KULTURNE POTREBE TA JE POTREBA Potreba je uvek

KULTURNE POTREBE

ŠTA JE POTREBA? • Potreba je uvek potreba za. . . • Ukazuje na nedostatak nečega ili nekoga i nastojanje da se taj nedostatak ukloni, odnosno da se potreba zadovolji.

Hijerarhija potreba • Po A. Maslovu postoji hijerarhija ljudskih potreba: • fiziološke potrebe (“Primum vivere. . . ” i “ U se. . . ”) • potreba za sigurnošću, • potreba za ljubavlju, • potreba za ugledom u zajednici i • potreba za samoaktuelizacijom

• Pod kulturnim potrebama podrazumevamo one potrebe kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih (najveći broj fizioloških potreba: hrana, san, itd. karakteriše sve životinje bez razlike) i kao jedinstvena ličnost u svom društvenom i kulturnom okruženju. • To su one potrebe zahvaljujući kojima čovek razvija svoju ličnost (individualizacija i autentičnost) tako da aktivno deluje, proizvodi, stvara materijalne i duhovne vrednosti, uživa u postojećim, komunicira. . .

Only bear/bare neccesities. . . Dilema: da li je čovek gospodar ili rob svojih potreba ?

Vrste kulturnih potreba • • Potreba za jezičkim izražavanjem i komunikacijom Potreba za saznavanjem Potreba za estetskim doživljajem Stvaralačke potrebe • Ove kulturne potrebe su međusobno ravnopravne i komplementarne. Navedene su prema dinamici nastanka i razvoja, iako se često ne ostvaruju u potpunosti. • Ponekad se razvija tek ponešto od potreba, zatim one stagniraju ili gasnu, a da se nikada ne razviju u trajne potrebe i interesovanja. • To znači da ličnost nije na vreme, u periodu razvoja, stekla kulturne navike.

KULTURNE POTREBE I SAMOAKTUELIZACIJA • Svako na različit način teži samoaktuelizaciji: neko kroz naučni, neko kroz umetnički rad, neko kroz odgajanje dece, altruističku delatnost, proizvodni rad itd. , • To će zavisiti od njegove kulture, društvene situacije, porodičnog vaspitanja ali i od individualno-psiholoških karakteristika i sposobnosti ličnosti.

KULTURNA INTERESOVANJA • Kulturne potrebe su po svojoj prirodi bazične i ima ih, kao što smo videli, samo nekoliko. • Kulturna interesovanja su mnogobrojna i ona su konkretan način na koji se kulturne potrebe ispoljavaju. • Potreba za estetskim doživljajem može biti ispoljena kao interesovanje za muziku, likovne umetnosti, književnost. . . (Niko neće reći : ”Imam potrebu za estetskim doživljajem” već “ Idem u bioskop. . . ”)

KULTURNA INTERESOVANJA-fokusiranje i preferencije • Interesovanje za muziku, po pravilu, nije opšte, već postoje određene preferencije. • Voli se obično određena vrsta muzike, npr. klasična ili folk ili rok. . . • Unutar interesovanja za npr. klasičnu muziku voli se više opera ili instrumentalna muzika. • Unutar opere voli se Verdi ili Vagner ili. . . • Važno: preferencija nužno ne podrazumeva isključivost (ili. . . ili) već je to često grozd interesovanja (i. . . )

Interesovanja su u osnovi nastanka društvenih grupa • Interesovanja su kohezivni činilac društvenih grupa, od publike, do udruženja građana i malih neformalnih grupa. • Često se govori i o «kulturama ukusa» (taste cultures) – tj. o grupama ili društvenim slojevima koje se pojavno najviše razlikuju upravo ukusom u zadovoljavanju kulturnih potreba – tj kulturnim stilom. • Kulturni programi, manifestacije, festivali, repertoar pozorišta. . . zasnivaju se na istraženim ili pretpostavljenim interesovanjima i to posebno tamo gde kulturni programi moraju da ostvaruju dohodak na tržištu i direktno zavise od interesovanja publike.

Grozdovi interesovanja i kulturni modeli • Grozdovi intersovanja su strukturisani tako da omogućavaju uočavanje kulturnih modela. Postoji: • Dominantni model • Model masovne kulture, • Model alternativne kulture i • Tradicionalni model.

model masovne kulture • unutar modela masovne kulture se uočavaju sledeći specifični modeli odnosno grozdovi interesovanja: • STANDARDNI MODEL • (Službenici i tehnička inteligencija. . . ) • POPULISTIČKI MODEL • (KV i VKV radnici, službenici sa SSS, zanatlije. . . ) • URBANI MODEL (rok kultura kao masovna kultura mladih)

Urbani model • Urbana (nekadašnja rok) kultura kao masovna kultura mladih (školska i studentska omladina) • Karakteristike: orijentacija ka zabavi, „usmerenost ka drugima“, vrednosti grupe i pokušaj grupne distinkcije od drugih. • Izražen faktor stila – korišćenje vizuelnih statusnih simbola (simbola grupne pripadnosti) u odevanju i šminkanju. • Oblici umetničkog doživljaja: rok muzika, koncerti i disko klubovi, američki akcioni, naučnofantastični, kriminalistički i muzičko-plesački filmovi, stripovi, muzički časopisi.

