pozicija kretanja biti bez kompenzacije. Karakteristi~an blok sa ga{enjem kompenzacije alata: G 40 G 0 X Z ILI G 40 G 1 X Z F G 50 – Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~enje broja obrtaja u radu Naredba G 50 podrazumeva upotrbu u dva slu~aja. Postavljanje novog koordinatnog sistema, pomeranjem postoje}eg u novi polo`aj, kao i ograni~avanje broja obrtaja glavnog vretena na neku maksimalnu vrednost. Da bi se postavila nova nulta ta~ka, moraju se dati vrednosti koordinata X i Z: G 50 X… Z… Da bi se pomerio teku}i koordinatni sistem moraju se dati inkrementalne vrednosti pomeranja po W… X i Z, tj. moraju se dati vrednosti U i W: G 50 U…

Ova funkcija je veoma korisna za primenu u slu~aju da imamo potrebu postavljanja nulte

Ova funkcija je veoma korisna za primenu u slu~aju da imamo potrebu postavljanja nulte ta~ke unutar komada (od ~eone povr{ine komada pomeramo u –Z smeru). Ovo va`i za slu~aj da koristimo “FANUC” koordinatni sistem (sto i treba da je slu~aj jer je on podudaran “HAAS-u”). Vrste koordinatnih sistema mogu se birati setingom 33 (FANUC ili YASNAC). O sistemu YASNAC mo`e se detaljnije videti u priru~niku dobijenim uz ma{inu. U slu~aju da naredbu G 50 koristimo za ograni~avanje broja obrtaja vretena, potrebno je dati i vrednost maksimalnog obrtanja: G 50 S 3000, gde je S u o/min. Ova funkcija je veoma zna~ajna kod obrade gde se koristi konstantna brzina rezanja G 96. U tom slu~aju se spre~ava dostizanje maksimalnog broja obrtanja ma{ine pri vrlo malim pre~nicima obratka. G 51 – Poni{tavanje funkcije G 50 (YASNAC) Naredba G 51 se koristi za poni{tavanje postoje}ih parametara u geometriji alata i nulte ta~ke u YASNAC sistemu. G 52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema (FANUC) G 52 funkcija uspostavlja lokalni koordinatni sistem. Ona nije modalna tako da va`i samo do izvr{enja narednog bloka. Vrednosti koordinata X i Z unose se u registar G 52 ru~no ili kroz program, a one se automatski dodaju na sve “ofsete” (kao da pomeramo celi koordinatni sistem). Vrednosti u registru G 52 mogu se obrisati ru~nim uno{enjem 0 ili programiranjem G 52 X 0 Z 0. Kod YASNAC sistema naredbom G 52 se prelazi na drugu nultu ta~ku (na pr. G 55). Programiranjem G 92 X 0 Z 0 upravljanje }e prihvatiti tu vrednost kao novu nultu ta~ku i smestiti je u registar G 52. G 53 – Prelazak na ma{inski koordinatni sistem Funkcijom G 53 poni{tavamo radni koordinatni sistem i prelazimo na ma{inski. G 53 nile modalna funkcija. G 54–G 59 – Korisnički definisane nulte ta~ke Predstavlja {est korisni~ki definisanih koordinatnih sistema. Njihove pozicije unose se u tabelu mašine “OFFSET”.

G 70 – Ciklus finog struganja G 70 je u su{tini jednostavni lokalni podprogram

G 70 – Ciklus finog struganja G 70 je u su{tini jednostavni lokalni podprogram koji se mo`e koristiti kako u okviru grubog ciklusa skidanja materijala iz punog (G 71, G 72, G 73), tako i kao pojedina~na operacija. U ciklusu se moraju dati najmanje dva podatka, a to su broj po~etnog P i krajnjeg Q bloka u kojima je opisana putanja alata. Posmak dat u okviru bloka G 70 va`i kroz sve blokove opisa putanje. Programirana putanja se zadaje od po~etne do krajnje ta~ke (od P do K), stim {to se pre zadavanja G 70 mora alat dovesti u neku startnu poziciju S (naj~e{}e brzim hodom). Tako|e, alat se automatski vra}a brzim hodom u startnu poziciju po zavr{etku ciklusa. Napomena: u okviru ciklusa, kru`na putanja se mora programirati isklju~ivo preko naredbi G 2 i G 3 (ne preko G 1 i radijusom zaobljenja R) G 70 P 30 Q 80 F 0. 15 P – broj po~etnog bloka (na pr. N 30); Q – broj zavr{nog bloka (na pr. N 80); F – korak (mm/o) Za način primene videti primere date na sledećim stranama (G 71 i G 72). G 71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP I Ciklus G 71 slu`i za pojednostavljeno programiranje grube obrade kod koje moramo skidati materijal u aksijalnom pravcu iz punog materijala do neke `eljene konture. Mo`emo izvoditi kako spolja{nju, tako i unutra{nju obradu. Posle ovog ciklusa, naj~e{}e se koristi ciklus fine obrade G 70 koji koristi podatke za konturu date u ciklusu G 71. Isto kao i kod ciklusa G 70 potrebno je definisati putanju konture kroz blokove koji se pozivaju u okviru linije G 71 sa P (prvi blok sa konturom) i Q (poslednji blok sa konturom). Poželjno je da se ostavi dodatak za zadnji prolaz grube obrade (I i K), a po potrebi i dodatak za finu obradu koja mo`e do}i posle grube ili naknadno (sa istim ili drugim alatom). Re`imi obrade koji se navode u okviru same linije ciklusa G 71 va`e kroz sve blokove istog.

Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv. -a monotona putanja. Kod ovog

Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv. -a monotona putanja. Kod ovog tipa X koordinata ne menja pravac na programiranoj putanji, tj. startna i krajnja ta~ka putanje moraju biti na istoj X poziciji (startna ta~ka svakog prolaza polazi iz iste Z pozicije). Takva putanja se zove monotona. Slika dole pokazuje mogu}e slu~ajeve kod ovog tipa. Kod tipa II, X-osa menja pravac i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste Z pozicije. G 71 P 30 Q 80 F 0. 15 D 1. I 0. 5 K 0. 2 U 0. 5 W 0. 2 P – broj po~etnog bloka (na pr. N 30); Q – broj zavr{nog bloka (na pr. N 80); F – korak (mm/o); D – dubina struganja po prolazu (polupre~nik) (mm); I – veli~ina i pravac po X osi dodatka za grubu obradu (polupre~nik) (mm); K – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za grubu obradu (mm); U – veli~ina i pravac po X osi dodatka za finu obradu (pre~nik) (mm); W – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za finu obradu (mm); Prilikom zadavanja kru`ne putanje koristiti funkciju G 2 umesto G 1 sa radijusom R. Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP I” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G 71 (blok P) mora sadržati samo Xkoordinatu!

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G 71 – TIP I

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G 71 – TIP I

G 71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP II Brzi hod

G 71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP II Brzi hod Rradni hod Programirani put Sigurnosna ta~ka Po~etna ta~ka Krajnja ta~ka Dodatak za zavr{nu obradu Kod tipa II, X-osa menja pravac neposredno pre ulaza u materijal i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste Z pozicije. Sve {to je re~eno za f-ju G 71 TIP I va`i i za TIP II. Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP II” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G 71 (blok P) mora sadržati i X i Z koordinatu! … G 71 P 1 Q 8 U 0. 3 W 0. 1 D 3. F 0. 3 N 1 G 0 G 42 X. . Z. . .

