Kultura i svakodnevni ivot starih Grka Religija Antiki

Kultura i svakodnevni život starih Grka

Religija • Antički Grci su bili politeisti; verovali su u više bogova, njihova verska shvatanja bila su tesno povezana sa likovnim umetnostima: arhitekturom, vajarstvom i slikarstvom • Glavna karakteristika antičke grčke religije je antropomorfizam, što znači da su bogovi zamišljani i predstavljani u ljudskom obliku, sa svim vrlinama i manama

• U početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je Haos • Iz Haosa su se izdvojili boginja Gea-zemlja i bog Urannebo, koji su izrodili ostale bogove, titane • Plašeći se da mu neko od dece ne preotme vlast, Uran je zatvorio titane pod zemlju • Medjutim, jedan od njih, Hronos, uspeo je da izadje iz provalije i oslobodi ostalu braću i sestre • Hronos je preuzeo vlast od oca i postao gospodar sveta • Medjutim, i njega je snašla ista sudbina, pošto ga je sa vlasti svrguo njegov sin, Zevs

• Grci su poštovali mnoštvo bogova, najmoćnijih 12 živelo je na planini Olimp, u severnoj Grčkoj • Vrhovni bog, gospodar munje i gromova bio je Zevs • On je imao dvojicu braće: Had, bog podzemnog sveta i Posejdon, bog mora i vodenog sveta • Persefona, je bila Hadova supruga i savladarka nad dušama mrtvih • Zevs je bio oženjen svojom sestrom Herom, zaštitnicom žena i braka • Druga Zevsova sestra, Hestija bila je zaštitnica kućnog ognjišta

• Zevs je sa Herom i drugim boginjama izrodio mnogo dece • Atina je bila boginja mudrosti i zaštitnica zanatlija • Afrodita je bila boginja ljubavi i lepote • Artemida je bila boginja lova, prirode i divljih životinja • Njen brat blizanac Apolon bio je bog svetlosti, umetnosti i muzike; pratile su ga muze, zaštitnice pojedinih grana umetnosti • Ares je bio bog rata

• Hefest je bio bog vatre i zaštitnik zanatlija • Najmladji od Olimpijskih bogova bio je Hermes, glasnik bogova i zaštitnik trgovaca i lopova • Pored Olimpijskih bogova značajno mesto medju grčkim božanstvima pripada Demetri i Dionisu • Demetra je bila Zevsova sestra i boginja plodnosti i zemljoradnje • Dionis je bio sin Zevsa i smrtne žene, bog vina i veselja

Zevs i Hera

Posejdon i Apolon

Atina i Afrodita

• U grčkoj mitologiji bogovi i boginje su često dobijali decu iz veza sa smrtnicima, to su heroji • Najpoznatiji heroji bili su: Zevsov sin Herakle, Ahil, Tezej, Persej • Grci su verovali da u svetu oko njih žive fantastična bića, obdarena natprirodnim moćima

• Sirene su bile žene-ptice, koje su odvlačile mornare u morske dubine

• Kentauri su bili pola ljudi pola konji

• Kerber je bio troglavi pas, koji je čuvao ulaz u podzemni svet, • Sestre su mu bile Himera (čudovišno biće sa telom lava, dve glave (lavljom i kozijom) i zmijom umesto repa) i Hidra (mitološko biće sa devet zmijskih glava)

• Stari Grci su u čast svojih bogova organizovali igre • Najznačajnije su bile Olimpijske igre, posvećene bogu Zevsu • Održavane su svake 4 godine, u Olimpiji na Peloponezu • Prve su priredjene 776. god. p. n. e. • Poslednje su održane 393. god. , kada ih je rimski car Teodosije zabranio kao nehrišćanske • Obnovljene su 1896. god.