Kulturni kanon • Kulturni kanon korpus kulturne baštine koji se smatra neizostavnim delom enkulturacijskog procesa, te tako ulazi u školske udžbenike i predstavlja neospornu osnovu svake nacionalne kulture. • Kulturni kanon se može odrediti i na civilizacijskom nivou - govori se o zapadnom kanonu koji sadrži vrhunska dela zapadnoevropske kulture (i umetnosti) i njime je definisana visoka kultura nasuprot popularnoj kulturi koja je sa jedne strane lokalna, a sa druge masovna i globalna (amerikanizovana). • • Taj kanon je dovođen u pitanje tvrdnjom da je neobjektivan i pristrasan budući ga čine pretežno dela „ mrtvih, belih, evropskih muškaraca“skraćeno DWEM.

Razvoj kulturnih potreba • Proces širenja i usvajanja kulture može biti spontan i organizovan. • U teoriji se usvajanje kulturnih sadržaja naziva inkulturacija. • Inkulturacioni procesi najdinamičniji su u porodici (porodično vaspitanje), lokalnoj zajednici i grupi vršnjaka. • Međutim, u svim razvijenijim kulturama društvo mora da ustanovi posebne institucionalne forme unutar kojih će se intenzivnije odvijati inkulturacioni procesi. • Škole su bile prve ustanove za usvajanje prihvaćenih kulturnih vrednosti u određenoj sredini. Tokom razvoja javile su se i druge institucije u kojima će se pre svega čuvati kulturna dobra (biblioteke, arhivi itd. ), a zatim i one koje će ih predstavljati javnosti i popularisati, kao što su muzeji, galerije, pozorišta i koncertne dvorane.

Kulturni kapital i “naslednici” • Interesovanja pojedinca za pojedine oblike umetničkog izražavanja, kvalitet njenog kulturnog življenja uopšte, odnos prema svetu i kulturi umnogome određeni kulturnim životom porodice u kojoj je odrasla i njenim kulturnim preferencijama. • To ne znači da deca muzičara automatski postaju muzičari, ali će sigurno, verovatnoća privrženosti muzici kao sastavnom delu života , biti veća kod ove nego kod dece čiji roditelji nisu imali kontakta sa muzikom. • To je posebno uočljivo pri analizi kulturnih navika: odlazaka na koncerte, u pozorište, na izložbe, kupovine knjiga.

• Francuski sociolog Pjer Burdije upotrebljava termine „naslednici“ i „kulturni kapital“ da bi ukazao ne samo na instituciju nasledstva privatnog vlasništva , moći i društvenog položaja, već i „nasleđivanja“ (ali ne genetskog, već socijalnog) smisla za doživljavanje umetničkih dela, mogućnosti recepcije i kultivisanog pristupa svakodnevici i svetu koji nas okružuje. • Porodična bibilioteka, muzički instrumenti, slike na zidovima, nameštaj i dizajn proizvoda za svakodnevnu upotrebu čine kulturnu atmosferu porodice: u toj atmosferi razvija se dete koje će usvajati i graditi takav sistem vrednosti, razvijati interesovanja, sklonosti i ukus koji će se tek delimično modifikovati uticajem drugih faktora.

• Što je kulturni život porodice intenzivniji, uticaj drugih činilaca je manje značajan i obrnuto. • U situaciji kada najveći broj stanovnika Srbije nema razvijene kulturne potrebe, kada je nivo obrazovanja izuzetno nizak (svega 7% stanovnika ima visoku školsku spremu), raste značaj škole i kulturnih institucija u formiranju kulturnih potreba mladih.

Prepreke zadovoljavanju kulturnih potreba • Osnovne objektivne prepreke su: • nepostojanje adekvatnih institucija kulture i kulturnih programa, • prostorna udaljenost takvih institucija, • loša materijalna situacija pojedinaca i njihovih porodica, • nedostatak slobodnog vremena.

• Ipak, daleko su najznačajnije prepreke subjektivne, odnosno psihološke prirode. • Ukoliko se tokom razvoja ličnosti ne utiče na razvoj kulturnog senzibiliteta deteta u porodici, utoliko moraju više da se angažuju ustanove kulture, zatim ustanove predškolskog i školskog obrazovanja. • Uloge škole, masovnih medija i institucija kulture su komplementarne. Škola treba da sistematski razvija interesovanja i senzibilitet, a masovni mediji i institucije kulture atraktivnim, novim programima takvo interesovanje produbljuju i učvršćuju