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G 71 – TIP II

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G 71 – TIP II

G 72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP I G 72

G 72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP I G 72 P 30 Q 80 F 0. 15 D 1. I 0. 5 K 0. 2 U 0. 5 W 0. 2 P – broj po~etnog bloka (na pr. N 30); Q – broj zavr{nog bloka (na pr. N 80); F – korak (mm/o); D – dubina struganja po prolazu (pozitivna vrednost po Z-osi)(mm) I – veli~ina i pravac po X osi dodatka za grubu obradu (polupre~nik) (mm); K – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za grubu obradu (mm); U – veli~ina i pravac po X osi dodatka za finu obradu(pre~nik)(mm) W – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za finu obradu (mm); Ciklus G 72 slu`i za pojednostavljeno programiranje grube obrade kod koje moramo skidati materijal u radijalnom pravcu iz punog materijala do neke `eljene konture. Mo`emo izvoditi kako spolja{nju, tako i unutra{nju obradu. Posle ovog ciklusa, naj~e{}e se koristi ciklus fine obrade G 70 koji koristi podatke za konturu date u ciklusu G 72. Isto kao i kod ciklusa G 71 potrebno je definisati putanju konture kroz blokove koji se pozivaju u okviru linije G 72 sa P (prvi blok sa konturom) i Q (poslednji blok sa konturom). Poželjno je da se ostavi dodatak za zadnji prolaz grube obrade (I i K), a po potrebi i dodatak za finu obradu koja mo`e do}i posle grube ili naknadno (sa istim ili drugim alatom). Re`imi obrade koji se navode u okviru same linije ciklusa G 72 va`e kroz sve blokove istog.

Prilikom zadavanja kru`ne putanje, koristiti funkciju G 2 umesto G 1 sa radijusom R.

Prilikom zadavanja kru`ne putanje, koristiti funkciju G 2 umesto G 1 sa radijusom R. Radijalna obrada je u stvari putanja tipa II, jer se kod nje menja X-koordinata. Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv. -a monotona putanja. Kod ovog tipa Z koordinata ne menja pravac na programiranoj putanji, tj. startna S i krajnja Q ta~ka putanje moraju biti na istoj Z poziciji (startna ta~ka svakog prolaza polazi iz iste X pozicije). Takva putanja se zove monotona. Slika na predhodnoj strani pokazuje mogu}e slu~ajeve kod ovog tipa. Kod tipa II, Z-osa menja pravac i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste X pozicije. Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP I” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G 72 (blok P) mora sadržati samo Zkoordinatu! G 72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP II Brzi hod Radni hod Programirana putanja Startna tačka ciklusa tačka konture Krajnja tačka konture Dodatak za grubi prolaz Dodatak za fini prolaz Dodatak za grubu obradu Početna Kod tipa II, Z-osa menja pravac neposredno pre ulaza u materijal i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste X pozicije. Sve {to je re~eno za f-ju G 72 TIP I va`i i za TIP II. … G 72 P 1 Q 8 U 0. 3 W 0. 1 D 3. F 0. 3 N 1 G 0 G 41 X. . Z. . . Dodatak za finu obradu Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP II” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G 72 (blok P) mora sadržati i X i Z koordinatu!

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG RADIJALNIM CIKLUSOM G 72 – TIP I

PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG RADIJALNIM CIKLUSOM G 72 – TIP I

G 73 – Ciklus konturnog struganja pripremka G 73 P 30 Q 80 F

G 73 – Ciklus konturnog struganja pripremka G 73 P 30 Q 80 F 0. 15 D 5. I 7. K 7. U 0. 8 W 0. 3 P – broj po~etnog bloka (na pr. N 30); Q – broj zavr{nog bloka (na pr. N 80); F – korak (mm/o); D – broj prolaza (pozitivan broj); I – veli~ina i smer po X osi rastojanja od prvog do poslednjeg (polupre~nik) (mm); prolaza K – veli~ina i smer po Z osi rastojanja od prvog do poslednjeg prolaza (mm U – veli~ina i smer po X osi dodatka za finu obradu (pre~nik) (mm); W – veli~ina i smer po Z osi dodatka za finu obradu (mm); Ciklus G 73 vr{i struganje po nekoj programiranoj putanji tokom svih N prolaza (ofset putanje). Možemo ga koristiti kod obrade pripremaka dobijenih livenjem ili kovanjem. U zavisnosti od broja prolaza D, mo`emo posti}i `eljenu dubinu rezanja po prolazu. Startna pozicija S je nezavisna od drugih uslova, a prilaz prvom i slede}im zahvatima mo`e biti brzim ili radnim hodom, zavisno od toga {ta smo dali u prvom bloku P. Posle svakog prolaza no` se vra}a u po~etnu ta~ku S čiji će naredni položaj biti ofsetovan za dubinu rezanja. Po zavr{etku poslednjeg prolaza, no` se zaustavlja u ta~ki S. Vrednost D ne sme biti decimalna ili će se u suprotnom javiti alarm! Dubina rezanja prvog prolaza po X-osi defini{e se kao (U/2+I) i (W+K) po Z-osi. Svaki naredni prolaz defini{e se kao (I/(D-1)) po X-osi i (K/(D-1)) po Z-osi. Poslednji prolaz ostavlja dodatak za finu obradu (U/2) po X-osi i W po Z-osi. Ovaj ciklus se takodje može koristiti sa finim prolazom zadavanjem ciklusa G 70. Kod ciklusa G 73 ne moramo voditi računa o monotonosti konture kao kod ciklusa G 71 i G 72.

PRIMER PROGRAMA KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA CIKLUSOM G 73

PRIMER PROGRAMA KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA CIKLUSOM G 73

G 74 – Aksijalno urezivanje `ljebova G 74 F 0. 15 D 1. X

G 74 – Aksijalno urezivanje `ljebova G 74 F 0. 15 D 1. X 50. Z 20. I 5. K 5. U 0. 5 W 0. 2 F – korak (mm/o); D – sigurnosno odstojanje pri povratku na startnu ravan svakog prolaza (pozitivan broj) (mm); X – apsolutna vrednost poslednjeg prolaza po X-osi (pre~nik) (mm); Z – apsolutna vrednost dubine struganja po Z-osi (mm); I – inkrementalna vrednost izme|u dva susedna prolaza po X-osi (polupre~nik) (pozitivan broj) (mm); K – dubina jednog prolaza po Z-osi (mm) (inkrementalno); U – inkrementalna vrednost rastojanja do poslednjeg zahvata alata (odbijaju}i vrednost D) (pre~nik) (mm); W – inkrementalna, ukupna dubina struganja po Z-osi (mm); Ciklus G 74 mo`e biti primenjeno za aksijalnu obradu `ljebova, struganje sa lomljenjem strugotine ili za duboko bu{enje. Setingom 22 mo`emo odrediti vrednost izvla~enja alata brzim hodom pre novog zahvata u istom pravcu. Napomena: u jednom bloku G 75 pisati ili koordinate X i Z ili veli~ine U i W. Napomena: za zatvorene žljebove (kao u primeru desno) D mora biti jednako 0! PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA AKSIJALNOG ŽLJEBA

G 75 – Radijalno urezivanje `ljebova (spolja{nje i unutra{nje) G 75 F 0. 15

G 75 – Radijalno urezivanje `ljebova (spolja{nje i unutra{nje) G 75 F 0. 15 D 1. X 50. Z 20. I 5. K 5. U 0. 5 W 0. 2 F – korak (mm/o); D – sigurnosno odstojanje pri povratku na startnu ravan svakog prolaza (pozitivan broj) (mm); X – apsolutna vrednost dubine struganja po X-osi (pre~nik) (mm); Z – apsolutna vrednost poslednjeg prolaza po Z-osi (mm); I – dubina jednog prolaza po X-osi (mm) (inkrementalno); (polupre~nik) (mm); K – inkrementalna vrednost izme|u dva susedna prolaza po Z-osi; U – inkrementalna vrednost rastojanja do poslednjeg zahvata alata; Ciklus G 75 mo`e biti primenjeno za radijalnu obradu `ljebova lomljenjem strugotine. W – inkrementalna, ukupna veli~ina struganja po Z-osi (mm); Tako|e mo`e biti dato i struganje bez vra}anja (obrada celom dubinom `ljeba). Setingom 22 mo`emo odrediti vrednost izvla~enja alata brzim hodom pre novog zahvata u istom pravcu. Napomena: u jednom bloku G 75 pisati ili veli~ine U i W. Napomena: za zatvorene žljebove (kao u primeru desno) D mora biti koordinate X i Z ili jednako 0! PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA RADIJALNOG ŽLJEBA

G 76 – Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza G 76 F 1.