• Olimpijske igre su trajale 5 dana, u vreme njihovog trajanja prekidani su svi ratovi • Igre su počinjale prinošenjem žrtava Zevsu • Sportske discipline bile su: pesničenje, skok u dalj, trčanje, bacanje koplja, rvanje i trke četvoroprega • Pobednici su slavljeni u čitavom helenskom svetu

• Atinjani su u čast boginje Atine organizovali Panatenejske svečanosti, koje su se sastojale od muzičkih i sportskih takmičenja • Stari Grci su dosta pažnje posvećivali proricanju • Najčuvenije proročište bilo je u Apolonovom hramu u Delfima, u kojem je proricala sveštenica Pitija • Njeni odgovori su često bili nerazumljivi i dvosmisleni

Arhitektura antičke Grčke • U antičkoj Grčkoj postojala su tri osnovna stila gradnje • U 6. veku p. n. e. pojavili su se dorski i jonski stil, a krajem 5. veka p. n. e. nastaje korintski stil • Ovi stilovi razlikuju se po obliku stubova, koji su krasili grčke hramove • Stubovi su bili masivni i završavali su se kapitelima (najviši deo stuba, posebno obradjen i dekorisan) • Dorski stubovi su najjednostavniji; jonski stubovi su vitkiji od dorskih; dok su korintski slični jonskim stubovima, ali sa znatno raskošnijim kapitelom

• Umeće grčkih arhitekata naročito je dolazilo do izražaja u gradnji hramova • Hram je bio kuća božanstva, kojem je bio posvećen • Grčki hramovi su imali četvorougaonu osnovu • Najpre se ulazilo u predvorje, pronaos, a zatim u glavnu veliku prostoriju, naos, gde se nalazila statua božanstva • Iza nje se nalazila riznica sa dragocenostima i darovima

• Najznačajniji hram dorskog stila gradnje bio je Partenon • Bio je posvećen boginji Atini Partenos (Devici) • Podignut je u doba Periklove vladavine • Izgradili su ga arhitekte Kalikrat i Iktin • Iznad ulaza bilo je prikazano rodjenje Atine iz Zevsove glave, a na suprotnoj strani njena borba sa Posejdonom za prevlast nad Atinom

Partenon

• Krajem 5. veka p. n. e. na atinskom akropolju izgradjen je Erehtejon, najpoznatiji hram jonskog stila gradnje • Poznat je po svojim karijatidama (statue ženskih figura, koje se koriste umesto stubova) • Posvećen je bio boginji Atini Polijas (Zaštitnica grada) • Dobio je ime po Erehteju, jednom od mitskih kraljeva Atine, koji je takodje poštovan u Atini

Karijatide

Erehtejon

Vajarstvo • U grčkom vajarstvu razlikuju se dve faze • U najstarijem periodu vajali su statue mladića i devojaka u prirodnoj veličini, odlikuju ih prave linije i ukočenost jer nisu savladali vajanje ljudskog tela u pokretu • Statue mladića nazivaju se kurosi a devojaka kore

Kuros i Kora

• Grčko vajarstvo je najviši stepen dostiglo u 5. i 4. veku p. n. e. • Neke od statua sačuvane su i danas, ali ne kao originali, već kao kopije iz rimskog vremena • Sredinom 5. veka p. n. e. u Atini su vajali Miron i Fidija • Najpoznatija Mironova statua je Diskobolos (Bacač diska), Miron je vajao isključivo u bronzi

• Bacač diska

• Fidija je bio Periklov prijatelj i najbliži saradnik, angažovan na izgradnji i ukrašavanju Partenona • Najznačajnije Fidijine statue su: • Statua boginje Atine u Partenonu • Statua boga Zevsa u Olimpiji • Obe statue su izradjene od drveta, a zatim prekrivene zlatom i slonovačom

• Statua boginje Atine u Partenonu

• Treći značajni vladar klasične epohe bio je Poliklet • Njegova najpoznatija statua je Kopljonoša • On je takodje napisao knjigu o idealnim razmerama ljudskog tela • Njegov sin, takodje Poliklet, bio je arhitekta i vajar, projektovao je slavno pozorište u Epidaurusu • U staroj Grčkoj značajno mesto imalo je i slikarstvo • Najpoznatiji slikari 5. veka p. n. e. bili su Polignot i Apolodor