G 76 – Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza G 76 F 1. 5 D 0. 2 X 20. Z-30. K 1. 5 A – ugao vrha alata (o); F – korak navoja (mm/o); D – dubina struganja pri prvom prolazu (mm); X – apsolutna vrednost unutra{njeg pre~nika navoja (mm); Z – apsolutna vrednost du`ine navoja (mm); I – inkrementalna veli~ina konusa navoja po X-osi (polupre~nik)(mm) (kod spolja{njih navoja vrednost I uzima negativan predznak); K – inkrementalna vrednost visine navoja (polupre~nik), defini{e granicu poslednjeg prolaza (pozitivna vrednost) (mm); Ciklus G 76 mo`e se koristiti za struganje ravnih i konusnih navoja. Optere}enje i tro{enje alata mo`e biti kontrolisano kori{}enjem P koda. P kod specificira koja strana alata re`e i kako će biti rasporedjena sila rezanja (vidi sledeću stranu). U – inkrementalna vrednost rastojanja startne ta~ke do unutra{njeg pre~nika navoja (mm); W – inkrementalna, ukupna du`ina navoja po Z-osi (mm). Visina navoja bi}e izra~unata kao vrednost K umanjena za dodatak fine obrade. Setingom 86 defini{emo veli~inu dodatka za finu obradu, a vrednost koja je uneta po difoltu je 0. Dubina prvog prolaza definisana je parametrom D koji tako|e odre|uje i broj prolaza uzimaju}i u obzir i visinu navoja K, kao i uzeti metod rezanja. Dubinu struganja poslednjeg prolaza mo`emo kontrolisati tako|e i sa setingom 86. Bilo koji metod P da uzmemo, zadnji prolaz nikad ne}e biti manji od vrednosti setinga. Ugao vrha konusa (plo~ice) A mo`e biti u rasponu od 0 -120 stepeni. Ako se parametar A ne zada u bloku G 76, podrazumeva se da je vrednost ugla 0. U principu, kada se radi sa standardnim pločicama za rezanje navoja ne treba pisati ugao A u okviru ciklusa G 76.

U koliko se na kraju navoja zahteva izlaz pod uglom, kontrolisa}emo ga setinzima 95

U koliko se na kraju navoja zahteva izlaz pod uglom, kontrolisa}emo ga setinzima 95 (veli~ina oborene ivice (mm)) i 96 (ugao izlaza). Vrednosti koje se nalaze po difoltu u tim setinzima su 1 za 95 i 45 stepeni za seting 96. Da bi smo startovali efekte izlaza iz navoja, ne moramo programski uključiti ove setinge naredbom M 23 jer mašina to radi automatski. Ako hoćemo ravan izlaz, pozivamo gašenje izlaza iz navoja M 24. Setingom 99 reguli{emo minimalnu dubinu prolaza (posle prvog). Vrednost koja se podrazumeva je 0. 076 mm, a svaki prolaz ne sme biti manji od vrednosti zadate ovim setingom. P 1: jedna rezna ivica, konstantna snaga rezanja – podrazumevani model obrade navoja. P 2: dve rezne ivice, konstantna snaga rezanja P 3: jedna rezna ivica, konstantna dubina rezanja P 4: dve rezne ivice, konstantna dubina rezanja Koja će opcija biti upotrebljena zavisi prvenstveno od tipa materijala koji se obradjuje. Iskustvo u industriji obrade metala ukazuje da najbolje rezultate može dati tip P 2, što opet treba uzeti sa rezervom. Najbolje je početi rad sa tipom P 1 i posmatrati ponašanje obradnog procesa. Parametar D predstavlja dubinu prvog prolaza, a svaki slede}i se dobija kao relacija D*sqrt(N), gde je N – n-ti prolaz. Napomena: rezanje navoja raditi sa brojem obrtaja G 97! konstantnim Napomena: u setingu 232 podešava se obrade navoja P. je tip P 1. podrazumevani tip Fabrički podešen PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G 76

G 80 – Poni{tavanje zatvorenih ciklusa Ovo je modalna funkcija. Poni{tava sve zatvorene cikluse

G 80 – Poni{tavanje zatvorenih ciklusa Ovo je modalna funkcija. Poni{tava sve zatvorene cikluse i traje sve dok ne aktiviramo neki od njih. Tako|e, ciklusi se mogu poni{titi i sa G 0 i G 1. ZATVORENI CIKLUSI Zatvoreni ciklusi predstavljaju ciklus sa ograni~enom operacijom po Z-osi. Funkcija ovih ciklusa ogleda se samo u ravni G 18 (X-Z ravan). Ciklusima se nazivaju složene operacije koje se sastoje iz niza elementarnih kretanja brzim i radnim hodovima, namenjenih odre|enoj tehnolo{koj obradi. Drugim re~ima, ciklusi se sastoje od vi{e pojedina~nih radnji koje se u~estano ponavljaju na isti ili sli~an na~in {to se daje potrebnim parametrima. Velika su pomo} kod programiranja jer se izbegava nepotrebno pisanje funkcija i koordinata koje se stalno ponavljaju, naro~ito pri obradi vi{e istih elemenata. Svi zatvoreni ciklusi dopu{taju ponavljanje operacije na drugom mestu zadavanjem druge startne pozicije po X koordinati (samo ravan G 18), dok Z koordinata ostaje ista i bez ponavljanja kompletnog pisanja ciklusa. Funkcija G 80 gasi cikluse, kao i programiranje naredbi G 0 ili G 1. Jednom dat ciklus mo`e se ponavljati u bilo kojoj naknadno datoj ta~ki u ravni XZ, bez ponovnog pisanja ciklusa. Imamo pet osnovnih operacija implementiranih u svaki ciklus: 1. Pozicioniranje po X osi; 2. Brzi hod do sigurnosne ravni (R-ravan); 3. Operacija obrade; 4. Operacija na dnu rupe; 5. Povratak na sigurnosnu ravan (R-ravan)

G 81 – Ciklus bu{enja PARAMETRI CIKLUSA G 81 F – korak (mm/o); ravni

G 81 – Ciklus bu{enja PARAMETRI CIKLUSA G 81 F – korak (mm/o); ravni (apsolutno) (mm); inkrementalna vrednost dubine bu{enja (mm); X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm); vrednost dubine bušenja (mm). R – pozicija R W– Z – apsolutna G 81 je modalna funkcija. S Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. G 82 – Ciklus bu{enja sa zadr`avanjem PARAMETRI CIKLUSA G 82 F – korak (mm/o); na dnu rupe (s); P – vreme ~ekanja R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm); W – inkrementalna vrednost dubine bu{enja (mm); X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm); Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm). G 82 je modalna funkcija. S Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa.

PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA CIKLUSOM G 81 PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA SA ČEKANJEM CIKLUSOM

PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA CIKLUSOM G 81 PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA SA ČEKANJEM CIKLUSOM G 82

G 83 – Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine PARAMETRI CIKLUSA G 83 S

G 83 – Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine PARAMETRI CIKLUSA G 83 S I – veli~ina prvog radnog hoda (mm); umanjuju naredni prolazi (mm); dubina prolaza (mm); P – ~ekanje na dnu rupe (s); Q – dubina prolaza-inkrementalno (mm); R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm); X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm); vrednost dubine bušenja (mm); dubine bu{enja (mm); F – korak (mm/o). J – veli~ina kojom se K –minimalna Z – apsolutna W – inkrementalna vrednost G 83 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Ako se zadaju vrednosti I, J i K ima}emo sledeći način rada ciklusa. Prvi prolaz uze}e vrednost I, svaki slede}i umanji}e se za vrednost J, a minimalni prolaz }e biti vrednost K. Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q. Kada se zada veli~ina P, alat }e na kraju poslednjeg prolaza sa~ekati dato vreme u sekundama pre povratka na startnu poziciju. Seting 52 menja na~in rada funkcije G 83 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja mo`e da se defini{e kao granica za bezbedno izbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R. U koliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat }e se pri vra}anju iz zahvata rukovoditi njime i to tako {to }e veli~ina do koje se alat izvla~i iz rupe biti jednaka poziciji R + seting 52 (vidi sliku). Seting 22 predstavlja vrednost rastojanja do predhodno izbušenog nivoa po Z-osi do koje alat ide brzim hodom u povratku i nastavlja radnim (inkrementalna vrednost u mm).

PRIMER PROGRAMA OBRADE DUBOKOG BUŠENJA SA IZVLAČENJEM STRUGOTINE CIKLUSOM G 83 SA DUBINOM BUŠENJA

PRIMER PROGRAMA OBRADE DUBOKOG BUŠENJA SA IZVLAČENJEM STRUGOTINE CIKLUSOM G 83 SA DUBINOM BUŠENJA Q SA DUBINOM BUŠENJA DATIM KROZ PARAMETRE I, J, K

G 84 – Ciklus urezivanja navoja – desni navoj PARAMETRI CIKLUSA G 84 F

G 84 – Ciklus urezivanja navoja – desni navoj PARAMETRI CIKLUSA G 84 F – korak navoja (mm/o); R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm); vrednost dubine navoja (mm); X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm); dubine navoja po Z-osi (mm). W – inkrementalna Z – apsolutna pozicija G 84 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Nije potrebno startovati vreteno (CW) pre ciklusa, upravljački sistem to radi automatski. G 85 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom PARAMETRI CIKLUSA G 85 F – korak (mm/o); R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm); U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); W– inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna vrednost kretanja po Xosi (mm); Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm) G 85 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa

PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G 84 PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA SA POVRATNIM HODOM CIKLUSOM

PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G 84 PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA SA POVRATNIM HODOM CIKLUSOM G 85

G 86 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena na dnu rupe PARAMETRI CIKLUSA

G 86 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena na dnu rupe PARAMETRI CIKLUSA G 86 F – korak (mm/o); ravni (apsolutno) (mm); U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm); Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm) R – pozicija R W– G 86 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. G 87 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom PARAMETRI CIKLUSA G 87 F – korak (mm/o); ravni (apsolutno) (mm); U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm); inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm); Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm) R – pozicija R W– G 87 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Posle ru~nog povratka, pritisnuti ‘CYCLE START’ za nastavak programa.

PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 86 PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 87

PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 86 PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 87

G 88 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe i ru~nim povratkom

G 88 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe i ru~nim povratkom PARAMETRI CIKLUSA G 88 F – korak (mm/o); ravni (apsolutno) (mm); R – pozicija R P – vreme ~ekanja (s); U – inkrementalna vrednost kretanja po Xosi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm); Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm) G 88 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Posle ru~nog povratka, pritisnuti ‘CYCLE START’ za nastavak programa. G 89 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe PARAMETRI CIKLUSA G 89 F – korak (mm/o); ravni (apsolutno) (mm); R – pozicija R P – vreme ~ekanja (s); U – inkrementalna vrednost kretanja po Xosi (mm); W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm); Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm) G 89 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa.

PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 88 PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 89

PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 88 PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G 89

G 184 – Ciklus urezivanja navoja – levi navoj PARAMETRI CIKLUSA G 184 F

G 184 – Ciklus urezivanja navoja – levi navoj PARAMETRI CIKLUSA G 184 F – korak navoja (mm/o); R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm); vrednost dubine navoja (mm); X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm); dubine navoja po Z-osi (mm). W – inkrementalna Z – apsolutna pozicija G 184 je modalna funkcija. Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Nije potrebno startovati vreteno (CCW) pre ciklusa, upravljački sistem to radi automatski. G 90 – Ciklus uzdu`nog struganja (spolja{nje i unutra{nje) PARAMETRI CIKLUSA G 90 F – korak (mm/o); pravac konusa po X-osi (radijus) (mm); U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (mm); W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (mm); X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm); koordinata cilja (T) po Z-osi (mm). G 90 je modalna funkcija. Mo`e se koristiti za jednostavno struganje. I – rastojanje i Z – apsolutna

Budu}i da je modalna funkcija, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}i sukcesivno X i

Budu}i da je modalna funkcija, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}i sukcesivno X i Z koordinate prolaza (struganje iz punog). Ciklus mo`e biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanje konusa zadajemo I. Programirati se mo`e u bilo koja 4 kvadranta XZ ravni variraju}i parametre U, W, X i Z. Konus mo`e biti pozitivan i negativan. PRIMER PROGRAMA STRUGANJA CIKLUSOM G 90 G 92 – Ciklus rezanja navoja G 92 je modalna funkcija. Mo`e se koristiti za jednostavno struganje. Budu}i da je modalna funkcija, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}i sukcesivno X koordinate prolaza. Ciklus mo`e biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanje konusa dajemo I koje se ra~una od cilja (T), tj. X-koordinate. Videti sliku iz ciklusa G 90. Na kraju navoja, automatski se izvodi izlaz navoja pod 45 stepeni (po difoltu) pre dostizanja cilja (T). Veli~ina ugla izlazanavoja mo`e se regulisati setinzima 95 i 96 i funkcijama M 23 (upali) i M 24 (ugasi). Da bi se obradio neki navoj ovom f-jom, moramo dati svaki prolaz (dubinu prolaza) po X-osi zasebno, ne ponavljajući ciklus G 92 (jer je modalna f-ja). PARAMETRI CIKLUSA G 92 F – korak navoja (mm/o); I – rastojanje i pravac konusa po X-osi (polupre~nik) (opciono) (mm); U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (opciono) (mm); do cilja (T) po Z-osi (opciono) (mm); X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm); Z – apsolutna koordinata cilja (T) po Z-osi (mm). W – inkrementalno rastojanje

G 94 – Ciklus radijalnog struganja G 94 je modalna funkcija. Mo`e se koristiti

G 94 – Ciklus radijalnog struganja G 94 je modalna funkcija. Mo`e se koristiti za jednostavno struganje. Budu}i da je modalna, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}i sukcesivno Z i X koordinate prolaza (struganje iz punog). Ciklus mo`e biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanje konusa dajemo K koje se ra~una od cilja (T), tj. Z-koordinate. Programirati se mo`e u bilo koja 4 kvadranta XZ ravni variraju}i parametre U, W, X i Z. Konus mo`e biti pozitivan i negativan. PARAMETRI CIKLUSA G 94 PRIMER PROGRAMA STRUGANJA CIKLUSOM G 94 F – korak (mm/o); K – rastojanje i pravac konusa po Z-osi (opciono)(mm); U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (opciono) (mm); inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (opciono) (mm); X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm); apsolutna koordinata cilja (T) po Z-osi (mm). W– Z–