Književnost • Najstariji vid antičke grčke književnosti je epska književnost • Ove pesme su prenošene usmenim putem, tematika su uglavnom bili podvizi bogova i heroja • Najveći epski pesnik antičke Grčke bio je Homer, o čijem životu nema pouzdanih podataka; pretpostavlja se da je živeo u drugoj polovini 8. veka p. n. e. • Najznačajniji Homerovi epovi bili su Ilijada i Odiseja

• Istoričari književnosti i danas raspravljaju o tzv. Homerskom pitanju, tj. pitanju nastanka Homerovih epova, o čemu postoje različite teorije • Drugi pisac epova bio je Hesiod • Njegov ep Teogonija opeva nastanak sveta iz haosa i rodjenje helenističkih bogova • Ep Poslovi i dani sadrži korisne savete zemljoradnicima i moreplovcima

• Homer

• Lirsko pesništvo nastalo je sredinom 8. veka p. n. e. u grčkim gradovima na zapadnoj obali Male Azije i egejskim ostrvima • Od epskog se razlikuje izborom motiva i tema; uz pratnju lire opevali su radost, ljubav ili tugu • Najznačajniji lirski pesnici bili su pesnikinja Sapfo (smatrali su je desetom muzom) i Pindar (koji se proslavio odama, pesmama u čast pobednika Olimpijskih igara)

• Pojava dramskog pesništva vezana je za svečanosti posvećene bogu Dionisu • Postoje dve vrste dramskog pesništva: tragedija i komedija • Zlatno doba grčke tragedije je 5. vek p. n. e. , kada su u Atini stvarali Eshil, Sofokle i Euripid • Oni su teme i inspiraciju nalazili u grčkoj mitologiji • Eshilove drame su Okovani Prometej i Persijanci; Sofoklove: Kralj Edip i Antigona; Euripidove: Medeja i Ifigenija na Tauridi) • Najčuveniji komediograf, takodje iz 5. veka p. n. e. bio je Aristofan, koji je u svojim komedijama ismevao i kritikovao prilike u rodnoj Atini ali i čitavoj Grčkoj (Žabe i Žene u narodnoj skupštini) • Najčuvenije grčko pozorište nalazilo se u Epidaurusu, na Peloponezu, čuveno po svojoj akustičnosti

Pozorište u Epidaurusu

Istoriografija • Istorija je u početku bila povezana sa mitologijom, heroji i bogovi su aktivno učestvovali u istorijskim zbivanjima; učeni ljudi su vremenom počeli da odbacuju mitove i traže uzroke i posledice istorijskih dogadjaja • Jedan od prvih, koji je racionalno pokušao da objasni dogadjaje iz mitske prošlosti bio je Hekatej • On je u prozi napisao delo Rodoslovi, u kojem je racionalno objašnjavao neke grčke mitove, takodje je napisao i delo Opis zemlje, koje predstavlja jedno od prvih geografskih dela

• Prvi veliki istoričar grčkog sveta bio je Herodot (5. vek p. n. e. ) • Herodot je pisao o grčko-persijskim ratovima, od Jonskog ustanka do 478. god. p. n. e. on je pisao i o običajima Grka i varvara (Persijanaca, Egipćana) • Herodot je želeo da sačuva od zaborava „slavna dela Helena i varvara“ • Herodota su još u antičko vreme nazivali “ocem istorije” • Najveći grčki istoričar bio je Tukidid, koji je pisao o Peloponeskom ratu, od početka rata do 411. god. p. n. e.