G 96 – Konstantna brzina rezanja Funkcija G 96 je modalna, {to zna~i da

G 96 – Konstantna brzina rezanja Funkcija G 96 je modalna, {to zna~i da va`i do poni{tavanja sa naredbom G 97. Brzina rezanja se daje u m/min. Broj obrtaja vretena se automatski reguli{e u zavisnosti od trenutnog pre~nika obrade prema relaciji S=1000 V / πD. Treba je primenjivati svuda gde dolazi do promene prečnika u toku obrade kako bi se zadržao konstantan kvalitet obradjene površine. Takodje treba biti obazriv kako kod pojedinih operacija tako i kod pojedinih ciklusa gde se NE SME raditi sa konstantnom brzinom rezanja G 96! G 97 – Konstantan broj obrtaja Funkcija G 97 je modalna, {to zna~i da va`i do poni{tavanja sa naredbom G 96. Broj obrtaja vretena se daje u o/min. Broj obrtaja vretena je konstantan tokom cele obrade. Ova funkcija je automatski aktivna po uklju~ivanju ma{ine ili resetovanju. G 98 – Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/min Naredba G 98 je modalna funkcija i menja se funkcijom G 99. Odre|uje kako se interpretira brzina pomo}nog kretanja. Veli~ina F je u inch/min kada je seting 9 setovan na INCH, a mm/min kada je setovan na METRIC. G 99 – Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/o Naredba G 99 je modalna funkcija i menja se funkcijom G 98. Odre|uje kako se interpretira brzina pomo}nog kretanja. Veli~ina F je u inch/o kada je seting 9 setovan na INCH, a mm/o kada je setovan na METRIC. Ova funkcija je automatski aktivna po uklju~ivanju ma{ine ili resetovanju. G 110 -129 – Koordinatni sistemi (nulte ta~ke) Ove funkcije predstavljaju dodatne korisni~ke koordinatne sisteme takodje sme{tene u memoriji ma{ine (OFFSET). G 54 -G 59. Imaju istu ulogu kao i nulte ta~ke G 154 – Koordinatni sistemi P 1 -P 99 Ova funkcija obezbe|uje 99 dodatnih nultih ta~aka. G 154 sa parametrom P od 1 -99 aktivira dodatne koordinatne sisteme. Na primer, G 154 P 10 aktivirat će nultu ta~ku br. 10 iz liste dodatnih nultih ta~aka.

G 100 – Ga{enje preslikavanja oko ose Funkcija G 100 vr{i poni{tavanje naredbe G

G 100 – Ga{enje preslikavanja oko ose Funkcija G 100 vr{i poni{tavanje naredbe G 101 – Preslikavanje oko ose X – komanda za X-osu; Z – komanda za Z-osu. Programiranje slike u ogledalu oko neke ose mo`e biti individualno oko X i/ili Z ose. Ova funkcija nije modalna. Na dnu ekrana biće vidljiva indikacija koja je od osa preslikana. Ovaj G-kod mo`e biti kori{}en u bloku bez ostalih G-kodova i ne}e uzrokovati bilo kakvo kretanje. Mogu se tako|e konvertovati celi programi kada `elimo da nam ose promene smerove. Setinzi 45 i 47 slu`e za ru~no davanje slike u ogledalu oko odabrane ose. G 102 – Programiranje izlaza na RS-232 X – komanda za X-osu; Z – komanda za Z-osu. Programiranje izlaza na RS-232 port omogu}uje nam da trenutne radne koordinate svih osa prebacimo na neki eksterni ure|aj preko RS 232 porta. Ova naredba nije modalna i ima efekta samo u bloku u kojem je programirana. G 102 mo`e biti kori{}ena u bloku bez ostalih G -kodova i ne}e uzrokovati bilo kakvo kretanje. Jedna kompletna linija teksta bi}e poslata na prvi port. Svaka osa koja bude izlistana na RS-232 port ima}e isti format kao vrednosti (koordinate) prikazane u programu. Setingom 41 mo`emo uticati na preglednost podataka. Ako je seting aktivan (ON), izme|u svake adrese bi}e praznina. U suprotnom, svaki znak }e biti odmah do predhodnog. Setingom 25 kontroli{emo znak EOB (; ) izmedju blokova. G 103 – Limitiranje blokova ~itanih unapred P = 0 -15 – max. broj blokova ~itanih unapred G 103 [P…] Funkcija G 103 se koristi za ograni~avanje blokova koje upravlja~ka jedinica ~ita i priprema unapred za izvr{avanje, a za vreme dok se izvr{ava teku}i blok naredbi. G 103 nije modalna funkcija. Kada je programirano G 103 P 0, limitiranje blokova se isklju~uje (isto tako i ako samo zadamo G 103). Ako se zada G 103 Pn, tada }e upravljanje manipulisati sa n blokova ~itanih unapred. Kompenzacija alata, G 41 ili G 42, ne mo`e biti aktivna pod dejstvom G 103.

G 187 – Kontrola ta~nosti obrade (zaobljavanja) uglova Funkcija G 187 nije modalna. Reguli{e

G 187 – Kontrola ta~nosti obrade (zaobljavanja) uglova Funkcija G 187 nije modalna. Reguli{e sa kojom ta~nosti će biti obradjen ugao saglasno odabranoj toleranciji. Format zapisa G 187 je sledeći: G 187 Exxxx, gde je parametar E – maksimalna vrednost zaobljavanja ugla. Seting 85 predstavlja parametar E, a sa tim setingom mašina radi sve vreme obrade dokle god ne aktiviramo funkciju G 187 sa nekom drugom vrednošću za E. Naredba G 187 Exxxx se vraća na vrednost setinga zadavanjem samo naredbe G 187, ili resetovanjem programa, f-jama M 30, M 02, kao i pritiskom na E-STOP. G 200 – Izmena alata u toku brzog hoda U – inkrementalno kretanje po X-osi u poziciju za izmenu alata (mm); W – inkrementalno kretanje po Z-osi u poziciju za izmenu alata (mm); X – krajnja pozicija po X-osi pri povratku na komad (mm); Z – krajnja pozicija po Z-osi pri povratku na komad (mm); T – broj alata koji se menja. Funkcija G 200 nije modalna. Služi da bi se uštedelo vreme izmedju odlaska jednog alata za izmenu, same izmene i povratka novog alata do komada. Na primer: G 200 T 0202 U 100. W 200. X 102. Z 2. – tekući alat će se za vreme brzog hoda u tačku udaljenu od predhodne za 100 mm po X-osi i 200 po Z-osi, zameniti sa alatom broj 2 koji sada postaje aktivan i koji se takodje u brzom hodu vraća u tačku datu koordinatama X 102. i Z 2. , čime postaje spreman da u narednom bloku vrši obradu komada.

SPISAK M - FUNKCIJA Funkcija M 1 M 2 M 3 M 4 M

SPISAK M - FUNKCIJA Funkcija M 1 M 2 M 3 M 4 M 5 M 8 M 9 M 10 M 11 M 17 M 18 M 19 M 23 M 24 M 30 M 31 M 33 M 36 M 37 M 41 M 42 M 43 M 44 M 76 M 77 M 88 M 89 M 97 M 98 M 99 Zna~enje Program stop Opcioni program stop Kraj programa Vreteno napred Vreteno nazad Vreteno stop Rashladno sredstvo uklju~eno Rashladno sredstvo isklju~eno Stezanje paknova na hidrauličnoj steznoj glavi Otpu{tanje paknova na hidrauličnoj steznoj glavi Obrtanje magacina alata uvek u napred Obrtanje magacina alata uvek u suprotnom smeru Orijentacija vretena (opcija) Izlaz navoja uklju~en Izlaz navoja isklju~en Kraj programa sa povratkom na po~etak Izbaciva~ strugotine napred Izbaciva~ strugotine stop Prihvata~ delova – gore (opcija) Prihvata~ delova – dole (opcija) Stepen prenosa – ni`i Stepen prenosa – vi{i Otklju~avanje magacina alata (samo za servis) Zaklju~avanje magacina alata (samo za srevis) Ga{enje displeja Aktiviranje displeja Uklju~ivanje hla|enja visokim pritiskom Isklju~ivanje hla|enja visokim pritiskom Pozivanje lokalnog podprograma Pozivanje posebnog podprograma Povratak iz podprograma ili petlje M 0

OPIS M - FUNKCIJA M 0 – Program stop M 0 funkcija se koristi

OPIS M - FUNKCIJA M 0 – Program stop M 0 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Zaustavlja obrtanje vretena, hla|enje i interpolaciju blokova koji se pripremaju unapred (G 103). Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start” program se nastavlja od narednog bloka. M 1 – Opcioni program stop M 1 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Potpuno je ista kao i M 0 osim {to je potrebno aktivirati dugme sa kontrolnog panela “Optional stop”, tako da kada ma{ina nai|e na M 1 u programu – staje. Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start”, program se nastavlja od narednog bloka. M 2 – Kraj programa M 2 se koristi za zaustavljanje programa – KRAJ PROGRAMA. Program se mora resetovati, ina~e se kursor ne}e vratiti na njegov po~etak. U principu, bolje je koristiti naredbu M 30 iz razloga što pored restartovanja programa, resetuje i pojedine G funkcije kao i pojedine korekture. M 3 – Vreteno napred M 3 slu`i za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Svi alati desne orijentacije funkcionišu sa ovim smerom obrtanja. M 4 – Vreteno nazad M 4 slu`i za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Smer obrtanja je suprotan i koristi se za alate leve orijentacije. M 5 – Vreteno stop M 5 slu`i za zaustavljanje glavnog vretena. Blok se odla`e dok je br. obrtaja ispod 10 o/min. M 8 – Rashladno sredstvo uklju~eno Pomo}nom funkcijom M 8 startujemo rashladno sredstvo. Zadaje se pre po~etka radnog hoda.

M 9 – Rashladno sredstvo isklju~eno Pomo}nom funkcijom M 9 gasimo rashladno sredstvo. Zadaje

M 9 – Rashladno sredstvo isklju~eno Pomo}nom funkcijom M 9 gasimo rashladno sredstvo. Zadaje se neposredno poslednjeg radnog hoda. M 10 – Stezanje paknova Pomo}nom funkcijom M 10 ste`emo paknove. M 11 – Otpu{tanje paknova Pomo}nom funkcijom M 11 otpu{tamo paknove. U koliko se vreteno okreće, zaustaviće se neposredno pre izvršavanja otpuštanja. M 14 – Zaklju~avanje (stezanje) glavnog vretena Ovom M funkcijom zaključavamo (ukrućujemo) glavno vreteno u datom polo`aju. Ima ulogu, izmedju ostalog, kod obrade sa pogonjenim alatima i C-osom. M 15 – Otpu{tanje glavnog vretena Ovom M funkcijom otpu{tamo (otključavamo) glavno vreteno. M 17 – Obrtanje magacina alata uvek u napred Ovo je modalna pomo}na funkcija koja daje naredbu da se revolver glava uvek obr}e u jednom smeru pri izmeni alata. Smer obrtanja je u napred, od alata broj 1. Ako se ova funkcija ne zadaje, obrtanje se izvodi saglasno setingu 97 koji mo`e biti pode{en na najkra}e obrtanje do odre|enog alata ili uvek u jednom smeru (ili drugom). N 1 T 0101 M 17 M 18 – Obrtanje magacina alata uvek u suprotnom smeru Ovo je modalna pomo}na funkcija koja daje naredbu da se revolver glava uvek obr}e u jednom smeru pri izmeni alata. Smer obrtanja je u suprotan i ide od poslednjeg alata. Ako se ova funkcija ne zadaje, obrtanje se izvodi saglasno setingu 97 koji mo`e biti pode{en na najkra}e obrtanje do odre|enog alata ili uvek u jednom smeru (ili drugom). N 1 T 1010 M 18

M 19 – Orijentacija glavnog vretena Funkcija M 19 se koristi za orijentaciju glavnog

M 19 – Orijentacija glavnog vretena Funkcija M 19 se koristi za orijentaciju glavnog vretena u fiksnu poziciju. Vrednost P mo`e biti data kada `elimo da vreteno bude orijentisano na neki (ceo) ugao u stepenima. Na primer M 19 P 180. Parametrom R mo`emo davati decimalne vrednosti uglova (do 4 decimale). Ostvaren }e biti onaj ugao koji dozvoljava servo sistem (merni sistem) svojom rezolucijom. Na primer M 19 R 132. 6534 M 23 – Izlaz navoja uklju~en Komanda M 23 nala`e upravljačkoj jedinici izvr{avanje izlaza (oborene ivice) kraja navoja kod ciklusa G 76 ili G 92. Ovo je modalna funkcija. Setinzima 95 i 96 odre|ujemo veli~inu i ugao oborene ivice. M 24 – Izlaz navoja isklju~en Komanda M 24 nala`e mašini izvr{avanje ravnog izlaza (bez oborene ivice) kraja navoja kod ciklusa G 76 ili G 92. Ovo je modalna funkcija. M 24 se mo`e poni{titi aktiviranjem M 23, resetovanjem programa ili gašenjem ma{ine. M 30 – Kraj programa sa povratkom na po~etak Koristi se za zaustavljanje programa. Zaustavlja vreteno, sva kretanja i gasi hla|enje. Kursor se vra}a na po~etak programa koji je spreman za ponovno startovanje. M 30 poni{tava i korekturu du`ine alata. M 31 – Izbaciva~ strugotine napred Startovanje motora izbaciva~a strugotine u smeru za izbacivanje. Konvejer ne}e startovati ako su vrata ma{ine otvorena. To se mo`e regulisati setovanjem bita 17 parametra 209. Vremensko aktiviranje izbacivača mogu}e je setinzima 114 i 115 – uključuje se na svakih, na pr. 15 min. i radi neprekidno, na pr. 15 min do isključenja. M 33 – Izbaciva~ strugotine stop Zaustavlja kretanje izbacivača strugotine.

M 36 – Prihvata~ delova – gore (pozicija za hvatanje komada) Aktiviranje hvata~a odsečenih

M 36 – Prihvata~ delova – gore (pozicija za hvatanje komada) Aktiviranje hvata~a odsečenih gotovih komada u položaj za prihvat. M 37 – Prihvata~ delova – dole Deaktiviranje hvata~a gotovih komada. U ovom položaju komad se sklanja sa hvatača. M 41 – Stepen prenosa – ni`i Koristi se za odabir ni`eg stepena prenosa kod glavnog kretanja. Vreteno staje kada se menja oblast brzina. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je ma{ina sa zup~astim prenosom – SAMO ZA STARE TIPOVE MAŠINA!!! M 42 – Stepen prenosa – vi{i Koristi se za odabir vi{eg stepena prenosa kod glavnog kretanja. Vreteno staje kada se menja oblast brzina. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je ma{ina sa zup~astim prenosom – SAMO ZA STARE TIPOVE MAŠINA!!! M 43 – Otklju~avanje magacina alata Samo za servis. M 44 – Zaklju~avanje magacina alata Samo za servis. M 76 – Ga{enje displeja Koristi se za ga{enje prikaza na ekranu mašine. M 77 – Aktiviranje displeja Koristi se za aktiviranje prikaza na ekranu. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je aktivan kod M 76.

M 97 – Pozivanje lokalnog podprograma M 97 se koristi za pozivanje lokalne subrutine

M 97 – Pozivanje lokalnog podprograma M 97 se koristi za pozivanje lokalne subrutine koja je sme{tena pod rednim brojem Nnnnnn u istom programu iz koje se i poziva (obavezno iza M 30). Sa Pnnnnn prelazi se na liniju Nnnnnn glavnog programa koja je po~etak subrutine. Koristi se za jednostavne operacije koje ne zahtevaju komplikovane i glomazne programe. Sa L mo`emo zadati broj ponovnih pozivanja subrutine. Kodom M 99 moramo nazna~iti povratak iz podprograma. M 98 – Pozivanje posebnog podprograma Ova funkcija se koristi za pozivanje posebnog podprograma, nezavisnog u memoriji ma{ine. Parametrom Pnnnn nazna~avamo broj programa koji se poziva iz memorije i mora biti u istom bloku sa M 98. Podprogram pod brojem Onnnn, mora tako|e biti ve} une{en u memoriju ma{ine i mora se zavr{avati kodom M 99 radi povratka u glavni program po njegovom izvr{enju. Parametar L mo`e biti stavljen u bloku sa M 98 kako bi nazna~ili broj ponavljanja petlje pre nego {to se pre|e u slede}i blok. O 0001 M 98 P 100 L 4 M 30 O 0100. . . M 99 (broj glavnog programa) (pozivanje podprograma, broj podprograma je 100, ponavljanje istog 4 puta) (kraj glavnog programa) (broj podprograma u memoriji ma{ine) (izvr{avanje podprograma) (povratak u glavni program O 0001) . . . (program) (nastavak glavnog podprograma)