• On je uvideo da će ovo biti „veći od svih dotadašnjih ratova • On se trudio da sagleda uzrok rata, zapisavši da je uzrok strah Sparte od preteranog jačanja Atine • Osim toga, on je nastojao da dogadje prikaže istinito i verodostojno, a takodje i nepristrasno, iako je bio Atinjanin • U prvoj polovini 4. veka p. n. e. značajan istoričar bio je Ksenofont • Njegovo glavno delo je Helenska istorija, koja obuhvata razdoblje od 411. do 362. god. p. n. e. • Pošto je bio pristalica Sparte, njegovo delo je prožeto divljenjem prema Sparti i njenom poretku

Filozofija • U najstarije vreme Grci su sve prirodne pojave i nastanak sveta objašnjavali delovanjem bogova i natprirodnih sila • Vremenom su ljudi počeli da traže realne uzroke prirodnih pojava i stvorili su filozofiju (u prevodu „ljubav prema mudrosti“), najopštiju nauku, iz koje nastaju druge nauke • Prvi grčki filozofi bavili su se pitanjem: od čega potiče svet? • Prema odgovoru na to pitanje podelili su se na dve osnovne škole: materijalizam i idealizam

• Prvi grčki filozofi bili su materijalisti i živeli su u gradovima Male Azije • Tales je smatrao da je osnova sveta u vodi • Anaksimandar je osnovu sveta tražio u neodredjenoj i beskrajnoj materiji; Anaksimen je kao osnovu sveta uzimao vazduh • Heraklit je smatrao da je osnov svega u vatri i pripisuje mu se izreka: „sve teče, tj. sve se menja“ • Demokrit je prvi govorio o atomima, kao osnovi materije

• Tales (624 -546. p. n. e. ) • Bio je iz Mileta • Smatra se prvim filozofom • Smatrao je da je voda suština svega postojećeg

• Filozofi druge polovine 5. veka i 4. veka su se bavili pitanjima čoveka i ljudskog društva • Najznačajniji filozof idealističke škole bio je Sokrat, koji je tvrdio da je duh, svest u osnovi sveta, dok je materijalna stvarnost sporedna • Sokrat se bavio pitanjima morala, dobra i zla • Smatrao je da nijedan čovek ne čini zlo namerno, već iz neznanja • Verovao je da je cilj ljudskog života sreća, a ona se može postići samo vrlinom a ne gomilanjem materijalnih dobara • Svoje učenje je širio razgovarajući sa sugradjanima, nije ostavio pisana dela

• Sokrat(470 -399. p. n. e. ) • Osudjen je na smrt, jer je kvario atinsku omladinu

• Najznačajniji Sokratov učenik bio je Platon, on je stvorio jedinstveni filozofski sistem, u čijoj osnovi je učenje o idejama, na kojima se zasniva svet • On je u Atini otvorio školu, Akademiju, školu u kojoj su se učili filozofija i prirodne nauke • Akademiju su pohadjali mladi Atinjani, koje je trebalo pripremiti za državničke poslove • Njegova dela su “Država i “Zakoni”, u njima je izložio svoje shvatanje o idealnoj državi • Njome je trebalo da upravljaju filozofi; Platon je bio protivnik radikalne demokratije, kakva je postojala u Atini

• Platon (427 -347. p. n. e. )

• Platonov učenik bio je Aristotel, ali je njegovo učenje bliže materijalizmu nego idealizmu • Aristotel je bio učitelj Aleksandra Makedonskog • Poput Platona, i on je osnovao svoju školu, Licej, odnosno Peripatetičku školu, jer je Aristotel predavao šetajući sa svojim učenicima po imanju • On je smatrao da upravljanje državom treba prepustiti srednje imućnim gradjanima, koji su najrazumniji, za razliku od bogatih ljudi, koji državi nanose štetu

• Aristotel (384322. p. n. e. ) • Bio je rodom iz Stagire na poluostrvu Halkidiku

• Od nauka sa praktičnom svrhom, Grci su najviše cenili medicinu • Prvi bog zaštitnik lekarske veštine bio je Apolon, a kasnije njegov sin Asklepije, sa ostrva Kosa, gde je postojala najpoznatija lekarska škola • Njen najpoznatiji predstavnik bio je Hipokrat, koji se smatra „ocem medicine“, koji je tvrdio da bolesti imaju prirodni uzrok i da nisu posledica delovanja natprirodnih sila • Poznat je i po Hipokratovoj zakletvi, koja se odnosi na dužnosti lekara prema bolesnicima.