M 99 – Povratak iz podprograma ili petlje Ovom pomo}nom funkcijom se vra}amo u

M 99 – Povratak iz podprograma ili petlje Ovom pomo}nom funkcijom se vra}amo u glavni program iz podprograma ili makroa. Ako sa M 99 damo parametar Pnnnn, ne}emo imati povratak u glavni program na prvi slede}i blok ve} na liniju Nnnnn specificiranu u parametru P. O 0001 N 70 M 98 P 2 ……… sa ove linije) M 30 (glavni program) O 0002 (podprogram) ……. . . ……… PRIMER BUŠENJA SA LOMLJENJEM STRUGOTINE URADJENOG PREKO LOKALNOG PODPROGRAMA M 97 I BROJA PONAVLJANJA L M 99 N 71 M 99 P 100 N 100 nastavak (

PRIMERI PROGRAMIRANJA 1. % O 00001 (LINEARNA I KRUZNA INTERPOLACIJA) N 10 T 0101

PRIMERI PROGRAMIRANJA 1. % O 00001 (LINEARNA I KRUZNA INTERPOLACIJA) N 10 T 0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N 20 G 54 N 30 G 50 S 3500 N 40 G 97 S 500 M 03 N 50 G 00 X 100. Z 10. M 08 N 55 G 96 S 170 N 60 G 00 G 42 X 16. Z 4. N 70 G 01 Z 2. F 0. 3 N 80 G 01 X 32. Z-6. F 0. 15 N 90 G 01 Z-28. N 100 G 01 X 40. Z-32 N 110 G 01 X 70. N 120 G 01 X 76. Z-40. 24 N 130 G 01 Z-49. N 140 G 02 X 82. Z-52. R 3. N 150 G 01 X 86. N 160 G 03 X 90. Z-54. R 2. N 170 G 01 Z-62. N 180 G 01 G 40 X 100. F 0. 3 N 190 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 200 M 30 % % O 00002 (LINEARNA INTERPOLACIJA SA I, K, R, A) N 10 T 0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N 20 G 54 N 30 G 50 S 3500 N 40 G 97 S 500 M 03 N 50 G 00 X 100. Z 10. M 08 N 55 G 96 S 170 N 60 G 00 G 42 X 16. Z 4. N 70 G 01 Z 2. F 0. 3 N 80 G 01 X 32. Z-6. F 0. 15 N 90 G 01 Z-32. I 4. N 100 G 01 X 70. N 110 G 01 X 76. A-20. N 120 G 01 Z-52. R 3. N 130 G 01 X 90. R-2. N 140 G 01 Z-62. N 150 G 01 G 40 X 100. F 0. 3 N 160 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 170 M 30 %

2. % (PROGRAMIRANJE INKREMENTALNIM KOORDINATAMA) OBRADU) N 20 G 54 N 40 G 97

2. % (PROGRAMIRANJE INKREMENTALNIM KOORDINATAMA) OBRADU) N 20 G 54 N 40 G 97 S 500 M 03 N 55 G 96 S 170 N 60 G 00 G 42 X 16. Z 4. F 0. 3 N 100 G 01 U 8. W-4. N 120 G 01 U 6. W-8. 24 N 160 G 03 X 90. Z-54. R 2. N 180 G 01 G 40 X 100. F 0. 3 O 00003 N 10 T 0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU N 30 G 50 S 3500 N 50 G 00 X 100. Z 10. M 08 N 70 G 01 W-2. N 80 G 01 U 16. W-8. F 0. 15 N 90 G 01 W-22. N 110 G 01 U 30. N 130 G 01 W-8. 76 N 140 G 02 X 82. Z-52. R 3. N 150 G 01 U 4. N 170 G 01 W-8. N 190 G 00 U 55. W 262. M 09 N 200 M 30 % 3. % O 00004 (REZANJE NAVOJA FUNKCIJOM G 32) T 0202 (ALAT ZA REZANJE NAVOJA) N 30 G 97 S 400 M 03 X 100. Z 10. M 08 G 00 X 19. 6 Z 5. (PRVA DUBINA ZA PRVI PROLAZ) -20. F 1. 5 40. N 80 Z-60. N 90 G 00 X 40. N 100 G 00 Z 5. N 110 G 00 X 19. 2 (NOVA DUBINA ZA DRUGI PROLAZ) PISATI G 32 SA ISTOM PUTANJOM. . . ) TAKO PONAVLJATI DO UNUTRASNJEG. . . ) NAVOJA) N 290 G 00 X 40. N 300 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 310 M 30 % N 10 N 20 G 54 N 40 G 00 N 50 N 60 G 32 Z N 70 X 30. Z- (PONOVO (. . . I (. . . PRECNIKA (. . )

4. % O 00005 (CIKLUS FINOG STRUGANJA G 70) ZA FINU OBRADU) N 30

4. % O 00005 (CIKLUS FINOG STRUGANJA G 70) ZA FINU OBRADU) N 30 G 50 S 3900 N 40 G 97 S 500 M 03 G 00 X 92. Z 3. M 08 S 170 N 70 G 70 P 80 Q 180 F 0. 12 G 00 G 42 X 14. G 01 X 32. Z-6. G 01 Z-32. I 4. N 110 G 01 X 70. N 120 G 01 X 76. A-20. N 130 G 01 Z-49. N 140 G 02 X 82. Z-52. R 3. G 03 X 90. Z-54. R 2. N 170 G 01 Z-62. N 180 G 01 G 40 X 92. G 00 X 200. Z 200. M 09 M 30 N 20 G 54 N 10 T 0303 (ALAT N 50 N 60 G 96 N 80 N 90 N 100 N 150 G 01 X 86. N 160 N 190 N 200 % 5. % (CIKLUS STRUGANJA NAVOJA G 76) STRUGANJE NAVOJA) Rezanje navoja ciklusom G 76 O 00006 N 10 T 0404 (ALAT ZA N 20 G 54 N 30 G 97 S 800 M 03 N 40 G 00 X 20. Z 5. M 08 N 50 G 76 P 2 X 17. Z-20. D 0. 2 K 1. 5 F 1. 5 (IZLAZ NAVOJA, AKO SE NISTA DRUGO NE ZADA, …) (…RUKOVODICE CE SETINZIMA 95 I 96) N 60 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 70 M 30 %

6. % (CIKLUS UZDUZNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G 90) SPOLJASNJU OBRADU) N 20 G 54

6. % (CIKLUS UZDUZNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G 90) SPOLJASNJU OBRADU) N 20 G 54 N 40 G 97 S 500 M 03 N 70 G 01 G 42 X 102. Z 3. F 0. 5 G 90 X 94. Z-49. 7 F 0. 2 N 100 X 82. N 110 X 76. N 120 X 70. N 130 X 64. N 140 X 58. N 150 X 52. N 160 X 50. Z-50. F 0. 15 O 00007 N 10 T 0505 (ALAT ZA N 30 G 50 S 3900 N 50 G 00 X 110. Z 5. M 08 N 60 G 96 S 200 N 80 N 90 X 88. N 170 G 00 G 40 X 110. Z 5. N 180 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 190 M 30 % 7. % O 00008 (CIKLUS RADIJALNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G 94) N 10 T 0505 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N 20 G 54 N 30 G 50 S 3900 N 40 G 97 S 500 M 03 N 50 G 00 X 110. Z 5. M 08 N 60 G 96 S 200 N 70 G 01 G 41 X 102. Z 1. F 0. 5 N 80 G 94 X 51. Z-2. 5 F 0. 2 N 90 Z-5. N 100 Z-7. 5 N 110 Z-10. N 120 Z-12. 5 N 130 Z-15. N 140 Z-17. N 150 Z-19. N 160 X 50. Z-20. F 0. 15 N 170 G 00 G 40 X 110. Z 5. N 180 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 190 M 30 %

8. % O 00009 (REZANJE NAVOJA CIKLUSOM G 92) ZA REZANJE NAVOJA) N 20

8. % O 00009 (REZANJE NAVOJA CIKLUSOM G 92) ZA REZANJE NAVOJA) N 20 G 54 N 30 G 97 S 700 M 03 N 40 G 00 X 110. Z 5. M 08 I-4. F 1. 5 M 09 N 10 T 0606 (ALAT N 50 G 00 X 35. N 60 G 92 X 19. 6 Z-20. N 70 X 19. 2 N 80 X 18. 8 N 90 X 18. 4 N 100 X 18. N 110 X 17. 6 N 120 X 17. 3 N 130 X 17. N 140 G 00 X 200. Z 200. N 150 M 30 % Rezanje navoja ciklusom G 92 9. Ciklus aksijalnog unutrašnjeg struganja iz punog materijala G 71 – TIP I % O 00010 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G 71 -TIP I) (BURGIJA SA PLOCICAMA D 40) N 50 G 82 X 0 Z-130. R 2. P 3. F 0. 13 N 60 G 80 N 70 G 00 X 200. Z 200. M 09 ZA UNUTRASNJU GRUBU OBRADU) M 08 Q 230 D 2. I-0. 8 K 0. 4 U-0. 8 W 0. 2 F 0. 2 X 143. 5 N 200 G 01 Z-116. N 210 G 03 X 64. Z-120. R 4. OBRADU) N 270 G 00 X 38. Z 2. M 08 F 0. 12 M 09 N 40 G 00 X 100. Z 50. M 08 N 10 T 0707 N 20 G 54 N 30 G 97 S 800 M 03 N 80 T 0808 (ALAT N 90 G 97 S 500 M 03 N 100 G 00 X 50. Z 5. N 110 G 96 S 200 N 120 G 00 X 38. Z 2. N 130 G 71 P 140 N 140 G 00 G 41 N 150 G 01 X 122. Z-42. N 160 G 01 Z-69. N 170 G 03 X 112. Z-74. R 5. N 180 G 01 X 99. N 190 G 01 X 72. Z-94. N 220 G 01 X 40. N 230 G 01 G 40 X 38. N 240 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 250 T 0909 (ALAT ZA UNUTRASNJU FINU N 260 G 97 S 500 M 03 N 280 G 96 S 230 N 290 G 70 P 140 Q 230 N 300 G 00 X 200. Z 200. N 310 M 30 %

10. % O 00011 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G 71 -TIP II) N 10 T

10. % O 00011 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G 71 -TIP II) N 10 T 0101 (ALAT ZA GRUBU OBRADU) N 20 G 54 N 30 G 50 S 3500 N 40 G 97 S 500 M 03 N 50 G 00 X 50. Z 5. M 08 N 60 G 96 S 170 N 70 G 00 X 159. Z 2. 5 N 80 G 71 P 90 Q 190 D 1. 2 I 0. 5 K 0. 3 U 0. 8 W 0. 2 F 0. 18 N 90 G 00 G 42 X 43. 6 Z 2. 5 N 100 G 01 Z 0 N 110 G 03 X 69. 23 Z-81. 08 R 50. N 120 G 02 X 60. Z-91. 9 R 15. N 130 G 01 Z-100. N 140 G 02 X 80. Z-114. 14 R 15. N 150 G 01 Z-142. N 160 G 01 X 86. Z-145. N 170 G 01 X 146. N 180 G 01 X 156. Z-150. N 190 G 01 G 40 X 159. Z-151. 5 N 200 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 210 T 0202 (ALAT ZA FINU OBRADU) N 220 G 54 N 230 G 50 S 3900 N 240 G 97 S 500 M 03 N 250 G 00 X 159. Z 2. M 08 N 260 G 70 P 90 Q 190 F 0. 1 N 270 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 280 M 30 % Ciklus aksijalnog spoljašnjeg struganja iz punog materijala G 71 – TIP II 11. Ciklus radijalnog spoljašnjeg struganja materijala G 72 – TIP I iz punog % O 00012 (CIKLUS RADIJALNOG STRUGANJA G 72 -TIP I) (ALAT ZA GRUBU OBRADU) N 20 G 54 N 30 G 50 S 3000 N 40 G 97 S 500 M 03 N 50 G 00 X 220. Z 5. M 08 N 60 G 96 S 150 N 70 G 01 X 213. Z 1. 5 F 0. 5 Q 190 D 2. I 0. 5 K 0. 4 U 0. 8 W 0. 2 F 0. 2 N 100 G 01 X 204. Z-120. G 01 X 146. 4 N 140 G 02 X 70. Z-30. R 20. . N 10 T 0303 N 80 G 72 P 90 N 90 G 00 G 41 Z-124. 5 N 110 N 120 G 01 X 110. Z-70. N 130 G 01 Z-50. N 150 G 01 X 54. (NASTAVAK). . . . N 160 G 03 X 50. Z-28. R 2. N 170 G 01 Z-4. N 180 G 01 X 42. Z 0. N 190 G 01 G 40 X 39. Z 1. 5 N 200 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 210 T 0404 (ALAT ZA FINU OBRADU) N 220 G 54 N 230 G 50 S 3900 N 240 G 97 S 500 M 03 N 250 G 00 X 213. Z 1. 5 M 08 N 260 G 70 P 90 Q 190 F 0. 1 N 270 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 280 M 30 %

12. % O 00013 (CIKLUS KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA G 73) ZA GRUBU OBRADU) N

12. % O 00013 (CIKLUS KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA G 73) ZA GRUBU OBRADU) N 20 G 54 N 50 G 00 X 234. Z 3. M 08 G 73 P 80 Q 180 D 5 I 10. K 14. U 0. 8 W 0. 3 F 0. 22 N 90 G 01 X 50. Z-2. N 140 G 03 X 161. 64 Z-112. 83 R 40. N 150 G 01 X 200. Z-168. N 180 G 01 G 40 X 234. Z-172. N 200 T 0606 (ALAT ZA FINU OBRADU) G 50 S 3900 S 500 M 03 X 234. Z 3. M 08 N 260 G 00 X 250. Z 200. M 09 N 10 T 0505 (ALAT N 30 G 50 S 3500 N 40 G 97 S 500 M 03 N 60 G 96 S 180 N 80 G 00 G 42 X 40. N 100 G 01 Z-18. N 110 G 02 X 90. Z-38. R 20. N 120 G 01 Z-48. N 130 G 01 X 130. 66 Z-59. 74 N 160 G 01 X 226. N 170 G 01 X 230. Z-170. N 190 G 00 X 250. Z 200. M 09 N 250 G 70 P 90 Q 180 F 0. 13 N 270 M 30 % N 70 N 210 G 54 N 220 N 230 G 97 N 240 G 00 Ciklus konturnog struganja pripremka G 73 13. % O 00014 (UREZIVANJE ŽLJEBOVA PREKO PODPROGRAMA) UREZIVANJE ŽLJEBOVA, B=6 mm) N 50 G 00 X 80. Z 2. M 08 N 100 M 30 (PODPROGRAM) N 110 G 00 W-11. G 01 X 50. F 0. 08 N 140 G 01 W-4. F 0. 5 Primer podprograma sa ponavljanjem N 10 T 0707 (ALAT ZA N 20 G 54 N 30 G 50 S 3000 N 40 G 97 S 500 M 03 N 60 G 96 S 130 N 70 G 01 X 73. Z-5. F 0. 5 N 80 M 97 P 110 L 5 N 90 G 00 X 200. Z 200. M 09 N 130 G 00 X 73. N 150 G 01 X 50. F 0. 11 N 160 G 00 X 73. N 170 M 99 % N 120